Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
ZenFone Max bio je upravo po meri pomenutih, sa dodatnim osvrtom na poslovne korisnike, kojima bi odlična autonomija verovatno najviše i mogla doprineti. Konkretno, nešto veći ekran (5.5) omogućavao je malo širi dijapazon radnji na smartfonu, dok je imitacija kože na leđima uređaja davala notu ozbiljnosti pojavi tog modela. Možda najveća zamerka u vezi tog telefona bila je vezana za hardver: čipset je bio prilično skroman, a ekran prilično niske rezolucije – dakle, sve je bilo podređeno postizanju što bolje autonomije. Slična priča bila je i sa naslednikom, koji se pojavio na proleće 2016. godine, imajući u vidu da je dobio tek neznatno unapređenje u vidu blago pojačane procesorske snage.
Ipak, krajem prethodne godine, prateći ZenFone 3 paletu smartfona, čak tri Max modela našla su se u ASUS-ovoj trenutnoj ponudi. Najveći od njih zadržao je dimenzije prethodnih, uz promene pre svega na polju dizajna, dok su druga dva zamišljeni kao alternativa, i to namenjena onima koji ipak nisu raspoloženi za ogromne telefone, ali za odličnu autonomiju jesu. Od ta dva, 3s Max je hardverski i stilski niže pozicioniran, dok se mi upravo družimo sa ZenFone 3 Max ZC520TL modelom, za koji očekujemo da će privući ubedljivo najviše kupaca – pre svega zbog svog solidno izbalansiranog odnosa veličine i ergonomije.
Ipak, u ovom momentu, zadatak Max modela znatno je teži od trenutka kada se rodonačelnik ove serije pojavio. U međuvremenu, na tržištu se pojavilo nekoliko serija telefona sa izraženim kapacitetima baterije, kao osnovnim atributima, i pritom – većina njih je prilično pristupačna. Na pamet nam, već onako na prvu loptu, odmah padaju Lenovo K serija, kao i Redmi i Redmi Note serije Xiaomi-a. Sve ove telefone, pored autonomije, krase naravno i mnoge druge pozitivne strane, te da bi ostao relevantan – ZenFone 3 Max mora da se istakne među konkurentima. Na narednim stranama pokušavamo da odgonetnemo da li je i koliko u tome uspeo…
Raspakivanje i dizajn
Pakovanje ovog modela nosi u sebi jedan element koji se sreće ekstremno retko u kutijama novih mobilnih telefona. Naime, pored uobičajenih uputstava za korišćenje uređaja, adaptera za struju i micro-USB kabla, tu je i Power Bank kablic, kojim se omogućava punjenje i drugih uređaja koristeći bateriju ZenFone 3 Max modela kao izvor. Ovim gestom, ASUS pokušava dodatno da skrene pažnju na osnovni prodajni adut svog modela.
Sam dizajn telefona je takoreći standardan: ničime se osobito ne ističe, ali je razumno privlačan, imajući u vidu jednostavne linije telefona, elegentnu siluetu i besprekorno uklopljen prednji panel sa ostatkom metalnog kućišta. Iako možda neće izazvati uzdahe, ovakav dizajn svakako neće oterati nijednog potencijalnog kupca. Ono što bi moglo izazvati i pokoji uzdah je kvalitet materijala i izrade ovog uređaja. Metal prekriva sve osim pomenutog prednjeg Gorilla Glass stakla, i čini da se telefon u ruci doima kao pravi tenk – čvrstina i osećaj izdržljivosti uređaja prosto su sveprisutni. Uz to, ni najmanji mogući zazor nije moguće primetiti: sve je uklopljeno vrhunski precizno i na nivou telefona znatno više cene.
Pored toga, i ergonomija je odlična. Već smo pomenuli, ZC520TL model u Max “porodici” upravo ima za cilj da privuče korisnike koji ne žele preterano velik telefon. Sa svojom 5.2-inčnom dijagonalom ekrana, koja predstavlja “sweetspot” u smislu upotrebljivosti i veličine, mislimo da to upravo i postiže, dok zaobljene ivice dovode do toga da telefon zaista vrlo prijatno pristaje u šaku, i baratanje njime je moguće i jednom rukom, bar u dobrom broju situacija.
