Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Slična je priča i kad su smartfoni u pitanju. Trenutak uključivanja ASUS-a na ovo ekstremno zakrčeno tržište bio je još nepovoljniji od prethodna dva pomenuta, ali ako je suditi po uspesima u tim situacijama, i ovaj put bismo mogli da očekujemo da ASUS dospe daleko. Uostalom, napredak je i tu vidan: od marginalnog učesnika u tržišnoj bici, ASUS je izrastao u značajnog igrača u sferi mobilnih telefona, pa opet, znajući njihov apetit i ambicije – verujemo da se tu ne zaustavljaju.
Najvažniji trenutni činilac na putu do uspeha na polju gde Apple i Samsung dominiraju upravo je ZenFone 3 serija, sa čijim se najznačajnijim predstavnicima družimo u narednim redovima. Možda nisu najbolji u toj seriji, ali ZenFone 3 ZE552KL (5.5 ekran) i ZenFone 3 ZE520KL (5.2) bi svakako trebali da predstavljaju vodeću silu u prodajnim brojkama, i stoga oni ne smeju da omanu, pa se usuđujemo da kažemo da su trenutno najznačajniji. Samim tim, za verovati je da je ASUS u njih uložio dosta truda, ne prepuštajući ništa slučaju, a sa ciljem daljem napretka na lestvici tržišnog udela i popularnosti među proizvođačima na tržištu smartfona. Kao i uvek, pokušaćemo da vam damo naše viđenje toga da li su i u kojoj meri u tome uspeli.
Za početak možemo samo da napomenemo da će test, i pored razmatranja dva modela, više izgledati kao da posmatramo samo jedan telefon. Razlog za to je jasan: jedine razlike između ova dva smartfona leže u različitim dimenzijama i manjem kapacitetu baterije sitnijeg od dvojice. Naravno, razlika u dimenzijama povlači i razlike u displeju, koje ćemo istaći, no sem toga, čipset, kamera, softver i sve ostalo je isto, pa optimizacije prostora radi kroz tekst će se najčešće provlačiti samo “ZenFone 3”.
Raspakivanje i dizajn
Pakovanje telefona nije preterano bogato, ali poseduje sve što je neophodno da se on nesmetano koristi odmah po raspakivanju. Tu su microUSB-to-USB kabl, adapter za struju, slušalice i uputstva za korišćenje. Sve komponente su bele boje, pa kako ona u našem konkretnom slučaju nema veze sa telefonom sa kojim je delila kutiju, verujemo da je oprema zapravo uvek bela.
Telefon smo, da bi dospeli do opreme i “izvršili inspekciju” sadržine kutije, na trenutak sklonili u stranu, ali jedva smo čekali da mu se vratimo. Prosto – vrlo je lep, i privukao nam je pažnju odmah. Dodatni razlog za to leži u činjenici da je dizajn značajno izmenjen u odnosu na prethodne dve ZenFone generacije. U izvedbama smartfona koji su njima pripadali, dominirala je plastika, poklopac leđa se skidao, a uređaji su bili zaobljeni sa zadnje strane, sužavajući se od sredine ka stranama, slično kao nekoliko generacija Motorolinih Moto X i G serija. Sada, ZenFone 3 ima potpuno ravna leđa, ne računajući modul kamere koji donekle “viri” u odnosu na ostatak siluete, dok je plastika u potpunosti iščezla iz priče, prepuštajući mesto metalnom ramu, praćenom sa dve Gorilla Glass 3 staklene površine.
Ivice kućišta su blago zaobljene, dok bezeli oko ekrana nisu preterano veliki, tako da su oba telefona solidne ergonomije, uzevši u obzir njihove dimenzije. Kad pominjemo bezele, oni možda nose jedini detalj koji nam se u smislu dizajna i izgleda telefona nije dopao – naime, kada je telefon ugašen, deluje da je ekran praktično side-to-side, a gore i dole postavljen skroz do bezela, u smislu da se jasno vidi prelaz sa ekrana na bezel. Međutim, oko njega se nalazi zapravo tanak, crni okvir, koji ga odvaja od ostatka telefona, i koji je primetan kada je ekran upaljen. On se posebno primeti na telefonima svetlijih boja od ovog koji je na našem testu, gde ne predstavlja veliki “udar” na opšti utisak o dizajnu.
