Nebojša Todorović
Honor 9 je srodnik telefona Huawei P10, sa kojim deli istu platformu, i praktično identičan hardver. Za razliku od P10, ovde nema Leica brendinga, samim tim ni licenciranja, pa je ostavljen prostor da se telefon učini dosta pristupačnijim, što svakako pozdravljamo! Odlikuje ga smeo dizajn, sa prelepim konturama i igrama svetlom. Naime, Honor 9 stiže sa nanoteksturama i 3D zakrivljenim staklom visokog sjaja, koji rezultuje fascinantnim efektima koji zapadaju svima za oko. Zahvaljujući odličnoj ergonomiji i kompaktnim dimenzijama, telefon odlično leži u ruci, ali valja pripaziti pošto je istovremeno i prilično klizav, što nije toliko problem u ruci koliko bi mogao postati ako ga ostavite na površini koja nije savršeno ravna.
Ipak, neke stvari su veoma važne svima, pa i onima koji “love” svoje ljubimce u višim kategorijama. U trenutku pisanja ovog teksta, cena ovog telefona iznosi oko 500 evra, što je praktično duplo manje u odnosu na flegšip telefone raznih kompanija. Istovremeno, u kombinaciji sa raznim paketima možete ga dobiti izuzetno povoljno kod domaćih operatera. Sve u svemu, predstavlja ne samo izuzetno lep, već i veoma pametan izbor – pod uslovom da se na našem testiranju ne ispostavi drugačije. Stoga, da krenemo…
Raspakivanje i dizajn
Kada govorimo o pakovanju u kojem stiže Honor 9, ono je više nego kompletno, ali i veoma elegantno. Telefon se izvlači sa boka, umesto direktno, što dodatno doprinosi utisku elegancije. Pakovanje ima sve što je neophodno, sa iglicom za SIM, raznim propratnim sadržajima, kao i USB-C kablom uz QuickCharge adapter, što je posebno važno naglasiti. Podjednako je važno naglasiti i da u pakovanju nema slušalica, što će neke verovatno razočarati.
Po mnogo čemu, Honor 9 je “dvojnik” P10 modela, baš kao što je Honor 8 bio dvojnik P9 uređaja. No, materijali i spoljašnji dizajn su značajno različiti. Dok se za mejnstrim model koriste aluminijum i metali, ovde imamo zakrivljeno staklo u kombinaciji sa specifičnim nanoteksturama. Naravno, frejm je i dalje aluminijumski, ali i na gornjem i na donjem delu telefona zatičemo staklo. Na testu smo imali model sive boje, ali nam se još više sviđa safirno-plava varijanta. Postignut je efekat prelivanja svetlosti i igre svetlosti i senke, tako da maltene iz bilo kog ugla da pogledate poleđinu telefon, delovaće da sija barem jedna uzdužna linija, a nekada i više od toga. Usled tog efekta, delovaće vam da je površina telefona talasasta, iako je zapravo savršeno ravna.
Kada jednom savladate ovaj efekat, shvatićete da je Honor 9, zapravo, veoma klasičnog oblika. On ima zakrivljene ivice, ali to nije ni izbliza kao na aktuelnim razvučenim telefonima kojima se čak i ekrani savijaju duž ivica, i pokrivaju maltene celu prednju stranu telefona. Ne, Honor 9 je klasičan telefon, sa klasičnim ekranom koji prekriva 70% a ne 85+% prednjeg dela, sa 3D Gorilla Glass 3 zaštitom i to je to. Verujemo da će se tradicionalistima to zapravo i dopasti, i da je adut telefona u vremenu kada je ovakvih telefona među vodećim modelima sve manje.
Na zadnjem delu ekrana se ističu dve kamere, koje su vrlo suptilno i elegantno uklopljene u zadnji deo. Ne vire, nema nikakvih zjapećih elemenata, ničega. Na prednjem delu imamo zvučnik slušalice, prednju kameru iznad, odnosno skener otiska prsta ispod ekrana. Gore se nalazi i infrared port, desno su tasteri za paljenje i pojačavanje zvuka, a levo otvor za SIM kartice. Honor 9 je dual SIM telefon sa hibridnim slotom, što znači da jedan od dva slota može da služi ili za proširenje memorije, ili za drugi SIM. Sa donje strane su smešteni zvučnik, USB-C port i 3.5-milimetarski konektor za slušalice.
