Aleksandar Božović
Alcatel je jedan od proizvođača koji su prilikom dizajniranja telefona obratili pažnju na eventualne nedostatke prethodnih serija, te tako na proizvodima novijeg datuma uviđamo napredak na mnogim poljima. Pre svega, ističe se softver. Naime, Alcatel telefoni su u prethodnom periodu imali prilično skinovan Android, koji se po mnogo čemu razlikovao od stock rešenja koje Google nudi. Tako, nije bilo App Drawer-a, meniji su dizajnerski bili prilično izmenjeni, vrlo šareni i šaroliki, a znalo se desiti da i sistem „štucne“ s vremena na vreme, opterećen raznim servisima dodatim na one osnovne Google-ove. No, priča se promenila, i to definitivno na bolje!
Pogledajte naš video test:
Međutim, sve pozitivne promene ne bi bile dovoljne da se sve ono dobro što je i pre krasilo Alcatel nije sačuvalo. Srećom, i dalje zatičemo visok kvalitet izrade, zanimljiv dizajn, očigledno usmeren ka mlađim generacijama, kao i pojedine funkcije koje izdvajaju telefon iz mase sličnih, i daju mu notu jedinstvenosti. Imajući sve to u vidu, Pop Up kao celina zaista ostavlja utisak koji je premašio naša očekivanja.
Raspakivanje
Kako je to i praksa, počinjemo priču o telefonu iz naslova onako kako se upoznavanje sa novim telefonom generalno i započinje – raspakivanjem kutije u kojoj dolazi, i analizom njene sadržine. Ovde je situacija prilično očekivana: pored telefona, u kome se već nalazi baterija, u kutiji zatičemo još i slušalice, USB-kabl praćen adapterom za struju i uputstva za upotrebu telefona. Iako nisu visokog kvaliteta, pozdravljamo prisustvo slušalica u paketu. Neko bi rekao da je i za neki “kejs” moglo da se nađe mesta, ali verovatno ovaj telefon njegovi vlasnici neće želeti da nose ni u kakvoj futroli.
Za to postoje dva jasna razloga: dizajn i hvat, odnosno grip. Pre svega, telefon je zaista privlačan, i ako dozvolite da budemo pomalo subjektivni – nekako je šik. Kao i kod većine telefona, prednjom stranom dominira velika staklena površina, ali zadnja strana je ona koja privlači pažnju. Konkretno, aluminijumski okvir koji zatičemo, ne samo da govori u prilog kvalitetu izrade i čvrstini telefona, nego i odlično uklapa prednji i zadnji deo u skladnu i zanimljivu celinu.
Leđa telefona su plastična, sjajnog premaza, koji umnogome podseća na metalik boju automobila – odsjaj koji se na njima pojavljuje maltene bez obzira na ugao posmatranja vrlo je zanimljiv, i upravo glavni razlog za privlačnost koju povezujemo sa ovim telefonom. Međutim, to što su od plastike, ne znači da su i nekvalitetna – leđa naležu u svoje ležište vrlo dobro, zbog čega ih je prilično teško i skinuti, i nema nikakve pojave neprijatnih zvukova, lufta među elementima uređaja, niti bilo čega sličnog. Zaista, pohvale Alcatel-u, kako za dizajn, tako i za kvalitet izrade.
Na sve to, moramo dodati i da ova plastika, možda suprotno očekivanjima, zaista ne dozvoljava nikakvo klizanje i vrlo sigurno zadržava telefon u šaci prilikom upotrebe. Ono što je mana u toj priči je što konsekventno imamo zaista mnogo vrlo vidljivih otisaka prstiju na leđima telefona, koji su pritom nekako uporni i teški za brisanje… Istina, sa malo veće razdaljine se ne vide, i svakako da je to kompromis koji bismo uvek napravili zarad sigurnijeg korišćenja telefona, ali onima koji su osetljivi na prljanje svog “mezimca”, ovako nešto moglo bi ozbiljno da smeta, posebno kad se uzme u obzir da i prednja strana telefona nije imuna na prljanje i zamašćivanje…
No, ako se pomirimo sa tim da je prljanje u određenoj meri neminovno, baratanje ovim telefonom zaista izaziva zadovoljstvo: sa dimenzijama od 143 x 72 x 8.2 milimetra, težinom od svega 132g, i zaobljenim stranama, telefon je vrlo prijatan za korišćenje jednom rukom. Kad se na to doda pominjani odličan grip, kako od aluminijumskog rama, tako i od plastičnih leđa – imamo jedan od telefona sa kojima je “hendling” na visokom nivou, kao i osećaj u ruci.
