Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Naime, nakon odluke kanadske firme REM (vlasnika BlackBerry brenda i proizvođača istoimenih telefona) da preusmeri većinu svojih proizvoda na Android operativni sistem, sa prethodnog, “domaćeg”, BBOS-a, bilo je nejasno šta će se desiti sa glavnim svojstvima uređaja ove marke, imajući u vidu da su Android telefoni uglavnom “čiste” touchscreen kreacije, sa prednjom stranom gotovo potpuno pokrivenom ekranom, gde prostora za posebne dodatne hardverske elemente nema mnogo? Pored toga, inkorporacija sigurnosnih sistema u Google-ov mobilni OS takođe je morala izgledati kao ozbiljan izazov, znajući da je Android i sam još od verzije 5.0 “napakovan” mnogim bezbednosnim sistemima, sa kojima nije valjalo ući u interferenciju…
Prvi BlackBerry na Androidu, model Priv, bio je po mnogo čemu jedinstven: slajder čijim se izvlačenjem dolazilo do fizičke tastature, imao je mnogo vrlina, izazvao je dosta pažnje po pojavljivanju, ali nije ostavio dublji trag – pritom, on svojom formom ipak nije nosio onaj pravi duh istinskih BlackBerry uređaja. Naredna dva modela, DTEK60 i DTEK50, izrađeni od strane TCL-a (vlasnika i brenda Alcatel), više su delovali kao “standardni” Androidi, i pojavila se bojazan da se možda starom, dobrom konceptu BlackBerry neće ni vraćati. Ipak, KEYone je to – srećom – demantovao!
Radi se o telefonu koji umnogome podseća upravo na ono što BlackBerry oduvek i predstavlja – u stvari, da je ekran ovog modela horizontalne orijentacije (umesto vertikalne, kako jeste), mogli bismo reći da potpuno oslikava legendarne uređaje koje su svi priželjkivali. Ipak, sličnosti je mnogo, a i sigurnosni aspekti, kao i oni vezani za produktivnost su tu: dobili smo, dakle, pun paket poslovnih karakteristika, ali u novom ruhu, i sa savremenim operativnim sistemom, koji bi trebao i “obične” korisnike da privuče u većoj meri. Da li to i KEYone može? Pozabavili smo se ovim pitanjem, i mnogim drugima, te na narednim stranama možete videti mnoge naše zaključke po tom pitanju…
Raspakivanje i dizajn
Pakovanje u kom dolazi KEYone prilično je elegantno i sadržajno: tekstura same kutije ozbiljne, tamno sive boje, nagoveštava da se u njoj nalazi nešto pažljivo upakovano i dragoceno. Oprema je, rekli bismo, adekvatna: tu su iglica za otvaranje SIM-slota, uputstva za korišćenje uređaja, adapter za struju, USB-type-C kabl, kao i slušalice, praćene dodatnim nastavcima različitih veličina, da “pokriju” širi opseg veličine ušiju korisnika. Možda bi poneki izbirljiviji ili zahtevniji kupac poželeo da u kutiji nađe i neku silikonsku futrolu, no ne smatramo to velikim nedostatkom.
Dodatni razlog za to leži u kvalitetu izrade ovog telefona i osećaju koji on pruža dok boravi u šaci korisnika. Prosto, iako silikonske futrole i slične zaštite mogu mnogo da pomognu u raznim situacijama, stiče se utisak KEYone zaista nije telefon koji bi se oštetio tek tako, te da su mu trajnost i izdržljivost među vrlinama. Istina, postoje određeni nezavisni istraživački poduhvati koji otkrivaju da nespretna savijanja mogu ovaj smartfon da oštete prilično ozbiljno, ali radi se o nečemu što sumnjamo da će dešavati često u svakodnevnoj upotrebi. Uz to, pročulo se i da su iz BlackBerry-a reagovali nakon otkrivanja ovog propusta, te će on biti otklonjen sa narednim serijama.
