Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Danas Desire modela imamo nekoliko, i pokrivaju upravo deo tržišta komplementan onom koji je rodonačelnik ovog slavnog imena držao – sve počev od ulaznih modela, do više srednje klase. Flegšip tron je rezervisan za HTC 10, i kao što je on krajnje zanimljiv među predstavnicima high-end segmenta, tako i mnogi modeli Desire serije svakako imaju svojih, nesvakidašnjih aduta u nemilosrdnoj tržišnoj trci.
Osnovni element izdvajanja Desire 825 uređaja iz često suvoparne ponude modela niže srednje klase je – dizajn. On ga čini jedinstvenim, unikatnim, nesvakidašnjim. Možemo reći da je on pre svega mladalački, iako ne i neozbiljan, ali svakako hrabar. Hrabar, jer HTC kao da takvim korakom “rizikuje” sa propuštanjem svih onih konzervativno orijentisanih kupaca. No, mladi kao korisnici svakako nisu zanemarljiv deo tržišta, a i zašto mlade da gledamo samo po nekom broju u ličnoj karti: može se desiti da upravo i poneko mlad duhom posegne za ovakvim modelom!
Naravno, dizajn i spoljašnjost telefona nisu sve što ga čini, pa moramo dati i odgovor na pitanje šta je to sa unutrašnje strane, kako radi uređaj i kakav je kao celina. No, kod ovog modela više nego kod ijednog drugog, logično je da krenemo od spoljašnjosti…
Raspakivanje i dizajn
Već sama kutija nagoveštava spoljašnjost telefona. No, kutije smo navikli da vidimo svakakve, što naravno nije značilo da će telefoni pratiti njihov dizajn. Ipak, u slučaju Desire 825, može se reći da se upravo to desilo. Pakovanje smartfona ima i par retko viđenih dodataka. Uputstva za korišćenje, adapter za struju i microUSB-to-USB kabl su sasvim uobičajen repertoar svake kutije sa novim telefonom, ali ovde zatičemo i vrlo lepo stilizovane, crvene slušalice, ispostaviće se i prilično kvalitetne, ali i – vrpcu za nošenje telefona zakačenog oko vrata, ruke, za torbicu, ili gde to korisnik već odabere. Ovakvi dodaci vrlo su retki još od vremena telefona sa numeričkim tastaturama, a i prisustvo tako nečega u kutiji još jednom nam sugeriše da je telefon primarno usmeren kao mlađariji.
Kada napokon poskidamo folije sa njega, Desire 825 nam otkriva svoj čudnovati karakter. Uređaj na testu bele je boje, a većina detalja na kućištu su crveni, izražen je kontrast i telefon nekako od starta upada u oči i izaziva pažnju. Međutim, “zvezda” priče o dizajnu ovog smartfona svakako je zadnja strana telefona: matirana plastika, inače vrlo, vrlo prijatna na dodir, u izradi je praktično isprskana kapljicama boje, raspoređenim van nekog šablona, dajući vrlo zanimljiv finiš velikoj ravnoj površini – čak i pod prstima mogu se osetiti tačkice nanete farbe. Iako moramo priznati da smo naklonjeni konzervativnijim pristupima u dizajniranju i finišu telefona, ovaj potez HTC-a nam se svideo. Telefon je zaista nesvakidašnji, detalji njegovog kućišta mame, a mekana plastika neobične teksture (usled pomenutih “kapljica”) ponekad prosto tera korisnika da ga uzme u ruku…
Zadržavanju telefona u rukama korisnika pomaže i visok kvalitet izrade. HTC je poznat na ovom polju, i Desire 825 nije izuzetak: materijal korišćen za kućište ovog modela jeste plastika, ali ne samo da je prijatna na dodir, nego je i vrlo precizno i čvrsto uklopljena, dok prednju stranu prekriva “komad” zaštitnog Gorilla Glass stakla, za koji HTC, doduše, nije precizirao koje je generacije. Na njegovom gornjem delu, iznad ekrana, nalaze se prednja kamera uređaja, “rupica” za senzore i zvučnik za razgovore, dok su ispod kapacitivni Back, Home i Recents tasteri.
