HTC One E9+

Dragoljub Radovanović
Raznolikost u ponudi smartfona – HTC očigledno smatra da je to najbolji način da potencijalnom kupcu olakša da pronađe telefon koji mu najviše odgovara. Tajvanska kompanija se ne fokusira samo na jedan jedini model koji će da predstavlja vrh njihove ponude, več proširuje ponudu uvođenjem raznih alternativnih smartfona. Na primer, prvobitno je isključivo za tržište Kine predstavljen M9+ koji je malo veći M9 model sa QHD ekranom, drugim čipsetom i čitačem otiska. HTC je ipak odlučio da M9+ ponudi i u Evropi i Americi, ali takođe je u isto vreme predstavio i još jednu varijantu, pristupačniji E9+ koji testiramo danas.
Kakva je priča iza One E9+ modela, tačnije šta on treba da predstavlja? Po našem mišljenju, ovo je neka zlatna sredina između premium flegšipa i smartfona srednje klase. U pitanju je 5.5-inčni fablet, veći i od 5-inčnog M9 i 5.2-inčnog M9+ modela, koji ne stiže sa metalnim telom, već kućištem od plastike. Nema čitač otiska prsta kao M9+ model, ali ostaje napredniji po pitanju rezolucije ekrana u odnosu na One M9 flegšip, jer poseduje QuadHD 2560×1440 ekran. Ono što i M9+ i E9+ razlikuje u odnosu na M9 jeste nešto inferiorniji čipset. O kom čipsetu je tačno reč?

Hardver
Pošto znamo da E9+ baš kao i M9+ nemaju Qualcomm Snapdragon 810, šta se ovde tačno nalazi ispod haube? Reč je o snažnom čipsetu proizvođača MediaTek; konkretno, u pitanju je njihova najviša klasa – MT6795T Helio X10. Prisutan je osmojezgarni Cortex A53 procesor sa frekvencijom rada od 2GHz-a, dakle ne dva četvorojezgarna procesora sa big.LITTLE arhitekturom, već jedan CPU sa osam jezgara. Uparen sa Octa Core Cortex A53 procesorom prisutan je PowerVR G6200 grafički čip.
[modul]specifikacija=8901[/modul]
Ostatak odlika ukazuje da E9+ i dalje može da se smatra high-end smartfonom, jer dolazi sa 3GB radne memorije. HTC nastavlja da uključuje microSD slot, koji dodatno proširuje skladište veličine 32GB uz pomoć kartica kapaciteta do 128GB-a. Baš kao i M9 i M9+, stiže sa istom zadnjom i prednjom kamerom, dakle sa 20.7MP senzorom sa 4K video snimanjem pozadi i sa 4MP senzorom napred za selfije. HTC One E9+ napajan je od strane Li-Po baterije kapaciteta 2800 mAh, 40mAh manje u odnosu na M9+ i M9 modele.Primećuje se odmah da je HTC One E9+ spreda nalik vodećem M9 modelu, ali se takođe jasno vidi da je ovo ipak osetno veći fablet, budući da je razlika u dijagonali ekrana 5″ naspram 5.5″. Dizajn ipak donosi prepoznatljiv koncept kompanije HTC, i dalje ima zaobljene ćoškove, a iako nije metalan na poleđini ili bokovima, površine ispod i iznad ekrana ipak jesu od brušenog metala. Dobra stvar kod E9+ modela je da zadržava BoomSound Stereo zvučnike. Ima i dalje 4MP (Ultrapiksel) prednju kameru, nema fizičke tastere, ali ni čitač otiska koji je prisutan isključivo kod M9+ modela.