Solidnom utisku prilikom držanja telefona pomažu pre svega kombinacija metalnog okvira i vrlo na dodir prijatne, gumene pozadine telefona. Takođe, staklo prednje strane i fizička tastatura su uklopljeni odlično sa prvopomenutima, kako u pogledu perfektno izvedenih spojeva, tako i u estetskom smislu – zaista nam se sviđa kako KEYone izgleda, kombinujući robusnost i elegantni, poslovni izgled. Uostalom, sama različitost u odnosu na 95% današnjih smartfona nosi sa sobom određenu draž…
Ergonomija je još jedan detalj na kom inženjeri BlackBerry-a zaslužuju pohvale, mada verujemo da su ovom pitanju i posvetili vanredno mnogo pažnje, uz eventualne prototipove koji nisu usvojeni kao finalna verzija. Naime, kada se donese odluka o postojanju fizičke tastature na telefonu na kom ekran svakako igra glavnu ulogu, mora se imati u vidu da displej ne sme biti prevelik (zbog krajnjih dimenzija uređaja), ali ni premali (imajući u vidu sve prisutniji trend porasta ekrana na savremenim smartfonima). Na kraju, mislimo da je kombinacija koja je i puštena u proizvodnju dobitna – ekran nije premali i svakako je upotrebljiv za većinu uobičajenih radnji na Androidu, dok je ceo telefon ostao ispod 15 cm dužine i 7.5 cm širine, nudeći tako pomenutu korektnu autonomiju. Debljina od skoro jednog centimetra ovde zapravo deluje kao možda najproblematičnija dimenzija, ali kako su ivice telefona fino zaobljene, i to pitanje je tretirano odgovarajuće.
Tastatura je sjajna. Kratko-jasno. Brzina kojom se kuca na njoj čak je nešto i slabija u poređenju sa virtuelnim tastaturama, posebno usled korišćenja “tab” tastera za kucanje dodatnih simbola nacrtanih na dugmićima (dugi pritisak je ostao rezervisan za velika slova), ali razlika je svakako zanemarljiva, a osećaj je fenomenalan… Ostavimo čak nostalgiju po strani, i dane kada je telefona sa QWERTY tastaturama bilo mnogo više: vrlo je zadovoljavajuće imati taktilni osećaj prilikom kucanja, a i sama preciznost (u smislu “promašivanja” odgovarajućih dugmića) je bolja. Potrebno je neko vreme za navići se potrebu da se dugme pritisne, umesto samo ekran dodirne, ali vredi, i svako kucanje makar i najkraće poruke na KEYone uređaju postaje pravo uživanje… Uz to, u spacebar je sakriven čitač otiska prsta – prigodna lokacija, a i na njegovo pozicioniranje nije utrošen dragoceni prostor.
Ono što pored kucanja takođe iziskuje kraće privikavanje je pozicija navigacionih tastera. Za razliku od uobičajenih postavki na Android telefonima, gde su tasteri “ispod” svega, a najčešće ispod same tastature (kada je vidljiva), bilo da su on-screen, kapacitivni ili hardverski – kod KEYone su između ekrana (i ostalog sadržaja na njemu) i tastature. U početku to ume da dovede do slučajnog pritiskanja nekog od taster tokom kucanja, ali nakon perioda privikavanja (par dana), ispostavi se da je ovaj položaj prilično ugodan, jer prilikom korišćenja navigacionih tastera, palac ne mora da izvodi vratolomije, i savija se skroz do dna uređaja.
Sa donje strane telefona, nalaze se otvori za zvučnik, koji ume da bude vrlo glasan, kao i za mikrofon. Između njih je ulaz za type-C USB-kabl. Ako ste se uplašili u vezi toga, niste trebali – i 3.5mm ulaz je tu, samo sa gornje strane, gde mu društvo pravi samo sekundarni mikrofon. Sa leve strane telefona je samo Power button, dok su desno otvor za kartice, Volume rocker i Convenience button. U pitanju je dugme kome se može dodeliti radnja po želji, o čemu ćemo više pisati u odeljku o softveru.
