HTC HD2

Branko Mitić

HTC HD2

Iako se čini da je prošlo neko vreme od kako je HTC ponudio poznati Touch HD model telefona, on je zapravo predstavljen pre manje od godinu dana – pojavio se u novembru 2008 godine. Za telefon koji je trebalo da bude “flagship” ne samo za kompaniju HTC, već i za čitavu smartphone industriju, tih godinu dana deluje kao kratak period, jer se naslednik već pojavio.Ipak, moramo priznati da imamo utisak da je Touch HD mnogo duže sa nama. Iako smo od sufiksa “HD” očekivali mnogo, ovaj telefon je doneo samo veliki ekran, fantastične rezolucije. To, kao što su posle i mnogi saznali – prosto nije bilo dovoljno. Kada posle godinu dana sve saberemo i oduzmemo, HTC Touch HD nije bio “No.1” ni na jednoj top listi. Da li je razlog za to rađanje i odrastanje Androida, apgrejd iPhone OS platforme na treću generaciju, (uz dodatnu maniju oko modela 3GS), novi, sjajni Palm Pre ili iščekivanje Windows Mobile 6.5(.1) sistema, teško je reći. HTC Touch HD je bio veoma dobar Widnows Mobile telefon po tadašnjim standardima, ali ti standardi su već u 2009. postali prevaziđeni.
 

Windows Mobile je proširenjem nadležnosti mobilnih telefona postajao usporen, a većina korisnika odlučila se da su kapacitivni ekrani budućnost. Naravno, zagovornici Windows Mobile sistema će reći da “uz malo truda” svaki noviji uređaj može da se napravi da bude brz i upotrebljiv korišćenjem samo prstima (jedna od stvari u vezi sa kapacitivnim ekranima) i mi tu činjenicu nećemo pokušati da osporimo, kao što ne želimo da ulazimo u diskusiju o tome šta tačno znači i podrazumeva to – “malo truda”. I dok HTC-u još uvek niko nije zamerio što originalni Touch HD nije bio ono što je trebalo da bude, za tren oka počele su najave za naslednika. Najave o novom kralju, ili u životinjskom carstvu – lavu. “Leo” je bio kodni naziv naslednika Touch HD modela, koji je iz naziva izgubio Touch (što sada zvuči malo i previše jednostavno) i dobio broj “2”. Postojale su najave da će biti ove izvedbe telefona i za Android, ali o tome nekom drugom prilikom, ako uopšte dođemo do bilo kakvih validnih informacija, pošto je čitava ta priča za sada zamrznuta.

Tokom iščekivanja Touch HD2 modela najviše se pričalo o dve stvari. O novom procesoru koji radi na čitavih 1000 MHz i 4.3″ ekranu (neviđeno velikom još od PDA HP HX4700 uređaja). Brzo je i isplivala informacija da je baterija tek 1230 mAh i prva pretpostavka je bila “taj hardver će trošiti bateriju pre kraja prvog dana”. Gomila opisa preplavila je internet, mi smo se potrudili da budemo ažurni koliko je u našoj moći. Telefon smo dobili na test ljubaznošću Telenora, a više informacija imate na sledeće dve lokacije: 1 i 2.

Specifikacija
 

HTC HD2

dimenzije

157

masa

120.5 x 67 x 11 mm

oblik

blok

baterija

li ion 1230 mAh

ekran

4.3″, 480 x 800, 65k boja

pomoćni ekran

ne

kamera

5 MP, autofokus, dual led

prednja kamera

ne

procesor

Qualcomm Snapdragon 1ghz

memorija

448 MB RAM, 512 MB ROM

proširenje memorije

Micro SD

zvučnici

mono

format melodija

polyphonic, MP3, WAV, WMA

priključak za slušalice

3.5 mm

sistem

Windows Mobile 6.5

accelerometer – orijentacioni senzor

da

konekcije

USB, Bluetooth, Wifi

prenos podataka

GPRS, EDGE, 3G (HSDPA, 7.2 Mbps; HSUPA, 2 Mbps)

GPS

da

poruke

SMS, MMS, IM

email

da

FM radio

stereo, RDS

Spoljašnost i tehnička rešenja

Još jedna od potencijalnih sumnji vezana je za same dimenzije ovog telefona. Naravno, sve je uzrokovano velikim ekranom. Posle otvaranja kutije, prvo na šta smo obratili pažnju su upravo dimenzije. S jedne strane HTC HD2 je bez dileme širok i visok telefon. Da li to sve možete podneti? Može. Čak i u džepu farmerki – istina, nećete zaboraviti da je tu, niti se osećati najudobnije, ali HTC HD2 može i u normalan džep sa sve futrolom. Ističemo da je “HD2” jedan od najtanjih telefona na tržištu, ali ni to ne pomaže činjenici da je prilično veliki sveukupno. Najbitnije ipak jeste da “HD2” nije određene granice u veličini čime bi mobilni telefon izgubio svoju poentu.

