Aleksandar Božović
Prethodnih par iteracija HTC flegšip telefona imale su neka impresivna svojstva. Počev od One M7, preko M8, pa do M9, svi telefoni bili su sjajne izrade i vrhunskog dizajna, specifikacija koje su uglavnom bile u samom vrhu trenutne ponude, i korisničkog interfejsa koji je ostavljao odličan utisak – radi se naravno o dobro poznatom Sense UI-u. Ipak, svi oni praćeni su i pojedinim nedostacima. Prevashodno, UltraPixel kamere, prisutne na M7 i M8, iako odlične u Low Light uslovima, ipak nisu bile konkurentne u poređenju sa rešenjima drugih proizvođača, što se moglo reći i za kameru na M9 modelu i pored promene pristupa u smislu broja piksela i hardvera kamere.
Zatim, i pored generalno dobro prihvaćenog dizajna, ogromni bezeli na prednjim stranama telefona odvraćali su mnoge od ovih smartfona, dok je jedan od najvećih problema bila – dostupnost. Dok bi se HTC flegšip uređaji pojavili na tržištu, nekad i pet-šest nedelja nakon predstavljanja, konkurencija je znala da „pokupi“ već značajan broj kupaca uređaja visoke klase. Kada se na sve to doda i relativno visoka cena, iako u suštini u okviru kategorije, bilo je jasno da će u HTC-u morati nešto da promene. Ili čak – mnogo toga. Srećom, to je i urađeno, i to u velikom stilu.
Važno je napomenuti da, iako je mnogo toga urađeno, ono što je bilo dobro i do sada u HTC-u mudro nisu želeli da menjaju. Tako i dalje imamo telefon unibody izrade vrhunskog nivoa, fenomenalan zvuk i sa zvučnika, iako nisu više oba prednje orijentacije, korisničko iskustvo je zadržano na visokom nivou, a sve to na ekranu koji je zadovoljstvo gledati. No, idemo redom…
Skidanjem poklopca sa široke, pljosnate kutije HTC 10 telefona, odmah imamo priliku da vidimo telefon, umotan u zaštitnu foliju, dok je oprema skrivena ispod dodatnog sloja tankog kartona. Pored telefona, uputstava, slušalica visokog kvaliteta i male alatke za otvaranje SIM i micro-SD slotova, ne zatičemo standardni punjač za telefon, nego USB type-C kabl i adapter za struju sa podrškom za Quick Charge 3.0 tehnologiju, koja je naravno prisutna i u telefonu. Ovo je, u suštini, prijatno iznenađenje, jer i pored činjenice da su tehnologije za brzo punjenje telefona u povoju, ali i već neko vreme prisutne u smartfon svetu, ne nudi svaki proizvođač u kutiji sa telefonom i odgovarajući „brzi“ punjač, čak i kada uređaj ima podršku za brzo punjenje. Već sa tim detaljem počinjemo da gradimo utisak o tome kako su u HTC-u ove godine mislili o svemu, i nastojali da „pokriju“ sve stavke koje bi korisnicima mogle da znače.
Sklonivši kutiju po strani, nakon što smo utvrdili šta sve sadrži, uzimamo telefon u ruke.Do nas je stigla belo-siva verzija uređaja. I, magija počinje… Na promotivnim slikama, telefon je izgledao lepo, možda pomalo neubedljivo kad su pojedini detalji dizajna u pitanju (ivica zadnje strane, vertikalno asimetrična postavka kapacitivnih dugmića ispod ekrana, modul kamere koji „štrči“), ali je svakako ostavljao premijum utisak. No, tek kada se uzme u ruku, malo provrti, i koristi makar na kratko, dobije se utisak o tome koliko je izrada izvrsna, ležanje u ruci lagodno, a osećaj prijatan.
[modul]specifikacija=8994 [/modul]
Da sve to bude tako, više faktora je zaslužno. Prvenstveno, unibody telo telefona, izrađeno od anodizovanog aluminijuma, sa prednje strane prekriveno poslednjom generacijom Gorilla Glass zaštitnog stakla, ostavlja utisak čvrstine, kvaliteta i trajnosti. Kako će kućište izgledati nakon više meseci upotrebe, posebno bez određene zaštite, nezahvalno je procenjivati, ali definitivno deluje da bi trebalo da bude blisko početnom izgledu. Tome u prilog govori i činjenica da na leđima telefona otisci prstiju praktično da i ne ostaju, usled korišćenih materijala, dok čak i staklo ekrana sakriva znake prljanja lakše od većine telefona koje smo koristili, verovatno zahvaljujući nekom posebnom premazu.