Prednja strana telefona, pored naravno ekrana, nema mnogo sadržaja: navigacioni tasteri su softverski, pa se ispod displeja nalazi samo ASUS logo, dok iznad ekrana zatičemo zvučnik za razgovore, i sa njegove leve strane prednju kameru i senzore. Pozadi je nešto veća gužva: dva plitka ulubljenja, poput stilizovanih linija, razdvajaju telefon na manje gornji i donji, i srednji deo. U gornjem je samo sekundarni mikrofon, dok su pri vrhu srednjeg kamera i blic, a odmah ispod kamere i senzor otiska prsta. Pri samom dnu srednje ploče je mono zvučnik, a iznad njega i još jedan logo proizvođača. Primarni mikrofon za razgovore je sa donje strane telefona, kao i micro-USB ulaz, dok je 3.5mm priključak sa gornje strane. Power button i Volume tasteri su na desnoj strani smartfona.
Presijavanje metala prilikom okretanja telefona u šaci, posebno po linijama izvrsno odrađenih spojeva, potvrđuje da ovaj model definitivno ima i ponekog keca u rukavu na polju pojavnih karakteristika. Sigurni smo da će budući kupci biti i time privučeni, uz sjajnu izradu – dakle, baterija svakako nije jedini adut ZenFone 3 Max-a.
Već smo iskoristili priliku da pomenemo da Max serija telefona, hardverski gledano, ne spada baš u najsnažnije… Kako bi autonomija ovih telefona bila što je moguće duža, pribeglo se, slobodno možemo reći, osrednjim internim komponentama. Nažalost, i kod ZC520TL modela je ovo slučaj – štaviše, otišlo se možda i koji korak dalje…
[modul]specifikacija=9112[/modul]
Kao što se i može primetiti u priloženoj tabeli, čipset koji pokreće ovaj uređaj je MediaTek MT6737M, usmeren pre svega na low-level uređaje, pritom klokovan na svega 1.25 GHz, dok je grafički podprocesor još nižih ambicija: Mali-T720 jedva da upotpunjuje potrebe i nezahtevnih korisnika, dok za neko zahtevnije igranje prostora svakako nema. 2 GB RAM-a su takođe tu, i u ovom cenovnom rangu su na nivou standarda, što se svakako ne može baš reći za 32 GB interne memorije, koji su više svojstveni uređajima više cene. Slot za sd-karticu je takođe tu, doduše u vidu kombo-slota: dakle, ili dve SIM-kartice, ili samo jedna SIM + jedna SD kartica.
Imajući u vidu skroman hardver ovog Max modela, kao i svest o tome da je on verovatno optimizovan prevashodno za produženje autonomije, nismo očekivali preterano izražene performanse, što sintetički testovi svakako i potvrđuju: manje od 30.000 hiljada poena na AnTuTu testu zaista nije mnogo, posebno u 2017. godini.
U praksi, odzivnost je mogla biti bolja, posebno pri paljenju ekrana smartfona: ukoliko se isto obavlja putem senzora otiska prsta, zna da se desi da prođe i po 3 sekunde dok se ekran ne upali, a situacija je slična i sa DoubleTap2Wake opcijom. Par puta nam se desilo da dvaput kliknemo na ekran, ne bismo li ga probudili, pa opet još dvaput, pošto nam se učini da prvi pokušaj nije uspeo. Zapravo, ispostavljalo se da je drugi pokušaj telefon vraćao u stanje ugašenog ekrana (opcija DoubleTap2Sleep), pošto je i prvi double-tap uspevao, samo ekran ne bi stizao da se upali dok i drugi put ne tapnemo po njemu dvaput!
Softver i utisci u radu
Jedan od razloga ne baš impresivnih performansi Max ZC520TL modela mogao bi ležati i u softveru sa kojim dolazi. Pre svega, u pitanju je Android 6.0.1 Marshmallow – “prekriven” u potpunosti ASUS-ovim Zen UI korisničkim interfejsom. Iako je vizuelno sasvim prihvatljiv, što nam relativno često nije utisak kada su u pitanju skinovi udaljeni od vanila Androida, poseduje i neke karakteristike o kojima bi se dalo diskutovati.
