Benchmark Redakcija
Branko Mitić
HTC Legend
Priču o Androidima najbolje da nastavimo tamo gde smo pre mesec dana stali – kod Google Nexus telefona. Kako bi se Legend kvalitetno propratio, potrebno je još jednom osvrnuti se na Nexus i evoluciju Androida. Hardverski gledano Android telefoni su bili odlični još od svojih prvih dana. Standardi oko ekrana pre svega, a potom komunikacionih čipova (WiFi, GPS) i nekih stvari koje nisu značajne, ali koje opet guraju tehnologiju napred (kao što je recimo kompas – bitan za interakciju sa određenim aplikacijama), od prvog dana su bili ispunjeni. Čak i lošije performanse ekrana u startu nisu imale veze sa hardverskom izvedbom telefona, već sa (ne)kvalitetom drajvera i sistema. Vrlo brzo posle, druga stavka bitna za kvalitetan telefon je počela da se razvija, a to je komuna – Market, pravljenje aplikacija i širenje ideja. U jednom trenutku zahuhtana Android priča pretila je da udari u betonski zid, jer je operativni sistem vukao celu platformu dole. Rad ekrana nije bio na najboljem mogućem nivou. Multitouch funkcije (makar onakve kao na iPhone telefonima) nije bilo, web browser nije bio za pohvalu. Paralelno sa time, javio se problem što čak i novije verzije sistema (1.6, potom 2.0) nisu mogle lako da stignu (ili nikad nisu ni stigle) do telefona, jer je princip obnavljanja sistema na Android telefonima takav da sistem mora prvo da prođe kroz ruke svakog proizvođača telefona i to za svaki telefon pojedinačno, a neretko i za regionalne (pod)verzije jednog mobilnog telefona. Poslednja najava ili glasina, jeste da bi ubuduće Android mogao da dobije centralizovani princip update sistema za sve telefone, a o dobrim stranama ove ideje nepotrebno je trošiti reči, dok loše ne možemo konstatujemo.
Čak ni v2.0 sistem na Motoroli Droid / Milestone nije u potpunosti pokazao da je Android platforma na pravom putu. Ipak, krajem 2009. u SAD mnoštvo medija upoznalo se sa Google Nexus One telefonom, a mi smo imali tu priliku pre mesec dana (iako, podsećamo, Nexus One se u Evropi očekuje u Q2 – odnosno tek ga sada zvanično očekujemo). Koji su motivi bili da se sam Google umešta u posao sa telefonima (a podsećamo, Google je vlasnik Android platforme) nikada neće da bude potpuno jasno, mada postoji nekoliko zdravih predpostavki. Ono što je jasno, jeste da je Google sa Nexus One telefonom stavio tačku na sumnje i špekulacije u to da Android platforma ima svetlu budućnost (sređena je većina problema prethodnih verzija Android OS). Mi smo se usudili da kažemo da je Nexus One vrlo moguće najbolji telefon na svetu, ali samo zbog toga što je Apple iPhone 3GS pomalo star, N900 je isuviše otišao u underground i softveraši ga više tretiraju kao minijaturni PC, nego kao telefon, dok je HTC HD2 iako i dalje broj jedan po specifikacijama, čini se malo sputan manjom atraktivnošću WM platforme, a možda i svojim dimenzijama. Istina, iPhone OS 4.0 izlazi uskoro, ali čini se da su “problemi” iPhonea u ovom trenutku hardverski (veličina i kvalitet ekrana, kao i kamera), a ni malo softverski, jer je već potvrđeno da verzija 4.0 donosi baš sve ono što se iPhone OS-u zameralo (multitasking, na prvom mestu).