Pozadi, na opisanoj, živopisnoj poleđini, nema mnogo sadržaja, tako da ona lepo može da dođe do izražaja: HTC logo je na samoj sredini površine, dok je u gornjem levom uglu kamera, vidno isturena u odnosu na ostatak leđa, a ispod nje je LED blic, jednoelementni. Desna strana uređaja sadrži samo Volume i Power dugmiće, dok su levo dugačka, tanana vratanca, koja kriju slotove za SIM-karticu i microSD-karticu. Između njih nalazi se i dummy-slot koji je “napunjen” plastikom i zatvoren, te sugeriše da postoje i dual-sim verzije ovog telefona.
Gornju stranu telefona ne karakteriše ništa posebno, imajući u vidu da se na njoj nalazi samo 3.5mm ulaz za audio periferiju, pomeren blago udesno. No, dole je nešto veća gužva i zanimljivije: pored centralno postavljenog zvučnika, sa desne strane je microUSB 2.0 ulaz, dok je levo rupica za provlačenje vrpce iz pakovanja telefona (ili već neke druge). Još i pre ove rečenice uočavamo bitan detalj – zvučnika prednje orijentacije, dobro poznatih po BoomSound tehnologiji, nema više, kao na prethodnim modelima serije. Ipak, BoomSound zvuk je i dalje tu, i iako je glavni zvučnik sad nešto nepovoljnije pozicioniran (bar kad je multimedija u pitanju), zvuk je glasan i čist, te svakako dobrano iznad proseka cenovne kategorije.
Jedini, uslovno rečeno, problem kada je kućište Desire 825 u pitanju je – ergonomija. Telefon sa svojih 7.4mm nije debeo, i to olakšava upotrebu podosta, imajući u vidu da zbog prilično velikih bezela, visina telefona iznosi skoro 157 milimetara, a širina je bezmalo 77 milimetara! Radi se o zaista povelikim brojkama, čak i za telefon ekrana 5.5 (štaviše, pojedini telefoni ekrana 5.7 su manjih dimenzija po svim osama), i upotreba je stoga jednom rukom gotovo onemogućena, što nije slučaj za sve telefone ekrana ove dijagonale.
Šteta je što su povelike dimenzije uticale na inače vrlo pozitivan utisak o “eksterijeru” Desire 825 telefona. Privlačan dizajn, iako možda neće svako tako pomisliti, jedinstvenost i odlična izrada postavili su lestvicu visoko, i umalo da utisak na ovom polju bude savršen. No, daleko od toga da iovako nije pozitivan. Ipak, “enterijer”, tj. hardver ovog uređaja ne prati ovo stanovište…
U nižoj srednjoj klasi Android smartfona, ne može se očekivati neki preterano potentan hardver. Pa ipak, već znajući kom cenovnom rangu ovaj model pripada, mogli smo da pretpostavimo kojim čipsetom je opremljen: Snapdragon 615, Kirin 650, Exynos 7870, Snapdragon 410 i eventualno neke njihove varijacije su standardan izbor proizvođača po ovom pitanju. No, HTC se odlučio za već dobrano ostareli Snapdragon 400… Pre svega, reč je o 32-bitnom procesoru, što bi u startu trebalo da znači da su aplikacije novijeg datuma slabije optimizovane za njega (jer se optimizuju za 64-bitne procesore), dok rezultati u sintetičkim testovima potvrđuju njegovu inferiornost, posebno kada se zna da ga “prati” slabašna Adreno 305 grafika, uglavnom rezervisana za entry-level uređaje…
No, više puta smo isticali da rezultati u benčmark aplikacijama ne moraju da znače mnogo, i neretko se i dešavalo da telefoni na testu budu više nego korektni u svakodnevnoj upotrebi i pored zastarelog, ili prosto nejakog hardvera. Jasno je da softver i njegova optimizacija mogu da odnesu prevagu u korist fluidnosti i pristojnog rada uređaja, no pre nego što pređemo na detalje oko toga, u tabeli možemo videti šta se još nalazi “pod haubom” Desire 825.