Celokupno gledano, pojavnoj komponenti telefona nemamo mnogo šta zameriti… Prosto, telefon je zaista privlačan i u tamno plavoj boji prilično zavodljiv i nekako poslovno ozbiljan. Pritom, tekstura koncentričnih kružnica kojima se odsjaj prelama pod različitim uglovima posmatranja poleđine (slična tekstura vidljiva je i sa prednje strane, na delovima koje ne pokriva displej), podstiče osećaj elegancije i kvalitetne izrade ZenFone-a 3, koji svakako nije slučajan. Metalni ram vrlo je precizno uklopljen sa staklenim površinama obeju strana, nema nikakvih zazora ili neujednačenosti, a iako je telefon većim delom od stakla, ostavlja vrlo čvrst i utisak solidne izdržljivosti.
Jedini detalji koji, pored “okvira” oko ekrana, narušavaju gotovo perfektan utisak o dizajnu i izradi, tiču se stražnjeg Gorilla Glass panela. Naime, on je nekako “raspoloženiji” za zadržavanje otisaka prstiju od prednje strane, a postoji i mali problem sa njegovom donjom stranom. Naime, kako kamera blago štrči u odnosu na ostatak kućišta, kada smartfon leži na nekoj površini okrenut leđima ka njoj, donji deo zadnjeg stakla oslanja se na tu istu površinu. Na taj način, usled trenja, pojavljuju se mikroogrebotinice, koje smo uspeli da zapazimo tek posmatranjem telefona iz različitih uglova, u pokušaju da ga što bolje osmotrimo. Tehnički, radi se o zaista teško primetnim tragovima korišćenja, no nadamo se da se oni neće povećavati sa vremenom upotrebe. Pritom, valja pomenuti, staklo modula kamere ne krije nikakva oštećenja niti šta slično.
Prednja strana telefona, inače, ne krije nikakav trag o tome ko bi mogao biti proizvođač telefona. Prosto, iznad ekrana su zvučnik za razgovore, senzori i prednja kamera, dok su ispod samo kapacitivni dugmići Back, Home i Recents (s leva na desno) – ni traga logou kompanije. Jedini znak ASUS-a nalazi se pozadi, i to pri dnu, dok se bliže gornjoj strani telefona nalaze modul kamere, okružen autofokus senzorom i dual-LED blicem (levo i desno od njega), i čitač otiska prsta, odmah ispod isturenog kućišta kamere. FP senzor dosta je neuobičajen: većina modela poseduje kružni ili bar elipsasti tip čitača, posebno na toj poziciji (pozadi, ispod kamere, za razliku od prednjih, integrisanih u Home dugme), dok se ASUS odlučio na pravougaoni sa blago zaobljenim ivicama.
Na gornjoj strani telefona su mikrofon za eliminaciju šuma i 3.5mm ulaz za slušalice, dok donja strana krije Type-C microUSB port, kao i glavni mikrofon za razgovore, i nekoliko rupica, iza kojih je glavni zvučnik. Kada smo prvi put čuli muziku sa njega, nismo bili preterano oduševljeni, pre svega čujnošću, da bismo shvatili da zapravo ton nije ni blizu gornje granice – nakon pojačavanja do maksimuma, do izražaja je došao moćni 5-magnenti NXP Amp zvučnik, čija je maksimalna glasnoća zaista impresivna za jedan smartfon, a prostiranje zvuka prilično dobro i nekako prostorno sveobuhvatno odrađeno, imajući u vidu da je zvučnik sa donje strane uređaja. Stoga, obećanja od strane ASUS-a o tome kako će uređaji iz ZenFone 3 serije imati vanserijski zvuk zaista su ispunjena.