Na sve to, da je upotreba komotna, sugerišu i same dimenzije telefona. Sa 146 x 72 x 9 mm HTC 10 spada u kategoriju telefona upotrebljivih jednom rukom, što je u vreme najezde uređaja povelikih gabarita vrlo pohvalno, posebno kad se uzme da dijagonala 5.2 ipak donosi sasvim dovoljno upotrebljivog prostora ekrana za veliku većinu korisnika.
Moramo napomenuti da nas početna fascinacija izradom i ergonomijom telefona nije napuštala sve do njegovog odlaska iz naših prostorija. Prosto, telefon nam je „legao“, kako je to retko kom uređaju uspevalo do sada, i verujemo da će već kroz sam dizajn i pojavni utisak pridobiti određen broj korisnika. No, da bi slika na tom polju bila potpuna, pređimo i ostale spoljašnje elemente telefona.
Kao što je to već pomenuto, podno ekrana zatičemo kapacitivne tastere: Back, Home i Recents. I svi su kapacitivni. Da, čak i Home dugme, iako na prvi pogled deluje da se radi o hardverskom. Naime, u njega je inkorporiran Fingerprint Reader, koji je aktivan kada ekran telefona nije uključen, a kada jeste, ono služi za Home komandu, međutim nema „hoda“ kada se ono pritisne, odnosno samo dodir je dovoljan da bi se komanda i izvršila. Prostor između ekrana i sva tri tastera nešto je veći od onog između tastera i donjeg ruba telefona, što estetski nije savršeno, ali nosi i malu ergonomsku zamerku – ponekad se desi da se neki od tastera (najčešće Recents, ako telefon koristite desnom rukom) nehotično pritisne, usled same blizine donjoj ivici uređaja. Ništa strašno, i ne preterano često, ali ume da zasmeta.
Iznad ekrana nalazi se prednja kamera – prva na smartfonima sa optičkom stabilizacijom, kao i par senzora, i naravno zvučnik, koji se pored razgovora, koristi i za multimediju, u saradnji sa onim sa donje strane telefona. Tu je i diskretna LED lampica za notifikacije.Sa desne strane uređaja zatičemo Power i Volume tastere, kao i slot za nano-SIM karticu. Prekoputa, sa leve strane, imamo samo još jedan slot, ovaj put za micro-SD karticu, dok je sa gornje strane prisutan samo 3.5mm otvor za slušalice, „uokviren“ komadom plastike, zaslužnim za što bolje dopiranje različitih signala do telefona. Pored pominjanog zvučnika, donju stranu upotpunjuje i USB type-C ulaz, kao i mikrofon za razgovor – jedan od tri, zaduženih za što kvalitetniji zvuk prilikom razgovora i snimanja audio/video materijala.
Sa zadnje strane telefona, pored natpisa „HTC“ i dodatne dve plastične linije koje kriju antene, praktično imamo samo modul kamere i prateće elemente. Modul je okrugao, uokviren hromiranom ivicom, blago štrči iz kućišta, i prekriven je takođe zaštitnim slojem stakla. Do njega zatičemo dvobojni LED blic, kao i laserski autofokus, u istom otvoru. Bitno je još napomenuti i to da je kućište zakrivljeno pozadi, u stilu koji je Motorola promovisala svojim X i G serijama telefona, što i u slučaju 10ke utiče samo pozitivno na „hendling“ uređajem.
Dolazimo polako i do upoznavanja sa internim elementima ovog telefona, mada su pojedine stavke poznate odavno, zahvaljujući mnogim procurelim informacijama vezanim za ovako nestrpljivo iščekivan uređaj. Relativno detaljan pregled može se videti u tabeli ispod.
