Petar Gredelj
Miroslav Nikolić
Od početaka razvoja smartfon uređaja, HTC je bio jedan od najvećih inovatora i predvodnika razvoja na ovom polju. Još od Windows Mobile komunikatora, preko prvih Android uređaja, pa sve do savremenih “mašina”, praktično nije bilo moguće zamisliti celokupnu sliku bez čuvene tajvanske kompanije. Nije to prošlo nezapamćeno ni među nama; šta više, na nedavno objavljenoj anketi na našem sajtu, gde se birao omiljeni brend u svetu smartfona – HTC je pored svih velikih imena zauzeo prvo mesto!
Ipak, i pored ovog značajnog mesta i prestižnog statusa, ne može se baš reći da nije bilo turbulencija na putu HTC-a. Mnogi modeli, i pored nesumnjivog kvaliteta, znali su relativno neslavno da prođu na tržištu, kako zbog nešto slabijeg marketinškog pristupa, tako i zbog tek pojedinih, recimo drugačijih i neuobičajenih elemenata u dizajnu, ali dovoljnih da telefoni ne budu najbolje primljeni među korisnicima, tj. ne u meri koja je tržišno projektovana.
Naravno, svaki proizvođač ima uspona i padova, ali najveći i jesu tu gde su upravo zbog sposobnosti da nastave i pokažu volju i inventivnost koje izvlače iz nepoželjnih situacija. One M7, M8 i M9 su bili vrhunski modeli, čije kamere nisu ispratile ostatak kompozicije, narušivši tako celokupan uspeh serije, da bi već HTC 10 bio potpuno zaokružen proizvod, čiji kvalitet nikako nije mogao proći neprimećeno, što se odrazilo i na nešto bolje tržišne brojke.
Ipak, sa U11, HTC je otišao i korak dalje sa kvalitetnim rešenjima, i uz promenu dizajna, očigledno je pogođena “žica” kod potencijalnih kupaca: već prvi prodajni rezultati primetno su bolji od onih koje su ostvarila prethodna dva flegšipa, a prodaja se tek zahuktava.
Nedugo nakon predstavljanja ovog modela, kako u svetu, tako i u Srbiji – našao se i u našim rukama, i imajući u vidu sve prethodno navedeno, logično je da smo druženje sa njim dočekali sa mnogo entuzijazma. Ovakva pozicija je možda i donekle nezahvalna – i pored nastojanja da se to zaobiđe, stvore se očekivanja, koja mogu da naruše objektivnost, posebno ako se naiđe na detalje koji nisu idealni. No, naravno, može se desiti i da (gotovo) sva očekivanja budu zadovoljena, koliko god to bilo teško. Na narednim stranama možete videti da li je onda U11 uspeo da se izvuče iz pomenute, nezahvalne, situacije…
[modul]specifikacija=9181[/modul]U naše prostorije, U11 je stigao u posebnom pakovanju, predviđenom za novinske ekipe. Samim tim, nije sigurno da će svi elementi sa kojima smo se mi tu susreli biti prisutni i u standardnom paketu za tržište, mada verujemo da će većina biti ista. S druge strane, znajući kako su U Play i U Ultra modeli (bili) opremljeni, pretpostavljamo da će i U11 pratiti providni kejs, krpica za brisanje otisaka (i dobro je što je tu…), iglica za otvaranje kombo-slota, korisnička uputstva, strujni adapter, USB-type-C kabl i fantastične U-Sonic slušalice, o kojima će više reči biti kasnije.
HTC se, posle čak četiri generacije vodećih telefona prilično sličnog dizajna, odlučio na pravi salto-mortale zaokret kada je u pitanju izgled flegšip modela. Staklena površina leđa telefona visoko je reflektivna, čemu pomaže kako metalni pokrov internih elemenata hardvera ispod nje, kao i sama struktura stakla, u koju su dodati slojevi visoko reflektivnih minerala. Samim tim, ne samo da je telefon zaista lep, nego i pri različitim uglovima izaziva drugačije efekte, koji često čine da se on uklopi nekako vrlo suptilno i “tečno” u okolinu, što bi i opravdalo ime dizajnerskog pravca koji ga krasi.
Uz to, boje koje su ponuđene (nisu iste kao na ostalim uređajima U serije) i same između sebe drugačije reaguju na izvore svetlosti, pa se stiče utisak da bi svako mogao da nađe model koji bi mu najviše odgovarao: od ekstremno reflektivnog Brilliant Black modela, do nešto “mirnijeg” Ice White. Ipak, ono što je za sve zajedničko (mada nam se i tu čini da je Ice White u blagoj prednosti u odnosu na ostale varijante) su otisci prstiju. Telefon vrlo lepo naleže na kožu šake, gotovo da možemo da kažemo da se lepi na nju, ali tom prilikom kao da “lepak” i ostane na telefonu… Dakle, hvat je dobar, ali krpica je svakako dobrodošao dodatak, pošto će telefon biti zaprljan otiscima prstiju vrlo često.