Hromirana lajsna opkružuje telefon, donoseći mu prefinjeniji izgled i lepše ističe prednju stranu. Kada su bokovi u pitanju, oni nisu od metala već je pitanju malo mekša mat plastika. Na levoj strani nalazi se dosta dugačak poklopac iza kojeg su dva NanoSIM slota sa svojim držačima kartica, i otvor za microSIM karticu. Dole je microUSB port, desno su smešteni power taster i volume dugmići, a na vrhu je 3.5mm priključak za slušalice. Poleđina ima isti materijal kao bok, dakle mekana i može se reći blago gumirana plastika, prijatna na dodir. Prepoznatljiv element E9+ modela je ogroman prsten sa 20MP kamerom, a ispod je i LED blic. Leđa nisu zaobljena, tako da je poleđina dosta drugačija u odnosu na M9 i M9+.

Kada je softver u pitanju, potpuno je identičan po tom pitanju sa HTC One M9 modelom. To znači da ima istu HTC Sense 7.0 verziju korisničkog interfejsa, i dolazi sa Lollipop 5.0.2 verzijom Androida. Lepa vest je da je planirana nadogradnja na Marshmallow 6.0 verziju u narednom periodu. Lockscreen ostaje gotovo identičan i na njemu se nalaze detaljnije notifikacije i prečice.
 
Nakon otključavanja telefona dolazimo do početnih ekrana gde Widget za časovnik i temperaturu ima prozirnu pozadinu i zanimljiv stil sa velikim časovnikom i vremenskom prognozom. Bitna stvar koju je M9 sa sobom doneo, a nalazimo je i ovde, jeste prisustvo takozvanih “pametnih foldera”. U pitanju je sekcija u kojoj se nalaze različite prečice u zavisnosti od toga gde se trenutno nalazite, bilo da je to u vašem domu, na poslu ili negde napolju. Telefon putem GPS-a prepoznaje gde se nalazite i automatski menja set prečica u zavisnosti od vaše lokacije.


Blinkfeed je uvek bio važan deo Sense interfejsa, i od 7.0 verzije postao je “pametniji”, više je svestan vaše trenutne lokacije, pa vam može predlagati posetu obližnjim restoranima ili kafićima. Ukoliko ručate u određeno vreme tokom dana, Blinkfeed će to zapamtiti i skretaće vam pažnju na mesta koja obično posećujete. Druga najbitnija izmena u Sense 7.0 korisničkom interfejsu jeste podrška za teme. Unutar Themes aplikacije nalazi se veći broj popularnih tema koje se mogu preuzeti. Ove teme pored menjanja pozadine utiču i na promenu izgleda ikonica, fonta, kao i boja određenih elemenata u korisničkom interfejsu.


Fioka sa aplikacijama je vrlo slična kao i kod prethodnih verzija Sense interfejsa – navigacija se vrši u smeru gore/dole, postoji odabir načina sortiranja aplikacija, njihova pretraga ili promena veličine ikonica. Neke aplikacije su grupisane unutar foldera kako bi lista bila preglednija, gde recimo imamo Media, Productivity ili Tools foldere. Interesantna stvar kod Recent apps menije je da se može birati između HTC-ovog stila sa devet prikazanih aplikacija aplikacija u vidu pravougaonika, ili klasičnog Android Stock stila u vidu smenjujućih kartica.





Ukratko, interfejs je ozbiljan i privlačan kao i u prethodnim iteracijama, nije previše izmenjen u odnosu na prethodne verzije Sense-a, ali je dobio pokoju novu mogućnost ili sitniju korekciju. Ukoliko znate kakav je One M9 interfejs, onda ste upoznati i sa UI-em One E9+ modela, sa izuzetkom da je ovo Dual Sim smartfon pa donosi opcije i blage izmene koje se tiču korišćenja dve kartice u isto vreme.