Ako se pitate čemu ovolika priča o Nexusu, podsećamo vas da Google nema svoja hardverska postrojenja i da HTC proizvodi Nexus One po nacrtima Googlea. Druga, verovatno još bitnija stvar, jeste da je i Nexus One i HTC Legend imaju 2.1 (Eclair) Android OS. Bez obzira što je Nexus rađen po Google nacrtima, a Legend po HTC nacrtima, može se primetiti da su ovi telefoni izašli ispod jednog čekića. Na neki način, HTC Legend možemo da posmattramo i kao Nexus One Mini, najviše zbog veličine ekrana i procesora. Ipak, koliko imaju sličnosti HTC Legend i Nexus One toliko imaju i različitosti. Legend, naravno, ima Sense korisnički intefejs i prilično unikatnu spoljašnost, zbog koje je u neku ruku naslednik modela Hero / Magic
Tehničke karakteristike
HTC Legend
dimenzije
112 x 56.3 x 11.5 mm
masa
126 g
oblik
blok
baterija
Li-Ion 1300 mAh
ekran
3.2″, 320 x 480, AMOLED
pomoćni ekran
ne
kamera
5 MP, autofokus, led
prednja kamera
ne
procesor
600 MHz – Qualcomm MSM 7227
memorija
384 MB RAM, 512 MB ROM
proširenje memorije
Micro SD – 2GB uz telefon, do 32GB
zvučnici
mono
format melodija
MP3, vibracija
priključak za slušalice
3.5 mm
sistem
Android OS, v2.1
accelerometer – orijentacioni senzor
da
konekcije
USB, Bluetooth, Wifi
prenos podataka
GPRS, EDGE, 3G (HSDPA – 7.2 Mbps, HSUPA – 2 Mbps)
GPS
A-GPS
poruke
SMS, MMS, IM
da
FM radio
da
Dizajn, hardver
HTC Legend veoma podseća na HTC Hero telefon, što je i očekivano jer se Legend deklariše kao naslednik Hero modela. Oblik i linije telefona su iste, ali tu prestaje direktna sličnost sa “Herojem”. Zakrivljenje na donjem delu telefona je prijatno i kada se telefon koristi za SMS, Web, ali i kada se telefon drži naslonjen na glavi radi telefoniranja. Kućište HTC Hero bilo je urađeno od plastike, dok je veći deo kućišta Legend telefona od metala. Što je još impresivnije u pitanju je jedan komad aluminijuma što obećava vrhunski fizički utisak.
HTC Legend je fizički vrlo moguće najbolji telefon koji smo imali na testu. Za to nije zaslužan samo komad aluminijuma, već su i ostali delovi izuzetno kvalitetni i dobro upakovani u kompaktnu, veoma čvrstu, celinu. Istina, HTC HD2 ili Nexus One takođe su maksimalno dobro urađeni, ali se Legend ipak čini za korak bolji od HD2 i za dva koraka od Nexus One. Kada već spominjemo Nexus One, moramo da ponovimo da je to ipak telefon koji je najbolje upakovan. Primera radi, HTC Legend koji je prilično dobro sjedinjen telefon, na nimalo manjoj masi i zapremini ima osetno manji ekran (a i pojedine hardverske delove unutra slabije nego Nexus). HTC Legend je mogao da bude nešto lakši i tanji, ali čini se da to nije bio prioritet, već kvalitet kućišta i generalno vrhunski osećaj koji ovaj telefon ostavlja u ruci.
Zbog kućišta od praktično jednog komada, primetićete jedinstveno mesto za stavljanje baterije, SIM kartice i MicroSD kartice. Sa donje strane telefona se skida omanji gumirani plastični deo, ispod kojeg se baterija smešta u telefon poput starih disketa za PC. Odmah ispod baterije je mesto za MicroSD karticu (levo) i SIM karticu (desno). Ovakvo mesto za bateriju i kartice ne stvara nikakav problem ukoliko spadate među one koji ove stvari često menjaju (štaviše, ovaj sistem je lakši od većine telefona). Sigurno da ovakva konstrukcija telefona nije idealna za servisere istog, ali to nije ono čemu mi treba da brinemo.
Još jednu novinu u odnosu na HTC Hero nalazimo na mestu gde se nekada nalazila kuglica (trackball). Sada je tu optički senzor koji prepoznaje kretanje, najčešće, palca u četiri smera. Napominjemo da ovo nije mini touchpad kao kod novog Bold 9700 telefona, već je princip rada drugačiji (ne radi na principu dodira, već sličnije optičkim/laserskim miševima). Na prvi pogled čini nam se da rešenje nije dobro kao mini touchpad na novom Boldu. U odnosu na kuglicu unapređenje nije značajno, ako ga ima. Mada moramo priznati da se vežbanje sa ovim optičkim senzorom isplati, jer se posle nego vremena poboljša njegova upotrebljivost. Sreća je u tome što vas Android OS uopšte ne tera da koristiti ovaj senzor / kuglicu / kursorske tastere, već je korišćenje fakultativnog tipa, te se u praksi pokazalo da su minimalne situacije kada će ekran biti inferioran u odnosu na ovaj način kretanja. Između ekran i ovog senzora stoje četiri standarda Android hardverska tastera, od kojih su tri neophodni u stalnom korišćenju. To su tasteri Home, Menu i Back, a nazivi dovoljno govore o njihovoj upotrebi. Ostatak telefona je minimalistički, pa pored vol +/- tastera i onog za zaključavanje / otključavanja, nema više ni jednog. Čak nema ni tastera za kameru, a “okidanje” se obavlja pritiskom na kursorski senzor (kamera ima autofokus, ali zaključavanje fokusa nema). Sa gornje strane telefona je 3.5 mm priključak za slušalice, sa donje Micro-USB konektor za punjenje i USB konekciju (punjenje je, naravno, moguće preko USB veze sa računarom). Sa zadnje strane je sočivo kamere i LED osvetljenje i otvori za zvučnik.
