Aleksandar Božović
Nakon puno dilema, sa olakšanjem je dočekana informacija o dokapitalizaciji kompanije HTC od strane giganta kao što je Google. Za očekivati je bilo da će svom pouzdanom partneru, koji je odgovoran za toliko Nexus i Pixel uređaja, Google priskočiti u pomoć kada je to bilo najpotrebnije, i sada u kompaniji mogu da se posvete predstavljanju novih modela, kojih je tržište itekako gladno. Mnogi gledaju sa posebnim očima na HTC, pionira na području smartfona, koji se danas trudi da uhvati priključak sa konkurencijom, ma koliko uspevao da iznenadi u pozitivnom smislu i izbaci na tržište modele koji nisu ništa slabiji od suparničkih kreacija.
Logično je da se veća pažnja posveti modelima niže klase, gde HTC nikako nije uspevao da se nametne. To je donekle i očekivano, imajući u vidu ogroman pritisak od strane kineskih proizvođača pristupačnih telefona. Sada imamo pred sobom novog predstavnika Desire linije – mobilni telefon koji stiže pod oznakom HTC Desire 12. Da li je tako poželjan kao što mu ime sugeriše, ili će HTC morati da traži nove adute za veliki okršaj sa nadirućim kineskim proizvođačima u kategoriji od oko 200 evra?
Dizajn
U skladu sa skorašnjim tendencijama, HTC je prihvatio 18:9 odnos stranica ekrana. Ovaj odnos, bez obzira na to što će mnogi možda priželjkivati ranije 16:9 telefone, omogućava veoma lako držanje u ruci i uvećavanje površine ekrana koje ne rezultuje preterivanjem sa proporcijama. Definitivno, ovaj standard osvaja sve kategorije telefona, pa je tako i sa Desire 12 telefonom koji je pozicioniran u niže segmente.
Desire 12 je član dvojca koga čine Desire 12 i Desire 12+ modeli. Za model koji se našao kod nas je rezervisan nešto slabiji hardver, kao što možete i da nagađate. Osmojezgarni procesor naspram četvorojezgarnog, dve kamere naspram jedne kamere, a neke verzije Desire 12 bi mogle da imaju i manje memorije i skladišnog prostora.
Dizajn telefona je definitivno prilično dopadljiv. Štaviše, verovatno je među najlepšim telefonima u svojoj kategoriji, a HTC nastavlja da korača utabanim stazama nuđenja interesantnih boja, pošto je najavljeno nekoliko interesantnih varijacija na tu temu. Kako bilo, definitivno je jasno da je cilj opravdati ime “Desire”. HTC je verovatno u pravu, većina korisnika pre svega želi lep telefon. Desire 12 sasvim sigurno ispunjava tu ulogu.
Sa druge strane, ni izrada nije loša, naprotiv. Za poleđinu je korišćeno “izdržljivo akrilično staklo”, koje je izrađeno u 2.5D stilu. Ono je zakrivljeno oko ćoškova, u skladu sa dizajnom telefona. Uz veoma interesantne i lepe boje za koje se HTC opredelio, definitivno rezultuje raznim efektima svetlosti na površinu telefona.
Uz sve to, dijagonala od 5.5 inča na (podsećamo) 18:9 stranicama uopšte nije velika, tako da se telefon izuzetno udobno drži u ruci. Debljina telefona iznosi nešto preko 8 milimetara i možemo reći da je negde u proseku klase kada su noviji uređaji u pitanju. Zapravo, kompanija ističe da je ovo najkompaktniji i najlakši 18:9 uređaj koji je ikada napravila, a ne bi nas čudilo da je jedan od takvih i na širem planu.
Zadnja strana je čista i pregledna, sa jednom kamerom koja je zajedno sa blicem pozicionirana u jedan od ćoškova. Nažalost, telefon nema skener otiska prsta, što će mnogima zasmetati. Osim HTC logotipa, zadnja strana je jedna velika uniformna površina koju gotovo ništa ne narušava. Definitivno ostavlja utisak uređaja više kategorije od one kojoj zapravo pripada. Desire 12 prati Liquid Surface dizajn i u tom smislu itekako prati vodeću U seriju i njene elemente “tečne površine”.