Raspored komandi takođe pozitivno utiče na iskustvo u radu Pop Up-om. Power Button i Volume Rocker su sa desne strane, na gornjoj strani telefona je 3.5mm ulaz i jedan od mikrofona, drugi je dole, uz zvučnik i USB ulaz, dok levo ne nalazimo ništa. Nemojte da vas postavka sa donje strane zavara: iza dva rupičasta otvora nalazi se samo jedan zvučnik, dok je iza drugog pomenuti mikrofon. Iako ovakva postavka zvučnika i činjenica da je u mono izvedbi ne obećava mnogo, zvuk je vrlo glasan, ako već ne visokog kvaliteta, a slično se može reći i kada se priključe slušalice. Sa pojedinim modelima slušalica nije čak bilo prijatno slušati muziku na (skoro) maksimumu, te na to obratite pažnju ako se nađete u takvoj situaciji.
Sa prednje strane telefona, pored uobičajenih zvučnika, senzora i prednje kamere iznad ekrana, imamo i malo iznenađenje ispod ekrana. Iako uređaj poseduje on-screen dugmiće, zatičemo i još jedno hardversko Home dugme, stakleno, tačno na sredini. Ono, međutim, nije potpuni višak, kako bi se moglo pomisliti u prvi mah, imajući u vidu da mu se mogu dodeliti različite funkcije, i to kako za standardni pritisak na njega, tako i za “long-press”, te zapravo pozitivno utiče na funkcionalnost celog uređaja. Pritom, potreban je određen pritisak da bi odreagovalo, te se neće dešavati da ga korisnik slučajno stisne i kad to ne želi.Nakon osvrta na spoljašnje elemente telefona, posvetićemo neko vreme i njegovim internim delovima. Posebnih iznenađenja nema, i hardver je potpuno prikladan za mid-range klasu kojoj Pop Up pripada.
[modul]specifikacija=9003[/modul]
Qualcomm procesor prisutan u uređaju je donekle downclock-ovani Snapdragon 615, na 1.4 GHz, u pojedinim dokumentima poznat i kao Snapdragon 610. Iako na prvu loptu nismo bili presrećni što je procesor „ograničen“ u određenoj meri, u radu se pokazao sasvim korektno, pa smo na to brzo i zaboravili. Prate ga Adreno 405 i 2 GB radne memorije, pa za ne preterano zahtevne korisnike neće biti nikakvih smetnji u radu. No, na tu temu ćemo se posebno osvrnuti nešto kasnije u tekstu.
Ono što će obradovati mnoge korisnike ovog uređaja je to da on na naše tržište dolazi isključivo u dual-sim izvedbi. Dodatno, omogućeno je korišćenje 4G mreža, i konkretno su pokrivene sve frekvencije prisutne kod nas. I, ne samo da su opcije konektivnosti na Pop Up-u solidne, nego smo i zadovoljni jačinom prijema signala, kako mobilne mreže, tako i WiFi-a. Isprobali smo ga čak i uparenog sa pametnim satom, preko BlueTooth konekcije, a pored toga, koristili smo i GPS u svrhu praćenja sportske aktivnosti – konkretno, vožnje bicikla van asfaltiranog puta. Jačinu GPS signala nismo merili specijalizovanim uređajem, ali nije dolazilo do pucanja prijema, i trasa koju nam je aplikacija iscrtala nakon vožnje bila je sasvim precizna.
Kad pominjemo preciznost, IPS LCD ekran rezolucije 1280×720 nije nam na papiru delovao kao da će nas osobito zadiviti preciznošću slike tj. prikaza. Kad smo malo bolje razmislili, imajući u vidu cenovni segment ovog telefona, rezolucija je savršeno prikladna, a displej nas je čak i prijatno iznenadio, kako realnim prikazom i živošću boja (naravno, u okvirima normalne saturacije), tako i jačinom osvetljenja, što i ne čudi toliko, imajući u vidu upotrebu Full Lamination tehnologije prilikom izrade. Samim tim, ekran je zaista svetao i čak ni upotreba na Suncu ne predstavlja problem. Posebno smo zadovoljni što solidan nivo osvetljenosti displeja nije negativno uticao na prikaz crne boje, koja je ostala na korektnom nivou za jedan IPS panel.