Najveći deo telefona, kao što je i logično – predstavlja ekran. Ekran je upravo ono oko čega smo se najviše “lomili” u vezi sa krajnjim zaključkom o Legend telefonu. Najviše nam je zasmetala veličina ekrana koja je ostala ista kao kod Hero modela i u pitanju je faktički početna veličina ekrana Android telefona – 3.2″ dijagonale. Podsećamo vas na priču da HTC pravi Nexus One i da se u Evropi upravo očekuje početak prodaje Nexusa, ali i Nexusovog brata blizanca – HTC Desire telefona. Dijagonala ekrana je namenski zaustavljena na 3.2″, a za razliku od Hero modela koji je u svoje vreme bio najbolji HTC Android, HTC Legend jasno to ne treba da bude, već bi trebalo da predstavlja viši segment srednje klase. Sam vrh je ostavljen za HTC Desire / Google Nexus, a možda i Android verziju HD2, o čemu je bilo glasina. Ekran je AMOLED tipa i njegov prikaz je ono najbolje što se danas može dobiti na potrošačkim elektronskim uređajima “džepnog” tipa. I rezolucija ekrana je zadržana na 320 x 480, mada iskreni da budemo, vizuelni kvalitet Sense UI naterao nas je da u početku mislimo da je rezolucija ekrana veća. Dakle kvalitet ekrana je bez i jedne greške, ali veliko je pitanje kako će HTC Legend zainteresovati ljude koji već imaju HTC Dream, Magic, Hero, Samsung Galaxy, ako ima istu dijagonalu ekrana. Nesporno da je bolji telefon od od ovih nabrojanih, ali bez većeg ekrana, za mnoge to neće biti dovoljno. O odzivu (na dodir) ekrana i praktičnom radu biće reči na strani o operativnom sistemu.
Što se tiče hardvera “ispod haube”, nalazimo na još detalja koji otkrivaju da je HTC Legend, isto kao u slučaju ekrana, ukroćen kako ne bi bio previše jak. Za razliku od Nexusa koji ima 3.7″ 480 x 800, 1 GHz i 512 RAM-a, HTC Legend ima 3.2″ 320 x 480, 600 MHz i 384 RAM-a. Što se ekrana tiče, jasne su prednosti većeg i ograničenja manjeg ekrana. Što se tiče manje memorije i slabijeg procesora, videćemo na sledećoj strani.
Operativni sistem
HTC Legend ima poslednju, 2.1, verziju Android operativnog sistema sa kodnim nazivom Eclair. 2.1 verziju sistema i Google Nexus One. Međutim, kao što je već poznato, integralna verzija sistema mora da prođe kroz ruke softverskog odeljenja proizvođača telefona, kako bi se na konkretnom telefonu našla. Pored osnovnog prilagođavanja, vrlo često je delimično personalizovanje sistema, a u čemu HTC prednjači sa sada već naširoko poznatim Sense korisničkim interfejsom.
Pre nego što uporedimo 2.1 na Nexusu i Legendu, podsetimo se osnovnih karakteristika ovog sistema. Na 1 GHz i 512 RAM-a na Nexusu sve je bilo glatko i brzo bez ikakvih problema. Pozitivno smo se iznenadili kada smo videli da je Legend u kretanju kroz sistem, aplikacije i menije jednako agilan kao i njegov jači suparnik (o razlikama u pefromansama u jednom segmentu, na sledećoj stranici). Kostur Android sistema je sledeći. Osnovni deo sistema jesu nekoliko desktopa (u ovom slučaju 7). Sa gornje strane se nalazi notification koji sadrži nove informacije i eventualno pojedine osnovne akcije. Meni sa listom svih programa se poziva virtuelnim tasterom na ekranu. Uz ovo, tri tastera su neophodna za korišćenje Androida: Home – vraća na centralni desktop, Back – vraća korak unazad i Menu – prikazuje na ekranu podmeni aplikacije u kojoj se trenutno nalazite. Prilagođavanje i učenje sistema je faktički minimalno, jedino što je od starta neophodno koristiti spomenuta tri tastera kada god je to neophodno.