[modul]specifikacija=9075[/modul]
Oni koji znaju kako izgleda i koliko je HTC Sense korisnički interfejs “ispeglan” poslednjih godina, verovatno se neće čuditi konstataciji da, i pored ne-baš-preterano-moćnog hardvera, Desire 825 radi sasvim lepo! Nemojmo se zavarati – Snapdragon 400 ipak nekad pokaže svoje (ne)sposobnosti: prilikom inicijalnog podešavanja telefona, standardno smo na njega instalirali svega nekih desetak aplikacija koje koristimo, pored sistemskih. Naravno, sve ih u inicijalnom Setup-u “čekiramo” i same se instaliraju u pozadini, takoreći, dok mi upoznajemo okruženje telefona. Prilikom te procedure sa Desire 825, pomenutih desetak aplikacija (B92, FB, Viber i slične) instalirale su se 50ak minuta! I, uopšte, prilikom operacija koje nešto sveobuhvatnije opterete čipset, uređaj se vidno usporavao. Nije se ovo ogledalo suviše često u radu, istini za volju, ali kada bi se desilo – bolje je bilo ostaviti telefon na stranu dok se dotične operacije ne “izvrte”, pa se vratiti prethodno obavljanom…
Srećom, kada nekih “težih” taskova za procesor nema na vidiku, korišćenje Desire 825 smartfona zaista je uživanje. Veoma nam se dopada kako je Sense UI osmišljen, kako vizuelno, tako i optimizaciono, imajući u vidu da po fluidnosti obavljanja svakodnevnih radnji (chat-ovanje putem Viber ili WhatsApp apikacija, surfovanje Chrome-om ili Tapatalk-om, gledanje YT sadržaja, i slično), Desire 825 ne zaostaje mnogo za primetno skupljim modelima. Pritom, postoje i par detalja u izvedbi ovog interfejsa koji daju dodatni kvalitet pojedinim elementima upotrebe.
Pre svega, HTC Sense dobrim delom podseća na stock Android. Prosto, Material Design je tu, HTC mu se prilagodio, čak ulepšavši pojedine menije (poput onog u Dialer aplikaciji, ili samog App Drawer-a), uz izbegavanje gomilanja dvostrukih aplikacija, što je praksa koju su u HTC-u uveli na svim nivoima uređaja. Imajući to u vidu, poprilično je nejasno kako je sistem zauzeo oko 5.5 GB prostora interne memorije, te posle inicijalnih postavki, preko pola od svih 16 GB bude zauzeto… Ipak, microSD kartice su podržane, pa nema velike bojazni na tom polju.
Pominjani detalji koji se u stock Androidu ne mogu videti predvođeni su BlinkFeed homescreen-om: radi se o, sad već, dobro poznatom izvoru informacija, koje korisnik može da prilagodi sebi, pojedinačno birajući aplikacije i sajtove sa kojih želi da dobija novosti. Motion Launch je skup gestova koji olakšavaju upotrebu uređaja, predvođenih DT2W (DoubleTapToWake) opcijom, dok je i na prikaz slike na ekranu, kao i efekat zvuka koji zvučnici proizvode moguće uticati kroz podešavanja. Broj opcija dodatih na one nativno prisutne u 6.0.1 Marshmallow Androidu nije preterano velik, ali stiče se utisak da taman podiže upotrebnu vrednost telefona, i užitak prilikom njegovog korišćenja. Da hardver ponekad ne “štucne” i ne uspori inače vrlo fluidno iskustvo, mogli bismo čak reći i da je Desire 825 po utisku u radu i iznad svog nivoa.