Na samom kraju ovog dela, spomenimo da telefon poseduje microUSB konektor, kao i 3.5-milimetarski konektor za slušalice. Osnovni utisak nam je da je Desire 12 definitivno po izradi i dizajnu prevazišao okvire svoje klase. Šta nas, sa druge strane, može očekivati ispod haube? HTC je, ipak, ono bolje sačuvao za model sa Plus sufiksom, to je definitivno jasno…
Definitivno će najkontroverznija stavka ovog telefona, koja će poprilično uticati i na druge elemente, biti njegov hardver. HTC se opredelio da Desire 12 opremi MediaTek čipsetom, dok je jedan od svežijih Snapdragona, i to model 450 sa osmojezgarnim procesorom, ostao rezervisan za Plus model. Sa druge strane, “običan” Desire 12 mora da se zadovolji MT 6739 čipsetom sa četiri procesorska jazgra.
[modul]specifikacija=9424[/modul]
Istina je, ovo je pristupačan telefon, ali bismo iskreno radije videli neki od slabijih Snapdragona iz prethodne generacije u odnosu na MediaTek MT 6739, a verujemo i da veliki broj korisnika deli to mišljenje. Kako bilo, četiri procesorska jezgra rade na do 1.5 GHz. Za nezahtevne potrebe verovatno korektno, ukoliko vam nisu toliko bitne performanse, odnosno multitasking.
Na raspolaganju je 3 GB RAMa, što je sasvim dovoljno za današnje vreme, posebno u ovoj klasi, i po tom pitanju nemamo primedbi. Takođe, prisutno je 32 GB skladišnog prostora, što karakterišemo dovoljnim. U krajnjoj liniji, korisnik se uvek može opredeliti da proširi kapacitet jednostavnim putem, odnosno ugradnjom microSD memorijske kartice. HTC Desire 12 prihvata kartice kapaciteta do čak 2 TB, prema specifikacijama proizvođača.
Kao što možete videti na priloženim skrinšotovima, performanse definitivno nisu veliki adut ovog smartfona, a recimo Geekbench nismo ni mogli da odradimo jer je uporno prijavljivao da mu fali internet konekcija. Možete reći da su dobijeni rezultati očekivani u ovoj kategoriji. Međutim, upravo su u toku velika pomeranja i dolazak 18:9 proizvoda mnogi proizvođači koriste da upravo naprave ogroman pritisak na ovu kategoriju. Da ne govorimo o permanentno prisutnim kineskim proizvođačima koji su prosto “doktorirali” na temu pristupačnih telefona i koji predstavljaju veliki izazov za sve velike proizvođače, ne samo za HTC.HTC, sa par izuzetaka, koristi Android u kombinaciji sa sopstvenim Sense interfejsom. Neki modeli su deo Google inicijativa i u skladu sa time stižu sa stok Androidom. Ipak, Desire 12 nije takav slučaj. Da stvari budu još gore, Desire 12+ stiže sa Android 8.0 Oreo operativnim sistemom. Model koji smo mi dobili na prikaz, Desire 12 (bez plusa), dolazi sa Android 7.1 Nougat OS-om. Ponavlja se situacija da u nižim kategorijama nekada prosto nemate pristup najnovijoj iteraciji softvera. Ne verujemo da će vam nešto specijalno nedostajati, ali kada konkurencija može da se podiči Android 8.0 Oreo podrškom, operativnom sistemu.
Ipak, kao što smo rekli, telefon stiže sa Sense korisničkim interfejsom zbog čega će vam maltene biti svejedno šta je ispod. Istovremeno je jedan od onih koji nam se veoma dopadaju i za koje kažemo da ako već mora da se koristi neki interfejs umesto stok Androida, bolje da se koristi baš taj. On dolazi sa dosta mogućnosti i jedinstvenih opcija, o kojima ćemo više reći nešto kasnije, nakon što damo utisak o generalnim performansama telefona.