Kako se to od jednog flegšip uređaja i moglo očekivati, vidimo da HTC 10 krase praktično isključivo najbolje komponente koje se u jednom telefonu i mogu susresti danas. Naravno, prisustvo Snapdragon 820 CPU-a, Adreno 530 GPU-a, obilate rezerve radne i skladišne memorije, kao i poslednja iteracija Androida obećavaju glatko korisničko iskustvo. No, doći ćemo i do utisaka u radu, kao i rezultata u benchmark aplikacijama, ali polazimo od prve i najnezaobilaznije stavke jednog uređaja.Ekran
Koliko pre par godina, razlike između ekrana vodećih modela telefona najrenomiranijih proizvođača bile su prilično evidentne. Nije bilo svejedno da li se radi o LCD, IPS, AMOLED ili Super AMOLED ekranu, kao ni da li imamo punu pokrivenost subpikselima, PenTile matricu telefona, i tako dalje. Iako ni dan danas nije nebitno koju tehnologiju zatičemo u ekranu, kao ni koje su mu specifikacije, u smislu rezolucije, nivoa osvetljenosti ili tačnosti prikaza boja, savremeni paneli toliko su napredovali nezavisno od tehnologije da su razlike svedene na minimum, i praktično nemamo više nekvalitetnijih panela u flegšip kategoriji. Stoga, i od 10-ke smo očekivali da poseduje izvrstan ekran, posebno imajući u vidu da je na tom polju i svaki od prethodna tri HTC flegšipa briljirao, stalno pomalo unapređujući Super LCD tehnologiju.
Očekivanja su ispunjena u potpunosti. Displej novog HTC-ovog takmaca fenomenalne je oštrine, čak 564 piksela po inču, zahvaljujući rezoluciji od 2560 x 1440 na 5.2 dijagonali. Pored toga, Super LCD 5 tehnologija donosi visok nivo osvetljenja od 450 cd/m2, sjajnu tačnost boja i pokrivenost spektra, mada je moguće i kroz softver izvršiti podešavanja po pitanju prikaza, prevashodno vezano za saturaciju boja.
Već smo pominjali da displej pored Gorilla Glass zaštite poseduje i određeni premaz, koji ga posebno dobro štiti od sakupljanja otisaka prstiju i mašćenja; to se, srećom, ne odražava i na vidljivost na Suncu, i HTC 10 je jedan od telefona koje smo najlakše i sa najmanje napora koristili i na direktnom sunčevom svetlu tokom letnjeg perioda. Uostalom, visok nivo kontrasta kao i vrlo duboka crna boja (posebno za jedan ne-AMOLED ekran) govore tome u prilog. Samim tim, uzevši sve prethodno u obzir, zaključujemo da je ekran 10-ke jednostavno sjajan, i prava ga je milina koristiti.
Performanse
Kada pred sobom imamo hardversku “zver“, kakva je HTC 10, očekivanja po pitanju performansi su ništa niža od najviših. Tu pre svega mislimo na utiske u radu i brzinu sistema u redovnom korišćenju, ali pozabavićemo se i benchmark aplikacijama, koje će dati širi pogled na to za šta je sve ovaj uređaj sposoban.
Naravno, rezultat je očekivano visok – ostvarivši 120.000 u najpopularnijoj benchmark aplikaciji u poslednje vreme, AnTuTu-u, i to usred svakodnevnog korišćenja i uz mnoge prethodno instalirane aplikacije, HTC 10 potvrdio je svoju pripadnost najvišoj klasi. I rezultate ostalih benchmarka možete videti, ali ono na šta bismo više da skrenemo pažnju je generalna fluidnost u radu koju ovaj model prikazuje iz dana u dan. Prosto, dok smo ga koristili, nije postojala ni najmanja šansa da ga „zakucamo“ – ma na kakva ga iskušenja stavljali! Svaki poziv neke aplikacije ili komande, izvršava se u trenu. Otključavanje ekrana pomoću čitača otiska prsta – momentalno. Reakcija prilikom pritiska na Recents nestvarno brza. Čak i prilikom nadogradnje velikog broja aplikacija u pozadini, telefon je radio glatko i bez ikakvog zastajkivanja, a zaista smo pokušavali da ga opteretimo! Da ne pričamo o tome da mikroštucanja i lagovanja u redovnom radu nema ni u tragovima… Utisak je besprekoran.
