Benchmark Redakcija
Dragoljub Radovanović Telefon o kojem IT sajtovi neprestano bruje i koji je u poslednje vreme dobio veliku medijsku pažnju je stigao i do naših ruku. Naravno, pričamo o poslednjoj generaciji Google Nexus smartfona, tačnije četvrtoj po redu – otuda i njegova oznaka Nexus 4. Google je Nexus brend započeo još u januaru 2010-e godine, kada je u saradnji sa kompanijom HTC predstavio uređaj pod imenom Nexus One. Prvobitno zamišljeni kao uređaji namenjeni developerima Android platforme, oni su danas postali i mnogo više od toga, jer se i regularnim korisnicima sviđa ideja koju donose. Čist Android, oslobođen od softverskih modifikacija, bez izmena korisničkog interfejsa od strane proizvođača, dobre performanse i redovna osvežavanja – to su stvari koje bi se svidele svakom.
Google je, kao što znate, pre svega softverska kompanija, a kako nemaju uslova da sami rade na hardveru telefona, moraju da se oslone na nekog od postojećih proizvođača. U prethodnim slučajevima partnerstvo je napravljeno sa kompanijom HTC, zatim dva puta sa Samsungom, da bi četvrti Nexus bio napravljen od strane kompanije LG. Stvari ovoga puta “nisu tekle po planu” jer je popularnost i potražnja Nexus 4 smartfona daleko premašila Google-ova očekivanja. Pričamo naravno o situaciji na tržištu Severne Amerike i Evrope, u zemljama koje ovaj model nude isključivo kroz Google Play prodavnicu.
Problem je nastao već od samog lansiranja, gde su kupci u ogromnom broju pohrlili da kupe Nexus 4, koji je rasprodan u jako kratkom periodu. Svakako nam je i jasno otkud tolika potražanja – telefon sa ovakvim hardverom za 300 dolara/evra… šta je Google mislio da će se desiti? Da li je Google krivac što nije očekivao ovakvu popularnost ili LG što nije uspeo da isprati proizvodnju sa ovakvom potražnjom – to sada već i nije bitno, jer je dostupnost napokon stabilizovana. Opet, napominjemo da cela ova stvar nema dodirnih tačaka sa Srbijom, pošto mi čak i nemamo mogućnost kupovine aplikacija kroz Play Store, a kamoli kupovine hardvera. Šta ovo znači za nas? Pa dosta, zapravo. Uređaj koji “napolju” košta 300 ili 350 dolara/evra u zavisnosti od tržišta i verzije – naravno, gde praktično pola cene dotira Google – kod nas legalno možete naći za nešto više od 580 evra kod operatera – bez ugovorne obaveze, pošto se ovde prodaje kao LG telefon kroz redovne distributivne kanale. Prosto, da postoje uslovi da se iz naše zemlje kupuje na Google Play Store-u, cela priča bi bila dosta drugačija.
Situacija je takva kakva jeste, i ne možemo da učinimo ništa povodom toga, tako da uređaj koji bi trebao da predstavlja best buy u svetu, na našem tržištu nažalost – nije. Kao uteha, cene u paketima kod Telenora koji trenutno ima ekskluzivnost ipak jesu nešto povoljnije u odnosu na druge telefone iz premium segmenta. No, dosta kukanja i pustih želja autora o jeftinijem Nexusu 4 kod nas, već pređimo na sam test. Počećemo kao i uvek od hardvera telefona.
Unutar Nexus 4 modela nalazi se četvorojezgarni Krait procesor sa frekvencijom rada od 1.5 GHz-a. Grafički čip takođe nudi dosta jer se radi o Adreno 320 modelu, a ova dva elementa zajedno sačinjavaju Qualcomm APQ8064 Snapdragon čipset. LG je u Nexus 4 uključio i 2 gigabajta RAM memorije, čisto da stvari ne postanu previše “tesne” pri zahtevnijim igrama i aplikacijama. Ono što će sigurno predstavljati prepreku velikom broju korisnika je veličina skladišta Nexusa 4. On dolazi u 8GB ili 16GB verzijama, što i ne bi bilo previše strašno da Google nije odlučio da izostavi microSD slot kojim bi skladište bilo prošireno.