Ono što je problematično kod ovog telefona su performanse. Čak i ukoliko prihvatimo da Sense ama baš ništa ne utiče, ne baš najbrži četvorojezgarni MediaTek čipset nije u stanju da se izbori sa većim brojem zadataka. Skrolovanje kroz menije i svajpovanje po ekranima inicijalno funkcioniše dobro, ali kada upalite više aplikacija, pokrenete apdejt i slično, jednostavno će tu i tamo negde preskočiti, a telefon gubiti na odzivnosti. Ništa čudno, niti neočekivano kada pogledamo hardver, ali ponavljamo da je konkurencija nemilosrdna…
Slična konstatacija može važiti i u domenu grafike. PowerVR GE8100 sigurno nije poslednji krik savremene tehnologije i neće pružati baš najbolje iskustvo, te stoga niti neke animacije neće biti baš najtečnije, niti će zahtevnije igre raditi sa relativnom lakoćom kao što rade na konkurentskim čipsetovima.
Tim rečeno, generalno iskustvo nije loše. Samo je…manje-više na nivou dosadašnjih telefona ove kategorije. Nije načinjen ozbiljniji pomak, otklon, nema iskoraka koji bi nas naterao da kažemo da Desire 12 prevazilazi ono što je do sada bio telefon u kategoriji od oko 200 evra – čista alatka bez mnogo prostora za korisničko uživanje. Neki telefoni nove generacije tu percepciju ozbiljno menjaju. Verujemo da će Desire 12+ ostaviti daleko bolji utisak.
Telefon poseduje i HTC Sense Companion, svojevrsnog asistenta koji će se truditi da vam olakša svakodnevno upravljanje telefonom. On će vas podsećati na dolazeće praznike, pa čak i isključivati budilnike kako vas ne bi budili, trudiće se da optimizuje trajanje baterije u zavisnosti od vašeg korišćenja, slaće podsetnike u pojedinim situacijama…Recimo, Sense Companion može da poveže informacije o, primera radi, sastanku koji trebate da imate na koji sat i trenutni mali procenat baterije pa da vas upozori da povežete telefon na punjač i napunite ga što više pre nego što budete morali da krenete na sastanak. Zgodno, zar ne? Naravno, ukazivaće vam i na razne “repove” koje aplikacije ostavljaju za sobom, aplikacije koje ne koristite i slično.
Ekran
HTC Desire 12 stiže sa novim 18:9 ekranom. Kao i svi slični ekrani, ovaj odlično leži u ruci. Utisak je dodatno podstaknut činjenicom da je ovo 5.5-inčni ekran, dakle verovatno najmanja dijagonala koju smo isprobali u skorije vreme. Drugim rečima, ovo je jedan od najkompaktnijih telefona ove vrste. Ima mnogo korisnika koji ne žude za ogromnim ekranima i preteranim dimenzijama, tako da je ovaj telefon pravi izbor za njih. Brojka od 5.5 inča je, po našoj proceni, ekvivalent ekranima manjim od 5 inča kod 16:9 telefona kada je držanje u ruci u pitanju.
Kao što rekosmo, dijagonala je 5.5 inča, dok je rezolucija ekrana 720 x 1440 piksela. To rezultuje gustinom prikaza od 293 piksela po inču, nešto više u odnosu na ovu kategoriju (ne mnogo, jer se obično ppi kreće oko 282, ali opet). Sve u svemu, prikaz je korektan. Koristi se IPS ekran, sa njegovim sopstvenim benefitima, poput dobrih uglova gledanja i solidnog prikaza boja. Ipak, treba imati u vidu da nije reč o IPS ekranu više klase, i to se ipak vidi ukoliko telefon postavite pored telefona više kategorije.
Zvuk
HTC je vrlo prepoznatljiv po kvalitetnom zvuku, ali Desire serija nema moćne stereo zvučnike koje nekako asociramo sa ovim brendom. No, viša kategorija je viša kategorija, ovde ipak zatičemo samo jedan zvučnik pozicioniran na donjoj strani telefona. Okarakterisali bismo ga – prosečnim. Nije posebno kvalitetan, nije loš, u rangu je onoga što zatičemo u klasi sa solidnim nivoom glasnoće. Dodajmo da telefon na donjoj strani takođe iam 3,5-milimetarski konektor za povezivanje slušalica.