Ekran
Kao što smo to nedavno pomislili, testirajući konkurentski Samsung Galaxy J7, ekran rezolucije 1280×720 na 5.5 dijagonali nije pravo rešenje… Pa ipak, i sa pomenutim telefonom nismo bili preterano nezadovoljni kad je ekran u pitanju, pa tako nismo ni danas. Naravno, voleli bismo da je rezolucija Full HD, i sigurno bi prikaz slike bio bolji, ali to bi odvuklo bateriju i cenu u suprotnim smerovima. Ovako, imamo kompromisno rešenje, ali reklo bi se – sasvim korektno.
Pre svega, Super LCD ekran boje prikazuje vrlo revnosno i tačno – posebno je sa belom situacija dobra, imajući u vidu da ne vuče ni na plavičastu, niti ka žućem delu spektra. Pored toga, maksimalno osvetljenje je odlično – iako nismo izmerili konkretnu vrednost, vidljivost na sunčevoj svetlosti bila je sasvim zadovoljavajuća, dok jedinu zamerku imamo na minimalno osvetljenje: prilikom kasnih poruka, kada korisnika već uhvati san, razbuđivanje je neminovno, a verovatno sa njim i trljanje očiju…
Crna boja standardno za LCD ekrane, pri većim nivoima osvetljenja zna da deluje na trenutke kao tamno siva, osobito ako kontrast trenutne slike nije baš visok. No, ne radi se ovde o nekom većem problemu, svakako ne o onom koji bismo zamerili uređaju iz ovog cenovnog ranga. Na kraju, iako je početna reakcija na specifikacije ekrana bila neobećavajuća, a prvi pogledi izbliza jesu nagoveštavali poneki vidljivi piksel – mišljenje nam se popravilo. Naravno, i dalje smatramo da HD rezoluciju treba proterati što pre sa 5.5” teritorije, ali ako baš moramo da preživimo sa njom na neko vreme, sa ekranom Desire 825 modela to neće biti strašno.
Baterija
Snapdragon 400 pokazao se u mnogim situacijama kao prilično štedljiv procesor, 720p rezolucija ne bi trebalo preterano da ga opterećuje, a dobro optimizovani Sense UI očekujemo da nije preterano “gladan” – sve su ovo tvrdnje koje govore u prilog dobrom trajanju baterije na Desire 825. S druge strane, 2700 miliamperčasova nije mnogo za 5.5” ekran, i ispostavilo se da bi bilo bolje da je kapacitet bio nešto veći…
Šta je tačno dovelo do sasvim prosečne autonomije – nije sigurno. Jasno, nešto veći kapacitet baterije sigurno bi pomogao, ili nešto efikasniji panel. Pritom, telefon je kako telefonski tako i WiFi signal držao vrlo dobro, što bi značilo da ni oni nisu osobito negativno uticali na potrošnju. Bilo kako bilo, u ovim okolnostima, baterija kroz dan upotrebe može provući praktično tek takoreći prosečne korisnike, dok tzv. “power users” teško da će moći da napuštaju stan bez punjača. Dva dana upotrebe gotovo su nemogući bez povremenog gašenja data servisa, tj. internet protoka.
Pomešana osećanja usled ne baš sjajne autonomije i povremeno prilično slabijih performansi, a sa druge strane kul dizajna i fino sređenog softvera dovode nas i do kamere. Senzor od 13 megapiksela “skrivenih” iza otvora blende od f/2.2 praćen je autofokusom i u stanju je da snimi video materijal i do 1080p rezolucije. Prednja kamera je 5 MP, sa otvorom blende od tek f/2.8, što ne obećava sjajne selfije po mraku. Mada, nismo ni očekivali da će prednja kamera modela iz ovog ranga biti u stanju da “isporuči” nešto nesvakidašnje u takvim uslovima…
Aplikacija kamere prilično je jednostavna, i nudi u suštini većinom prilično osnovna podešavanja, ne komplikujući mnogo stvari, uz logičnu pretpostavku da ovaj uređaj za fotografije i video snimke verovatno neće koristiti baš pro fotografi i snimatelji. U gornjoj “traci”, kao meniju, mogu se uključiti/isključiti samo HDR mod i blic, dok se preko srednje ikonice pristupa promeni moda, ili daljim podešavanjima – opet, rudimentarnog karaktera. Imajući u vidu mali broj opcija, sve je na dohvat ruke i brzo se operiše kamerama.