Na levoj strani telefona ne nalazi se ništa do kombo slota za ili dve SIM kartice, ili samo jednu, ali praćenu memorijskom karticom. Pomenuti slot otvara se iglicom, koja takođe dolazi u pakovanju. Desno su Power i Volume hardverski dugmići, vrlo kvalitetno urađeni i čvrsto fiksirani u svom ležištu, a opet sa solidnim odzivom na pritisak. Možemo upravo njima završiti priču o kvalitetnom sklopu kakav je ZenFone 3 – ASUS je oduvek i u svim segmentima (kako mobilne, tako i ostalih divizija) poklanjao dosta pažnje kvalitetu izrade, pa je tako i sa uređajima koje imamo na testu. Njih krasi i estetski element, do sada ne tako prisutan kod ASUS-ovih smartfona, te tako možemo primetiti da tajvanski gigant ima novog “keca u rukavu” u nameri da što bolje plasira svoje uređaje.Sve dosadašnje serije ZenFone uređaja delile su zanimljiv i pozitivan kuriozitet: telefoni su hardverski uvek bili nešto bolje opremljeni nego što bi cene to sugerisale. Ovo je, logično, i bio jedan od razloga zašto su se smartfoni sa ASUS logoom relativno brzo solidno rasprostranili mnogim tržištima. Treća serija ZenFone telefona, kako saznajemo, imaće nešto više nominalne iznose cena od odgovarajućih prethodnika, shodno naprednijem hardveru, ali će to i dalje biti sasvim primamljiva ponuda, u poređenju sa tržišnim prosecima. Sledeća tabela daje nam i uvid u to šta možemo da očekujemo od ZenFone 3 uređaja, znajući čime raspolažu “ispod haube”.
[modul]specifikacija=9055[/modul]
Snapdragon 625, u kombinaciji sa Adreno 506 grafikom, pokazao se već u inicijalnim testiranjima dosta bolje nego što se to dalo pretpostaviti, imajući u vidu snagu njegovog prethodnika – Snapdragon-a 617. No, kako je naslednik izrađen u 14-nanometarskom FinFET procesu, za očekivati je bilo da dođe do napretka kako na polju energetske efikasnosti, tako i na polju sirove, procesorske snage. Ipak, nismo očekivali da će krajnji rezultat biti toliko unapređen – poređenja sa prethodnikom praktično da su bespredmetna, te pandana treba pre tražiti u Snapdragon 808 procesoru, ili nekom više njemu sličnom.
To potvrđuju nivoi osvojenih poena u sintetičkim testovima (što se da videti u priloženim screenshot-ovima, a posebno ako se zna da prethodnik nije išao dalje od nekih 35.000 u AnTuTu benchmark-u), ali i iskustvo u svakodnevnom korišćenju, koje je sada još bolje nego u prethodnim izvedbama. Nije prisutno nikakvo “štuckanje” ili kočenje sistema, sve se izvršava instantno, ekran je vrlo responzivan, i korisničko iskustvo je odlično. Maltene u rangu Nexus telefona, iako je softver prilično daleko od stock Androida.
U ASUS telefonima već tradicionalno zatičemo ZenUI korisnički interfejs, verzije 3.0, koji se nalazi povrh stock Androida, u ovom slučaju – 6.0.1 Marshmallow verzije. Kao i ranije, ZenUI zadire duboko u srž Androida, donoseći promene koje su ASUS-ovi inženjeri smatrali potrebnim, pa čak i na servisnom nivou. No, za razliku od nekih prethodnih iteracija, koje ni same nisu bile zagušujuće po sistem, ovaj put je ASUS-ov skin još “lakši”, manje opterećuje uređaj, i rekli bismo – solidno je optimizovaniji. Kako smo imali priliku da se družimo i sa nekoliko modela iz ZenFone 2 serije (o čemu u njihovim testovima takođe možete čitati na našem sajtu), u situaciji smo da možemo da procenimo napredak ostvaren sa novom verzijom softvera.
Promene u odnosu na ZenUI 2.0 su retke, ali su sve pozitivne. Konkretno, za pojedine aplikacije, poput Messenger i Calendar, odabrane su Google verzije. Ne samo da je na taj način smanjen broj aplikacija i potencijalno opterećenje za sistem, nego je i određen broj ASUS-ovih servisa sada uređen baš na način koji smatramo najurednijim – nisu u startu uključeni u sistem, nego su prigodnim linkovima ponuđeni korisniku da ih naknadno, ali brzo i lako instalira ako to već želi.