Sve u svemu, za “look & feel” telefona dajemo najviše ocene. Vodite samo računa da je on klizav zbog uglačanog stakla! Dok savršeno leži u ruci i sa hvatom neće biti nikakvih problema, može lako da se desi da vam sklizne sa površine koja nije savršeno ravna, poput stola, stolice, sa novčanika ili miljea. Naravno, verovatno ćete držati telefon u nekoj futroli, ali treba i ovo imati na umu…
Hardverski gledano, sličnosti između Honor 9 i P10 telefona su – maksimalne. Nismo sigurni da se telefoni po ičemu razlikuju. Faktični, ukoliko birate po hardveru, svejedno vam je koji ćete telefon uzeti. Čak je nestala i ona minimalna razlika u klokovima viđena na Honor 8/P9 generaciji. Evo je i tabela sa specifikacijama testiranog modela.
[modul]specifikacija=9228[/modul]
Drugim rečima, očekivanja u svakodnevnom radu su nam slična onima kao i kod P10 modela, koji se na našem testu pokazao odlično! Stavka za koju smo se bojali da će biti potencijalna mana u vidu hardverskog kontinuiteta sa sopstvenim hardverom. Bojali smo se da će kompanija zastati sa svojim Kirin čipovima, ali se ispostavilo da je upravo tu velika prednost. Naime, Huawei je razvojem sopstvenih čipova bio u stanju da ih maksimalno optimizuje i “utegne” u svakom smislu, pa se pokazalo da je to veliki adut, posebno kada govorimo o potrošnji, odnosno trajanju baterije.
Kirin 960 se pokazao fenomenalno, a iako je već prošlo neko vreme otkako je počeo da se koristi, zaista nudi odličan balans performansi i potrošnje. Rezultat su sjajne performanse u svakodnevnom radu, kao i odlična autonomija baterije, o čemu ćemo više govoriti na narednoj stranici. Do tada, imamo testove u Geekbench i Antutu programima kao pokazatelj. Naravno, Honor 9 nije šampion, ali se radi o izuzetno dobrim performansama u svakodnevnom radu. Tome doprinose i 4 GB RAMa, sa koliko Honor 9 raspolaže, od čega je dostupno preko 2.5 GB u maltene svakom trenutku, dok je od 64 GB prostora u startu dostupno oko 48 GB.
Honor 9 stoga zadržava osobinu svog prethodnika, kao i svog rođaka, da se faktički i “ne znoji” dok radi. Sve radi veoma brzo, i izvršava se bez ikakve muke. Prolazak kroz opcije i menije je izuzetno tečan, paralelno apdejtovanje aplikacija, brauzovanje netom ili skrolovanje bilo koje vrste se obavlja izuzetno tečno. Istina, sa prvom verzijom softvera na našem test primerku smo primetili pokoji bag (recimo, svetlo blica se upali na milisekund kada se zatvaraju određene aplikacije), ali je to ispravljeno instaliranjem apdejta, tako da u suštini i nije nešto što možemo zameriti.
Huawei nastavlja da “optimizuje” svoje telefone, bez obzira da li pripadaju glavnoj ili Honor seriji. Tako i Honor 9 stiže sa EMUI 5.1 korisničkim interfejsom prevučenim preko Android 7 operativnog sistema. Moramo priznati da nam se korisnički interfejs – dopada. Možda je to posledica navike, odnosno broja Huawei telefona koji su prošli kroz naše ruke, ali verovatno ide na dušu jednoj važnoj činjenici – naime, EMUI 5.1 donosi pregršt opcija i postavki, toliko da ih je teško i nabrojati, za najrazličitije postavke.
Kada imate operativni sistem sa toliko opcija koje vam nudi, naravno da morate da mu malo “progledate kroz prste” što vas zasipa tolikim brojem opcija. Dobra strana te priče jeste da zahvaljujući svim tim opcijama Honor 9 zaista možete da podesite “u sitna crevca”. Da li se radi o nekom rasporedu, ili pak o SIM opcijama, mogućnostima da se navigacijskim tasterima zamene mesta ili čak da se potpuno eliminišu, opcije za kameru i slično – prosto, ne možete da ne ostanete impresionirani tolikim brojem mogućnosti.
Naravno, ima i korisnika kojima ovakva raznolikost neće prijati, baš kao ni odsustvo običnog, jednostavnog interfejsa tipičnog za “gole” Androide. Ipak, moramo reći da sve radi tečno, glatko i da nikakvih negativnih posledica prisustva EMUI 5.1 nema, ali da zato sa druge strane dobijate ogroman broj opcija na raspolaganju. Zaista smo mišljenja da u konkretnom slučaju “preteže” faktor ogromnog broja opcija na raspolaganju.