Najzad, pozadi jedan veliki BB logo krasi sredinu gumene površine, dok modul kamere viri u odnosu na ostatak stražnje površi, ležeći jednim delom i na gornjem delu metalnog okvira. Dual-LED blic je odmah do njega. Sekundarna kamera je iznad ekrana, oivičena povećim staklenim izrezom u gornjem delu metalnog rama, slično kako je urađeno i sa senzorima osvetljenosti i udaljenosti. Zvučnik za razgovore je skriven iza malenih rupica, ali je u upotrebi vrlo ubedljiv, a na radost mnogih eventualnih korisnika – tu je i LED lampica za notifikacije, vrlo koristan detalj.Iako je možda određen broj ljudi upoznatih sa kretanjima na smarton-sceni očekivao da će BlackBerry “kroz” KEYone izbaciti punokrvni flegšip uređaj, to se ipak nije desilo. Konkretno, hardver ovog modela je prilično standardan za uređaje srednje klase, izbačene u prethodnih desetak meseci.
Iako je izrada ovog modela na visokom nivou, ekran fantastičan (o čemu će kasnije biti više reči), a softverski dodaci sveobuhvatni, čipset prosto onemogućuje poslednje BlackBerry-evo čedo u tome da ponese flegšip titulu. Uostalom, u datoj tabeli možete videti detaljnije kako je KEYone hardverski opremljen.
[modul]specifikacija=9202[/modul]
Ipak, iako se ne radi o najmoćnijem dostupnom hardveru unutar ovog smartfona, a i rezultati sintetičkih testova ne ulivaju neko preterano poverenje – rad ovog uređaja u svakodnevnom korišćenju više je nego korektan. Sve funkcioniše vrlo glatko i bez seckanja, čak i pojedine zahtevnije radnje odvijale su se dobro, zahvaljujući visoko klokovanim jezgrima, kojih ima čak 8. Primera radi, uz pušten YT video u split-screen modu, surfovanje kroz grafički zahtevne stranice u Chrome pretraživaču, a sve dok se u pozadini update-uju aplikacije – telefon nije posustajao i sve je teklo korektno tako uporedo. Nama dovoljno da nas ubedi u dobro funkcionisanje KEYone-a.
Snapdragon 625 pokazuje zaista odlične sposobnosti u već nekoliko uređaja, i prednosti 14nm arhitekture vidljive su na svakom koraku – kako po pitanju štedljivosti, tako i performansi. Jedino gde ne očekujemo da će se telefoni sa njim pokazati sjajno je igranje: no, ako je to za pojedine modele i nedostatak, teško da to možemo da kažemo i za KEYone, imajući u vidu da poslovni uređaj ovakve konstrukcije najverovatnije i ne cilja one koji smartfon vide i kao mobilnu konzolu.
Stoga, zaključujemo da je hardver više nego prikladan za namenu koja deluje kao primarna u ovom slučaju, uz opasku da bi jači hardver svakako bio otporniji na izazov vremena i starenja, a i da bi možda išao bolje uz projektovanu početnu prodajnu cenu KEYone modela.
Ulazak u tržišnu borbu sa već ustaljenim brendovima, utoliko bi za svakog novog “igrača” bio teži ako bi želeo da sa Androidom isporučuje i neki, svoj, custom UI, koji iziskuje dodatno ulaganje i vreme. Vreme koje, najčešće, novi učesnici tržišne borbe, baš i nemaju u izobilju, a o potencijalnim problemima sa optimizacijom da i ne pričamo. Stoga, često vidimo da proizvođači koji se tek “ubacuju” u priču, koriste “čist” Android, što pozdravljamo i iz dodatnih razloga: najpopularniji među mobilnim OS-ovima dosegao je ozbiljan nivo stabilnosti, funkcionalnosti, “opremljenosti” opcijama, kao i prikladnog dizajna.