Ako ste ljubitelj FLAC fajlova kod muzike, većih video fajlova i igara, moraćete nažalost da se “stisnete” ili da potražite rešenje u vidu nekog drugog modela. Naravno, Google je ovo uradio sa namerom da progura kupovinu knjiga, muzike, filmova i serija kroz svoj Play Store, koji će biti strimovani na vaš telefon, što je super stvar u Americi, ali ne i tako dobra stvar kod nas. Uvek bitna stvar je ekran smartfona, a ovde je prisutna poveća i popularna dijagonala od 4.7 inča uz 1280 x 768 rezoluciju, što pruža dobru oštrinu od oko 318 piksela po inču. Još jedna stvar, ekran je True HD IPS Plus tipa koji dolazi od samog LG-a, i zaštićen je Corning Gorilla 2 staklom. Kamera Nexusa 4 poseduje senzor rezolucije 8 megapiksela, ima LED blic i sposobna je za beleženje video materijala u 1080p rezoluciji. Da ne dužimo previše, pogledajte detaljnije specifikacije u tabeli ispod.
[modul]specifikacija=3013[/modul]Pre nego što počnemo bilo kakvu priču o samom dizajnu telefona, osvrnućemo se na kutiju i njenu sadržinu. Google Nexus 4 je smešten u kutiju manjih dimenzija sa omotom sive boje, i na svojoj prednjoj strani ima samo sliku modela i prepoznatljivi Nexus natpis. Na pozadini kutije nalazi se kratak tekst o predstavljanju ključnih aspekata telefona, tako da detaljnije specifikacije morate potražiti na drugom mestu.
Skidanjem kartonskog omota i otvaranjem poklopca pre svega zatičete Nexus 4. Sadržina pakovanja nije toliko bogata, jer se dobija samo punjač i USB kabl, nema čak ni slušalica, ali možemo ovo da razumemo jer se ipak radi o telefonu koji je zamišljen da košta 300 ili 350 dolara. Pored pomenutih stvari nalazi se i vodič za brzi početak, kao i alatka kojom se otvara slot za microSIM karticu.
Dizajn telefona nam se jako dopada, i može se reći da donekle prati Nexus tradiciju. Baš kao što je to slučaj i sa Samsung Galaxy Nexus modelom, Nexus 4 poseduje taj monolitan mračni, takoreći stelt dizajn. Sa prednje strane nema nikakvih dugmića, već samo crnilo u kombinaciji sa hromiranim okvirom – nešto što nama deluje super.
Iznad ekrana neupadljivo je smešten zvučnik za razgovor, koji se nalazi iza rupičaste rešetkice, i takoreći u udubljenju. Prednja kamera je pozicionirana sa desne strane, u samom “uglu” telefona. Ispod ekrana naizgled nema ničega, ali tu u sredini smeštena je bela notifikaciona lampica koja se pali i gasi, tačnije pulsira otprilike svake dve sekunde kada imate nepročitan e-mail, poruku, propušten poziv, itd.
Ono što se nama takođe dopada je način na koji se staklo uliva u bokove telefona, koji su izrađeni od plastike, takvom bojom da simuliraju hromirani metal. Što se tiče dugmića i ulaza, evo šta možete zateći na Nexus 4 smartfonu. Na levom boku bliže gornjoj ivici smešteno je dugme za kontrolu jačine zvuka i nešto niže ispod njega slot za microSIM karticu, koji otvarate alatkicom koju ste dobili u paketu, ili bilo čim dovoljno tankim da uđe u rupicu. Donji bok sadrži dva šrafića, koji kada odšrafite možete dobiti pristup bateriji, ali ne vidimo razlog da ovo radite, tako da nije preporučljivo da ih čačkate bez potrebe. Tu je takođe rupica mikrofona i microUSB port.
Prelazimo na desni bok telefona, koji sadrži ništa osim dugmeta za uključivanje ili isključivanje ekrana. Najzad, na gornjem boku takođe imate samo 3.5mm ulaz za slušalice.