Zapažanja su u svakom slučaju veoma nalik na ono što smo viđali na srodnim telefonima. Organizacija je izmenjena, App-Drawer nije prisutan, grafička prezentacija je…dosta izražena, pomalo i napadna. Jasno je da je ovakva “šarenolikost” nešto što nije svima prijemčivo, ali već smo vam rekli naše mišljenje. Tu je i veliki broj tema za grafičko prilagođavanje telefona. Isto tako, tu je i aplikacija za “zdravlje”, koja broji korake i koju možete da jednostavno izbacite kao vidžet.
Sve u svemu, osnovni paket Google aplikacija je prisutan, ali je Huawei mnoge od njih zamenio, odnosno duplirao. Isto tako, telefon se isporučuje sa solidnim brojem igara u startu. Opet, obzirom da nam je količina dostupnog prostora više nego dovoljna, ne bunimo se, ali nam je jasno zašto se mnogima neće dopadati. Tu su i HiCare i Phone Manager, glavni “kontrolni centar” telefona, pomenute aplikacije za “zdravlje”, mnoge alternative za galeriju ili muziku. Takođe, notifikacioni panel zajedno sa brzim podešavanjima je značajno izmenjen i drastično je uvećan broj podešavanja dostupnih sa te strane.
Sve u svemu, naš zaključak o EMUI softveru i softveru generalno ostaje identičan kao i u ranijim generacijama. Na prvu loptu neće se dopasti svakome, ali će vrlo brzi prirasti za srce svakome ko želi da detaljnije podešava svoj telefon i ko voli da “čačka” po njemu. Shvatamo filozofiju kojom se vodi Huawei i mislimo da je na pravom putu, dokle god interfejs ne postane opterećenje za korisnika, što srećom nije slučaj.
Ekran i multimedija
Huawei se već neko vreme drži politike da na ekranima dijagonale do 5.5 inča nema potrebe za forsiranjem prevelike rezolucije. To na drugoj strani deluje slabije na papiru u odnosu na konkurenciju, kada pogledate rezoluciju, ili gustinu piksela po inču, ali da li u praksi pravi razliku? Ne baš.
Ovde zatičemo ekran od 5.15 inča (ili 5.2 inča, kako ko već voli da klasifikuje). Upotrebljena je LTPS (Low Temperature PolySilicon LCD) tehnologija i uređaj ima gustinu prikaza od 428 ppi. Za ljudsko oko – više nego oštro. U praksi – više nego dovoljno. Istovremeno, niža rezolucija u odnosu na druge flegšipe rezultuje boljom autonomijom, odnosno manjim naprezanjem kada je prikaz u pitanju i stoga zaista ne vidimo potrebu za jurnjavom po broju piksela sa duplo skupljim telefonima. Kada je zaštita u pitanju, koristi se 3D Gorilla Glass 3, tako da korisnici mogu biti bezbedni i mirni po tom pitanju. Ekran je kvalitetan, izdržljiv, odličnog prikaza.
Ono što nam se uvek dopadalo kod vodećih Huawei modela je zadržano i ovde. Reč je o tome da su maksimalne vrednosti osvetljenja visoke, ali i da su minimalne vrednosti osvetljenja veoma niske. To znači da ćete lako i bez mnogo napora moći da gledate u svoj telefon u zamračenoj sobi, na primer. Pride, senzor automatskog osvetljenja radi zaista odlično, tako da i u tom smislu dobijate maksimalno dobre rezultate.
Pomenuti EMUI nudi mnoštvo mogućnosti prilagođavanja i podešavanja ekrana. Softverski možete podesiti mnoštvo stavki, od filtera plave svetlosti, preko osvetljenja i kontrasta, sve do manuelne kalibracije boja, prebacivanja iz toplog u hladni prikaz i tako dalje. Sve u svemu, postoji mnogo načina da optimizujete i prilagodite ekran svojim potrebama, što zaista pozdravljamo.