Ipak, za BlackBerry bi bilo prilično iznenađujuće da su iskoristili baš potpuno stock Android na svojim modelima. Prosto, decenijama unazad se njihova poslovna politika zasnivala na softveru koji je imao posebne slojeve zaštite korisničkih podataka, posebno imajući u vidu orijentaciju ka poslovnim korisnicima, pa iako sam Android ima sve bolje mogućnosti na polju sigurnosti, bilo je za očekivati da BB pruži i više od toga. A oni su upravo to i učinili.
Pored brojnih sistema sigurnosti koje, dakle, Android sam donosi, BlackBerry je dodao DTEK aplikaciju u sistem. Ona omogućuje postavljanje dodatnih sigurnosnih provera (šifrom, kodom, čak i slikom) prilikom “ulaska” u aplikacije ili delove menija koje korisnik odabere, a pored toga računa i trenutno stanje opšte sigurnosti uređaja spram broja bezbednosnih “prepreka” koje je korisnik postavio eventualnim nepoželjnim korisnicima svog smartfona.
Još jedna aplikacija koja ima dodatne nivoe sigurnosti je BlackBerry Messenger. Iako se i najpopularnije među Android aplikacijama za dopisivanje kunu u silne nivoe enkripcije i zaštite podataka i chat-ova svojih korisnika, BBM bi trebalo da je od doba klasičnih BlackBerry telefona na posebnom nivou, imajući u vidu da je među poslovnim korisnicima bio nezamenjiv, ali ga danas ipak mori ozbiljan problem – korisnika ove platforme je vrlo malo…
Drugi aspekat upotrebe smartfona koji je kod KEYone znatno unapređen u odnosu na ono što stock Android nudi je – produktivnost. Pre svega, fizička tastatura kroz samo kucanje može da “olakša život” korisnicima koji šalju mnogo mejlova, poruka i sličnog sadržaja, ali ona nudi i dodatne opcije. Pre svega – osetljiva je na dodir, tj. njena površina može se koristiti kao tačped za skrolovanje, i to horizontalno i vertikalno. Drugim rečima, nema potrebe za protezanjem prsta do ekrana da bi se “listao” sadržaj na njemu.
Pored toga, svako dugme koje nosi neko slovo na tastaturi je programabilno i moguće mu je dodeliti operaciju koja se izvršava prilikom dužeg pritiska na njega, u zavisnosti od toga u kojoj se aplikaciji ili meniju korisnik trenutno nalazi. Primera radi, ako ste u mejl-aplikaciji i zadržite prst na tasteru “R” – opcija “Reply” (Odgovori) će se pokrenuti. Naravno, najverovatnije će najčešće upotrebe ovih prečica podrazumevati brzo otvaranje nekih aplikacija, a ako pokušate da podesite otvaranje neke aplikacije na tasteru koji još nije isprogramiran, dobićete čak i predloge šta biste mogli podesiti tu (i oni će najčešće uključivati aplikacije koje počinju na odgovarajuće slovo).
Ono što je možda čudno, imajući u vidu sve ponuđene prečice sa tastature, je prisustvo Convenience Button-a, ili ti podesivog tastera sa desne strane telefona, a pritiskom na koji (ili, takođe ii dugim pritiskom) se takođe mogu odviti prethodno definisanje radnje. No, iako možda deluje da je viška, još jedno programabilno dugme ne može da škodi. Verovatno će korisnici ovog uređaja sličnu pomisao imati i za pojedine od aplikacija koje ćemo još pomenuti: daleko od toga da nemaju upotrebnu vrednost, ali je veliko pitanje hoće li ih (dovoljno) veliki broj korisnika baš i koristiti, pored svega drugog odavno dostupnog na Androidu, i odavno ustaljenog…
Pre svega tu mislimo na pomenuti BlackBerry Messenger, a situacija sa BlackBerry Hub aplikacijom je verovatno ipak nešto svetlija. Konkretno, radi se o praktično “sabirnom” centru za notifikacije i servise za komunikaciju. Aktiviranjem istog, korisnik dolazi u priliku da na jednom mestu ima sve informacije o pristiglim mejlovima, porukama, podsetnicima… Moguće je podesiti šta će to Hub konkretno da filtrira, a čak su i posebni nivoi kontrole nad notifikacijama omogućeni, pa je tako moguće “snooze”-ovati pojedine notifikacije, do trenutka kada će imati više smisla razmišljati o njima, ili pretraživati pojmove, uključujući u pretragu sve što se u Hub-u nalazi (sigurno ste bar jednom znali da se među svim porukama/mejlovima/četovima koje imate nalazi neki info koji vam treba, i poželeli ste da sve odjednom pretražite – Hub to može). Takođe, mora se pomenuti da Hub podržava i Microsoft Exchange mejling servis, što će poslovni korisnici posebno pozdraviti.