Za razliku od Windows Mobile operativnih sistema, gde Sense korisnički interfejs pravi kompletnu novu masku i prikaz celokupnog WM operativnog sistema, kod Androida je situacija nešto blaža. Razlog za to leži delimično u tome što Android nije pogodan sistem za softverske izmene duboko u korenu koda, a delimično u tome što osnovna ideja Androida zahteva manje korekcija od WM – makar tako u HTC-u smatraju. Sense UI na Androidima je ništa više nego kolekcija dobrih widgeta, a za koje je Android plodno tlo. Mora se priznati da Sense UI prilično manje atraktivan i kompleksan u odnosu na onaj na WM, ali je pozitivna strana toga da je lakši za korišćenje. Istina, mora se priznati da HTC jeste uložio trud, pa tako izdvajamo 6-7 predefinisanih kombinacija desktopa i widgeta koje možete učitati, shodno stilu korišćenja telefona i potrebama, kao i to da ukoliko na glavnom desktopu pritisnete Home taster još jednom, dobićete na jednom ekranu prikaz svih sedam desktopa kojima možete odmah pristupiti.
Prve dve stvari koje smo videli da nedostaju u odnosu na Nexus jesu animirane interaktivne pozadine koje prosto nikada ne mogu da dosade. Druga stvar, koja možda nekome i nije toliko značajna, jeste da ne postoji kvalitetna integracija sa Google Picasa galerijom. Primera radi, kad prvi put pokrente Android on od vas traži da ukucate user i pass vašeg Google naloga (radi pošte, kontakata, kalendara). Kada smo to uradili i posle ušli u galeriju Nexusa bili smo oduševljeni što pored albuma iz samog telefona, ravnopravno pored njih stoje albumi iz Picasa galerije, koje telefon jednako tretira (dokle god je internet konekcija dovoljno brza) kao da su na telefonu.
Utisak o ekranu, a koji ima veze sa sistemom i drajverima, je na visokom nivou. Moramo ponovo da se vratimo nakratko na Nexus One i da podsetimo da smo tu rekli da je konačno neko napravio ekran dobrog odziva i upotrebljive multitouch opcije kao što to ima iPhone (ne treba zaboraviti ni HD2 koji se po ovom pitanju jako dobro drži). Dobra vest je da je Legend pojednako dobar što se tiče osećaja i rada kao i iPhone, kao i Nexus. Odziv dodira je gotovo trenutan, “klizanje” koje zahtevaju aplikacije radi dobro, a i multitouch radi bez greške. Ono u čemu HTC Legend zaostaje za pomenutim dvojcem, a pogotovo za HD2, jeste manji ekran koji znači: 1. manja virtuelna tastatura – samim tim i manji tasteri i teže pogađanje, 2. manje površine za delikatne multitouch akcije. Veličina ekrana kod touchscreen telefona zaista znači, jer se, primera radi, na monstruoznih 4.3″ dijagonale ekrana na HD2 tekst unosi lako skoro da imate kompletan tablet ispred vas.
Ono što je u poslednje vreme na mnogim telefonima napredovalo jeste integracija socijalnih mreža (i generalno svih internet “vašara”) sa imenikom. To se čak može videti i na slikama ekrana koje smo priložili uz ovaj test. S jedne strane imate dobru aplikaciju (koja ima svoj widget) koja integriše mnoge socijalne mreže. Sa druge strane vezivanje kontakata, u našem slučaju, za Facebook je značilo da unutar imenika može da vidimo promene statusa ili galerije fotografija. HTC Legend naravno nije jedini telefon kome se Facebook uvukao duboko pod kožu, ali moramo da kažemo da je jedan od boljih po ovom pitanju. HTC dodaje još određeni broj svojih aplikacija kako bi upotpunio Sense UI priču, mada ta lista i dalje solidno zaostaje od one na HD2 telefonu (koji je sigurno out-of-the-box softverski najbogatiji telefon ikada), ali kao protivargument tome ide činjenica da je HTC Android osetno lakše koristiti nego HTC Windows Mobile telefon.