Kada već pričamo o benchmark aplikacijama i opterećivanju uređaja, logično bi bilo pomenuti i zagrevanje do kog dolazi u tim situacijama, iz dva posebna razloga: prethodna generacija Snapdragon procesora, 810, pokazivala je ozbiljne znake slabosti na ovom polju (a i HTC M9 je imao taj CPU), a i aluminijumsko kućište daje više osnova za bojazan da bi u tom slučaju bilo neprijatanih trenutaka u korišćenju. Srećom, situacija na tom polju je zaista popravljena. Do zagrevanja zadnje strane telefona znalo je da dođe prilikom srednjeg ili višeg opterećenja procesora, ali u tim prilikama, osetila bi se samo promena praktično (pošto je telefon, inače, metalno hladan kad je neopterećen), dok bi tek prilikom maksimalnog opterećenja, i to u trajanju od 30 minuta ili više, zadnji panel znao da bude primetno topliji. Ni tada nema osnova za brigu jer do pada performansi ne dolazi, a ni telefon ne postane neupotrebljiv usled nivoa toplote, nego prosto samo topao.
Softver
Korisnici koji jednom dođu u dodir sa Sense UI korisničkim interfejsom koji HTC već godinama nudi uz svoje uređaje svih kategorija, neretko i maltene samo zbog njega ostaju verni ovom brendu prilikom narednih kupovina Android telefona. Univerzalno objašnjenje za ovaj „fenomen“ ne postoji, ali ako bismo trebali da nađemo par razloga, verovatno se radi o tome da je sistem ipak relativno neopterećen (posebno u poređenju sa rešenjima pojedinih konkurenata…) i brz u radu na raznim telefonima, a opet nudi povelik broj podešavanja, svakako više od stock rešenja. Pored toga, u HTC-u se trude da iz godine u godinu dodatno poprave svoj interfejs, i čini se da im uspeva, što je nekako posebno došlo do izražaja u ovoj iteraciji.
Da smo mi u Benchmarku u suštini ljubitelji stock Androida, nije posebna tajna. Stoga, ne bi trebalo da čudi da nam se dopada ideja koju je HTC implementirao na modelu 10, gde su mnoge aplikacije razvijane od strane samog HTC-a i u svrhu uvrštavanja u Sense, sada zamenjene Google stock aplikacijama. Tako, na primer, ulogu aplikacije galerije obavlja Google Photos, Calendar takođe dolazi u „vanila“ verziji, kao i Calculator, Dialer, Messaging… Na ovaj način, sistem je maksimalno rasterećen, kako interna tako i radna memorija, a ukoliko neko ipak želi da neku od HTC-ovih aplikacija instalira na svoj smartfon – nema problema. Zoe, Music i ostale dobro poznate aplikacije lako se mogu naći na Google Play-u. Praktično je ovim potezom HTC približio svoj vodeći model Nexus liniji, kako po postavci sistema, tako i po performansama, po kojima su Nexus modeli opšte poznati, a omogućio je onima kojima se to ne sviđa da izvrše promene. Izbor je uvek poželjan i pogodan, i to moramo pohvaliti.
Da nije sve baš nalik na Nexus, potvrđuje ipak nekoliko dodataka softveru koje zatičemo vršljajući sistemom. Lockscreen je standardan, i verujemo da se vlasnici ovog telefona neće preterano često ni zadržavati na njemu, imajući u vidu da će prilično sigurno za otključavanje uređaja koristiti čitač otiska prsta. Prilikom inicijalnog podešavanja, softver zahteva nekoliko prelazaka preko elipsastog senzora, ne bi li prikupio što više informacija sa prsta korisnika, tj. kako bi otključavanje bilo moguće pod raznim uglovima. I zaista, da li prst postavili paralelno sa telefonom ili popreko, on ne mari, nego munjevito pali ekran telefona. Ukoliko ne uspe da očita kako valja, poslaće korisnika na Lockscreen, uz obaveštenje da se pokuša opet, mada nam se ova situacija nije često dešavala. Moguće jeregistrovati i više prstiju kojima je omogućeno da ih čitač prepozna.