Iako smo ga videli i na modelima U Ultra i U Play, Liquid Surface dizajn na U11 uređaju je blago izmenjen, pa staklo ekrana direktno naleže na metalni ram telefona, dok je kod “sabraće” iz U serije prisutan i međusloj od plastike. Iako rešenje na telefonu sa današnjeg testa izgleda najatraktivnije, prvi testovi izdržljivosti pokazuju da bi ovaj direktni kontakt dva materijala slabije elastičnosti mogao da se pokaže kobnim po ekran – naravno, u situacijama ekstremnog pritiska.
Kvalitet izrade je, uostalom, i očekivano – odličan. Pored toga što telefon krase samo premium materijali, i spojevi su odrađeni precizno, uređaj deluje vrlo čvrsto i solidno, svi taasteri imaju uniforman hod i deluju stabilno. Bilo šta drugačije od HTC-a bi nas svakako iznenadilo. Uz to, i pojedini detalji su zanimljivi za primetiti: ekran svakako nije poput na tržištu sve češćih Edge ekrana, ali je ivica stakla zakrivljena prema metalnom ramu u koji se “uliva”, pa kako je i stražnja strana obla, U11 vrlo prijatno uleže u šaku. Dimenzije telefona su prosečne za jedan 5.5 uređaj (ako ga, naravno, ne poredimo sa uređajima sa ekranima odnosa 18:9, ili još ekstremnijeg), iznose 153.9 x 75.9 x 7.9 mm, te je zbog dobrog hvata i oblih strana i ergonomija prilično povoljna.
Ipak, neke zamerke se mogu uputiti i na ovom polju. Konkretno, senzor otiska prsta koji se nalazi ispod ekrana i obavlja i funkciju Home tastera, vrlo je tanak i spušten maltene do donje ivice telefona, iako iznad njega ima još “mesta” do ekrana. Isto važi i za kapacitivne Back i Recents tastere. Da li su inženjeri HTC-a smestili tu nešto u prostor ispod ekrana – ne znamo, tek deluje da je raspored tu mogao biti pažljivije sačinjen, i prostor bolje iskorišćen.
Iznad ekrana su još prednja kamera, senzori i prilično mali i diskretan zvučnik, koji ne služi samo za razgovore, nego za distribuciju zvuka uopšte. Njegov “saučesnik” u toj akciji nalazi se sa donje strane telefona, i deluje prilično “uvučeno” u kućište. Ovo ne treba uopšte da čudi, imajući u vidu IP67 sertifikaciju telefona, ali ni da brine: zvučnici i pored naizgled male površine i pozicija obavljaju svoj posao fantastično. No, više o tome u posebnom odeljku.
Sa donje strane se nalaze još dva mikrofona i USB-type-C ulaz, koji je i jedini port na telefonu. Leva strana nema posebnih sadržaja, dok su desno teksturisani Power button, kao i Volume rocker. Kombo-slot nalazi se sa gornje strane, a tu je i još jedan mikrofon, ne i poslednji – donji deo leđne strane kućišta sadrži još jedan. HTC logo je na gornjoj polovini, a nešto iznad njega i blago ispupčeni modul kamere, do koga je i dual-LED blic – laserski autofokus više nije član postavke HTC-ovog flegšipa.
Sve u svemu, vizuelni nastup HTC-ovog ovogodišnjeg flegšipa izazvao je mnoge komentare, a verujemo da će i nastaviti. Iako definitivno nije po svačijem ukusu, ako pogledamo fluktuacije tržišta iz prethodnih godina, vidimo da se staklo+metal kombinacija pokazala prilično popularnom među kupcima, pa je potez HTC-a razumljiv. Pritom, ne može se poreći da se radi o atraktivnom telefonu, a i pored blažih ergonomsko-pojavnih zamerki, uživanje je koristiti ga, pa čak i samo baciti pogled na njega ponekad.Testirati flegšip smartfon je uvek lepo, pre svega zbog mnoštva korisnih i inovativnih opcija, koje telefoni ove klase redovno donose, ali i zbog neupitno odličnih performansi, koje su za ovu klasu praktično imperativ. Tako je i sa U11 modelom, koji je zbog nešto kasnijeg dolaska na tržište od LG-evog G6 flegšipa, došao u poziciju da bude opremljen najjačim dostupnim čipsetom za Android telefone – radi se naravno o Snapdragon-u 835. I ostatak komponenti je, očekivano, top klase, gde posebno moramo istaći UFS 2.1 internu memoriju, koja obezbeđuje fantastično brze transfere podataka, što takođe, samo po sebi, blagorodno utiče na performanse uređaja.