Zadnja strana Google Nexus 4 telefona je posebno zanimljiva. Ovo je prvi Nexus koji poseduje takoreći “staklena leđa” koja po nama imaju svojih estetskih prednosti ali i nedostataka. Pošto je telefon potpuno ravan sa zadnje strane, ona ga čine veoma klizavim, i kada telefon spustite na ravnu površinu, može se veoma lako desiti da “otpliva” sa nje. U ruci klizavost nije toliko izražena, ali je dodatan oprez svakako preporučljiv jer se može desiti da vam telefon “pobegne” iz ruke ako ne pazite.
Zadržaćemo se još malo na zadnjoj strani Nexus 4 smartfona. Zanimljiva stvar koja je postala nešto kao njegov zaštitni znak je šara koja se nalazi ispod stakla, ili kako mi sami i naši forumaši volimo da ih zovemo – “šljokice”. One postaju očigledne samo kada do njih dopre svetlo pod određenim uglom, tako da zaista nisu toliko upadljive. Zaboravili smo da napomenemo da se na zadnjoj strani nalazi neupadljiva kamera i LED blic ispod nje, koji nekako previše štrči u odnosu na taj ceo neupadljivi dizajn, tako da nam se ne sviđa kako je rešen. Naravno, tu je i beli Nexus natpis, a u donjem desnom uglu smešten je zvučnik.
Kao što je i to do sada bio slučaj sa Nexus telefonima, jedna od najboljih stvari kod njih je izvorna verzija Androida koji poseduju. Nema nepotrebnih softverskih izmena ili dodavanja elemenata u interfejs, koji služe samo da povećaju prepoznatjivost kod proizvođača. Ništa od toga, već čist i netaknut Jelly Bean, koji je predstavljen na Nexus 4 smartfonu onako kako ga je Google zamislio. Konkretna verzija koju smo mi zatekli je 4.2.1 a veoma uskoro se sprema i 4.2.2, a da ne pominjemo Android 5.0 Key Lime Pie koji će Nexus 4 dobiti prvi. Ostalim proizvođačima će trebati (previše) vremena da adaptiraju svoj interfejs i donesu određene izmene, što povlači čekanje i do 4,5 meseci nakon predstavljanja. Jedan od razloga zašto je super imati Google telefon.
Šta nam to novo donosi Jelly Bean 4.2? Dosta stvari zapravo. Prvi novitet koji smo imali prilike da isprobamo i pre dobijanja Nexus 4 smartfona su Widgeti na Lockscreen-u. Da, dobro ste pročitali – Google je odlučio da widgeti trebaju i da idu na Lockscreen. Zašto biste otključavali telefon da proverite mail, ako već ne morate. Mada, pošto je ova mogućnost tek u svojoj ranoj fazi, broj widgeta koje možete staviti na Lockscreen je ograničen. Pre svega, pri otključavanju vas čeka normalan lockscreen sa boldovanim “satnim” delom časovnika, datum, krug koji prevlačite u desno za otključavanje, ili sa donje strane ekrana za ulazak u Google Now.
Lockscreen je dobio više ekrana, tako da pomeranjem prsta levo ili desno, otkrivate slobodan prostor u kojem ćete staviti neki od widgeta. Kao što smo pomenuli izbor widgeta za lockscreen je ograničen, tako da imate samo pet widgeta koji uključuju kalendar, digitalni sat, Gmail widget, Google+ post widget i widget za SMS poruke. Takođe postoji i Camera widget, za brzi ulazak u kameru telefona. Ekranima sa widgetima možete menjati mesto, tačnije možete ih pomerati levo ili desno i tako praviti raspored koji vam se najviše dopada. Takođe, možete im menjati veličinu kratkim zadržavanjem prsta na njima i povlačenjem gore ili dole u zavisnosti da li želite da ih povećate ili smanjite.