Iako je ovim postupkom sistem olakšan, i dalje postoje aplikacije koje radije ne bismo zatekli… Tu pre svega mislimo na Power & Boost (više puta smo isticali da u novijim verzijama Androida ovakve aplikacije više usporavaju sistem no što donose konkretne koristi), ZenTalk, Mobile Manager i sl. – mišljenja smo da je i njihovu instalaciju trebalo omogućiti korisniku putem reference ka linku, a ne odmah ih uključivati u sistem. No, šta je tu je, ne možemo reći da telefon zbog njih radi nešto posebno slabije. Taj spisak možemo proširiti i “paketom” dodatnog bloatware-a koji nema veze sa ASUS-om direktno, poput TripAdvisor-a, Amazon Kindle-a, Puffin browser-a…
Za svaku pohvalu svakako je nivo kontrole koji ASUS dozvoljava korisniku u svom sistemu. Broj podešavanja koja su dostupna zaista je impresivan! Pre svega, moguće je ubaciti pojedine animacije/widget-e na lockscreen, ili ga totalno ukloniti (da se otključavanjem telefona odmah ulazi na Homescreen), promeniti temu ako vam se trenutno okruženje ne dopada, dodeliti dodatne funkcije senzoru otiska prsta kao i navigacionim tasterima, uključiti jednostavni mod rada, kao i onaj za klince, definisati Gestures akcije, kao i svašta drugo – zaista je mnogo, mnogo toga moguće prilagoditi svojim potrebama i to svojski podržavamo.
Na kraju krajeva, posle nekoliko dana u ZenUI okruženju, vratismo se na telefone koji bi na papiru trebalo da pružaju nešto bolje, da ne kažemo brže korisničko iskustvo, samo da bismo uočili da nam nedostaju pojedine stavke iz ASUS-ovog softvera, usput ne primećujući nešto posebno da smo odjednom u nekom fluidnijem svetu… Samim tim, utiska smo da je ASUS ovaj put odradio zaista dobar posao na polju softvera! Praktično, dodatnim oslobađanjem od suvišnih aplikacija, moglo bi se doći do sistema znatno drugačijeg od stock Androida, a koji, usuđujemo se da kažemo, nudi (gotovo) jednako dobar osećaj u upotrebi.
Ekran
Super IPS+ paneli na oba uređaja koji su se našli u našim rukama su Full HD rezolucije, koju smatramo sasvim prikladnom za 5.2 i 5.5 dijagonale, što rezultujuće gustine piksela od 401 i 423 ppi svakako potvrđuju. No, i pored odgovarajuće rezolucije, displeji su se pokazali generalno vrlo dobrima.
Ivica stakla koje pokriva ekran je blago zaobljena, u tzv. 2.5D maniru. Zaobljeni deo ne zahvata sam ekran, tako da slučajnih dodira i neželjenih komandi ne bi trebalo biti, a ipak je olakšan inicijalni kontakt sa ekranom u slučaju svajpovanja i pristupa sa strane uopšte. Pritom, i držanje samog telefona kada je ekran ugašen je olakšano.
Kalibracija boja podešena je valjano, možda trunčicu ka hladnijem delu spektra, mada se kroz Splendid softver (koji ASUS plasira i na laptop uređajima) svakako može uticati na rezultujuće parametre slike. Posebno je zanimljiv odabir Vivid predefinisanog moda, koji ima nešto “pojačane” boje, ne na nivou AMOLED ekrana, ali tako da slika bude nekako življa i prijatnija za gledanje. To je upravo bio naš izbor prethodnih dana.
Osvetljenost ekrana vrlo je visoka na maksimumu, i verujemo da korisnici neće često prelaziti u gornji deo opsega podešavajući ga. Jedina prilika kada će to ipak biti neophodno je prilikom upotrebe na suncu, međutim, ni tu nema zime – displej ZenFone 3 modela doseže nepunih 600 nita u situacijama kada senzor osvetljenja zabeleži visoke vrednosti spoljašnjeg dotoka svetlosti, te je zapravo ovaj smartfon jedan od najpogodnijih za upotrebu po sunčanom vremenu. Tome pomaže i solidan kontrast koji ekran ostvaruje, pošto je crna boja prilično duboka, iako ne kao kod AMOLED ekrana.
Napomenuli bismo još da je veličina objekata možda neuobičajena za veličinu ekrana, prevashodno kod 5.5 ekrana. Naime, sa “porastom” ekrana uopšte poslednjih godina, većina proizvođača je prilagodila softver tome, tako što je “uglavila” više sadržaja u vidljivi prostor. ASUS, međutim, nije nastavio sa tom praksom, nego je broj elemenata na displeju ostao isti, i malo su porasli. Onima koji ne vole sitan tekst, ikonice i ostalo, ovakva implementacija će se sigurno dopasti. Nama je delovala prilično čudno, mada se svakako može korigovati promenom dpi podešavanja. Kao i sve u softveru, i ekran je podložan podešavanjima i prilagođavanju korisniku, tako da svako može iz njega da izvuče ono što smatra optimalnim.
