HTC One A9

Dragoljub Radovanović
Zaista ne pamtimo koji je to smartfon u poslednje vreme izazvao pometnju na internetu u meri kao što je to učinio HTC One A9. Od trenutka kada je otkriven potrošačima i medijima, stvorila se ogromna primedba da veoma liči na jedan drugi smartfon. Osuda velikog broja posetilaca raznih sajtova i foruma koji su u isto vreme bili gotovo zaprepašćeni pitajući se “kako je to HTC mogao da uradi?!”. Zasluženo? Po našem mišljenju, ne baš, priča oko dizajna je dramatizovana više nego što treba, a kako smo kasnije saznali u izjavi HTC-a, postoji i druga strana priče.  Kako HTC navodi, Apple je prvobitno pozajmio ideju za iPhone 6 od HTC One M serije koja je izašla pre njega. Ko govori istinu i ko je tu u pravu? Potpuno je nebitno na kraju krajeva, jer niti je ovo prvi niti poslednji put da se proizvođači prepiru ko je kome ukrao ideju. Da, ne može se poreći da HTC One A9 neodoljivo podseća na Apple-ovu šestu generaciju iPhone-a, ali ko kaže da to mora biti loša stvar? Mnoge kompanije poseduju iPhone-olik dizajn jer kako god da se okrene, iPhone je izuzetno popularan smartfon i logično je da se drugi ugledaju na njega, ako ne po bilo čemu drugom, onda barem po dizajnu. Ipak, kako se popularno kaže, “nije sve u izgledu, bitno je i ono što je unutra”, pa pogledajmo šta je to ispod haube HTC One A9 modela. 

Hardver
Jasno nam je istaknuto da HTC One A9 nije novi flegšip koji nasleđuje One M9, već dolazi kao viši segment srednje klase. Šta to znači? Pa jednostavno, nećemo zateći čipset koji imaju premium high-end vodeći modeli (Snapdragon 810), već je tu skromniji Snapdragon 617. Koliko skromniji? Tu je dvojac Cortex A53 procesora umesto A57&A53 kombinacije, sa manjim frekvencijama rada, i slabijim GPU-om. Konkretno, pričamo o duplom Quad Core rešenju na 1.5 i 1.2 GHz i Adreno 405 grafičkom čipu.
[modul]specifikacija=8921[/modul]
Interesantan novitet na HTC telefonu je senzor otiska prsta na prednjoj strani, a kada se vratimo opet nešto dublje ispod kućišta saznajemo da One A9 postoji u 16 ili 32GB varijanti skladišta. Poznata je podela koju sve više proizvođača praktikuje – 16GB varijanta donosi 2GB RAM-a, dok 32GB poseduje 3GB radne memorije. Tu je i microSD slot koji je odlika koja izumire na smartfonima, da bi se potom ponovo pojavila u zavisnosti od raspoloženja proizvođača, sa podrškom za – za sada teoretskim – 2TB microSD kartice. Baterija ispod kućišta je kapaciteta 2150 mAh, prednja kamera je Ultrapiksel tipa i donosi 4MP, a zadnja poseduje senzor rezolucije 13MP, optičku stabilizaciju i F2.0 otvor blende. Možemo diskutovati danima da li je dizajn HTC One A9 telefona rezultat kopiranja Apple iPhone 6 ili 6s modela, ili je samo evolucija onoga što je HTC započeo sa One M7 flegšipom. Možda je mešavina obe stvari, poleđina i jeste ideja HTC-a sa antenama, ali šta je sa ostatkom koji dosta liči na iPhone 6/6s? Bilo kako bilo, Apple nije odlučio da tuži HTC po tom pitanju, dizajn One A9 modela je takav kakav jeste, pa što bi bilo loša stvar da postoji Android varijanta iPhone-a? Mnogima će se baš dopasti elegantan stil koji ova dva telefona dele, dok se sa druge strane nekome neće dopasti tako nešto, što je opet u redu. Nažalost, nismo dobili prateće pakovanje za One A9 jer smo ga dobili rano, pre početka zvanične prodaje, pa je reč o primerku za medije.Napred se ističe poveći senzor za otisak prsta koji može da posluži i kao Home taster ukoliko to korisnik odabere, a vidimo i dugačku slušalicu za razgovor iznad ekrana i 4MP prednju kameru desno od nje. Staklo je zaobljeno blago na ivicama, što ne samo da izgleda lepo, već i pruža prijatniji prelaz sa bokova. Primerak koji smo mi imali je karbon sive boje, ali postoji i opal srebrna, topaz zlatna i duboko crvena varijanta, koja nam se zapravo i najviše dopada. 