Pre svega, dizajn ne odstupa mnogo od Material Design pristupa, koji je Google doneo još sa Android 5 Lollipop verzijom svog najpopularnijeg operativnog sistema. Ipak, izmenjeni su Quick Settings, sistemski meniji, App Drawer… Pritom, mnoštvo opcija i podešavanja su dodati na raznim nivoima sistema, kao što su Motion&Touch Gestures, akcije sa FP senzorom (javljanje na pozive, uključivanje kamera-aplikacije i slično), Kids Mode, Easy mode (idealno za starije osobe, slabije raspoložene za tehnička čudesa današnjice), promene tema… Zaista, teško je nešto i navesti što ne može da se podesi na ovom uređaju, imajući u vidu opširnost ponuđenih custom stavki podešavanja.
Ipak, prisutna je “tona” raznoraznih aplikacija, da ne kažemo bloatware-a. Razumemo, ASUS je želeo da ponudi svoje, in-house aplikacije za što je više servisa bilo moguće, ali mišljenja smo da su možda malo preterali u ovom slučaju, posebno kada se uzme u obzir hardverska snaga ovog modela, koja je možda trebala da diktira nešto niži nivo opterećivanja sistema dodatnim procesima.
Tu su MyASUS Service, ZenTalk (platforma osmišljena kao svojevrstan forum korisnika ASUS uređaja), ZenCircle (ASUS-ova verzija Instagrama), Mobile Manager, MiniMovie, Photo Collage, Puffin Browser, Trip Advisor, Do it Later (memo beležnica), Power & Boost i mnoge druge… Kako je, naravno, i Google-ov set aplikacija prisutan na telefonu, deluje da je nepotrebnim nagomilavanjem zauzet prevelik prostor na internoj memoriji, dok su i (ionako slabašni) resursi dodatno opterećeni.
Pojedine aplikacije iz ASUS-ove kuhinje su ipak i izostavljene sa ovog uređaja, te su do njih kroz ZenUI Instant Updates ostavljeni linkovi – ovakva sudbina trebala je, definitivno, da obuhvati nešto veći broj aplikacija. Time bi korisniku bio omogućen izbor i lak put do onoga što zaista želi da vidi na svom telefonu. Pojedine od aplikacija ASUS je vrlo lepo stilizovao i uklopio u sistemsko okruženje, te verujemo da će na nešto hardverski jačim uređajima Zen UI više doći do izražaja i imati visok stepen vrednosti za korisnika. Max ZC520TL se ipak nešto teže nosi sa teretom koji mu je navaljen na leđa…
Ekran
Pored čipseta, i displej telefona nam još od prvog pogleda ka specifikacijama jasno sugerisao u kojoj klasi je ZenFone 3 Max pozicionirna. HD rezolucija na 5.2-inčnoj dijagonali na Max-u ima i prednosti i nedostatke. Svesni smo da uz 720p procesor biva manje opterećen nego kad bi u pitanju bila Full HD rezolucija, te sve to zajedno dovodi do veće uštede energije, ali ipak za ekran uvek želimo bolje performanse i mogućnosti, imajući u vidu da je upravo on deo telefona sa kojim korisnik vrši najviše interakcija.
Stavimo li specifikacije na stranu, spram cenovne klase kojoj ZC520TL pripada, njegov displej je sasvim korektan. IPS tehnologija doprinosi tome da su uglovi gledanja vrlo dobri, dok maksimalno osvetljenje od oko 400 nita nije oborilo nikakve rekorde, ali je više nego dovoljno i za korišćenje telefona na otvorenom.
Ono zbog čega viši nivo maksimalnog osvetljenja ne bi bio tako poželjan je reprodukcija crne boje – kada se slajder osvetljenja pogura maksimalno udesno, crna ume da deluje poput tamno sive, a kako Gorilla Glass privlači i priličnu količinu otisaka prstiju, taj efekat još više dolazi do izražaja, uz pojavu određenog nivoa refleksije. Sve ovo rezultuje ne tako sjajnim kontrastom, mada se ne može reći da je u pitanju nekakav izražen problem.