Multimedija, web, navigacija
Muzički plejer podseća na onaj sa WM HTC telefona. Prilagođen je korišćenjem prstima, mada centralni deo ekrana zauzima albumart pa bi se moglo postaviti pitanje jesu li možda tasteri ili bar za premotavanje pesme mogli da budu veći. Plejer ispunjava svoj zadatak sasvim dobro, ali muzički orijentisani korisnici neće biti oboreni sa nogu. Pored muzičkog (MP3) plejera, tu je i FM radio. FM radio radi samo kada su priključene slušalice što je situacija kod 99% telefona, jer su slušalice neophodno vezano kolo koje predstavlja antenu. FM Radio aplikacija je prilično dobra. Uz telefon se dobijaju slušalice čiji je kvalitet, kao što se može pretpostaviti, tek prosečan. Isto to može da se kaže i za jačinu audio izlaza koja je možda tek iznad-prosečna, a i to je mnogo puta viđena situacija do sada. Video plejer je tek površan. Pušta sledeće ekstenzije: “.3gp, .3g2, .mp4, .wmv”, mada treba biti oprezan sa .mp4, jer je to ipak kontejner za široki spektar kodeka te ne treba očekivati da će ih plejer sve pustiti. Ovaj plejer ujedno služi i da pusti snimke sa YouTube putem YouTube aplikacije.
Kamera se nalazi sa zadnje stane, poseduje autofokus i za osvetljenje koristi jednu LE diodu. Poseban taster za kameru ne postoji, već se “okida” pritiskom na optički senzor sa prednje strane telefona. Iako zaključavanja autofokusa ručno od strane korisnika nema, kamera uvek pokušava da zaključa autofokus pre slikanja. Aplikacija kamere je dosta dobra, laka za korišćenje i ima finu listu standardnih i naprednih podešavanja. Rezolucija je 5 MP, a kvalitet fotografija nije za pohvalu. Nevažno je što već neko vreme ima telefona sa 8 MP (i više), već ni ovih 5 MP ne zadovoljava. Daleko od toga da je kamera neupotrebljiva, ali je ovo prilično slabih 5 MP. Kvalitet video snimaka, iako takođe nije za pohvalu, nešto je bolji nego što su fotografije u poređenju sa konkurencijom. HTC nas još nijednom nije oduševio na ovom polju, a kad će, ne znamo…
Foto galerija je prilično dobra, mada nam je ipak omiljena ostala ona na Google Nexus One. Pored fotografija u telefonu, prikazuje (u posebnom delu) i Facebook galerije vaših prijatelja, a moguće je dodati još par poznatih photo odeljaka sa drugih servisa iz kategorije društvenih mreža. Prikazivanje fotografija je veoma brzo i prilikom prelaska sa jedne na drugu nismo primetili lag. Što se tiče multitouch opcije može da se kaže da radi odlično, ali je problem na neki način manji ekran, pa tako nećete imati problema ako multitouch radite pomoću dva palca, ali ako hoćete da uradite precizniji pinch-zoom jednom rukom, mali ekran postaje skučena površina.
Pregled internet stranica sigurno je ono po čemu se HTC Legend i mnogo puta spominjani Nexus One najviše razlikuju. Browser u Nexus One je trenutno Usain Bolt što se tiče internet pretraživačima na svim mobilnim telefonima. Ni jedan telefon ne može da mu priđe po brzini. Nažalost, iako je učitavanje strana na Legendu relativno brzo, primetno je sporije od Nexusa i jasno da je da postoji određeno usporenje. Da li je to zbog RAM memorije (količine i brzine) ili sporijeg procesora, ne možemo tačno da kažemo. Verovatno kao kombinacija ta dva činioca. Sa druge strane, ono što Nexus One nema (ili makar nije imao kada smo ga mi testirali), jeste prikaz flash materijala, sa kojim HTC Legend odlično radi. Ne baš kao Nokia N900, ali prilično dobro. Iako burne rasprave vode oko flasha na mobilnim telefonima i njegovoj budućnosti uopšte, sigurno da je dobra vest što ga HTC Legend prikazuje. Multitouch u web browseru radi odlično, još bolje nego kod pregleda fotografija. Sve u svemu, aplikacija za pregled interneta na HTC Legendu je jedna od najboljih koje smo videli, ali ostaje žal što se web strane ne prikazuju brzo kao na Google telefonu.