Bokovi su metalni i takođe su fino zaobljeni. Sa leve strane tu su dva slota jedan do drugog, gore microSD i ispod njega slot za NanoSIM kartice, koji zahtevaju nešto dužu alatku za otvaranje nego što smo navikli. Primetili ste sa fotografija da nema zaštitnog znaka HTC-ove One M serije, prednjih stereo zvučnika, pa ovde imamo samo jedan zvučnik koji je smešten na donjem boku. Odmah uz njega, tu su microUSB port i 3.5mm priključak za slušalice. Lokacija za power taster je solidna, sa desne strane oko polovine, a sam taster je teksturisan i deluje dobro na pritisak. Iznad je dugačko volume dugme, a na vrhu telefona je crni prozorčić, ispod kojeg nije IR emiter kao na M9 modelu, već samo služi da signali lakše prolaze kroz njega iz unutrašnjosti telefona. Poleđina je isto metalna, prošarana je linijama koje su zapravo antene, kamera je baš na sredini u vrhu telefona a uz nju dolazi i dvobojni LED blic.



Odlika kojom HTC voli da pohvali One A9 jeste to što je u pitanju prvi smartfon (ako se izuzme Nexus serija) koji poseduje Marshmallow 6.0 verziju Androida. Nije to neka drastična promena u korisničkom interfejsu, naprotiv, suptilne su izmene u odnosu na One M9 ili druge HTC smartfone sa Lollipop-om, pa je veća izmena Androida ipak ispod haube. Ovo je sada zapravo SenseUI 7.0_g verzija.
 
Nakon otključavanja telefona otiskom prsta ili šemom linija dolazimo do početnih ekrana gde Widget za časovnik i temperaturu ima prozirnu pozadinu i zanimljiv stil sa velikim časovnikom i vremenskom prognozom. Bitna stvar koju je M9 sa sobom doneo, a nalazimo je i ovde na A9 modelu, jeste prisustvo takozvanih “pametnih foldera”. U pitanju je sekcija u kojoj se nalaze različite prečice u zavisnosti od toga gde se trenutno nalazite, bilo da je to u vašem domu, na poslu ili negde napolju. Telefon putem GPS-a prepoznaje gde se nalazite i automatski menja set prečica u zavisnosti od vaše lokacije.



Blinkfeed je uvek bio važan deo Sense interfejsa, i počevši od 7.0 verzije postao je “pametniji”, više je svestan vaše trenutne lokacije, pa vam može predlagati posetu obližnjim restoranima ili kafićima. Ukoliko ručate u određeno vreme tokom dana, Blinkfeed će to zapamtiti i skretaće vam pažnju na mesta koja obično posećujete. Druga najbitnija izmena u Sense 7.0 korisničkom interfejsu jeste podrška za teme. Unutar Themes aplikacije nalazi se veći broj popularnih tema koje se mogu preuzeti. Ove teme pored menjanja pozadine utiču i na promenu izgleda ikonica, fonta, kao i boja određenih elemenata u korisničkom interfejsu.


Fioka sa aplikacijama je vrlo slična kao i kod prethodnih verzija Sense interfejsa – navigacija se vrši u smeru gore/dole, postoji odabir načina sortiranja aplikacija, njihova pretraga ili promena veličine ikonica. Neke aplikacije su grupisane unutar foldera kako bi lista bila preglednija, gde recimo imamo Media, Productivity ili Tools foldere. Za razliku od prethodne verzije Androida gde je bilo moguće biirati između HTC-ovog stila sa devet prikazanih aplikacija aplikacija u vidu pravougaonika, ili klasičnog Android Stock stila u vidu smenjujućih kartica, sada je dostupna samo ova druga varijanta sa karticama.





Ukratko, interfejs je ozbiljan i privlačan kao i u prethodnim iteracijama, nije previše izmenjen u odnosu na prethodne verzije Sense-a, ali je dobio pokoju novu mogućnost ili sitniju korekciju obzirom da je sada reč o Marshmallow verziji. Ipak, ukoliko znate kako je izgledao UI kod HTC One A9 ili drugih HTC modela sa Android “Lizalicom” i Sense 7.0, onda znate i kako izgleda interfejs na One A9 modelu jer je vrlo sličan. 