Baterija
Sa 3000 miliamperčasova, baterija većeg modela ista je kao i kod prethodnika, na istoj dijagonali ekrana. Samim tim, imajući u vidu optimizaciju softvera, kako kroz sam Android 6 (Doze), tako i kroz ZenUI, očekivali smo bolje rezultate autonomije u odnosu na prošli model, mada je i on na tom polju bio sasvim dobar.
Ipak, ono što smo iskusili koristeći veći ZenFone 3 bilo je neočekivano dobro – za nekih 17h upotrebe telefona, od punjenja do punjenja, ekran je bio uključen preko 5.5 sati! Ovo je pri samom vrhu rezultata koje beležimo u poslednje vreme, i svakako je vredno hvale. No, kad malo bolje razmislimo, ovakav rezultat ne treba da čudi iz još mnogih razloga, ne računajući pomenute malopre. Naime, prijem WiFi i telefonskog signala na ovom modelu spada među bolje sa kojima smo se uopšte sretali, što naravno povećava efikasnost sistema, i samim tim povoljno utiče na potrošnju baterije. Kad pominjemo signal, pomenimo i da je i sama čujnost tokom razgovora na visokom nivou, što zaokružuje zaključak o generalno odličnim “telefonskim” sposobnostima ovog uređaja.
Manji model nije se toliko proslavio što se autonomije tiče, mada moramo priznati da je bio podvrgnut mnogo “žešćem” testiranju – YouTube se “vrteo” na njegovom ekranu više puta tokom dana, a kratko vreme radila je i navigacija. Verujemo da bi se u nešto približnijim uslovima upotrebe, približio svom većem bratu kada je u pitanju autonomija, imajući u vidu da je 2600 miliamperčasova taman u skladu sa njegovom dijagonalom ekrana, i u srazmeri sa većim modelom.
Specifikacije kamere deluju prilično impresivno i maltene na flegšip nivou, iako ZenFone 3 to ipak nije (Deluxe model ove serije zadržava pravo na tu titulu). Stoga, logično je bilo da nas zanima kako se ova mašinerija pokazuje u praksi. Senzor je Sony-ev Exmor RS IMX298, veličine 1/2.8″, sa 16 miliona piksela, veličine 1.12 µm. Otvor blende je f/2.0, Largan sočivo je 6-elementno, a prekriva ga safirno staklo. Pored toga, za slike je zadužena optička stabilizacija po 4 ose, dok video kontroliše digitalna. Posebna pažnja posvećena je autofokusu, koji se utvrđuje laserski, fazno i kontrastno. Prisutan je i senzor za korekciju boje. Dakle, mnogo toga je uloženo u hardverski kvalitet kamere, pa uz dobar softver, prijatna iznenađenja su moguća. A kad pričamo o softveru, krenimo od same aplikacije kamere.
Interfejs je vrlo intuitivan i funkcionalan. Video je razdvojen od kamere, i do njega se dolazi komandom odmah do okidača fotografije, dok je sa druge strane manuelni mod. Ispod gornje “trake” sa prečicom do opštih podešavanja i toggle-ovima za HDR, blic i prednju kameru, nalazi se “pločica” sa informacijom u kom se modu trenutno nalazite, a čija se promena vrši putem menija kom se pristupa komandom u donjem levom ćošku ekrana. Modova je baš mnogo, oko dvadesetak, uključujući i manuelni (drugi način da ga odaberete), Depth of Field, Time Lapse, Smart Remove… ASUS je zaista omogućio da svaka situacija bude pokrivena, za one koji vole da se “igraju” u tim prilikama. Za one koji ne vole, automatika radi posao sasvim korektno.
Što se samog kvaliteta fotografija tiče, vrlo je dobar, s tim da postoje i polja gde ima prostora za napredak. Konkretno, iako OIS obavlja posao dobro, u pojedinim slikama pored corner softness efekta, vidi se i blur elemenata koji kao da nisu dobro stabilizovani blizu ivice kadra. Pored toga, HDR uvek lepo popravi situaciju u mračnijim delovima fotografije, ali nekad zna da preterano osvetli već dobrano svetle delove kadra, koji u automatskom modu budu odlični. Dakle, neka kombinacija ova dva rezultata bila bi idealna, te se nadamo da će se softverskim putem do nje i doći.