Među razlikama u odnosu na stock Android, možda i najveća je BlinkFeed, homescreen zadužen za prikaz novosti sa odabranih sajtova, koji se biraju putem odgovarajućeg podešavanja. BlinkFeed je na Sense-u prisutan već nekoliko godina, i po našem misljenju, zanimljiv je dodatak koji daje određenu notu interaktivnosti čitavom sistemu. Pored toga, zanimljivu stavku čine i ikonice-stikeri: u pitanju su simpatični crteži koje je moguće postaviti na homescreen-ove, poput vidžeta, a koji predstavljaju prečice do aplikacija. Naravno, i broj podešavanja koja Sense nudi je nezanemarljiv, pa tako Back i Recents mogu da dobiju dodatne uloge (za long-press radnje, npr.), moguće je podesiti audio profile u skladu sa slušalicama koje se koriste, dnevne/noćne wallpaper-e i mnogo toga pride u opcijama za personalizaciju…
Kamera
Momenat koji su mnogi čekali upravo je pred nama, iz očitih razloga. Prethodni high-end modeli HTC-a nisu se osobito pokazali sa kamerama, što im je bio možda i najveći nedostatak. HTC je najavio ovogodišnju kameru na svom flegšipu kao „najbolju ikad“ na smartfonu. U ovoj situaciji HTC nije imao mnogo prostora za igranje sa poverenjem postojećih i budućih korisnika, i posle tako hrabre izjave, zaista smo očekivali vrhunsku kameru. I dobili smo je.
Već po samom predstavljanju telefona, iz HTC-a su sa posebnim ponosom istakli da je njihova kamera na testu DxOMark specijalizovanog sajta za video i fotografiju osvojila 88 od 100 poena, postavivši se time na deobu prvog mesta sa Samsung Galaxy S7 Edge modelom. Iako je u današnje vreme moguće svakakvo mešetarenje rezultatima raznih testova, u navode DxOMark testne ekipe nismo sumnjali, ali smo svakako prosto želeli da ih proverimo. Uostalom, i na papiru, kamera HTC-ovog flegšipa ostavlja utisak kao da ima mnogo toga da ponudi. Posle dve „ultrapiksel“ kamere, i to po 4 MP, a zatim kamere sa regularnih 20 MP, ali koja se nije pokazala osobito sjajno, uspelo se u pronalaženju balansa između ova dva rešenja, te tako kamera na 10-ki ima UltraPixel-e druge generacije, takve da svaki ima 1.55 mikrometara, i oko 12 miliona ih je. Na ovaj način, senzor je velik, kao i pikseli ponaosob, na čiji se pojedinačni kvalitet obratila pažnja, te tako nije ugroženo ostvarivanje visokih rezultata u uslovima dobrog osvetljenja, ali su i rezultati u okruženjima niskog osvetljenja izvrsni.
Kako sami pikseli ne igraju celokupnu ulogu u kvalitetu fotografija i videa, HTC se pobrinuo da i ostatak hardvera kamere bude sjajan. Tako je otvor blende f/1.8, prisutan je laserski autofokus, kao i optička stabilizacija slike, pogodna i za uslove slabijeg osvetljenja i za snimanje videa u pokretu. Pored toga, dual-LED blic pomaže kada nema mnogo osvetljenja, dok je snažan hardver sposoban da snimi kako slow-motion videe i do 120 fps, tako i 4k video pri 30 fps. Čak i prednja kamera ima mnogo aduta kojima može da se pohvali, od kojih bismo izdvojili širok otvor blende, isti kao kod zadnje kamere, ali i optičku stabilizaciju slike – prvu na jednoj prednjoj kameri smartfona.
Pre nego što se osvrnemo na sam kvalitet fotografija, pogledajmo kamera-aplikaciju. Prvo što upada u oči, posebno za bivše korisnike HTC telefona, je da je interfejs aplikacije dosta jednostavniji i manje zatrpan, dok vidno polje sad ne prekriva ceo ekran, pošto je podešeno na fotografije odnosa 4:3 (kroz podešavanja se ovo može staviti na 16:9, što bi onda prekrilo ceo ekran). Sa desne strane su praktično samo okidač fotografija i opcije za prelazak na video, prednju kameru ili u galeriju, dok levo, povlačeći bar ka sredini ekrana, otvaramo podešavanja. Ona su podeljena u tri grupe (kamera, video, selfi), i svaka ima svoja potpodešavanja. Njih je zaista mnogo, te se nećemo uplitati dublje u to šta sve može da se „čačka“, uz napomenu da je prisutan i Pro mode, sa manuelnim kontrolama i podrškom za 12-bitni RAW format fotografija.
Kvalitet fotografija je izvrstan, i apsolutno prihvatamo ocenu DxOMark sajta kao realnu i nepristrasnu. Jednostavno, količina detalja na slikama je odlična i čak preko očekivane za 12 MP, dok je nivo šuma praktično nepostojeći, čak i u delovima slika gde se on očekuje (posmatrajte delove neba na nekim slikama, ili veće površine iste boje). Pored toga, boje su prilično realne, dok je balans bele boje na mestu na svim primerima koje smo uslikali. Fokus je očekivano bio potpuno pogođen na svakoj fotografiji, a blur nismo primetili, zahvaljujući OIS-u. Jednostavno, nemamo zamerki, što možete i videti na konkretnim primercima, te nam je zaista bilo zadovoljstvo fotkati sa ovim uređajem.