Iako nije flegšip i premium telefon po pitanju specifikacija, izuzetno je dobar kada je kvalitet izrade i odabir upotrebljenih materijala u pitanju. Kvalitetno blago zaobljeno Gorilla Glass 4 staklo se nalazi napred, a vrlo gladak aluminijum na bokovima i leđima. Leđa su sada ravna, nisu zaobljena, pa je One A9 i jedan od tanjih HTC-ovih telefona sa samo 7.3mm. Lakši je u odnosu na One M8 i M9 modele, sa svojih 143 grama. Kada ga uporedimo sa iPhone 6s modelom, jasno je da se razlikuju po dužini i širini, pa je One A9 duži za nešto manje od jednog santimetra i manje od pola santimetra širi, s obzirom da ima veći ekran.


Kad smo već kod ekrana, HTC se odlučio da nastavi trend koji je započeo na One M8, nastavio sa One M9 i sada doveo i na One A9, a u pitanju je dijagonala od 5 inča. Sa druge strane, ključna i pomalo neočekivana razlika je posle dugo godina HTC-ov povratak na AMOLED tip ekrana, koji je poslednji put ako se dobro sećamo korišćen na HTC Desire modelu 2010. godine. Rezolucija je 1080p, tačnije 1920×1080 tačaka, baš kao i na vodećem One M9 modelu, mada HTC ima u ponudi i neke modele sa Quad HD 1440p rezolucijom, recimo One E9+ koji smo nedavno testirali, ali oštrina je i dalje više nego dobra uz 441PPI.Zabrinuli smo se pomalo kako će HTC da se pokaže sa AMOLED tipom ekrana po pitanju prikaza boja, jer su ipak bili dugo van dodira sa ovim tipom panela. Ispostavilo se da je odrađen korektan posao sa fabričkim prikazom, mada nismo bili nešto preterano oduševljeni kada je tačnost boja bila u pitanju. Konkretno 6.41 Delta E i 7093 kelvina temperatura, to je samo ok po našem mišljenju. Srećom, oduševljenje je nastalo kada smo saznali da je HTC uključio i sRGB režim u podešavanjima ekrana, koji je doneo prilično tačne boje. U sRGB režimu Delta E vrednost je odličnih 2.59 i temperatura postaje još bolja uz 6660K, a gamma je gotovo idealna, pa je prikaz prilično realističan. Odličan ekran, a jedina zamerka ide na to što je malo tamniji, proteže se samo do 360cd/m2, recimo gde Samsung postiže cifre i do 590cd/m2 sa svojim SuperAMOLED ekranima.




Ono što brine potencijalne korisnike je što je HTC One A9 smešten u srednju klasu telefona, što znači da neće biti toliko brz kao telefoni iz visoke klase. To se ispostavlja tačnim. Snapdragon 617 nije Snapdragon 810 po pitanju performansi, ali kolika je razlika u pitanju? Posmatrano sa procesorske strane čipseta, One A9 će biti nešto slabiji u odnosu na recimo HTC One M9, ali ne sa nekom drastičnom razlikom. Veća razlika, kao što je to često i slučaj kod high-end vs midrange čipsete leži u performansama grafičkog čipa. Nažalost, Adreno 405 nije toliko moćan kao Adreno 430 u 3D igrama, ali i dalje može da postigne pristojne rezultate. U Antutu recimo postiže 40898 gde Snapdragon 810 može da ima preko 60 hiljada poena. Ko će to primetiti u praksi? Osoba koja zna gde da gleda, manje upućen korisnik u konkretnom radu telefona će teže primetiti razliku u brzini između ova dva čipseta. Snapdragon 617 je uglavnom gladak za većinu stvari, ponekad ume da malo sporije odreaguje kada je surfovanje u pitanju ili otvaranje aplikacija, ali za rang u kojem je telefon smešten, performanse su sasvim u redu. 