Kvalitet fotografija je, rekli bismo, nekonstantan. Velika većina fotografija ima problema sa ekspozicijom (često su čitavi delovi slike praktično “oduvani” iz kadra – potpuno beli ili potpuno crni), a i nivo detalja je nizak, dok ni oštrina nije naročita – nekad čak i sredinom kadra. HDR ume da pomogne u velikoj meri, te iako često presvetle i pomalo izbledelih boja, slike načinjene ovim modom umeju da budu sasvim solidne. Svakako češće nego sa standardnim podešavanjem.
Dinamički opseg svakako nije za primer: pri auto podešavanjima je pomeren ka tamnijem, a pri HDR modu – ka svetlijem delu spektra. Slična je priča i sa prednjom kamerom, mada ona, svakako iznenađujuće, zna da produkuje slike sa čak i više detalja od zadnje (prevashodno u fokusiranom delu slike), uz prirodniji izgled boja čitavog kadra.
Video snimci su definitivno slabija strana. Detalja nema mnogo, dinamički opseg i na njima je prilično slab, senke su gotovo skroz crne, dok je stabilizacija odsutna i pri najmanjim pokretima. Praktično, video je tu ako se pojavi potreba da se nešto snimi, a nema boljeg aparata pri ruci. Za fotografije je nekad potrebno strpljenje i malo isprobavanja jer nekonzistentan rad kamere ne obećava da će već prva načinjena slika nekog kadra i uspeti. Uz malo “igranja” sa softverom, verujemo da bi Desire 825 mogao da se pohvali i dosta boljom kamerom, te se nadamo da će HTC preduzeti štošta po tom pitanju.Desire je nekad zaista bio želja mnogih… U ponudi iznad uređaja kojima je većina tek uplovljavala u Android svet, predstavljao je nešto vrhunsko, nešto poželjno. Danas je neka druga situacija, Desire više nije jedan model, nego kao serija – možemo reći da modele te serije uzimaju korisnici spremni na neke kompromise, spram nekadašnjih, koji su hteli najbolje.
Desire 825, kao jedan od ujednačenijih predstavnika serije, itekako ima svojih aduta. Pomenuli smo softver, dizajn i izradu, a na njih moramo dodati i zvuk. Kvalitetne slušalice koje dolaze sa telefonom čak i u ovom cenovnom rangu, obezbeđuju vrlo dobro audio iskustvo, dok zvučnik, iako uskraćujući slušaoca za vrlo visoke i vrlo niske tonove, uz pomoć Dolby Sound i BoomSound tehnologija zaista pravi razliku u odnosu na “standardne” zvučnike jednog današnjeg prosečnog smartfona. Da li je možda baš to kec u rukavu HTC-a, kojim će Desire 825 odvesti do nove grupe kupaca, koji će ga učiniti uspešnijim od konkurencije?
Kao i u većini slučajeva, nismo preterano raspoloženi da dajemo (nezahvalne) procene po pitanju tržišnog uspeha nekog modela. Ipak, ono što možemo da kažemo u vezi sa Desire 825 modelom je da on sigurno neće ostati nezapažen. Sa svojom čudnovatom pojavom, zaintrigiraće mnoge. Poželeće ga. Posle toga će se morati priznati da i naslednici starog, prvog Desire modela, itekako opravdavaju ime svoje serije…
Prednosti:
– Odlična izrada – Nesvakidašnji dizajn
Nedostaci:
– Čipset i performanse – Niska rezolucija ekrana za dijagonalu od 5.5 inča
Mobilni telefon na test ustupio HTC.