Slike u uslovima slabog osvetljenja su priča za sebe. Naravno, nivo detalja i dinamički opseg nisu kao u dobrim svetlosnim uslovima, ali gledano među smartfonima, opet imamo vrhunske rezultate. Čak i u uslovima gotovo potpunog mraka, kamera uspeva da „izvuče“ dovoljno svetlosti da se na slici raspoznaju svi relevantniji elementi u kadru. Nivoi šuma su pritom pod kontrolom, te se da zaključiti da vas kamera HTC 10 telefona neće ostaviti na cedilu praktično ni u kakvim uslovima.
Primere fotografija možete skinuti odavde!
Selfi kamera praktično da po specifikacijama nadmašuje mnoge zadnje kamere drugih telefona, a u praksi i za to imamo potvrdu. Selfiji su lepo izbalansirani. Iako nije laserski, autofokus precizno odmerava rastojanje lica do kamere, OIS se i ovde pobrine za oštrinu fotografije, a detalja svakako ne manjka. Pritom, i prednjom kamerom možete snimati video, i to Full HD.
Kada pričamo o videu, i to je polje na kom zadnja kamera ostvaruje jednako dobre razultate kao i kod fotografija. Snimci su vrlo fluidni, posebno 1080p pri 60 fps, mada oni naravno ne poseduju nivo detalja kao 4k, koji su doduše „limitirani“ na 30 fps. Bilo kako bilo, pregršt detalja je vidljivo, stabilizacija je odlična, a zvuk svakako najbolji od svih sa kojima smo se sretali snimajući mobilnim telefonom.
Primer snimljenog videa možete skinuti odavde!
Zvuk
Kada je postalo izvesno da je HTC sa modelom 10 raskrstio sa BoomSound zvučnicima sa prednje strane, mnogim vlasnicima M7, M8 i M9 modela bilo je žao, posebno ako su razmatrali prelazak na 10 u dogledno vreme. Iako imati zvučnike sa prednje strane većini kupaca smartfona nije prioritet, za uživanje u multimedijalnim sadržajima to je ubedljivo najbolje pozicioniranje zvučnika, a ko god je jednom oslušnuo kakav zvuk je iz pomenutih dopirao – želeo je to da čuje i ponovo… Međutim, i pored izostavljanja prednjih zvučnika, iz HTC-a su uveravali da to ne predstavlja kraj implementacije BoomSound stereo tehnologije na njihovim flegšip telefonima.
I zaista, zvučnik pozicioniran sa donje strane uređaja, uparen sa onim koji pored toga služi i za razgovore, daje zvuk gotovo isti kao i dosadašnji takmaci sa M7, M8 i M9 telefona. Nismo imali neki od njih da direktno uporedimo, te smo “po sećanju“ zaključili da je možda jačina tona sa rešenja od prethodnih godina nešto viša, ali zaostatka u vidu kvaliteta zvuka nema – naprotiv. Pritom, kako je to izvedeno, nismo sigurni, ali prostiranje zvuka prilikom, recimo, gledanja YT videa, je isto kao i na modelima sa prednjim zvučnicima… Zaista, kapa dole inženjerima HTC-a.
Valja napomenuti i to da nisu samo zvučnici sjajni. Slušalice koje dolaze u paketu sa telefonom visokog su kvaliteta, i slušati muziku sa HTC 10 preko njih zaista je bilo pravo zadoovoljstvo. No, i kada smo na 10-ku priključili obične slušalice (ulazni Sennheiser model), kvalitet zvuka bio je više nego korektan. Sve u svemu, lepo je videti da HTC nije zaboravio na one koji su poslednjih godina bili verni njihovim proizvodima prevashodno zbog sposobnosti audio reprodukcije.
Baterija
Sve do sad navedeno, u razvoju jednog celokupnog, zaokruženog, pozivitnog utiska o HTC 10, moglo bi da padne u vodu ako bi se ispostavilo da baterija telefona ne uspeva da ga „drži budnim“ tako da izgura dan jače upotrebe. Srećom, davno su prošla vremena kada su proizvođači dozvoljavali sebi da im vodeći telefoni imaju slabašne baterije, pa je tako i HTC u telefon od 5.2 ubacio bateriju od čitavih 3000 mAh, inače češće viđanu u modelima sa 5.5 ekranima.