HTC HD2 ima odličnu fizičku izradu. Poklopac baterije (ujedno i GSM kartice i MicroSD kartice) je metalan, dok je ostatak telefona izrađen od plastičnog materijala. Plastika je vrhunskog kvaliteta i odaje utisak modernog uređaja gde se pazilo na svaki detalj, pa tako i na nivo završne obrade same polimerske plastike. Kućište je mikroskopski tačno ukrojeno, bez i jedne falinke, dok je unutrašnjost (očigledno) gusto i kvalitetno upakovana, pa je HD2 sveukupno izuzetno čvrst i robustan, te deluje da se neće rasklimati ni nakon duže upotrebe. Tasteri su mali, čini se da ne bi narušavali dizajn, ali su kvalitetni i lako ih je koristiti posle jednog dana navikavanja.

Ekran dijagonale od 4.3″ je jedan od najvećih na mobilnim telefonima današnjice. Nećemo reći da je ovo najveći ekran na jednom uređaju sa GSM opcijom, jer ni sami nismo svesni čega sve ima prevashodno na dalekom istoku (odakle i HD2 stiže) ali što se mobilnih telefona tiče, HD2 je broj jedan. Pored velike dijagonale, ekran ima fantastičnu rezoluciju 480 x 800 tačaka. Ovu rezoluciju smo već videli na Touch HD i još nekim telefonima iz kompanija LG i Samsung. Dijagonala ekrana je veća za dobrih pola inča u odnosu na prvi HD, ali ipak nije bilo potrebe za povećanjem rezolucije, čime bi se nepotrebno opteretio grafički podsistem i uopšte hardver ovog malog prenosnog računara. Kada je prikaz u pitanju, moramo konstatovati da je standardno kvalitetan, ali nije najbolji koji smo do sad videli. Najveći problem je prikaz ekrana koji postaje ispran u ambijentu jakog svetla, bilo prirodnog ili veštačkog. U standardnim uslovima boje, kontrast i ugao gledanja su veoma dobri. Problema u odzivu panela takođe nema. S jedne strane ekran je mogao da ima drugačiji premaz koji bi bolje “reagovao” na jako ambijentalno svetlo, ali izuzetna dijagonala, rezolucija koja se ne tako davno koristila i na desktop računarima i generalno dobar prikaz je ono što ostavlja veoma povoljan krajnji utisak. Ekran je kapacitivnog tipa.

Ostali spojašnji detalji nalaze se na rubu telefona. Pre svega, na dnu nalazimo Micro USB konektor i 3.5 mm konektor za slušalice. 3.5 mm za slušalice je danas obaveza i uvek je velika kritika na račun uređaja kada se koristi neki drugi način za povezivanje audio uređaja. Micro USB konektor je tu i za punjenje uređaja i za USB vezu. Ujedno, baterija se puni kada je telefon povezan putem USB-a. Prilikom USB konekcije možete da birate da li će konekcija biti za ActiveSync opciju, ili će biti Storage, odnosno Multimedia tipa. Treba imati u vidu da ukoliko se telefon puni preko USB-a, punjenje baterije traje duže (izvor od 500mA, naspram 1000mA na AC punjaču), te ako se ono prekine neposredno posle “100%”, da će i trajanje baterije biti kraće. Ali, to je uobičajena stvar kod svih uređaja ovog tipa, načina punjenja i baterije. Od tastera su još tu standardni Volume +/- tasteri. Sa zadnje strane nalazi se kamera bez poklopca ili zaštite, kao i “fleš” koji je sastavljen od dve LE diode.