Nismo imali u prošlosti preterano pozitivnih iskustva sa kamerama na HTC modelima, ali kako se ispostavilo kamera na One A9 modelu je vrlo prijatno iznenađenje. 13MP i f2.0 pružaju dobre rezultate na polju fotografija, zadovoljni smo kako sve to izgleda. Fotografije su pune detalja, mada umeju da budu šumovite, što nam pomalo kvari utisak. Boje su takođe uglavnom tačne, možda za mrvicu prezasićenije nego što trebaju da budu, a dopada nam se i kakve rezultate ostvaruje u noćnim uslovima.

Najbolja stvar u celoj priči oko kamere je to što postoji pun manuelni režim, gde može da se kontrolišu svi parametri, pa se recimo produžavanjem brzine okidača i smanjivanjem ISO vrednosti mogu napraviti vrlo pristojne noćne fotografije. Optička stabilizacija ovde pomaže dosta, a postoji i RAW za fotke, odakle se mogu u obradi izvući još bolji rezultati. 1080p snimanje je malo mekano, ali nam se uglavnom dopada, donosi filmski izgled i snimak je vrlo stabilan i gladak, mada smo primetili da nešto češće kamera “lovi” fokus u videu. Dosta dobra kamera sveukupno, možda i najbolja na HTC smartfonu do sada, i jedino je flegšip modeli iz visoke klase mogu nadmašiti.
Video primeri:


Primeri fotografija:
Link
Kapacitet baterije je po svemu sudeći žrtvovan zarad tanjeg profila telefona, tako da imamo samo 2150 mAh kod HTC One A9 telefona. Navikli smo da proizvođači iznova donose ovakve odluke, ali surova istina je da ukupna autonomija ispašta. Nije sve baš toliko strašno, ali trajanje baterije koje smo dobili na 250cd/m2 iznosilo je 4 sata i 34 minuta uključenosti ekrana. Obzirom da računamo da flegšipi uglavnom postižu u najgorem slučaju oko 5 sati Screen On, autonomija One A9 modela je ipak nešto ispod proseka. Nije loša, ali ne možemo reći da je dobra.
Kada bi se po strani ostavila kontroverza oko dizajna, HTC One A9 je smartfon kojem treba pružiti šansu. HTC je sa ovim telefonom napravio solidan pokušaj da se korisnici ponovo zainteresuju za telefone ove kompanije. Ne možemo unapred znati da li će u potpunosti biti uspešan u ovom poduhvatu, jednim delom i zbog cene ovog smartfona u Evropi. A9 je zapravo zamišljen kao model iz srednje klase, ali ima cenu koja naginje ka visokoj kategoriji. Uzećemo primer Nemačku, u kojoj se u slobodnoj prodaji može nabaviti za 536 evra u 16GB varijanti, a srećom je nešto pristupačniji u ponudi naših operatera. Ovu cenu kvalitet izrade i materijala definitivno može da opravda, ali šta je sa čipsetom?

Čipset je ipak i dalje u rangu srednje kategorije telefona, performanse su u redu, ali nije toliko brz kao modeli iz visoke klase. Sviđa nam se ekran, AMOLED tip nudi odličan prikaz u sRGB režimu i dobar kontrast, mada je svetlina nešto slabija na maksimalnom osvetljenju. Kamera nas je prijatno iznenadila, sveukupno je vrlo pristojna. Softverski je odličan, najnoviji Marshmallow i lepo realizovan SenseUI odlično funkcionišu, tu smo vrlo zadovoljni. Sa druge strane, autonomija nas nije oduševila, slabija je zbog malog kapaciteta baterije. HTC želi ozbiljno da se vrati na put uspeha, ovo jeste dosta kvalitetan i lep telefon, nema nekih većih nedostataka, možda je i najveći nedostatak upravo cena koja je određena u Evropi. Svakako je jeftinija alternativa iPhone-u 6s, a kome se sviđa takav dizajn a želi Android, HTC One A9 zapravo predstavlja pun pogodak!
Prednosti
– Kvalitetan i elegantan- Odličan Sense UI i Marshmallow- Čitač otiska prsta- Precizan prikaz AMOLED ekrana u sRGB režimu- Dobra 13MP kameraMane
– Osrednji čipset- Nema BoomSound stereo zvučnike- Autonomija je mogla biti bolja- Visoka cena u slobodnoj prodaji
Cena: 4.980 – 75.990 RSD u Telenoru, 15.800 – 56.000 RSD u Vip-u, 1 – 61.800 RSD u MTS-u, oko 536 evra u Nemačkoj
Smartfon na test ustupio HTC.