To bi bilo to što se tiče Lockscreen-a, a sada prelazimo na Home Screen. On nije pretrpeo previše izmena, tačnije on je isti još od Ice Cream Sandwich verzije. Kada smo dobili Nexus 4, na početnom ekranu stoji analogni sat koji nam se nije dopao, tako da smo postavili ovaj digitalni kao sa Lockscreen-a, koji nam je lepši. Standardne stvari su Google Search bar u zaglavlju, folder sa Google aplikacijama, i prečice koje izbacujete na početni ekran. Prevlačenje jedne prečice u drugu stvara folder, a tu je i pametno pomeranje ikonica, kojim menjate raspored, gde se postojeća ikonica “pomeri” kako bi ustupila to mesto ikonici koju prevlačite. U Dock-u standardno imate prečicu za kameru, Chrome, ulazak u App Drawer, prečicu za poruke i za Dialer. Folderi u Dock-u su takođe mogući.
Ostali početni ekrani su prazni i na njih možete dodavati widgete po svom izboru. Mi smo recimo dodali Currents i Gmail widget, čisto kako bi vam pokazali kako sve to deluje na ekranu. Widgetima ovde takođe možete menjati veličinu, baš kao i na Lockscreen-u.
Panel sa notifikacijama je pretrpeo znatne izmene – po nama na bolje. Notifikacije su i dalje proširive, tako da recimo ako imate više notifikacija odjednom, recimo mail, sms poruku i poziv, klikom recimo na mail ćete dobiti proširenu verziju i samim tim pročitati dobar deo teksta bez ulaska u njegovu aplikaciju. To smo već videli u prethodnoj verziji Jelly Bean-a, ali ono što je ovde novo je Toggle deo. On dolazi u vidu kvadratića, koji vam nude prečice ka podešavanjima u Settings meniju. Tu je takođe i sličica korisnika sa Google+ naloga, ali takođe i koristan pokazatelj napunjenosti baterije u procentima.
App Switcher ili lista nedavno pokrenutih aplikacja je ostala kakva je bila ranije, gde prostim prevlačanjem levo ili desno (ili gore dole u horizontalnom režimu) gasite aplikacije. Zadržavanjem prsta na aplikaciji dobijate App Info meni, odakle čak i možete obrisati aplikaciju sa vašeg telefona.
Fioka sa aplikacijama, ili izvorni naziv App Drawer naziv koji više preferiramo je blago izmenjen. Ovde možete videti dve sekcije Apps i Widgets, Play Store prečicu u gornjem desnom uglu, a ono što je novo je to da u redu sada stoji pet umesto četiri ikonica, što nam se više dopada. Google i dalje nije odlučio da ubaci sortiranje ikonica po nekom svom redosledu, već su ikonice uvek sortirane abecedno.
Takođe jedan zanimljivi dodatak u Jelly Bean 4.2 verziji je takozvani Day Dream ili kako bi preveli na naš jezik, opcija “sanjarenja”. Ovu opciju bismo više okarakterisali kao screensaver sa računara. Možete podesiti da telefon sanjari u određenim prilikama, tačnije kada je u Docku, kada se puni ili izbor od bilo koje od te dve opcije. Opcije za sanjarenje su časovnik, paleta boja, Currents vesti, Foto ram i sto sa razbacanim fotografijama, koje se nalaze na vašem telefonu.
Google Now opcija, koja je bila jedna od najzanimljivijih stvari koje je Jelly Bean doneo sa sobom je ovde unapređena. Ova opcija se poziva prevlačenjem sa donje strane ekrana dok ste na Lockscrenu ili početnom ekranu, i služi kao vaš digitalni asistent. Google Now informacije prikazuje u takozvanim karticama, koje uključuju vremensku prognozu, vreme putovanja do posla i kuće, sportske rezultate, itd. Odlična stvar kod njega je što pamti sve što ste pretraživali u prošlosti i tako vam prikazuje stvari koje su vas zanimale, kao na primer rezultat neke utakmice. Ubačene su i glasovne komande pokretanja aplikacija, pored već postojeće glasovne pretrage, gde čak možete i pričati na srpskom, što funkcioniše dosta dobro.