Baterija
Najzad, stižemo do jedne od krucijalnih stavki koja ima potencijal da naruši utisak o telefonu. Sa kapacitetom od 2730 miliamperčasova, sigurno se neće istaći naročito dobrom autonomijom. To dodatno znamo usled toga što se koristi ne baš štedljivi MediaTek čipset. No, da li trajanje baterije zapravo narušava iskustvo korišćenja? Da dodamo da telefon ima microUSB konektor i ne podržava brzo punjenje koje bi eventualno izvadilo stvar. Stoga, kako stojimo u praksi?
Baterija se pokazala relativno korektno. Uz par osnovnih operacija telefonom, uspela je da izdrži reprodukciju YouTube videa oko 8 i po sati, što je relativno pristojan rezultat. U praksi, trebalo bi da Desire 12 omogući korisniku jednodnevno korišćenje bez većih trzavica. Naravno da bismo voleli bateriju još većeg kapaciteta, ali ovde očito to nije bilo predviđeno za implementaciju. Autonomija ne razočarava, niti oduševljava.
HTC Desire 12 koristi za ovu klasu sasvim primerenu glavnu kameru od 13 megapiksela. Dok Desire 12+ može da se podiči sa dve kamere, odnosno još jednom monohromatskom kamerom od 2 megapiksela, standardni model kakav imamo na testu ima samo jednu kameru pozadi. Ne bismo previše žalili zbog toga, ipak je ovakvo rešenje sasvim primereno klasi.
Softver koji HTC koristi u svojim telefonima zadužen za snimanje je standardno dobar. Veoma brzo pristupate željenim opcijama, prevlačenjem se pristupa dodatnim mogućnostima i elementima. U principu, nema se šta previše dodati, ni oduzeti – softver je funkcionalan, sve potrebne opcije su lako dostupne i imaćete priliku da lako i brzo zabeležite drage trenutke bez nekih peripetija. Uostalom, HTC je toliko dugo na tržištu da bi bilo pravo čudo da kreira softver koji komplikuje stvari.
Kamera raspolaže otvorom blende od f/2.2, što ne impresionira. Ugrađen je LED blic. No, tu je phase detection autofokus, koji je odlična stvar i koji dodatno podstiče utisak o bržem radu kamere. Istina je, međutim, da kamera nije baš među boljim rešenjima ovog tipa, čak i u grupi toliko korišćenih senzora od 13 megapiksela ostaje među slabijima. Danas se ugrađuju makar za nijansu bolji modeli u mnoge telefone niže klase.
Tim rečeno, moći ćete da napravite pristojne fotografije. Dinamika je korektna, premda smo mišljenja da je postprocesing nešto agresivniji nego što bi trebalo. Šum je prisutan, ali ni manje ni više nego u mnogim sličnim telefonima sa ovakvom kamerom ili nekom sličnom. Moramo reći da je fokusiranje dovoljno brzo. Ukupno gledano, performanse su korektne, sve dok vam ne zatreba blic…
Noćno snimanje je relativno korektno, mada samo u okvirima klase. Nažalost, blic koji je ugrađen je izuzetno…anemičan, u nedostatku boljeg izraza. Nije u stanju da iole pokrije veću scenu ili dalje objekte, tako da je iole upotrebljiv samo u zatvorenim prostorijama ili na objektima u velikoj blizini. Ugrađen je je BSI senzor i da bi, kao takav, trebao da ima bolje performanse u uslovima slabijeg osvetljenja u odnosu na običan CMOS senzor. Podržano je prepoznavanje lica, baš kao i HDR koji radi prilično dobro i njime smo zadovoljni. Sasvim lepo uspeva da izvuče pokoji detalj više, ne “spaljuje” slike, zaista funkcioniše pristojno.