Performanse
Hardver kojim je opremljen Pop Up svakako ne obećava čuda kad su performanse u pitanju, ali bar nam daje ideju o tome šta možemo da očekujemo. No, od kvaliteta implementacije softvera zavisi kako će se sam telefon pokazati, kako kad su benchmark aplikacije u pitanju, tako i u realnoj, svakodnevnoj upotrebi, što je i mnogo važnije. Prvo ćemo ipak baciti pogled na to kako se Alcatel pokazao u AnTuTu-u, Geekbench-u i ostalim softverima za utvrđivanje performansi.
Kao što i možemo videti, AnTuTu prikazuje rezultat od otprilike 35.000, što je upravo u rangu sa ostalim uređajima srednje kategorije, dok brojevi poena osvojenih i u ostalim aplikacijama samo tome govore u prilog. Praktično, kada vidimo ove brojke, već i bez znanja o tome koji se procesor nalazi u telefonu, možemo sa visokom sigurnošću pretpostaviti da se radi ili o Snapdragon 615, ili o MT6753 procesoru, u kombinaciji sa 2 GB RAM-a. Međutim, nekad i telefoni opremljeni jačim CPU-om znaju da ne rade baš sjajno, dok neki na papiru skromniji iznenade. U ovom slučaju, svakako smo bliži drugom scenariju.
Naime, Pop Up je imao tu “nesreću” da se na testu nađe gotovo neposredno nakon HTC 10 smartfona, dolazeći u situaciju da će sa njim možda sve izgledati kao slow-motion nakon višednevne upotrebe HTC-ovog flegšipa. Ipak, ovo se uopšte nije desilo. Naravno, nećemo nikoga zavaravati makar i pomišlju da su ova dva telefona uporediva po pitanju performansi (mada i ne treba da budu, što se svakako shvati kad se pogledaju njihove cene), ali Alcatel Pop Up nas prosto nije nikad “izdao” u svakodnevnim operacijama, obavljajući ih više nego korektno, ako već ne kao mnogo skuplji telefoni. Ulazak u neku aplikaciju prilikom njenog poziva sa Lockscreen-a, reakcija na poziv Recents komande, longpress hardverskog Home dugmeta (što rezultuje gašenjem ekrana) – sve se ovo na Pop Up-u izvršavalo brzo, i bez lagovanja i štuckanja. Još jedna “pobeda” za njega, na već postojeći dobar utisak…Upravo najveći deo tog više puta pominjanog pozitivnog iznenađenja u vezi sa ovim modelom leži u – softveru. Odbacivši svoj nekadašnji pristup sa skinovanim Androidom, mnogim izmenama i faktorima koji otežavaju rad sistema, Alcatel se odlučio na blago izmenjenu implementaciju stock Androida, omogućivši time svojim telefonima da bukvalno prodišu. Naravno, i izmene koje su načinjene u odnosu na stock svakako su korisne.
Praktično jedina primetnija zamerka koju imamo je verzija softvera koju zatičemo. Radi se o Lollipop 5.1 Androidu, a iako je telefon predstavljen još u decembru, kada je Marshmallow bio tek u povoju, do današnjeg dana je bilo za priželjkivati, pa i za očekivati da dođe i do apgrejda. Ipak, nije… No, ako zanemarimo tu činjenicu, uzimajući u obzir da je bar vizuelno 5.1 vrlo sličan sa 6.0, ostale zamerke značajno su manje važnosti.
Konkretno, u Alcatelu su zadržali veliki broj Google-ovih aplikacija (Dialer, Calendar, Calculator…), ali su ipak “ubacili” i svoje duplikate za neke od njih, zauzevši na taj način određenu količinu memorije bez potrebe. Nekima su, pak, samo promenili ikonicu, iako se u suštini i dalje radi o aplikacijama iz Google kuhinje. No, one koje su zaista višak su aplikacije poput Clean Master-a i Antivirusa, kojima zaista nije više mesto na telefonima novijih Android verzija, upravo zbog toga što sam sistem adresira probleme koje bi one (navodno) trebale da sređuju.