Ono što je nezgodno je što se korišćenjem Hub-a sve notifikacije za aplikacije koje su u Hub-u – dobijaju dvostruko… Zapravo, korisnik mora da posveti određeno vreme podešavanju svih notifikacija da bi imao potpunu kontrolu nad njima, ali već iz kraćeg druženja sa njima, vidimo da će Hub mnogim (posebno poslovno orijentisanim) korisnicima biti zlata vredan.
Productivity tab “krije” se u jednoj od ivica ekrana, odakle se izvlači “svajpom” ka sredini, otvarajući tako ekran sa brzim pristupom kalendaru, dnevnim zadacima (“taskovima”), omiljenim kontaktima… Praktično, agenda kojoj se brzo pristupa je u pitanju, i moguće je tačno podesiti šta od sadržaja će se prikazivati u njoj. Tasks, Notes i Notable su dodatne aplikacije koje olakšavaju vođenje brige o neobavljenim poslovima, no radi se o uobičajenim alatkama, kakve imaju i drugi proizvođači. Ipak, sa svime pomenutim, one zaokružuju paket produktivnosti i sigurnosti koji je BlackBerry utkao u prilično “čistu” verziju Androida, ne dozvoljavajući nam da sve to nazovemo bloatware-om, imajući u vidu da se radi o pravom nasleđu BlackBerry-a, koje će ga činiti tako prepoznatljivim među proizvođačima, i u narednom periodu.
Ekran
Nedavno smo na testu imali jedan od moćnijih telefona današnjice, HTC U11, koji je pored sjajne kamere i fenomenalnih performansi, imao i još jedan adut za dičenje – divan displej. Tom prilikom, nazvali smo ga “najAMOLEDolikijim” od svih smartfona koje smo testirali, da bi, evo, posle samo kratkog perioda, on tu titulu morao da preda, i to KEYone modelu.
Jednostavno, da u specifikacijama nije jasno bilo istaknuto da se kod ovog telefona radi o IPS LCD ekranu, verovatno bismo se prevarili i pomislili da je u pitanju AMOLED. Crna boja je ekstremno duboka, i prelaz sa ekrana na crnu površinu stakla koje ga okružuje uopšte se ne primećuje. Uz to, kontrast je vrlo, vrlo visok, a boje jarke – svi parametri su tu da zavaraju neobazrivog posmatrača.
Maksimalna osvetljenost je vrlo visoka, tako da praktično možemo da zaključimo da ekran na KEYone modelu kombinuje najbolje iz oba sveta – kombinacijom jake osvetljenosti i vrhunskog kontrasta, dobijamo sliku odlične vidljivosti i pri jakim izvorima svetlosti. Ono što je, pak, žrtvovano na taj način, je minimalna osvetljenost: u mračnoj sobi, činilo nam se da ekran pomalo prejako sija, i tako zamara oči previše, što pred spavanje nije najpoželjnija situacija.
Rezolucija je 1080×1620, što je prilično nestandardno, ali ne čudi kada se zna da se ovde radi o 3:2 displeju, koji je BB praktično “sabio”, ne bi li uštedeo na dužini svog modela. Rezoluciju onda možemo nazvati “skraćenom” Full HD, koja sa rezultujućih 433 piksela po inču ne ostavlja nikakvog prostora za žalbe, a jasan prikaz to i potvrđuje. Ono što je posledica ovog čudnog odnosa strana displeja ispoljavaće se najčešće prilikom korišćenja servisa za gledanje video snimaka, poput YouTube-a: kako su danas većina njih u 16:9 formatu, crne trake će se javljati iznad i ispod snimka (u Landscape formatu). Ovo ne predstavlja nepremostiv problem za KEYone, posebno imajući u vidu njegove osnovne namene, ali je svakako kuriozitet, posebno u vreme kada 18:9 ekrani počinju sve češće da se javljaju na tržištu.