Ono što je nas posebno oduševilo je pretraživanje pomoću kamere. Uperite kameru u neki predmet ili neki natpis i ako postoji sličan unos na internetu, dobićete rezultat u google pretrazi. Recimo, uperite kameru u neki logo i u rezultatima ćete dobiti glavni sajt i stvari vezane za pojam koji ste “skenirali” kamerom. Mi smo recimo kameru uperili u Razer logo na našoj podlozi i kao rezultat smo dobili link ka sajtu sa Razer proizvodima. Veoma zanimljiva mogućnost koja nas je navela na eksperimentisanje skeniranjem raznih predmeta po našoj sobi.
Dialer je ostao identičan još od perioda Ice Cream Sandwich verzije, i čudno da se Google još uvek nije setio da ubaci opciju Smart pozivanja, koja podrazumeva prikazivanje kontakta na ekranu, kada na tipkama ukucate deo broja. Ovde možete dodati omiljeni kontakt, dobiti pregled koga ste često pozivali i dobiti standardni pregled sa dnevnikom primljenih poziva i pozvanih kontakata.
Meni sa porukama je ostao fizički nepromenjen, ali ima par dodatnih opcija. Jedna od njih je Google-ov odgovor na Swype koji smo sretali na telefonima drugih proizvođača, koji je nazvan Gesture Typing. Funkscioniše na isti način prevlačenjem prsta preko tastature u određenom redosledu, kako bi telefon “pogodio” koju reč ste hteli da napišete. Pored engleskog postoji čak i opcija za srpski jezik koja radi veoma lepo, ali isključivo sa ćiriličnim slovima. Takođe možete kucati poruke i prepoznavanjem govora.
Krenimo od osnovnih stvari kao što je utisak držanja telefona u ruci, koji bi smo ocenili kao dosta dobar. Kvalitet izrade je stvarno na nivou i radi se o čvrstom telefonu. Korisnici našeg foruma su prijavili krckanje u određenim delovima, ali naš primerak nije pokazivao te znakove. Jedan od razloga za strah može biti zadnje staklo Nexusa. Pored toga što je dosta klizavo i daje mogućnost da telefon otkliza sa stola, postoji opasnost i od njegovog grebanja i loma, iako je reč o Gorilla 2 staklu. Pomenuli bismo još jednu stvar a to je da ovo staklo na lupkanje deluje pomalo plastično, recimo u poređenju sa Dragontrail staklom nedavno testiranog Sony Xperia Z modela. Sveukupno ovo nije najkvalitetniji telefon po pitanju izrade koji smo ikada testirali, ali za cenu od 300 dolara/evra u kojoj bi trebao da se kreće (mislimo na inostranstvo), utisak je dosta pozitivan. Dodali bismo da nam se telefon estetski jako dopada.
Uvek jako bitna komponenta je ekran. Moramo priznati da u početku nismo bili preterano oduševljeni istim, ali kako je vreme prolazilo, sve više smo se navikavali na kvalitet prikaza koji nudi. Sasvim je moguće da je period odvikavanja od gledanja u Samoled ekran nešto duži nego što smo mislili. Ovo svakako nije najbolji IPS panel koji smo imali prilike da vidimo, recimo onaj sa HTC OneX+ modela nam deluje dosta bolje. Dijagonala iznosi 4.7 inča i oštrina je na dosta visokom nivou sa oko 318 piksela po inču – sa te strane nemamo nikakve zamerke. Ono na šta imamo zamerku je plavičasto-zelenkasta tinta ekrana, koja postaje očiglednija ako telefon ne držite direktno, već ga pomerate blago u stranu.
Ovakvu pojavu moramo pripisati ne tako idealnim uglovima gledanja, s obzirom da se radi o IPS tipu ekrana koji ih podrazumeva. Teško je opisati tačan efekat pojave plavičastih tonova sa promenom ugla, ali možemo reći da su oni izraženiji ukoliko gledate telefon sa desne strane. Da, i nama je pomalo čudno. Posmatranjem telefona direktno prikaz je veoma dobar, kontrast je visok, ekran je svetao i bela boja je zapravo bela. Sa promenom ugla to se menja na lošije. Kontrast opada, boje postaju ispranije, bela boja postaje tamnija i “plavlja” u odnosu na to odakle ga posmatrate. Dubina crne boje takođe nije na previše dobrom nivou. Iako smo i sami čitali po internetu da je ekran Nexus 4 jedan od najboljih koji postoje – sa tom konstatacijom se ne slažemo. Ekran je zapravo veoma korektan, ali najbolji nije jer ima svojih nedostataka.
