Benchmark Redakcija
Branislav Bubanja
Sigurni smo da najveći broj korisnika računara znaju kako izgledaju njihovi ljubimci. Uostalom, ako već i ne držite otvoreno kućište, postoje kućišta sa providnim stranicama, a i same komponente ili njihove slike možete videti na svakom koraku (u radnjama, u specijalizovanim časopisima, na Internetu – između ostalih i na našem sajtu). Sa druge strane, na prste se mogu nabrojati korisnici koji su videli kako jedan DVD plejer izgleda iznutra. Gledano sa ovog aspekta, on za korisnika predstavlja “crnu kutiju” u koju se prosleđuju ulazni parametri i na osnovu njih se dobija rezultat koji se reprezentuje korisniku. Kakva “skalamerija” se nalazi unutra predstavlja nepoznanicu za korisnike, a uostalom to i jeste glavna namena DVD plejera. Njihov zadatak je da omoguće jednostavnu upotrebu bez ikakvih potreba za tehničkim predznanjem.
Još jedan razlog zašto se vrlo mali broj korisnika ovih uređaja uopšte usuđuje da zaviri u unutrašnjost DVD plejera je što se oni prodaju kao gotov proizvod. Ne postoji mogućnost postavljanja zahteva od strane korisnika koje komponente bi želeo da ima u svom plejeru. Osim toga, otvaranje plejera dovodi do gubitka garancije, a i zašto bi to neko radio kada ne postoji mogućnost (lakog) unapređivanja performansi. Ovom prilikom se nećemo pozivati na konkretne modele plejera. Unutrašnjost bilo kog DVD/DivX plejera je gotovo identična u smislu delova koji se tu nalaze. Pokušaćemo da napravimo neki generički, virtuelni model plejera, a videćete da se bilo koji postojeći plejer može uklopiti u taj model uz minimalne modifikacije, koje su u najvećoj meri kozmetičke prirode.
Kako izgleda DVD plejer?
Ispod poklopca jednog standardnog plejera napravljenog u slim varijanti (dimenzija otprilike 43 x 24 x 5 cm) uočićete da postoji mnogo slobodnog prostora. Razlog zašto je to tako je nejasan. Ovi plejeri se ne zagrevaju, tako da slobodan prostor nije namenjen za bolje hlađenje uređaja. Odstupanja od ovih dimenzija postoje u vidu nekoliko modela plejera koji su taman toliki da se u njih smesti sve što je potrebno. Neka naša procena je da će vremenom svi samostalni DVD plejeri doći do takvih (manjih) dimenzija, jer je trend smanjivanja uočljiv iako nije previše brz. Setimo se samo da su pre par godina slim varijante plejera izgledale prilično revolucionarno, a danas je to uobičajeno, dok punu visinu danas zadržavaju još samo DVD rikorderi.
Ali vratimo se sadržaju unutrašnjosti plejera. Tu se može identifikovati nekoliko različitih komponenti: naponska jedinica, loader sa nekom vrstom “matične ploče”, audio i video dekoder i displej sa dugmićima. Verujemo da nema potrebe da se mnogo zadržavamo na naponskoj jedinici. Njen zadatak je da 220 V iz gradske mreže pretvori u vrednosti od 5 V i 12 V potrebnih za pokretanje plejera. Interesantno je da gotovo ne postoje razlike između različitih modela naponskih jedinica. Postoji samo jedan uslov koji treba ispoštovati da bi dve naponske jedinice bile kompatibilne – identičan raspored pinova na koji se kači kabl za povezivanje sa loaderom. Ako je kod dva plejera taj raspored isti, bez ikakvih problema ih možete premestiti iz jednog plejera u drugi, čak iako su u pitanju različiti modeli ovih uređaja.
Loader predstavlja jedinu mehaničku komponentu plejera. Vizuelno bismo ga mogli opisati kao mehanizam klasičnog računarskog DVD plejera sa koga je skinuto zaštitno kućište. Ipak, neke razlike postoje. U prvim DivX plejerima (recimo Kiss) korišćeni su klasični računarski DVD uređaji, ali sada se proizvode posebni loaderi. Glavni razlog za to je što su sada zbog slim dizajna kućišta potrebni tanji loaderi od standardnih računarskih. Inače ova komponenta je dobila naziv loader jer se koristi za ubacivanje diskova u plejer.
Najvažniji deo loadera je laserska glava. U svetu postoji tek nekoliko proizvođača laserskih glava koji se koriste u loaderima, a najveći su Sanyo i Hitachi. Zato postoji velika šansa da se i u vašem DVD plejeru nalazi laserska glava jednog od ova dva proizvođača, bez obzira o kom brendu plejera se radi. Interesantno je da se u različitim modelima DVD plejera lako mogu pronaći identični celi loaderi, a ne samo laserske glave.
Pomenuli smo i matične ploče. Ovaj izraz ovde morate shvatiti uslovno. Lako bismo mogli da je nazovemo i dekoderska kartica jer se na njoj nalazi dekoderski čip, koji čini srce svakog DVD/DivX plejera. Ta ploča može da stoji samostalno, ali je u današnje vreme sve češća situacija da se ona na neki način integriše sa loaderom ili sa karticom na kojoj su smešteni audio i video izlazi. Kontrola upravljanja loadera i laserske glave se ostvaruje preko trakastog kabla. Na dekodersku karticu se priključuju i sve ostale komponente plejera (naponska jedinica, audio dekoder i kontrolni panel).