[modul]specifikacija=9181[/modul]
Gledati kako U11 prosto prodire kroz AnTuTu benčmark test, “vrteći” grafičke testove bez imalo vidljivog “zamora” – bilo je zaista prijatno iskustvo. Ipak, još prijatnije je bilo HTC-ov vodeći model svakodnevno koristiti, imajući u vidu lakoću sa kojom je on obavljao sve moguće zadatke dobijene od korisnika. Ne samo da ni procesorski zahtevniji taskovi gotovo da i ne “oznoje” Snapdragon 835, nego i pri namernom forsiranju telefona, kroz šetanje između nekoliko paralelnih, kompleksnijih radnji – ovaj ni na trenutak ne “laguje”, niti se išta izvršava sporije od fenomenalnog.
Pokretanje aplikacija je instantno, multitasking i keširanje funkcionišu odlično, te smo nekako stekli utisak da U11 neće pokazivati znake umora ni posle nekoliko meseci korišćenja. Naravno, ne možemo to nikako znati sa sigurnošću, tek vreme će pokazati koliko je zaista ovaj model i dobro softverski optimizovan pored prejakog hardvera, ali, za sad – inicijalni utisci su odlični.
Dodatno je vrlo pohvalno to što ni prilikom ozbiljnijeg opterećivanja uređaja ne dolazi do zagrevanja kućišta. Staklena površina iznad metalnog potkućišta deluje nam kao idealan provodnik toplote, ukoliko bi se ona zaista pojavila – pa ipak, nismo nijednom osetili čak ni prosečno zagrevanje telefona. Po ovom pitanju, kultura rada je zaista za najviše ocene, i iako je i Snapdragon 820 bio solidan na ovom polju, deluje da kombinacija novijeg Qualcomm-ovog čipseta i konstrukcije kućišta U11 modela priču podiže na viši nivo.Već iz prethodnih pasusa jasno je da su nam utisci u radu sa HTC-om U11 bili vrhunski, što svakako ne bi bilo moguće da je softversko okruženje loše organizovano i/ili dizajnirano. Srećom, Sense UI, od kog HTC ne odustaje, iz godine u godinu ga dorađujući, makar na algoritamskom nivou – dopao nam se i u ovoj izvedbi, preko Nougat 7.1 Androida.
Kao što je i poznato, radi se o korisničkom interfejsu sličnom stock Androidu, uz tek nekoliko vizuelno izmenjenih aplikacija (npr. Dialer, Messaging), ali i sa određenim dodacima, koji treba da ovogodišnjem flegšip modelu donesu posebnu vrednost u upotrebnom smislu. Pre nego što dođemo do njih samih, pomenućemo samo nekoliko stavki Sense UI-a po kojima se razlikuje od vanilla Androida, ali koje su tu još iz prethodnih iteracija HTC-ovog okruženja.
BlinkFeed se i dalje nalazi na mestu inače rezervisanom za Google Now, ali je sad pojačane integracije sa društvenim mrežama, te će među sadržajem na njemu biti i raznih objava sa FB, Twitter-a i ostalih servisa, pored članaka sa raznih novinskih sajtova. Motion Launch gestovi omogućuju akcije poput DT2W (DoubleTapToWake), DT2S (DoubleTapToSleep) i sličnih, dok su i mnoge mogućnosti kontrole nad zvukom i prikazom ekrana sad već standardni deo Sense softverskog paketa.
Među istaknutijim novostima u softveru, o kojima u HTC-u pričaju sa posebnim entuzijamom, nalazi se i Sense Companion. Radi se o virtuelnom asistentu, koji bi trebalo da obavlja sličnu funkciju onoj koju ima Google Now, uz, kako tvrde iz HTC-a, nekoliko prednosti. Konkretno, Companion bi trebalo da prateći šablone upotrebe korisnika, uči i prepoznaje prilike za korisne sugestije, uz dublju integraciju sa servisima koje vlasnik uređaja koristi, i samim tim – preciznije predloge. Sa druge strane, pomenuti predlozi pojavljivaće se u vidu “lebdećeg” tastera na ekranu: sa pojavom neke nove informacije ili sugestije za korisnika, Sense Companion će “iskakati” u maniru kružića koji predstavlja konverzaciju u Facebook Messenger aplikaciji, te će mu biti moguće pristupiti u svakom trenutku.