O stock Androidu zna se dosta, pa se na njemu nećemo osobito dugo zadržavati – dodatni razlog za to leži u tome što imamo i još poneki detalj u softveru koji valja predstaviti, a da upravo nije deo vanila Androida, nego predstavlja izmenu od strane Alcatel-a. Prvo, pošto se prilikom korišćenja telefona i hronološki prvo zatiču, pominjemo Funkcije, kako ih je Alcatel jednostavno nazvao. Radi se o prečicama prisutnim na Lockscreen-u (pored standardnih u donjim ćoškovima ekrana), kojima se mogu izvršiti razne akcije, poput pristupanja aplikacijama po izboru odmah sa Lockscreen-a. Kažemo po izboru, jer su Funkcije prilagodive, i korisnik ih podešava kako želi, a može i da ih ugasi.
Pored njih, zanimljiv dodatak je i pomenuto hardversko Home dugme, kome se mogu dodeljivati takođe različite uloge, ali je svakako najzanimljivija izmena koju je Alcatel doneo – OneTouch Stream. Praktično, radi se o Alcatel-ovom pandanu HTC-ovog BlinkFeed-a, koji je integrisan u sistem kao “najlevlji” Homescreen. Na njemu, pored informacija sa sajtova sa kojim ga povežete, možete videti i pojedine “servisne” informacije, poput tekućih događaja unetih u kalendar, predloga aplikacija sa Play Store-a, informacija o vremenu, i slično. Radi vrlo fluidno, ne “izbacuje” previše vesti, ali nije ni monoton, i stoga nam se prilično svideo – možda ništa manje od BlinkFeed-a, iako postoje i određene razlike među njima, i pored generalne sličnosti.
Na kraju ovog dela, ostaje samo da izrazimo zadovoljstvo. Još jednom. Dakle, nadovezujući se na to kako Alcatel Pop Up radi vrlo dobro, ustanovljavamo da je i softver na njemu zaista lepo sređen (što, uostalom, sigurno i kumuje fluidnom radu), te da su izmene načinjene na stock Androidu od strane Alcatel-ovih inženjera i dizajnera uglavnom korisne i zanimljive. Još jedan plus za Alcatel, ovaj čak posebne težine, jer predstavlja potvrdu napretka brenda, zasnovanog na praćenju zahteva tržišta.Opremljen zadnjom kamerom od 13 MP, i to sa otvorom blende od f/2.0 i senzorom veličine 1/3.06, Pop Up obećava fotografije bar na nivou klase, dok se slično može reći i za očekivanja od prednje kamere od 5 MP, prikladnoj za pokoji selfi s vremena na vreme, ili neki Skype poziv. Da sve to bude lako za izvođenje, brine se jednostavno uređena aplikacija, sa većinom bitnih podešavanja odmah na dohvat ruke, dok se i do onih detaljnijih dolazi uz kratko “kretanje” menijem.
Na našu veliku žalost, dan kada smo bili u prilici da isprobamo kameru Pop Up-a bio je prilično oblačan i tmuran, te boje na slikama na otvorenom izgledaju beživotno i otežavaju procenu kvaliteta fotografije. No, šta je tu je…
Nivo detalja na slikama u skladu je sa rezolucijom i veličinom senzora, ali je primetno da pri udaljavanju od centra fotografije, dolazi do blagog pada u oštrini slike i nivou detalja. Srećom, šum je prisutan samo u vrlo malim količinama, dok zbog pomenutog lošijeg vremena nije lako proceniti dinamički opseg, mada nam se čini da bi mogao biti bolji, ako u obzir uzmemo i HDR fotografije, koje iako poprave situaciju u zasenčenim elovima kadra, znaju da opasno prenaglase dobro osvetljene elemente fotografije.