Reprodukcija boja je jedna od svetlijih tačaka ovog ekrana, i dovodi do toga da, na kraju krajeva, slika izgleda veselo, pa i oštro, iako 282 ppi to možda na prvi pogled ne nagoveštava. Sve u svemu – displej ovog modela ne razočarava, ali ostaje utisak da bi sveukupna vrednost telefona bila dosta viša da mu je “podaren” Full HD ekran nešto boljih karakteristika…
Baterija
Dolazimo napokon i do najveće zvezde ovog telefona. Više puta smo u tekstu istakli kako je hardver štedljiv, pa uz kapacitet od čitavih 4.100 miliamperčasova na ekran od 5.2 inča i to HD rezolucije – očekivali smo čuda od ove baterije.
Golim okom prateći situaciju, sticali smo utisak da će autonomija biti sjajna: da li prilikom surfovanja (i to zahtevnijim sadržajima), reprodukcije multimedije ili chat-ovanja, tek – procenti baterije „odlazili“ su zaista sporo. Pa ipak, finalni rezultat od „tek“ nekih 5h upaljenog ekrana na 24h upotrebe nisu nam delovali preterano sjajnim, te smo se dali u kraću analizu potrošnje telefona, i utvrdili smo razlog ovakve autonomije. Konkretno, WiFi se ponaša kao da je konstantno upaljen i ne dozvoljava procesoru da ode u Sleep režim rada, izazivajući time trajne drain-periode…
Da tačno procenimo nismo u poziciji, ali nam se čini da bi telefon na 24h mogao i čitavih 10h ekrana da ostvari… Ovako, ostaje nada da će nakon neke softverske nadogradnje problem biti regulisan, s tim da smo svesni da je problem nekako možda i samo do našeg primerka.
Ono čemu softverska nadogradnja svakako teško da će pomoći je brzina punjenja telefona – a ona je prilično spora. Kapacitet baterije je povelik, a punjač koji dolazi sa telefonom nema nikakav vid brzog punjenja, te je od prazne do pune baterije potrebno skoro 3 sata. Realno, ako nas pitate za mišljenje, možda bi bilo bolje da je umesto kablića za dopunjavanje drugih telefona sa ZenFone Max-a, ASUS razmislio o nekom vidu bržeg punjenja za ovaj model…
Iako na modelu koji testiramo kamera nije u fokusu, izlišno je i govoriti koliko su kamere sveukupno bitne na današnjim smartfonima, te da mnoge potencijalne kupce mogu da odvrate od telefona koje su zamislili, ukoliko ne zadovoljavaju njihove potrebe. Svesni toga, inženjeri ASUS-a ništa nisu ostavili slučaju, pa su Max opremili solidnom kamerom, imajući u vidu njegovo pozicioniranje – u pitanju je modul senzora od 13 megapiksela, sa otvorom blende f/2.2, i autofokusom.
Pre svega, aplikacija kamere vrlo je jednostavna i intuitivna. Pri dnu, pored okidača slike i videa, nalaze se prečica do galerije, kao i 4 pravougaoničića, koji predstavljaju prečicu do odabira moda: tu su HDR, Low Light (smanjuje rezoluciju na 3 megapiksela), Panorama i ostali, bez Pro moda, koji na uređaju ove klase ne bi ni imao preterano mnogo smisla. U gornjoj “traci” osnovnog ekrana aplikacije nalaze se samo prekidači za blic i prelazak na prednju kameru, kao i prečica do opširnijih podešavanja, kojih kao i u ostatku softvera – ima prilično mnogo.
Kvalitet fotografija je često sasvim solidan, uz povremene izuzetke. Moramo prvo naglasiti da je dan kada smo testirali kameru bio vrlo nepogodan: sivo nebo otežavalo je posao optici, te pojedine karakteristike nisu ni mogle da dođu do punog izražaja. Bilo kako bilo, na primerima se vidi da je oštrina na slikama očekivana za senzor od 13 megapiksela, i nema preteranog softverskog “oversharpening”-a, dok je fokus na mestu, i samo u krajnjim ivicama fotografija je primetan blaži pad količine finih detalja.