Zvuk je već nešto drugačija priča. Huawei je implementirao Histen 3D tehnologiju, što je dobro, a izlaz za slušalice pruža zaista sjajan zvuk! Sa druge strane, nudi samo jedan zvučnik. On je smešten na donjem delu, i veoma ćete ga lako blokirati rukom ako budete držali telefon u horizontalnom položaju, što je tipično, na primer, kod gledanja filmova. Zvuk na tom zvučniku je veoma dobar i glasan, ali kao što rekosmo, prisutan je samo jedan zvučnik. Možda tražimo previše, možda su nas drugi telefoni razmazili po tom pitanju, ali nam je dužnost da ukažemo na tu činjenicu.
Baterija
Autonomija je tradicionalno jedan od najvećih aduta kompanije Huawei. Kada su drugi zaista kuburili sa ovom stavkom, Huawei je briljirao upravo u njoj, možda baš zbog toga što je hardverski i softverski razvoj u potpunosti držao pod svojom kontrolom. Kako bilo, u praksi imamo situaciju koja je veoma povoljna, i kakvu smo očekivali u suštini znajući ko je proizvođač i znajući kog je uređaja Honor 9 u suštini “srodnik” (P10).
Sve u svemu, svojski smo “oznojili” telefon tokom jednog dana i na jedvite jade uspeli da nekako istrošimo dobar deo baterije. To je zahtevalo dosta igranja i dosta YouTube videa (preko tri sata potonjeg), tako da u suštini možete da izvučete ogromnu autonomiju iz baterije od 3200 miliamperčasova. Mi smo i bez aktiviranja bilo kakvog režima štednje uspeli da izvučemo skoro 18 sati gotovo konstantnog rada.
Na raspolaganju vam je mnoštvo vidova uštede energije zahvaljujući softveru, ali isto tako i QuickCharge funkcija preko punjača koji se isporučuje u pakovanju. Zaista, po pitanju baterije, Honor 9 zaslužuje najbolje ocene! Dva dana normalne upotrebe ćete ostvariti bez ikakvih problema, vrlo verovatno i tri.
Huawei već duže vremena forsira postavku sa dve kamere na poleđini telefona, koji polako usvajaju i drugi proizvođači. No, ovaj put, nema nikakvog “dičenja” saradnjom sa čuvenom kompanijom Leica. Naime, u P seriji kamere se brendiraju kao Leica, dok ovde to nije slučaj. Zahvaljujući tome, nema nikakve potrebe da se plaća licenciranje, a otuda potiče i nešto pristupačnija cena ovakvog telefona. Idealno, ako nas pitate. Ovde zatičemo istu konfiguraciju kao i kod P10 modela, a i rezultati su, zašto da vam to odmah ne kažemo, praktično identični.
Softver je lako razumljiv i pregledan, ali moramo reći i da se otišlo u neku vrstu krajnosti sa brojem modova. Naime, postoji tačno 17 modova snimanja, uključujući i profesionalni mod u kome možete detaljno podešavati parametre rada kamere. Tačno je da volimo da vidimo da se običnom korisniku olakša život, ali ovoliki broj modova ume da zbuni čak i nas u pojedinim situacijama. Svajpovanjem na levo ili desno možete odabrati modove, odnosno pristupiti detaljnijim podešavanjima ili filterima. Softver radi lepo i brzo. Slično kao i kod interfejsa, i kod kamere postoji dvojako gledište u odnosu na broj opcija. Mnogo ih je, ali će oni koji žele i vole da se igraju zaista imati dosta inspiracije.
Dve kamere koje koristi Huawei su kombinacija kolor i monohromatske kamere. Prva ima rezoluciju od 12 megapiksela, druga od 20 megapiksela. Ipak, i ovde je važno istaći da je moguće dobiti 20 MP fotografiju u boji tako što se “nanose” informacije pokupljene manjim senzorom. Takođe, algoritam eliminacije šuma i dalje radi fantastično, posebno u uslovima slabijeg osvetljenja. Skoro sve slike smo slikali po oblačnom (novo)beogradskom vremenu, i zaista smo zadovoljni niskom količinom šuma i čistoćom prikaza.
Pošto postoji veliki broj automatskih opcija slikanja, naša preporuka je da se korisnik poigra sa njima. Neretko ćete dobiti bolji rezultat koristeći režim za koji niste mislili “na prvu” da će najbolje odgovarati sceni. Kvalitet slike je veoma dobar. Možda za nijansu ispod dual pixel kamera, ali i dalje zaista dobar i može da se nosi sa njom. Noćni snimci su već nešto slabiji, ali je to u suštini i očekivano. Otvori blende od f/2.2 to dodatno podstiču, a ni bolje upijanje svetla monohromatskog senzora neće biti od prevelike pomoći u mraku. Sa druge strane, u sumraku će funkcionisati odlično i doprinositi kvalitetnom rezultatu konačnog snimka.