Flešovanje uređaja
Dekoderski čip je pojedinačno najskuplja komponenta plejera. Naravno, postoje različiti proizvođači ovih čipova kao što su MediaTek (MTK), Sigma Design, ESS…, a ranije su dosta korišćeni i Texas Instruments DivX čipovi. Inače TI je prvi proizvođač koji se uopšte usudio da na tržište izađe sa DivX čipovima. Na dekoderskoj kartici se nalazi i određena količina memorije (obično od 2 MB do 16 MB) u kojoj se čuvaju različita setovanja , audio i video dekoderi, a treba pomenuti i zaseban čip sa firmverom. U fimveru je sadržana funkcionalnost uređaja. Danas je postalo pravilo da se firmver može nadograditi, a koliko će to biti jednostavna (ili komplikovana) operacija zavisi od toga kako je proizvođač predvideo da se ona izvršava. Uobičajena situacija je da se to radi ubacivanjem CD-a ili DVD-a sa novim firmverom (specijalnim BIN fajlom veličine oko jedan megabajt). Ovde bismo mogli da vam damo jednu preporuku. Pošto je flešovanje plejera potencijalno rizična operacija, rizik treba smanjiti na minimalnu meru. Zato nije loše da se pored samog firmvera na CD snimi još neki neutralan fajl (recimo neka ZIP arhiva) veličine nekoliko desetina megabajta. Takođe, snimanje ovakvog diska treba obaviti na malim brzinama (do 12x). Razlog za ovakve mere predostrožnosti je što se, ukoliko je disk narezan velikom brzinom i ako poseduje samo jedan mali binarni fajl, plejer možda neće prepoznati da se na ubačenom disku nalazi bilo kakav sadržaj.
Drugi način flešovanja firmvera je korišćenjem računara. Ovo je prilično složena operacija i obično se radi u servisima, mada se danas sve ređe primenjuje (proizvođači uglavnom prelaze na sistem flešovanja putem CD medija). Za nju je potrebno obezbediti nekoliko preduslova: odgovarajući kabl, računar i softver za flešovanje. Jasno je da je ovakve stvari teško nabaviti (posebno specijalni kabl), jer se ne mogu naći u slobodnoj prodaji. Takođe, potrebno je otvoriti plejer i priključiti kabl na dekodersku karticu. Prednost ovakvog načina je što omogućava bekapovanje postojećeg firmvera i njegovo lako vraćanje ako proces flešovanja bude neuspešan.
Ukoliko proces flešovanja firmvera ne uspe, vaš plejer će biti klinički mrtav. Postoji načini da se on oporavi, ali se to može uraditi samo u specijalizovanim servisima. Na Internetu se mogu naći firmveri za većinu plejera koji se prodaju kako u svetu, tako i kod nas, ali preporučujemo vam da to ne radite “na silu”. Ako ste zadovoljni kako plejer funkcioniše, nemojte ništa da dirate. A ako se i odlučite za flešovanje, najbolje je da to prepustite ovlašćenom stručnom servisu. Ove operacije su obično besplatne, traju par minuta, a uz to ćete biti sigurni da ćete dobiti odgovarajući zvanični firmver i da nećete izgubiti garanciju na uređaj.
Sledeća komponenta u ovom sistemu je ploča na kojoj se nalaze audio i video izlazi. U nekim slučajevima, postoje dekoderske kartice koje su integrisane sa audio i video izlazima. Pažljivijim pregledom većeg broja DVD plejera, lako se može utvrditi da i ove ploče postoje tek u nekoliko varijanti. Glavna razlika je u broju i rasporedu konektora. Korišćenjem analognih tehnologija zasnovanih na kondenzatorima i otpornicima, audio i video signal se prosleđuje sa dekoderske kartice na odgovarajuće izlazne audio i video kanale. I ovde se (generalno) relativno lako može izvršiti zamena između različitih modela kartica sa konektorima. Naravno, to u praksi baš i nije toliko jednostavno, jer mora postojati i odgovarajuća softverska podrška na nivou firmvera, ali je u principu to moguće.
Stigosmo i do poslednje komponente koja se nalazi unutar DVD plejera. To je kontrolni displej sa tasterima za reprodukciju. Ovde već postoje značajne razlike, kako u dimenzijama i funkcionalnosti displeja, tako i u broju, odnosno rasporedu tastera. Sve ove razlike su inicirane različitim dizajnerskim rešenjima koja se primenjuju na različitim modelima plejera.
Kada se sve ovo sagleda, postaje jasno da samostalni DVD plejeri (čast izuzecima) nisu toliko inovativni uređaji jer se u njima nalaze tehnologije stare i po nekoliko decenija, ali je sve to lepo upakovano u dopadljivo kućište. Glavne razlike se pojavljuju u ugrađenom softveru, ali ni tu nema mnogo različitosti jer se proizvođači uglavnom odlučuju za korišćenje generičkog softvera koji je razvijen za odgovarajuće dekoderske čipove, uz eventualno fino doterivanje nekih opcija specifičnih za dati plejer.