Ako prihvatimo dimenzije uređaja, a moramo ih prihvatiti ako želimo sve komunikaciono-multimedijalne mogućnosti mobilnog telefona za 2010, HTC HD2 je fizički savršen uređaj. Ekran je, u neku ruku, nešto slabija tačka i to je nešto što ne možemo tako lako zaboraviti, ali daleko od toga da preko toga ne možemo da pređemo. Po nekim stvarima smo videli bolje ekrane (kontrast, prikaz pri jakom amb. svetlu), ali neke druge njegove osobine ipak doprinose ukupnom kvalitetu – 4.3″ i 800 x 480 rezolucija, na primer.

Hardver

Jedna od bitnih stvari HTC HD2 telefona je procesor. U pitanju je Qualcomm-ov Snapdragon procesor koji radi na radnom taktu od 1 GHz. Precizno govoreći herci nisu prava i idealna mera za brzinu procesora, ali jasno je da ovih 1 GHz nešto znače. Performanse su uvek bile stvar o koju su se saplitali Windows Mobile telefoni (i pre toga PDA uređaji). Stvar je u svestranosti i (pre)dugačkoj istoriji Windows sistema koji u ovom trenutku ne može da se dovoljno koriguje kako bi poznati 400-600 MHz procesori mogli da ispune svaki zadatak. Različita Windows softverska rešenja traže malo više resursa nego što se očekuje, ali sa tim ispunjenim uslovom, rade sasvim dobro. Probajte, ukoliko već niste, Windows 7 na iole bržoj mašini i bićete veoma zadovoljni. Pored uvek bitne brzine rada, još jedna stvar se ustalila na naprednim mobilnim telefonima.

Tehničke karakteristike Snapdragon procesora:

– 1 GHz CPU
– 600MHz DSP
– Integrated 3G mobile broadband
– Support for Wi-Fi ® and Bluetooth® connectivity
– Built-in seventh-generation gpsOne® engine with Standalone-GPS and Assisted-GPS modes
– High-definition (720p) video decode, and multiple video codec support
– High-performance 3D graphics – up to 22M triangles/sec and 133M 3D pixels/sec
– High-resolution up to WXGA (1280×720) display support
– 12-megapixel camera support
– Multiple audio codecs: (AAC+, eAAC+, AMR, FR, EFR, HR, WB-AMR, G.729a, G.711, AAC stereo encode)
– Support for mobile broadcast TV (MediaFLO™, DVB-H and ISDB-T)
– Support for Windows Mobile®, Android, and a number of Linux®-based operating systems
– Qualcomm’s hybrid mode alternative solution

HTC HD2 dolazi sa Windows Mobile 6.5 operativnim sistemom. Ovu i okolne verzije Microsoft smatra, u neku ruku, kao nužne među-verzije do Windows Mobile 7 OS-a. Neke novine kod 6.5 WM sistema jeste unapređenje korišćenja telefona prstima u kombinaciji sa (boljom) podrškom za kapacitivne ekrane. U principu, priča o WM 6.5 sistemu nije ključna i nećemo je ponavljati (a nešto novo i ne možemo reći) iz dva razloga. Bez obzira na određene kozmetičke promene, srž sistema nije menjana. Drugi razlog je taj što se više ne zna gde se završava Windows Mobile, a gde počinje HTC Sense GUI (bivši TouchFlo 3D). Naravno, HTC-ov grafički interfejs radi na Windowsu, ali se vremenom HTC trudio da što više sakrije Microsoft softverska rešenja i istakne svoja.

Pored svima bitnih performansi, jedna veoma bitna stvar se tokom poslednje dve godine ustalila na naprednim telefonima. To je kombinacija (neophodnog) kapacitivnog ekrana i grafičkog interfejsa prilagođenog korišćenjem prstima i/ili jednom rukom. U tabeli ispod pogledajte prednosti i mane kapacitivnog ekrana i klasičnog ekrana osetljivog na dodir.
 

Kapacitivni

Rezistivni

Lakoća dodira

+

–

Preciznost

–

+

Cena

–

+

Higijena

–

+

Rad u težim klimatskim uslovima

–

+

“klizanje”

+

–

Multitouch mogućnost

+

–

Korišćenje olovčicom i drugim predmetima

–

+

Debljina

+

–

Korišćenje prstima

+

–

Bez obzira što je u ovoj tabeli rezultat nerešen, očigledno je da su kapacitivni ekrani budućnost, kako zbog lakoće korišćenja, tako i zbog atraktivnosti celog procesa. Tako su bar korisnici rekli – nakon isprobavanja iPhone telefona koje, ako nemate vi, sigurno ima neko koga poznajete. Daleko od toga da su klasični ekrani “za bacanje”, ali evolucija čini svoje i sve je više kapacitivnih, a sve manje “starih” ekrana.