Dodali bismo i još jednu stvar, a to je ne tako dobra vidljivost ekrana kada je izložen spoljašnjoj svetlosti, čak i na punom osvetljenju. Primer kako ekran izgleda na maksimalnom nivou osvetljenja unutra i napolju možete videti ispod. Sve ove nedostatke ekrana koje Nexus 4 poseduje bismo uzeli kao nešto ozbiljnije mane, da je ovde slučaj o telefonu koji košta preko 600 evra u svetu. Sve ovo možemo progledati kroz prste ako uzmemo u obzir da se radi o ceni od 300 dolara/evra za jeftiniju 8GB verziju. Kod nas ga naravno nećete naći po toj ceni, ali može se reći da smo za tako nešto i sami krivi. Biće mnogo polemike oko cene ovog smartfona kod nas i u svetu, mada već ste dobili ideju kakvo mišljenje imamo po tom pitanju.
Prelazimo na performanse u radu. One su jednom rečju fenomenalne. Uključivanje ovako moćnog hardvera u kombinaciji sa potpuno optimizovanom i netaknutom Jelly Bean verzijom pruža spektakularno glatko korišćenje i najveću odzivnost koju smo imali u telefonu ikada. Bravo za Google što je omogućio takav hardver za ovu svotu novca. Performanse su stvarno fenomenalne, ali postoji stvar koja nas buni, a to su rezultati sintetičkih testova. Od ovakvog hardvera se očekuje da bude na vrhu ili blizu vrha tabela u svim testovima, ali cifre koje smo dobili od našeg testnog primerka su bile dosta niže od očekivanih. Ono što je veoma moguće je to da postoji neki problem u samom Jelly Bean-u 4.2.1 koji utiče na to da pokazuje cifre koje nisu realne. Odbijamo da prihvatimo da su rezultati određenih testova niži u poređenju sa recimo Samsung Galaxy S3 modelom, kada je ovde reč o očigledno moćnijem hardveru. Iako se uvek jednim delom oslanjamo na to šta kaže sintetika, ovoga puta ćemo je odbacujemo, jer smatramo da ne pruža realnu sliku performansi.
Utisak koji smo dobili pri surfovanju je bio veoma dobar. Ekran dijagonale 4.7 inča sa rezolucijom od 1280 x 768 piksela će pružiti dosta oštra i jasna slova na web stranicama. Što se tiče brzine učitavanja stranica, smatramo da je ona jako dobra, iako sintetički test daje nešto drugačiju sliku. Skrolovanje na stranicama je super glatko i iscrtavanje elemenata tokom skrolovanja se izvršavalo sa minimalnom zadrškom, sve to zahvaljujući jako brzom procesoru i moćnom grafičkom čipu.
Trajanje baterije smo testirali u tri situacije. Odmah ćemo napomenuti da je osvetljenje ekrana uvek bilo na maksimumu. U prvoj situaciji smo u periodu od jednog dana i 16 sati slabo koristili telefon, tačnije dosta vremena je spavao i ekran nije bio uključen, ali smo imali preko sat vremena telefoniranja. U tom scenariju smo dobili 2 sata i 9 minuta vremena uključenosti ekrana.
Druga situacija je obuhvatala laganije korišćenje i surfovanje internetom, čijim smo rezultatima dosta zadovoljni i gde smo dobili veoma korektnih 4 sata i 26 minuta uključenog ekrana.