Baterija
Sa prilično malim displejem za današnje standarde, vrlo štedljivim Snapdragon 625 čipsetom (14nm arhitektura), čistim Androidom i baterijom kapaciteta 3505 miliamperčasova, od starta smo očekivali dobru autonomiju ovog modela, kakvu poslovni korisnici koje KEYone cilja i zaslužuju. Srećom, nismo se razočarali. Naprotiv.
Dakle, kao što se i da videti iz priloženih snimaka ekrana, isprazniti bateriju ovog uređaja u jednom danu zaista je ozbiljan poduhvat, i zaista možemo reći da je BlackBerry ovakvom autonomijom obezbedio da BILO KOJI poslovni korisnik može SVAKI dan na poslu da se u potpunosti osloni na svoj KEYone – bez obzira kakav mu je radni dan i koliko traje. Za “casual” korisnike, 2 dana upotrebe su potpuna realnost. Na sve to, tu je i brzo punjenje, pa za sve vezano za bateriju ovog modela imamo samo pohvale.
Stavivši u KEYone senzor koji je i Google koristio za svoje Pixel-e (Sony IMX378), BlackBerry je najavio da kameru svog telefona neće shvatiti olako. Naravno, sam čipset ovog uređaja nema sposobnosti koje imaju Snapdragon 821 u Pixel-ima ili jači, ali zdrava osnova za dobru fotografiju svakako je bila postavljena. Radi se, uostalom, o 1/2.3″ senzoru od 12 MP, veličine po 1.55 μm, sa otvorom blende od f/2.0 i phase-detection autofokusom. Dual-LED blic je takođe tu.
Kamera-aplikacija je prilično intuitivna i do većine komandi se brzo dolazi: pored okidača fotografije nalaze se prekidači za prelaz na prednju kameru, za izbor modula rada (među ponuđenima je i manuelni), ulaz u galeriju, dok se “prekoputa” ovih podešavanja nalaze prekidači za blic, HDR, tajmer, aspect-ratio fotografija (standardni je 3:2, zbog ekrana!) i detaljnija podešavanja.
Dnevne fotografije koje smo snimili ovim smartfonom uglavnom su nas ostavljale vrlo zadovoljnima. Potencijal senzora se vidi, pa je detalja mnogo, boje i oštrina su vrlo dobri (nema veštačkog izoštravanja), a jedino dinamički opseg donekle kaska za ostalim merilima, posebno kada su senke u kadru u pitanju. Ipak, podešavanjem HDR moda na Auto ili On srediće i ovo, i savetujemo da jedan od ovih modula i ostavite stalno uključenim pošto nismo uočili negativne posledice u tom slučaju.
Šuma u određenoj meri ima na delovima kadra uniformno pokrivenima jednom bojom, mada ne bismo rekli da se radi o većem problemu. Ipak, da inženjeri BlackBerry-a šumom moraju donekle da se pozabave, govore fotografije načinjene nakon što mrak padne – ukratko, ima ga u izobilju. Iako kamera nema problema sa fokusiranjem i retka su zamućenja sa tim razlogom, u uslovima slabije osvetljenosti slike zbog šuma često izgledaju mekano i ponegde čak nejasno. S druge strane, nisu suviše tamne i reprodukcija boja je solidna. Bilo kako bilo, kao i u pojedinim situacijama sličnim ovoj, gde smo se sretali sa odličnim senzorima, a fotografije su ostavljale prostora za napredak, sve je ležalo u – softveru. Imamo utisak da bi uz određene korekcije i KEYone mogao dobiti kameru koja čak i u večernjima satima može da pruži sjajne rezultate.