Operativni Sistem i Sense UI

Kada se dođe do priče o operativnom sistemu i HTC Sense grafičkom interfejsu, prosto ne znate odakle da počnete. S jedne strane, Windows Mobile je već postao antologijski operativni sistem, ne samo na mobilnim telefonima, nego generalno. Njegovo konstantno nadgrađivanje traje još od kraja prošlog veka. To ima svoju dobru i lošu stranu. S jedne strane, aplikacije su kompatibilne sa raznim verzijama ili je potrebno uraditi tek beznačajnu izmenu na aplikaciji, pa se nova, sređena, verzija ubrzo pojavi. Sa druge strane, Microsoft nikada nije “seo i napisao” operativni sistem od početka, što konkurencija – Apple i Google jesu uradili sa svojim sistemima za mobilne telefone. Upravo se oko ove dve činjenice lome koplja ljubitelja i protivnika Windows Mobile sistema. Jedni tvrde da je svestranost i beskonačna lista raznih aplikacija ono što izdvaja WM u odnosu na druge sisteme. Protivnici tvrde da je Microsoftov mobilni OS glomazan i naporan (i ponekad neposlušan) za svakodnevno korišćenje.

Dok se dvoje biju, treći koristi… pomislio je neko u HTC-u. Davno se još HTC setio da iskoristi spoji dve sukobljene stvari, zadržavajući dobre osobine Windows Mobile sistema, a što više sakrivajući (pošto ne može da ukloni) one loše. Godine truda su se isplatile i materijalizovale u nečemu što se zove HTC Sense. Precizni oko terminologije da budemo, HTC Sense je fraza koja je izazvala određenu dozu polemike. Naime, HTC Sense se smatra naslednik TouchFlo 3D interfejsa. Čak je i sam HTC (verovatno greškom) jednom tako prezentovao stvari. Tačna interpretacija bi bila da HTC Sense nije oznaka za GUI, već više marketinški termin za čitav (kako mu i ime kaže) osećaj koji se dobija korišćenjem HTC telefona. Bilo kako bilo, HTC Sense ili TouchFlo 3D ili Manila na kraju krajeva, kako želite, je postala jedna od glavnih osobina Windows Mobile sistema, pogotovo posle ekspanzije iPhonea i brzog uspeha Androida.

Prilikom prvog uključivanja, telefon od vas zahteva neka osnovna podešavanja. Primetili smo da je, recimo, u podešavanju za GMail nalog dovoljno samo ukucati user i pass. Ukoliko koristite GMail kontakte i kalendar (pa to napredno podešavanje treba da uradite preko Exchange opcije) upozoravamo vas da odčekirate Email i Tasks kako bi sinhrzonizacija mogla da se uspešno obavi. Ukoliko je ubačena kartica, telefon je prepoznaje i nudi podešavanja. Nama je ponuđeno Mobtel ili Telenor, a u stvari i jedna i druga podešavanja rade, pa je svejedno šta odaberete, te tako od starta imate omogućen data protok (mobilni internet).

Sense UI i aplikacije

Iako smo HTC grafički interfejs i ranije voleli, sada možemo da kažemo da je ovo jedna od najboljih softverskih stvari (ako ne i najbolja) koju možete da imate na vašem mobilnom telefonu. Osnovni ekran telefona (koji se automatski dobija prilikom paljenja) sastoji se od trinaest celina. Prvi ekran, imenik, SMS, email, internet, kalendar, berza, fotografije, muzika, vreme, twitter, footprints i podešavanja.

Pomeranje između ovih celina vrši se klizanjem prsta po donjoj paleti, mada je dovoljno i pritisnuti ikonu celine da bi se na nju prešlo, ali nije svih 13 ikona vidljivo, pa je klizanje neophodno. Ukoliko želite da pređete na susednu celinu, moguće je i “odvući” ekran levo ili desno. Svaka celina podržava i pokret prstom gore i dole, pa tako početni ekran dobija dodatne opcije, menjaju se tekstualne poruke, pošta, fotografije, muzika, kalendar ili grad u okviru vremenske prognoze.