To se naravno pozitivno odrazilo na upotrebu, te smo mi tako na periodu od 26 časova, uspeli da iz telefona „izvučemo“ oko 5h upotrebe ekrana, uz opasno pritiskanje sistema veći deo dana – puštali smo benchmark aplikacije da se vrte, škljocali kamerom vrlo često, boravili u krugovima sa vrlo lošim signalom… Sinhronizacije sa svim i svačim naravno podrazumevamo, te zaključujemo da nas HTC 10 nije „izdao“, i verujemo da neće ni veliku većinu korisnika, bar kad je upotreba u toku jedne obdanice u pitanju, ma koliko zahtevna bila.
Ako se nekad slučajno i nađete u situaciji takvoj da je baterija na HTC 10 pri kraju, postoji okolnost koja će malo „izvaditi“ stvari. Radi se o Qualcomm-ovom Quick Charge 3.0 rešenju za brzo punjenje baterije, koje mora da bude praćeno odgovarajućim kablom i adapterom da bi funkcionisalo. Sve to HTC isporučuje u pakovanju telefona. Kada imate svu potrebnu aparaturu, punjenje je posebno brzo za prvih 50% baterije, za šta ne treba ni pola sata na punjaču, dok je od skoro nule, do punog telefona, potrebno oko stotinak minuta. Dovoljno za hitro izvlačenje iz problema, ali i za generalno kratko zadržavanje u blizini utičnice.Možda ste zapazili da se nismo mnogo osvrtali na telefonske funkcije u užem smislu. Ni tu nije bilo neočekivanih momenata: čujnost u slušalici prilikom razgovora je odlična, a kvalitet zvuka visok; prijem signala bio je u najmanju ruku u rangu sa ostalim telefonima više klase, dok je Wi-Fi signal HTC 10 hvatao osobito rado, i čvrsto ga se držao. Ustanovivši to, i osvrnuvši se na činjenicu da tokom čitavog testa gotovo da i nismo imali neke konkretnije zamerke, praktično smo „primorani“ da zaključimo kako je HTC 10 jedan veoma kvalitetno zaokružen telefon. Dobro radi na bukvalno svim poljima. Ako bismo baš morali da tražimo dlaku u jajetu, mogli bismo da komentarišemo donekle negativno to što nema deklarisanu zaštitu od vode ili prašine, što se modul kamere izdiže u odnosu na kućište… No, kada vidimo koliko su to zapravo ništavne zamerke spram svih pohvala koje smo izneli – sve postaje jasno.
Konkurencija HTC 10-ke svakako nije spavala tokom prethodne godine, tj. do predstavljanja svojih modela. Tako je Samsung Galaxy S7 takođe fenomenalno zaokružen i kvalitetan proizvod, sa nešto drugačijom izradom i softverom, ali uz mnoge izražene kvalitete. LG G5 je možda stilski u zaostatku spram pomenuta dva, ali svojom funkcionalnošću i modularnošću donosi nešto novo, što nijednog inovacije željnog kupca neće ostaviti ravnodušnim. Sony Xperia X Performance takođe preti da pomrsi račune protivnicima u high-end klasi, a dolaze nam i Moto Z Force, ASUS ZenFone 3 Deluxe i mnogi drugi…
Osećaj koji nam je HTC 10 pružio tokom ovih nekoliko dana druženja zaista je jedan od retkih koji se može dobiti od jednog uređaja. Počev od izrade i ergonomije, preko neverovatne brzine i zategnutog softvera, do odlične baterije i izvrsne kamere – sve nas je kupilo, iako možda čitaocu deluje da se tu ništa posebno ne izdvaja, to je zato što je zapravo sve toliko dobro da ne može neka pojedinačna stavka da dođe do izražaja u moru odličnih. Upravo zbog toga, čini nam se da je jedino ispravno da ovo druženje okončamo nagradom, i to onom najvišom – Editor’s Choice.
Prednosti
– Vrhunska izrada – Sjajne performanse – Izvrsna kamera – Softver
Nedostaci
– Odsustvo vodootpornosti
Telefon na testiranje ustupio HTC.