Prednja kamera od 8 MP sa otvorom blende od f/2.2 najveći problem ima sa fokusiranjem – fiksni fokus podešen je predaleko (dalje od potpuno ispružene muške ruke), te lica na selfi fotografijama često izgledaju zamućeno, a ni detalja nema dovoljno. Naravno, sve se ovo bolje primeti prilikom zumiranja slike – u suprotnom, za deljenje na društvenim mrežama verovatno će i ove “fotke” biti sasvim ok, posebno imajući u vidu istaknut kolorit na njima.
Video snimcima smo, sa druge strane, vrlo zadovoljni. 4K snimak poseduje izobilje detalja, frejmrejt je konstantan, zvuk deluje čisto, a boje i dinamički opseg odlični! Stabilizacija bi mogla biti bolja, ali imajući u vidu da OIS nije prisutan na ovom uređaju, zadovoljni smo i njom. Sa druge strane, EIS na Full HD snimcima je toliko dobar, da slika deluje kao da je kamera “na šinama”. Pored toga, i ostali kvaliteti su prisutni i ovde, osim naravno nešto manjeg nivoa detalja. Bilo kako bilo, kamere KEYone-a zaista zaslužuju pažnju, a uz manje softverske korekcije, mogu doseći i ozbiljne nivoe.Korisnicima i poklonicima BB telefona (a koji su se često vrlo čvrsto držali svog omiljenog brenda) jedno vreme zaista nije bilo lako: iako je modela čuvene kompanije uvek bilo, i u najkriznijim godinama, sa BBOS-om gubili su na popularnosti i upotrebljivosti, i radikalan rez je morao biti načinjen. Naravno, kad god se tako nešto izvodi, sa zebnjom se iščekuje ishod, nakon određenog perioda adaptacije…
Rekli bismo da je period adaptacije za BlackBerry na Androidu upravo okončan pojavom KEYone modela. Priv je bio suviše futuristički zamišljen za neke vrtoglave uspehe, a pratile su ga i dečije bolesti svojstvene “prvim mačićima”. DTEK50 i DTEK60 označili su početak saradnje sa TCL-om i otvaranje jedne potencijalno uspešne ere, ali nisu nosili u sebi pravi BB gen i samim tim ih mnogi nisu ni shvatili kao prave BlackBerry-je – oni upravo i jesu poslužili da se period adaptacije izvede što bezbolnije.
Kada su inženjeri REM-a napokon “osetili puls” Androida, prikladno ga integrisavši sa svime što predstavlja BlackBerry, pritom uklopivši i zaštitni znak ovog brenda u celinu – naravno, mislimo na fizičku tastaturu – moralo je tu da “ispadne” nešto zaista posebno i nesvakidašnje. I to KEYone i jeste. U pitanju je uređaj koji sa ponosom nosi natpise na svojim površinama, izdvaja se iz mase današnjih često prilično istovetnih smartfona, i “preti” da utre stazu novim inovacijama, koje već neko vreme spavaju na ovom polju.
Mi bismo to zaista voleli. Ipak, da bi se bilo šta novo i neuobičajeno međ’ narodom i primilo, potrebno je da ga krasi i cenovna konkurentnost. OK, verujemo da čelnici kompanije ne planiraju tj. ne očekuju baš da KEYone bude bestseler ispred Galaxy S serije, ali se bojimo da bi sa postavljenom početnom cenom i neki realniji cilj mogao delovati daleko… Pa ipak, s nadom da to neće biti ograničavajući faktor, i da će se KEYone u određenoj meri i omasoviti – navijamo za njega. Za novo. Za drugačije. Za različitost. Za budućnost. Pa bila nam ona predstavljena i starim, dobrim navikama…
Prednosti: – Nesvakidašnjost – Sjajna autonomija – Solidna kamera – Odličan ekran – Sigurnosni alati – Utisak u radu i sjajan osećaj pri kucanju
Nedostaci: – Ekran mali za današnje standarde i čudnog odnosa strana – Cena spram hardvera