Što se tiče mapa i navigacije, Google Maps aplikacija napreduje gotovo na dnevnom nivou. Iako je mapa Beograda / Srbije kvalitetna, još uvek mnoge ulice nisu imenovane, a ni sistem navigacije Google Maps aplikacije nije kao kod standalone uređaja. Dodajemo na ovo da Google Maps traži konstantnu vezu sa internetom, što može da bude problem, ali ako imate ovakav telefon, svetogrđe je nemati neki postpaid sa uračunatim data protokom. Mada vam ni takav paket neće pomoći, recimo, u roamingu. Srećom, postoji solidan broj navigacionih aplikacija za Android, a dva programa koja imaju najbolje mape Srbije jesu NDrive i IGo. Uz solidnu sirovu snagu, HTC Legend sa jednom od ovih aplikacija može da bude dobar navigacioni uređaj.
Utisci
Osnovne telefonske operacije HTC Legend obavlja bez greške. Prijem je dobar, zvuk u slušalici odličan, a žalbe od strane sagovornika nismo imali. Što se tiče trajanja baterije, iako ona može da izdrži više od jednog dana, najbolje bi bilo da se pomirite sa činjenicom da je potrebno da je punite jednom dnevno. Iako je ovo uvek bolna istina, činjenica je da je takva situacija kod 90% naprednih mobilnih telefona, pogotovo onih koji žele da budu multimedijalni i respektabilno malih dimenzija, što HTC Legend jeste. Iako je mane ovom telefonu teško naći, on nas nije oduševio, i to iz veoma prostog razloga. Dok je HTC Hero bio najbolji Android telefon u svoje vreme, HTC Legend to više nije. O tome smo faktički pisali još u Nexus One testu, a i tokom ovog teksta. Sa svojih 600 MHz i 3.2″ ekranom ovaj telefon prosto ne može da bude flagship, već će to biti HTC Desire sa 1 GHz procesorom i 3.7″ ekranom ili, vrlo moguće, neka Android verzija HTC HD2 telefona.
Ovo nas dovodi do zaključka da će cena igrati veoma veliki faktor ukoliko se za ovaj telefon budete odlučili. Moramo reći da je Vip Mobile Srbija u ovom trenutku izašao sa prilično konkurentnim cenama za ovaj telefon, što se i moglo očekivati, obzirom da smo navikli na povoljne kombinacije postpaid paketa i mobilnih telefona od strane Vip-a. Ono što nikako da prežalimo, jeste ekran. Da li je morao da ostane na 3.2 inča? Istina, ovaj ekran je sada mnogo bolji, najpre zbog AMOLED tehnologije, u odnosu na standardnu TFT matricu kod Magic i Hero telefonima, ali ako neko u džepu ima Android sa 3.2″ ekranom (Hero, Magic, Galaxy – a ovo su sigurno najrasprostranjeniji Androidi kod nas) jako mu je teško da pronađe dovoljno razloga da pazari novi uređaj sa jednako velikim ekranom, iako sa druge strane dobija značajna poboljšanja. Druga i poslednja velika zamerka ovom telefonu uputićemo na kvalitet njegove kamere. 5 MP rezolucija je sasvim dovoljna, ali kvalitet fotografija koje “uhvati” je relativno slab i dve klase ispod istih 5 MP na, recimo, Samsung Galaxy telefonu koji je već dugo na tržištu.
Na prste jedne ruke se mogu nabrojati bolji telefoni od testiranog HTC Legend modela, bar na našem tržištu. Na globalnom tržištu za to su vam potrebne samo dve ruke. Ako mislite da to nije dobar rezultat, setite se da HTC Legend nikada nije ni namenjen da bude telefon top klase. Dostojno noseći Hero(jsko) nasleđe, novi Legend može hrabro da izađe “na crtu” sa bilo kojim telefonom današnjice. Tek protiv nekolicine neće biti favorit, ali ako u obzir uzmemo i cenu, možemo reći da će ih pošteno namučiti i u određenim segmentima igre biti čak i bolji. HTC HD2, Google Nexus One, HTC Desire, iPhone 3GS – sve su to telefoni koji su bolji od Legenda, ali su i (dosta) skuplji od njega. Dobra cena za HTC Legend može da bude jedna od njegovih ključnih prednosti, pa investicija u ovaj model može da bude jedan od vaših boljih poteza kada je kupovina potrošačke elektronike u pitanju.
Za:
– fizička izrada i kvalitet kućišta
– kvalitet prikaza ekrana
– performanse
– web pretraživač
– kvalitetna mulitotuch opcija
– GPS, WiFi
– Sense UI – veliki izbor aplikacija i widgeta
– Android 2.1 Eclair
– integracija sa Facebook i sličnim servisima
Protiv:
– kvalitet fotografija
– veličina ekrana i rezolucija
– video plejer
Telefon na test ustupio Vip Mobile