Količina detalja je odlična, uostalom na nivou 16MP kamera, šuma ima vrlo malo, dok su boje zaista realne, sa posebno dobrim balansom bele (osim u situacijama kada je HDR preeksponira). Prednja kamera, već, ume da ima problema na polju regulisanja boja – naime, sa ili bez Beautification moda, boja tena, tj. lica (a i ostalih objekata blizu kamere, čiji je fokus fiksni) često budu prilično nerealne, uz visok nivo akvarel efekta. Pored toga, objekti u pozadini prilično su nejasni, mada se od prednje kamere i ne očekuje mnogo u tom smislu. Problem je što i detalji fokusiranog dela kadra nisu sjajni, te će prednja kamera poslužiti za pokoji selfi, ali za razliku od zadnje kamere, ne treba očekivati ništa posebno od nje.
Video snimci koje dobijamo zadnjom kamerom, u suštini, prate fotografije u stopu, kako po dobrim, tako i po manje dobrim stranama. Stabilizacija je solidna, mada smo viđali i znatno bolje (a da ne mora OIS da bude prisutan da bi video bio stabilizovan, najbolje su “objasnili” Motorola i Sony), detalja je na pretek, što uostalom i ne čudi kad je 4K video u pitanju, ali uz ivice kadra, ume da ih bude nešto manje. Fokus ne “šeta”, frejmrejt je stabilan, i nismo primetili zagrevanje uređaja prilikom snimanja videa, mada je i dužina samog klipa bila prilično kratka.
Sve u svemu, ASUS napreduje. U odnosu na kamere sa prethodnih modela, hardverski su načinjeni koraci od 7 milja, a softver to prati, iako je i dalje nekako utisak da nije iskorišćen sav potencijal hardvera. Neka od predstojećih softverskih nadogradnji mogla bi da adresira i ove nedostatke, čemu se i nadamo, pa da kamera ZenFone 3 modela od vrlo dobre postane vrhunska.
ASUS spada u proizvođače (u širem smislu, ne samo smartfona) od kojih se može očekivati nestandardno i neobično. ROG laptopovi, Transformer 2u1 tableti, matične ploče i grafičke kartice koje su pomerale granice, ZenBook-ovi… Mnogi ASUS uređaji su predstavljali benchmark-e u svojim kategorijama, i utirali staze nekim drugim, manjim, pa i većim proizvođačima, da svoje proizvode učine boljima.
Na polju mobilnih telefona, taj inicijalni kvantni napredak još nije načinjen. Sve što je došlo iz ASUS kuhinje, bilo je dobro, solidno osmišljeno i dizajnirano, ostvarivalo je dobre rezultate na tržištu, i za kratko vreme je uvelo ovog proizvođača u sam vrh i među retke koji “rukovode” trendovima. No, znajući potencijal ove kompanije, nekako još čekamo telefon za koji nismo ni sigurni šta ćemo pomisliti, gledajući ga, i sanjajući o njemu…
Da li je ZenFone 3 upravo taj..? Ili pre ZenFone 3 Deluxe..? Rekli bismo da ASUS ima snage i za više! Trenutni top model je po svim parametrima sila u skoro pa zasebnoj dimenziji, ali sa njegovim predstavljanjem, ASUS ni po čemu nije prvi, nije najbolji, nije istaknut, a navikli smo da baš tu bude… Prosto ne sumnjamo da će biti tu, pre ili kasnije.
Do tog trenutka, ZenFone 3 serija je pred svima onima koji žele odličan telefon po korektnoj ceni, i što je možda najvažnije – bez izraženih nedostataka. Štaviše, skoro pa da možemo da kažemo da je bez nedostataka uopšte, imajući u vidu nizak nivo značaja postojećih zamerki. Uostalom, poznato je da ASUS posvećuje dosta pažnje “zaokruživanju” svojih uređaja u celine bez slabih karika, pa to nije zaobišlo ni ovu seriju smartfona. Ne sumnjamo da će ovogodišnjim ZenFone-ima biti lako da privuku poglede, posebno sa svojim prelamanjem svetlosti na teksturi poleđine, ili zavodljivom, elegantnom linijom… Zaista nam ne bi smetalo da ih viđamo više i češće…
Prednosti:
– Odlična baterija- Sjajan dizajn- Odlična kamera
Nedostaci:
– Prisutno dosta preinstaliranih bloat aplikacija- Klizavo kućište
Uređaje na test ustupio ASUS.