Koja konkretna premium osobina se žrtvuje kupovinom E9+ umesto M9 ili M9+ modela? Pogodili ste, metalno kućište. To znači da je sada plastika tu gde bi bio metal, što je po mišljenju mnogih manje poželjan materijal. Dok se uglavnom slažemo, plastika ipak nije potpuno obična, već je blago obložena gumom, što se nama dosta i dopada jer je dodir prijatan i mekan, te je telefon u ruci vrlo siguran. To je pogotovo bitna stvar kada je ovako veći smarton u pitanju, jer poslednja stvar koju želite je klizav fablet. Dosta je duguljast zbog stereo zvučnika za svoju dijagonalu, ali je i vrlo tanak sa samo 7.6mm debljine i nije težak za jedan 5.5-inčni fablet. Masa iznosi svega 150 grama, tako da je i lakši od 5-inčnog metalnog M9 modela koji teži 157 grama.


Ko voli ogromne ekrane, svakako ćemu se dopasti 5.5-inčni Super LCD3 ekran One E9+ modela. Pogotovo zbog toga što je prisutna Quad HD rezolucija od 2560×1440 tačaka, što znači da je oštriji od FullHD ekrana M9 modela. Konkretno, M9 nudi 441PPI dok E9+ ima čak 534PPI, pa pruža izuzetno oštar prikaz. Boje, koje uvek proveravamo ne samo vizualnom procenom već i korišćenjem kolorimetra su relativno tačne i prijatne. Vrlo su blizu cifri do koje ljudsko oko boje percepira tačnim, konkretno prosečna DeltaE vrednost je 5.17, a temperatura boja iznosi 7543K. Blago je tamniji od ekrana One M9 modela kod kojeg smo izmerili 440cd/m2, ovde je ta cifra konkretno 405cd/m2. Nije među najsvetlijim ekranima, ali je itekako dovoljno svetao za neometano korišćenje napolju. Vrlo dobar ekran sveukupno.



Kada se pomene ime MediaTek uvek se nekako očekuju inferiornije performanse kada se uporedi sa vrlo popularnim Qualcomm ili Samsung čipsetima. Kao što znate, M9 poseduje Qualcomm Snapdragon 810 rešenje, čipset koji pruža izuzetno dobre performanse. MediaTek MT6795T Helio X10 koji se nalazi u E9+ modelu nažalost nije u istoj klasi kao 810, gde je najprimetnija razlika u grafičkom polju. PowerVR G6200 nema snagu Adreno 430 čipa, pa ako ste ljubitelj zahtevnih 3D igara na smartfonima, MediaTek-ov čipset vas neće potpuno zadovoljiti, pogotovo jer mora da pogura visoku 2560×1440 rezoluciju. U procesorskom domenu Helio X10 je vrlo korektan, a kada pogledamo Antutu rezultat od 50079 poena, i uporedimo ga sa M9 modelom koji postiže do 57 hiljada, razlika svakako nije tako velika. Ono što želimo da kažemo jeste da je E9+ i dalje vrlo brz telefon, fluidan i bez kočenja u praksi, ali zaostaje za Snapdragon 810 čipsetom kada je u pitanju grafička snaga. Ukoliko vam gejming na smartfonu nije bitna stvar, sumnjamo da bi veći broj ljudi uopšte i primetio značajnu razliku između M9 i E9+ modela u svakodnevnom korišćenju.
Mnogo bitnu ulogu u kvalitetu reprodukcije zvuka igraju prednji stereo BoomSound zvučnici. Baš kao i na M9 modelu, zvuk je dosta dobar, glasan i “basovit”, možda blago tiši u odnosu na M9, ali i dalje dosta kvalitetan.