Kao i drugi telefoni ove kategorije, Desire 12 je u stanju da snima 1080p video u 30 fps. Takođe, telefon ima i jednu mogućnost koja ga izdvaja od konkurencije, a to je simultano snimanje fotografija (istina, snižene rezolucije) uz snimanje videa u Full HD rezoluciji. Video je, pogađate – prosečnog kvaliteta.
Da li se stoga prednja kamera izdvaja nečim posebnim? Ne bismo rekli. Senzor od 5 megapiksela je ponovo BSI tipa, ali je otvor blende od čak f/2.4 nešto što nas tera na konstataciju “u jednu ruku daju, iz druge uzimaju”. Opet, snimićete relativno pristojne selfije, ali opet samo u nekom proseku klase. Fali fokusa, detalji su korektni ali videćete jasan šum na selfijima na okolini. Nažalost, situacija u noćnom snimanju je daleko gora, jer prednja kamera nema nikakav blic. Stoga ne očekujte lepe i detaljne selfije, a to što je senzor BSI tipa vam neće puno značiti u praksi…
Sve u svemu, i za prednju kameru nam preovladava utisak sličan kao i za glavnu kameru – korektno. Možete napraviti sasvim pristojne fotografije, ali treba znati da Desire 12 ume i da “omane”, a da su priloženi semplovi probrani pokušaji koji su dobro uspeli (ili ilustruju vrlo jasno neku potencijalnu manu). Nekim stvarima bi dala nagoveštaj da teži nečemu većem od proseka, ali drugom bi se to iznivelisalo. U svakom slučaju, treba imati na umu i da izlaze konkurentski modeli koji zaista menjaju odnose i percepciju svih kategorija, uključujući i ovu. Bitka je bespoštedna…
HTC je jedna od naših omiljenih firmi. Svi koji dugo prate smartfon scenu, a Benchmark je tu od samih njenih početaka, imaju poseban odnos prema telefonima ove kompanije koja je po mnogo čemu zadužila kompletno tržište. Uvek sa radošću iščekujemo njihove telefone, uvek želimo da nas iznenade, pre svega u pozitivnom smislu. No, realnost je nešto drugo.
Desire 12 je definitivno slabiji član dvojca Desire 12 i Desire 12+, pri čemu je očigledno da i HTC mnogo više očekuje od plus modela, koga je učinio daleko konkurentnijim. Nažalost po tajvansku kompaniju, upravo smo u jeku promena koje mnogi proizvođači forsiraju u najnižim kategorijama, donoseći modele koji zaista nude izuzetno puno. U takvoj situaciji, Desire 12 je u mnogim elementima tek prosek, ili čak ispod njega.
Njegovi glavni aduti su, što se i iz imena može naslutiti, dizajn i izrada. Na tome kapa dole, ali postoje i drugi telefoni ove klase gde se poradilo na tim aspektima, ali i gde je hardverski posmatrano načinjen manji kompromis (neki kompromis u ovoj kategoriji je morao biti načinjen), a ni sveži Android nije prisutan na običnom modelu, ostajući rezervisan za plus varijantu. Stoga, ukoliko se opredeljujete za Desire 12, sva je prilika da vam se veoma dopada telefon, govoreći u estetskom smislu. Ima li tu nekih problema? Nema, naravno – štaviše, više je nego legitimno. Šteta je samo što telefon nije još bolji kada se malo zagrebe ispod površine. Još jedna grupa korisnika koji će ga ceniti jesu osobe kojima je dosta ogromnih telefona i treba im kompaktan uređaj. Cenimo da će stoga HTC Desire 12 ipak privući dovoljno publike u svojoj kategoriji.
Prednosti:
– Veoma dopadljiv dizajn – Izrada – HTC korisnički interfejs koji nam se dopada – Kompaktan, za one koji to vole
Nedostaci:
– Performanse i MediaTek čipset – Autonomija, bez podrške za brzo punjenje – Bez najnovije softverske platforme u vidu Android 8.0 Oreo sistema Uređaj na test ustupio Vip mobile.