Najzad, treća situacija gde nismo potpuno ispraznili bateriju (ostalo je 28%), gde je telefon malo više bio opterećen benchmark aplikacijama i kratko bio na punjaču, u tom periodu rezultat uključenosti ekrana iznosi 2 sata i 23 minuta. Zaključak je da ćete laganijim korišćenjem dobiti nešto preko 4 sata uključenosti ekrana, i otprilike 3 sata ukoliko ga neprekidno opterećujete zahtevnijim igrama ili aplikacijama. Rezultat svakako nije spektakularan, već tek negde prosečan, ali zadovoljavajuć. Voleli bismo da smo videli malo duže trajanje baterije, ali situacija je takva kakva jeste. Iste muke su mučile i prethodni Nexus, a nadamo se da je problem softverske prirode i da će biti ispravljen vremenom.
Quadrant Advanced je popularna benchmark aplikaciju, sa kojom ste verovatno upoznati. Ona pokreće seriju CPU, I/O 2D i 3D testova, za koju dodeljuje određen broj poena i na kraju ih sabira u konačan rezultat.
NenaMark 1 je OpenGL ES 2.0 grafički benchmark, koji opterećuje GPU grafičkim elementima kao što su refleksije, dinamičke senke, parametrične površine, čestice i različiti modeli svetla.
Vellamo je benchmark aplikacija koja testira performanse browser-a Android mobilnih uređaja. On testira stabilnost, networking, JavaScript, rendering i korisničko iskustvo, tako da je dobrim delom baziran na realnim testovima i situacijama sa kojima se srećemo tokom pretraživanja interneta.
Antutu je benchmark alatka koja provodi vaš uređaj kroz performanse memorije, CPU integer-a, CPU floating point, 2D i 3D grafičke performanse, brzinu upisa/čitanja SD kartice i I/O performansu databaza.
Linpack je isključivo CPU benchmark aplikacija. Ona meri brzinu vašeg uređaja tako što meri koliko miliona floating point operacija u sekundi (MFLOPS) vaš uređaj može da uradi za što kraće vreme. Poseduje dve opcije Single Thread i Multi Thread.
BenchmarkPi je jednostavan benchmark koji računa koliko je vašem uređaju potrebno milisekundi da izračuna Pi (3.14…) vrednost.
CF-Bench je alatka koja između ostalog meri performanse memorije i procesora, a ona je specifično namenjena uređajima sa više jezgra, tako da nije baš reprezentativna za jednojezgarne modele.
Sunspider je takođe još jedna alatka, koja nije aplikacija, već se takođe pokreće iz Browsera. Sunspider je JavaScript benchmark koji testira JavaScript jezik, tako da je takođe vezana za brzinu Browsera.
Electopia je ujedno igra i OpenGL ES 2.0 benchmark, koji testira performanse GPU čipa. Poseduje dve rezolucije, Fullscreen, gde se benchmark odvija preko celog ekrana, i WXGA, gde je benchmark smešten u manji prozor, kod kojeg su naravno bolje performanse.
Google Nexus 4 poseduje kameru sa senzorom od 8 megapiksela, koja nudi mogućnost snimanja video klipova u 1080p rezoluciji pri trideset frejmova u sekundi. Zanimljivi dodatak u Jelly Bean 4.2 verziji je takozvana foto sfera. U prevodu, ova opcija pruža mogućnost snimanja okoline u kojoj se nalazite u punih 360 stepeni oko sebe, ali takođe i ispod i iznad – otuda i naziv sfera i pomalo podseća na Street View opciju u Google Maps aplikaciji. U teoriji ovo bi trebalo da spoji fotografije na taj način da nakon kompletiranja fotkanja dobijete sfernu fotografiju koju možete da pregledate samo na telefonu. Rezultati koje smo mi dobili ovom opcijom nisu baš bili najbolji, tačnije postojalo je dosta preklapanja elemenata i nije ispalo baš najbolje čak i posle nekoliko pokušaja. Verovatno nismo bili dovoljno uvežbani da napravimo sfernu fotografiju koju bi nazvali zadovoljavajućom. Što se tiče standardnih fotografija, situacija ovde takođe nije idealna. Zumiranjem napravljenih fotki zaključili smo da se u njima nalazi solidna količina šuma, i da detalji nisu baš najbolji. Ono što je dobra stvar je to da fotografije nisu isprane, i kada im promenite veličinu, izgledaju sasvim pristojno. Nije baš najbolja kamera koju smo videli, ali ako niste profesionalni fotograf, verujemo da će vam njihov kvalitet biti i više nego dobar. Što se tiče video snimanja u 1080p rezoluciji, situacija ovde nije preterano bolja. Snimak koji smo napravili je imao ukupan bitrate od 12.2Mbps, što je nisko za ovu rezoluciju. U prevodu, u snimku se pojavljuju znakovi kompresije u vidu kockica, a boje u snimku deluju nekako mrtvo. Frejmrejt je sa druge strane odličan i kretao se oko 30 frejmova u sekundi. Može da prođe za snimanje nekih trenutaka koje želite da zabeležite, ali njihov kvalitet neće biti baš toliko dobar u odnosu na konkurenciju. Pogledajte i sami uzorke koje smo napravili.