Iako je vreme bilo loše, jedna od slabijih strana svakako je bio dinamički opseg: praktično, u Auto modu, znao je da slike načini toliko tamnima da smo osećaj o tome mogli da steknemo tek nakon što isti kadar uslikamo i pomoću HDR moda. Potonji se tu pokazao dosta bolje, i u izazovnim situacijama, preporučili bismo njegovu upotrebu. Reprodukciju boja teško je precizno proceniti ako se uslovi uzmu u obzir, ali deluje nam da su boje tek blago na strani hladnijih – ništa van granica normale.
Šuma ume da bude na površinama ujednačenih boja, ili upravo gde se dešavaju fini prelazi nijansi, no ni ovo ne predstavlja razlog za brigu. Kao što smo i istakli – pojedine fotografije nisu baš “ispadale” dobro iz prve, pa je bilo potrebno ponoviti kadriranje. Imamo utisak da bi se na boljem svetlu, kamera ovog telefona dosta bolje pokazala.
Prednja kamera fiksnog je fokusa, ali on je na našim fotografijama bio “na mestu”. Boje su možda za koji procenat i toplije nego kod glavne kamere, dok nivo detalja nije sjajan, ali svesni smo da se radi o svega 5 megapiksela. Slično, oštrina je korektna, ali ne i mnogo više od toga, dok otvor blende od f/2.0 (dakle, širi no na zadnjoj kameri) omogućuje da se i pristojna količina svetlosti dopremi do senzora – verovatno je ASUS ovima pokušao da nadomesti izostavljanje prednjeg blica, koji se sve češće susreće na modernim smartfonima.
Video snimci napravljeni ZC520TL modelom manje-više su u nivou proseka. Praktično, verujemo da će korisnici za snimanjem posegnuti tek ako nemaju alternativu. Boje deluju nešto “mrtvije” nego na fotografijama, problem sa dinamičkim opsegom je i ovde prisutan, stabilizacija je prilično slaba, a mikrofon za redukciju šuma nije najbolje obavljao posao, pa je mono zvuk znao da ispadne loše. Dakle: ako je ponekad i potrebno ponoviti pokušaj fotografisanja, “fotke” sa ovog telefona mogu ispasti vrlo lepo, dok za video savetujemo da se okrenete drugim uređajima.
Posle nekoliko dana provedenih sa ZC520TL modelom, osećanja su nam pomešana. Sjajna izrada, dobra ergonomija zasnovana na odličnim materijalima i linijama telefona, kao i baterija čiji je potencijal velik, što vidimo i pored baga koji je onemogava da zasija u potpunosti – sve su ovo detalji koji čine da ovaj uređaj svakako može da se istakne iz mase sličnih. Sa druge strane, tu su slabašni hardver i softver slabijeg odziva, prenatrpanost suvišnim aplikacijama, što ne pomaže da se korisnik oseća savršeno komotno u pojedinim situacijama.
Kao što smo na početku i napomenuli, pozicija današnjih Max modela iz ASUS-ove ponude znatno je teža od one prvog Max-a, i stoga verujemo da svaki novi Max mora da pruži sve više ne bi li ostao konkurentan. ZC520TL svakako ima potencijala i nekoliko pojedinosti vezanih za njega čine da se radi o uređaju koji bi mnogi poželeli. Ipak, da li će to preovladati nad nedostacima koji su takođe prisutni – pitanje je preferencija i potreba potencijalnih korisnika.
Poznajući ASUS kao brend okrenut inovaciji i kvalitetu, verujemo da će eventualni propusti u trenutnoj ponudi biti uočeni i regulisani do nekih sledećih iteracija. To bismo, svakako, želeli da vidimo – nadograde li se pozitivne strane ovog modela dobrim karakteristikama i na ostalim poljima, mogli bismo da vidimo neke zaista sjajne telefone u skorijoj budućnosti. Max serija svakako ima šta da pokaže.
Prednosti:
– Premium metalno kućište – Visok kvalitet izrade – Kapacitet baterije
Nedostaci:
– Slabe performanse – Bloat-ovan softver – Bug sa WiFi-jem primetno skraćuje autonomiju
Telefon za potrebe testa ustupio ASUS.