Da bi se malo bolje upoznali sa sposobnostima kamere koje nismo uspeli da uočimo usled sivila tokom dana, napravili smo i par slika pod solidnim osvetljenjem u zatvorenom prostoru. Konkretno, načinjene su sa male udaljenosti, i ponekad koristeći manuelni fokus, menjali smo tačku slike koja je fokusirana. Na taj način, uspeli smo da vidimo da on zapravo i ne radi baš dobro, često veštački prenaglašavajući veći deo kadra, smanjujući mu tako i nivo detalja.
Dakle, svakako preporučujemo da se korisnici drže autofokusa, čime će dobiti i optimalnu oštrinu, a i dinamički opseg biće na korektnom nivou, ako već ne i sjajnom, imajući u vidu da i tad slike znaju da ispadnu donekle “mrtvijih” boja. Dakle, pojedine kritike bi se kameri ovog modela i mogle uputiti, ali uz upotrebu koja joj više odgovara, kao i pogodne uslove osvetljenja, rezultati su sasvim korektni.
Prednja kamera nema autofokus, kao ni većina konkurentskih u ovoj klasi, ali je lepo odmerena za slikanje selfija, te uspeva da uhvati korektan nivo detalja, koji se mogu i ispeglati raznim softverskim dodacima. Najzad, video snimak načinjen zadnjom kamerom, vrlo je fluidan i nema gubitka frejmova (30 fps, Full HD), iako nivo detalja ne deluje kao da se radi od 1080p snimku. Ipak, verujemo da će poslužiti da se uhvati pokoja zanimljiva situacija u društvu, ili neka svirka, imajući u vidu da je zvuk na njemu, iako mono, prilično čist i solidne jačine.
Primer videa možete preuzeti odavde!
Baterija
Videvši da u specifikacijama ovog smartfona stoji da ga pokreće baterija od svega 2000 mAh, bili smo vrlo sumnjičavi povodom njenog trajanja. Sada, nakon nekog vremena efektivnog korišćenja telefona, osećanja su nam pomešana. Naime, za ovaj kapacitet, baterija se pokazala solidno, ali ipak ne i toliko dobro, da je možemo nazvati dobrom – možda tek prosečnom. Zaista nam ne ide u glavu kako i sam proizvođač nije uvideo taj scenario, i ugradio u Pop Up bateriju nešto većeg kapaciteta, čime bi mu omogućio još jedan snažan adut u prodaji…
Bilo kako bilo, vidimo da na periodu od nešto manje od 20 časova upotrebe, telefon uspeva da “izvuče” negde oko 3h screen-on vremena, i pored perioda vrlo lošeg signala, kao i povremenog ozbiljnog opterećivanja procesora, nesvojstvenog svakodnevnoj upotrebi. Kao što rekosmo, ne može se reći da je ovo loš rezultat, niti možemo bateriju proglasiti elementom koji će unazaditi ovaj model, ali ostaje žal za tek možda nešto većim kapacitetom, koji bi ovaj svakako solidno zaokružen proizvod učinio još stabilnijom i primamljivijom celinom.Prvi susret sa Alcatel Pop Up smartfonom, koji se pogodio vremenski tako da se desi nakon podužeg druženja sa HTC-om 10, je za divno čudo bio veoma pozitivno iskustvo. Prosto, Pop Up nas je vrlo prijatno iznenadio, predstavljajući jednu vrlo dobro uklopljenu i skladnu celinu, gde možda ništa ne dominira, ali nema ni vidljivih, niti značajnih nedostataka, što je za telefon ove kategorije možda i najvažnije. Na sve to, pojedini, a možda i najveći “plusevi” došli su kao rezultat Alcatel-ovog prilagođavanja tržištu, i učenja na osnovu propusta u prethodnim iteracijama.
Imajući u vidu sve rečeno, zaista smo uživali koristeći Alcatel Pop Up. Iako je konkurencija u klasi u kojoj se on takmiči nestvarno jaka, verujemo da ima svoje adute koji bi mogli da mu obezbede put do solidnog broja korisnika. Kada se već u njihovim rukama nađe, ne sumnjamo da će biti prijatno iznenađeni, poput nas. Uostalom, ko još ne voli lepa iznenađenja…
Pogledajte naš video test:
Prednosti:
– Utisak u radu- Stock Android- Dizajn i kvalitet izrade
Nedostaci:
– Otisci prstiju na leđima telefona- Manuelni fokus kamere- Kapacitet baterije