HDR radi veoma dobro, i rekli bismo da je reč o jednom od najboljih HDR algoritama koje smo isprobali u neko skorije vreme. Detalja je zaista puno, šum je minimalan i bojama smo takođe veoma zadovoljni. Ponavljamo, fotografije su nastale po vrlo tmurnom danu, kada smo probali “za svoju dušu” uređaj narednih dana kada je bilo vedro, ponekad čak i sunčano, rezultati su bili još bolji.
Kada je video u pitanju, Honor 9 je u stanju da snima u 4K rezoluciji. Pri tome, ima dosta modova za snimanje, uključujući i 1080p video u 60 fps. Video je sasvim korektan, ima dosta detalja, boje su odlične. Takođe, treba istaći da je sistem stabilizacije prisutan, ali ne radi u najvišoj (4K) rezoluciji, tako da je to još jedan razlog zašto bi možda 1080p@60fps snimanje bilo bolji izbor u nekim situacijama. Fluidnost je na visokom nivou i zaista nam se dopada kako ovaj video deluje u praksi.
Prednja kamera je više nego korektna. Ona čak ima i bolji otvor blende (f/1.9), simulira bokeh efekat i može takođe da snima u 1080p rezoluciji, premda ste verovatno svesni da je to više za komunikacije i čet nego za klasično snimanje. Sve u svemu, kamerama Honor 9 telefona dajemo visoke ocene.
Evo još nekoliko primera fotografija…
Honor 9 je jedan od onih telefona koji su nadvisili sumu svojih delova! Mnogo faktora doprinosi tome, ali će krajnjim korisnicima najinteresantniji svakako biti – cena. Naime, njegova maloprodajna cena od oko 500 evra (ili čak malo manje) je značajno niža u odnosu na konkurentske flegšip uređaje – za 30 do 50 odsto. Znamo da neki dostižu i 1000 evra bez problema, a Honor 9 bez ikakvih problema može da se nosi sa svima njima u svakom pogledu: i po performansama, i po kameri, i po kvalitetu izrade, kao i dizajnu. Svakako konkurencija nije toliko bolja koliko je skuplja, ni blizu. Situacija može postati još bolja ukoliko posmatramo cene po paketima kod operatera, gde sa pojedinim paketima možete doći do ovog telefona za zaista vrlo pristupačnu sumu.
Stoga, Huawei je uspeo da sa Honor 9 telefonom ostavi utisak koji je sve teže postići drugim proizvođačima – da je ovaj telefon više nego fer i dobra ponuda. Danas je to veoma teško, jer su cene telefona zaista veoma visoke, naročito vodećih modela. Sa druge strane, novajlija koji u praktično svemu može da razmenjuje udarce sa “teškašima” bez ikakvih problema stiže sa dosta povoljnijom cenom, a zahvaljujući odličnim karakteristikama baciće mnoge u dilemu.
Upravo je u poslednjoj rečenici ključ. Odlične karakteristike su razlog zbog koga izbegavamo da upotrebimo reč “kompromis”, jer Honor 9 zaista nije kompromis. Telefon ima fantastičan dizajn, kvalitet izrade je na vrhunskom nivou (plus mnogi više cene Gorilla Glass 3 nego 5, jer smatraju da su novije iteracije izgubile na čvrstini), performanse su odlične, kamera veoma dobra, baterija dugo traje. Verovatno nigde nije šampion po svim ovim parametrima među današnjom ponudom, ali ponavljamo, ovo je klasičan primer uređaja koji nema slabih tačaka i koji kao celina stoga ostavlja još bolji utisak nego suma njegovih pojedinačnih delova. Zbog svega toga, Honor 9 odnosi naše priznanje Best Buy jer ga zaista smatramo najpametnijom investicijom u višoj klasi telefona.
Prednosti:
– Fantastična celina – Odlične performanse – Autonomija – Dobra kamera u realnom radu – Pristupačna cena u njegovoj klasi – Odličan odnos uloženog i dobijenog
Nedostaci:
– Ima samo jedan zvučnik- (Uslovno) EMUI 5.1, iako veoma ispeglan, nekome može izgledati napadno i prenatrpano
Uređaj na test ustupio Huawei.