Prvi ekran je obiman. Na njemu imate sat, sa uprošćenom vremenskom prognozom. Klikom na sat dobija se podešavanja sata i alarm. Ispod ima ukratko prva sledeća “agenda”m dok ispod imate tri prazna polja. Klizanjem prsta na gore dobijate još 9 praznih polja. Na ova polja možete da stavite razne prečice za programe, podešavanja, itd. Sledeća celina je imenik koja se sastoji od vaših favorita koje ste ručno dodali. Tek kroz podmeni dolazi se do kompletnog imenika. Njega je moguće pretraživati po imenu, ali i putem indeksa slova sa strane. Najznačajnija novina imenika, ujedno i relativno teška stvar za implementaciju (što su na svojoj koži osetili neki programeri), jeste integracija Facebook-a sa imenikom. Ukoliko vam se kontakti u telefonu zovu kao i na Facebooku, telefon će to automatski prepoznati i predložiti. Ukoliko, recimo, ljude po imeniku zovete po nadimcima, moraćete ručno da ih vezujete za kontakte sa Facebooka, jer su na Facebooku obično kontakti u formi imena i prezimena. U imeniku možete da vidite promenu statusa, skoro okačene slike, itd. Iako je za SMS zadužena sledeća celina, njemu možete pristupiti i kroz imenik.

Naravno, pristup porukama kroz imenik je po principu “threaded” SMS-ova, odnosno sortiranje istih ne po datumu, već po kontaktu. Sledeća celina su tekstualne poruke gde su na osnovnom ekranu prikazane više atraktivno nego praktično, a ukoliko želite da uđete u klasično okruženje za poruke treba da to pozovete kroz meni. Sledeća celina je elektronska pošta i radi po sličnom principu kao SMS, ali malo drugačije izgleda. Kao što smo rekli, jedina potrebna stvar za Google mail (i ostale poznate servise) jeste da ukucate ime i šifru, a telefon će već prilagoditi podešavanja (koja je, recimo za Google ručno teže ukucati, odnosno setiti ih se).

Sledeća celina je web browser i prva prilika da probamo multitouch. Web browser je Opera, a sa kojom HTC sarađuje odavno. Na telefonu postoji i Internet Explorer, koji jeste napredovao u odnosu na prethodne verzije, ali sumnjamo da će ga iko koristiti pored Opere. Ne samo zato što ne podržava multitouch. Pre nego što pokrenete browser imate divnu celinu od Google search bara, ikone za klasično pokretanje browsera i sličice koje predstavljaju vaše omiljene memorisane stranice (bookmarks). Pretraživač radi sa najviše tri taba, a nadamo se da će to biti unapređeno nekom budućom verzijom pošto HD2 ima dovoljno sistemske memorije i procesorske snage za više tabova. Prikaz web strana je odličan, mada (pre)visoka rezolucija nekada zna da zbuni browser što dovodi do toga da se prikaz ne pokaže najbolje moguće za mali ekran mobilnog telefona. Istina, neki napredni sajtovi (ko je rekao Benchmark? 🙂 mogu da imaju minimalne probleme u prikazu, ali ništa što bi bilo alarmantno.

Multitouch? Posle više od dve godine, možemo reći da multitouch konačno radi na nekom drugom uređaju koji nije Apple iPhone. Jasni da budemo, ne radi jednako dobro, ali radi da bi opcija bila korisna, a ne zamaraju'a. Ni slučajno ne treba pomisliti da je multitouch mogućnost stavljena samo da bi se neko (HTC) njome (po)hvalio i da ona inače nema upotrebnu vrednost. Ni slučajno. Jednostavno je implementacija za nijansu slabija nego na iPhoneu, ali radi prilično dobro. Učitavanje stranica se obavlja prilično brzo i čini se da će samo od brzine vaše konekcije to zavisiti (mada kod mobilnih telefona nije uvek tako). Opera ne prikazuje flash animacije odnosno sadržaj. Sa druge strane (možda prerano otpisani?) Internet Explorer prikazuje fleš animacije, mada gledanje fleš filmova ili nije uopšte moguće ili pak loše radi. Naš je savet da se držite Opere i njene integracije sa Sense UI i zbog multitouch mogućnosti. Browser je jedna od aplikacija gde se telefon može koristiti i u portret i u landscape modu.