Kamera rezolucije 20.7MP je iz našeg iskustva dosta slična kao kod One M9 modela, što i ne čudi obzirom da je u pitanju isti senzor i optika sa f2.2 otvorom blende. Ponovo imamo taj pomalo nestandardni 10:7 odnos strana kod fotografija čija rezolucija iznosi 5376×3744 tačaka. U dnevnim fotografijama boje su tople i prijatne, mada iz samih primera fotografija i sami možete zaključiti da dinamika nije baš najbolja. E9+ ili dosta potamnjuje delove fotografije ili probija hajlajte, pa smo često morali da fokusiramo nekoliko puta prstom u određenim delovima da bismo našli neku sredinu. Primetan je i nešto veći nivo šuma u fotografijama, dok smo količinom detalja sasvim zadovoljni.Makro fotografije su zahtevale određen položaj kamere da bismo uhvatili fokus, tako da je po tom pitanju makro nešto “izbirljiviji”. Noćne fotografije su sasvim korektne, mada se i neretko dešava da je beli balans omašen, rezultujući u previše zelenim ili previše žutim fotografijama. Ne postoji optička stabilizacija, ali 4K video snimci su relativno mirni u smisli poskakivanja, količina detalja i boje su u redu, ali utisak dosta kvari prilično uzano i zumirano vidno polje kamere. Kamera je sveukupno korektna, svakako ima svojih nedostataka i nije u vrhu baš kao ni kamera M9 modela, ali daleko od toga da je loša i po našem mišljenju daleko je ispred ranijih HTC pokušaja sa 4MP rezolucijama. Ipak, HTC i dalje treba da napreduje u foto/video kvalitet polju da bi stigao konkurenciju.
Video primeri:


Primeri fotografija:
Link
Vrlo prijatno i pomalo neočekivano iznenađenje je vrlo dobra autonomija koju smo zatekli kod HTC One E9+ modela. Zaista nismo očekivali da zbog QuadHD ekrana i veće dijagonale baterija bude bolja u odnosu na One M9, ali izgleda da je Helios X10 dosta štedljiv čipset. Kao i obično, svetlina ekrana na kojoj smo testirali autonomiju iznosi 250cd/m2, a One E9+ je pri surfovanju uspeo da postigne čak 7 sati i 40 minuta uključenog ekrana, što je zaista fenomenalan rezultat. Obzirom da mnogi flegšip telefoni gravitiraju ka granici od 5 sati, ovo je stvarno sjajan rezultat.
Očigledno je da HTC želi da ponudi kupcima veću slobodu izbora kada su modeli iz više klase u pitanju, tako da ne moraju po svaku cenu odabrati premium One M9 model. Uvek je dobro imati alternativu, a E9+ je prava definicija alternative, verujemo dosta zanimljiva osobama koje cene velike dijagonale ekrana i visoke rezolucije. Tačno je, gubi se premium utisak koji se dobija metalnim kućištem M9 modela, ali zauzvrat stiže skok u oštrini prikaza i veća površina za ugodniju konzumaciju multimedijalnih materijala.

Stvar koju uvek korisnici hvale kod HTC smartfona jeste njihov Sense korisnički interfejs, a obzirom da je ovde prisutna poslednja 7.0 verzija, na raspolaganju su sve mogućnosti kao kod vodećeg M9 modela. Još stvari koje su slične sa pomenutim flegšipom jesu kvalitet zvuka sa stereo zvučnika i uporediva kamera, koja je prilično korektna. MediaTek čipset umesto Qualcomm rešenja primetiće isključivo gejmeri, jer GPU performanse nisu baš idealne, ali u radu razlika u odnosu na M9 je teško primetna. Autonomija je zaista sjajna, verujemo upravo zahvaljujući prisutnom čipsetu. Dosta interesantan fablet sveukupno predstavlja jeftinije rešenje u odnosu na M9, manje premium zbog plastičnog kućišta, ali bez nekih većih nedostataka, tako da je po našem mišljenju vrlo solidan izbor, što reflektuje i priznanje koje mu dodeljujemo.
Prednosti
– Quad HD ekran nudi oštar i dobar prikaz- BoomSound stereo zvučnici- Odličan Sense 7.0 UI- Sjajna autonomija- Gladak u raduMane
– Dosta duguljast- GPU performanse nisu tako dobre
Cena: 1 RSD – 63.990 RSD u Telenor paketima
Smartfon na test ustupio HTC.