Ukratko, Google Nexus 4 je sjajan uređaj. Čak bismo išli toliko daleko da ga uvrstimo od jedne od najboljih telefona na tržištu. Kada kažemo jedne od najboljih, ne mislimo na najbolji, jer ima nekoliko svojih nedostataka. Ono što nas jako intrigira je njegova cena. Da se nalazimo u Americi ili Evropi gde ga bez većih problema možemo nabaviti za 300 dolara/evra za 8GB verziju ili 350 dolara/evra za 16GB verziju bez ugovora, dali bismo mu ne jednu Value for Money nagradu već dve. Nažalost, nalazimo se u Srbiji, gde je situacija drugačija. Ovde telefon ne prodaje Google, koji u inostranstvu subvencioniše njegovu cenu sa dobrih 50%!!!
Nexus 4 nudi dosta dobre performanse zahvaljujući moćnom hardveru, mada sintetika kaže drugačije, ali joj ovoga puta ne verujemo. Glavna prednost Nexus uređaja je izvorna verzija Android operativnog sistema, bez dodavanja izmenjenog korisničkog interfejsa i trpanja nepotrebnih stvari. Možemo reći da je Nexus 4 jedan od najodzivnijih i najbržih uređaja koje smo testirali do sada. Ekran dijagonale 4.7 inča i rezolucije 1280 x 768 je dosta oštar, ali njegovi uglovi gledanja nisu idealni iako je reč o IPS tipu ekrana. Još jedan nedostatak je nešto slabija vidljivost na suncu.
Sa druge strane, kvalitet izrade je na dosta visokom nivou, telefon je čvrst i zadnja strana je od stakla. Staklena leđa su ujedno i prednost i mana, pošto čine telefon klizavim na ravnim površinama i može doći do loma ukoliko ispustite telefon ili ogrebotina ako ne pazite gde držite telefon. Sa estetske strane, smatramo da je Nexus 4 stvarno prelep telefon, iako nam se na samom predstavljanju na fotografijama nije toliko dopadao.
Postoji još nekoliko nedostataka kao što su izostavljanje microSD slota, tako da ne možete proširiti internu memoriju, ili kvalitet kamere koja nije baš na nivou premium smartfona, ali to su sve stvari kojima možemo lako progledati kroz prste zbog cene telefona (ne mislimo kod nas). Kada saberemo i oduzmemo utiske, Google Nexus 4 je stvarno sjajan telefon. Smatramo da Nexus 4 ne može proći bez naše nagrade, a pošto je ovo naredna kupovina koju autor planira da napravi, shodno tome mu dodeljujemo Editor’s Choice… Prednosti – Fantastičan hardver po niskoj ceni (u inostranstvu) – Čisto Google Android Jelly Bean iskustvo – Fenomenalne performanse u realnom korišćenju – Dobar kvalitet izrade i estetska privlačnost Mane: – Ekran ima lošije uglove gledanja uprkos IPS tipu – Trajanje baterije je prosečno – Kamera ne oduševljava – Nedostatak microSD slota za proširenje memorije Cena kod nas: Telenor: 1 din – 58.800 din na ugovor 16GB verzija Uređaj na test ustupio LG.