Kalendar i berza su prilično standardne aplikacije da nema potrebe posebno objašnjavati. Sledeća celina jesu fotografije gde ponovo imamo primenu multitouch opcije. Fotografije, takođe, moguće je gledati u uspravnom ili položenom položaju telefona. Kada se “uđe” na fotografiju da se prikaže preko celog ekrana, moguće je koristiti multitouch. Ovde ta opcija radi još bolje u odnosu na browser i veoma se približava kvalitetu rada na Apple iPhone telefonima. Prikaz fotografija je veoma brz i tečan, a upozoravamo vas da fotografije koje se dobijaju uz telefon nije ni blizu moguće napraviti integrisanom kamerom :).

Najatraktivnija vremenska prognoza koju možete da imate nalazi se na ovom telefonu. U pitanju su divne animacije vremenskih uslova i pratećih stvari. Moguće je pratiti prognozu za više gradova, a postoji i opcija da telefon sam prepoznaje u kom se gradu nalazite i tako automatski menja vašu lokaciju. Korisno – ukoliko često putujete. Footprints, Twitter i slušanje muzike su standardne aplikacije bez nekih senzacionalnih mogućnosti, ali sa svim potrebnim opcijama dobro raspoređenim i dostupnim.

Facebook i YouTube takođe su odlično pokriveni od ovog telefona. S jedne strane, kod YouTube servisa nema puno filozofije i lako je napraviti masku za korišćenje na ovakvom uređaju, dok je Facebook prava mala filozofija. Srećom, aplikacija tj. maska za Facebook je fantastično urađena, veoma brza, pregleda i jasna, što je za pohvalu.

Lista aplikacija i alatki koja dolazi uz HD2 je poduža i trebaće vremena da se sve one opišu i u jednoj rečenici, a tek je nemoguće opisati sve programe koje je moguće staviti na Windows Mobile. Od nekih alatki ističemo WiFi Teether opciju, gde će HD2 koristiti data protok sa mobilne mreže i WiFi adapter kako bi od vašeg telefona napravio WiFi ruter.

Performanse, fotografije, YT video, baterija

Što se tiče performansi, malo je reći da smo zadovoljni. Nećemo se zaleteti i reći da je HD2 najbrži Windows Mobile uređaj, jer ni sami ne znamo šta je u ovoj ili onoj izvedbi napravljeno za poslednjih desetak godina. Ali bez problema možemo da kažemo da je odnos brzine, mogućnosti i atraktivnosti na HD2 telefonu ubedljivo na prvom mestu, pa, što se kaže, deset mesta prazno, pa ostali. Sve je savršeno glatko i brzo. Istina, tu i tamo se desi poneko kočenje, ali to više nije ono klasično i neobjašnjivo Windows usporavanje i zaglupljivanje, već prosto usporenje prouzrokovano prenaprednom upotrebom telefona. Da li je Windows Mobile sistemu sve ove godine samo falio “samo” Snapdragon procesor za veoma brz rad? Pa, možda je moglo to da se desi i pre kraja 2009. godine :).

Baterija je najveći znak pitanja ovog telefona. Ako pratite HTC HD2 u stopu, već ste obavešteni da je sve redu. Ukoliko vam je ovo tek početak informisanja u vezi sa novim HTC “flagship” telefonom, sigurno da ste skeptični kako će tek 1230 mAh baterija da izdrži 1GHz procesor i 4.3″ ekran. Dobra je vest da su mogućnosti baterije dobre, štaviše bolje i od najboljih optimista. Kako? Ne znamo tačan odgovor. Ili je procesor veliki štedljivac ili je to ekran ili to rade u paru, ali HD2 će raditi duže između dva punjenja nego što je iko očekivao. Bez problema će izdržati čitav dan maltretiranja, dok dva dana normalnog korišćenja nisu nerealni. Možda ne deluje spektakularno, ali za ovakav hardver, verujte nam da jeste. Zahvaljujući A-GPS sistemu, HD2 prilično brzo dobija GPS lock, a sami već pretpostavljate da je podizanje navigacionih softvera drastično brže u poređenju sa starijim modelima.

Što se kamere tiče – šteta. Još jedan HTC sa kamerom lošijom od prosečne. Neko će reći “pa već znamo da HTC ima loše kamere, ali nam to i dalje ne smeta”. Tačno tako, ali iako imaju stabilan imidž, HTC telefoni ipak evoluiraju na ovaj ili onaj način. I dok su nekada počeli kao poslovni telefoni, danas su mnogo više od toga. Ne može se tek tako preći preko loše kamere, pogotovo ne posle silnih troškova na ekran i procesor, ne možemo da shvatimo da je bilo teško izdvojiti još par tajvanskih dolara za bolji CMOS senzor i malo kvalitetniju optiku. Da je bar bila bolje od one kod prethodnog, Touch HD modela, ali nije – nama se nekad čini da je čak i lošija.
 

Utisci

Da li HTC HD2 može da ponese titulu najboljeg telefona na svetu…? Bez ikakvih problema. Gde je tu Apple iPhone 3GS? Kako za koga, za nekoga veoma blizu ili čak ispred, a za nekoga daleko iza. Ima onih koji neće moći da oproste popularnoj “jabučici” što je 3GS, gledano po specifikaciji, ipak iza HTC HD2, bar kad je centralni procesor u pitanju. Sa druge strane, drugi će tvrditi kako je kombinacija Apple hardvera i softvera idealna u najboljim zrelim godinama, a po mnogim izvorima, Apple ima i nešto snažniji grafički i video podsistem koji operativni sistem, što je još bitnije, ume da iskoristi do krajnjih granica. Za nas su i HTC HD2 i Apple iPhone 3GS na prvom mestu i u pitanju su definitivno dva najbolja telefona između kojih odlučuju lične preference. Prvi ima primetno veći potencijal, ali treba da se dokaže u narednim mesecima, dok drugi ima pojedinih manjkavosti, ali odlično utaban i siguran koncept – i sa softverske, ali hardverske strane.

Gde je Google Android u celoj priči? Pa… ne baš blizu. Proizvođači koji stoje iza modela na Android platformi nude i drugačije telefone i za sada se retko kad odlučuju da im Android bude udardni tj. najskupoceniji model telefona. Google Android se uspešno širi u višem segmentu srednje klase od 250-400 evra, ali još se na našem tržištu (a pitanje je i na globalnom) nije pojavio Android telefon visoke klase koji može da parira HTC HD2 ili iPhone 3GS telefonu, koje neminovno moramo da spominjemo.
 

Jedna od većih novina “dvojke” jeste multitouch. Nije realizovan toliko dobro kao kod Apple iPhone porodice telefona, ali je urađen prilično kvalitetno i malo je reći da je upotrebljiv, kako za web, tako i za fotografije. Ekran HTC HD2 telefona će vas oboriti sa nogu dokle ga ne budete previše koristili napolju tokom osunčanog dana, kada prikaz postaje prilično “ispran”. Krivo nam je što kamera nije (dosta) bolja jer je sigurno mogla biti implementirana uz malu razliku u ceni – pre smo skloni da poverujemo u to da HTC nije imao vremena da se posveti poboljšanju ovog aspekta HTC HD2 telefona. Standardna HTC virtuelna tastatura je odlična i nema potrebe menjati je za neku drugu. Zbog ogromnog ekrana, pisanje teksta je veoma brzo i komforno, čak i kada telefon držite uspravno, a pogotovo u položenom položaju. HTC HD2 može mnogo da vam pruži, verovatno više nego bilo koji telefon, ali zahteva pet do deset dana navikavanja. U startu ćete imati problema sa nalaženjem nekih naprednih podešavanja i dok se ne snađete sa opcijama i alatkama van Sense korisničkog interfejsa.

HTC HD2 je telefon koji će poželeti i vlasnici Androida, Apple telefona i drugih Windwos Mobile telefona. To je Bugatti Veyron među mobilnim telefonima. Bugatti Veyron će na krivudavoj stazi biti sporiji od nekog 13x jeftinijeg automobila sa dalekog istoka, ali će bez obzira na to zadržati najveći mogući nivo respekta u čitavom svetu. Tako je i sa HTC HD2 telefonom. Nema osobe koja ga neće poštovati. Jedni ga neće želeti, drugi neće moći da ga priušte, ali svi će se složiti da je u pravim rukama HTC HD2 impresivna sprava.

Za:

– ekran
– memorija
– performanse
– multitouch
– Sense UI
– kontakti, poruke, email
– integracija Facebooka u imenik
– maske za Facebook i Youtube
– web browser
– standardni priključci za USB i slušalice
– WiFi, GPS

Protiv

– ekran slabije vidljiv prilikom jakog amb. svetla
– kamera
– dimenzije
– flash podrška u web browseru

Telefon na testiranje ustupila kompanija Telenor, kojoj se zahvaljujemo na pomoći pri realizaciji testa