Sense Companion nije baš najsvežija novost – ova aplikacija pojavila se i na U Ultra i U Play telefonima, ali su čelnici HTC-a odlučili da je posebno promovišu sa pojavom svog flegšip modela. Verovatno je u toj odluci ulogu odigrala i činjenica da Companion zahteva podosta vremena dok istinski ne krene da se “uvlači” u svakodnevnicu korisnika i olakšava je – po rečima zvaničnika, potrebno je i do mesec dana dok softver ne ostvari pun potencijal u svojim zadacima. Stoga, iako je nama Companion davao korisne sugestije već posle nekoliko dana korišćenja (u stilu u kom to radi i Google Now, primera radi), za pomenute, konkretnije prednosti HTC-ovog virtuelnog saputnika ćemo morati da sačekamo neko vreme i eventualni “revisited” test.
No, stavka koja je ekskluzivno rezervisana za U11, a čija je upotreba od prvog momenta dostupna u punom potencijalu, je – Edge Sense. Naime, HTC je dodelio senzore pritiska donjim delovima bočnih strana svog flegšipa, sa namerom da omogući praktično momentalno pristupanje pojedinim aplikacijama, ili trenutno izvršavanje odabranih komandi. Dovoljno je samo pritisnuti uređaj šakom, i podešena akcija se izvršava. Na taj način, omogućeno je hitro lansiranje kamere, fokusiranje i okidanje fotografije, pravljenje screenshot-a, paljenje/gašenje LED-lampe, momentalno snimanje zvuka, paljenje/gašenje WiFi hotspot-a, i još štošta.
To, međutim, nije sve. Moguće je podesiti da se u zavisnosti od jačine pritiska više akcija drži u pripravnosti i čeka na komandu korisnika. Dakle, ako se sa prethodnog spiska korisniku dopadne više toga, nije ograničen na izbor tek jedne akcije. Imajući i to u vidu, zaključujemo da je Sense UI “napakovaniji” korisnim opcijama nego ikad pre, i uz kombinaciju dobro dizajniranog okruženja i vrhunske pozadinske optimizacije, predstavlja korisnički interfejs čije je korišćenje zaista prijatno, i dobrim delom okrenuto ka uživanju korisnika i njegovim potrebama.Ekran
Iako je u poslednje vreme primetan trend okretenja proizvođača AMOLED ekranima kada su flegšip modeli u pitanju, HTC nije odstupio od svoje Super LCD tehnologije za U11 model. Zaista ne možemo da im zamerimo na tome, imajući u vidu da se radi o predivnom ekranu, odličnih karakteristika, koji uostalom, laički rečeno, možemo i tretirati najviše “amoledolikim” među LCD-ovima.
Prvo što upadne u oči kada se ekran upali su njegove boje. Njihovo zasićenje je blago iznad idealnih vrednosti, ali kao takvo dovodi do toga da “prijaju oku”, nikad ne ostavljajući utisak izbledelosti, svojstven nešto nekvalitetnijim LCD ekranima. Uz to, balans bele boje je odličan, a moguće ga je i prilagoditi potrebama, softverskim putem. Konkretno, HTC je u podešavanjima ostavio opciju za kalibraciju temperature boje, te je pomeranjem slajdera moguće dati hladniji ton prikazu (što će, laički gledano, belu učiniti plavičastom), kao i topliji (bela -> žućkasta). Pritom, moguće je podesiti i periode (“noćni mod”) kada će softver sam korigovati nijanse plave, ne bi olakšao očima pripremu za noćenje.
Korišćenje ekrana u uslovima slabije dostupne svetlosti dodatno će olakšati i činjenica da on može da svetli jačinom od tek 6 nita, ne opterećujući vid korisnika tokom noći ili pred spavanje. Sa druge strane, maksimalno osvetljenje od nepunih 600 nita U11 dostiže tokom izloženosti jakom Suncu, uz uključenu automatsku korekciju osvetljenja, omogućujući tako prilično nesmetano korišćenje i na otvorenom. Tome, doduše, pomaže i odličan kontrast, kao i činjenica da, za razliku od stražnje strane telefona, displej nije mnogo reflektivan.
Crna boja je vrlo duboka, i ostaje takva i pri povišenom osvetljenju, nekad gotovo onemogućavajući prepoznavanje linije prelaska sa ekrana na bezel prednje strane uređaja. Uz to, do distorzije u njenom, kao i prikazu drugih boja, ne dolazi – imajući u vidu odlične uglove gledanja koje ovde srećemo. Oštrinu prikaza, praktično, nema smisla ni pominjati: sa 534 ppi, tj. 2K rezolucijom na 5.5 dijagonali, ona je naravno izvrsna, iako je na papiru ekran U11 slabiji po tom pitanju od prethodnikovog, imajući u vidu da je porastao na sadašnju veličinu sa 5.2 dijagonale.
Ovaj potez HTC-a razumemo u potpunosti, i podržavamo: sa godinama, ekrani vodećih modela gotovo svih proizvođača dosegli su dijagonale 5.5 ili veće (Samsung je ove godine čak “skočio” na 5.8, LG na 5.7, i tako dalje), i logično je bilo očekivati da tajvanska kompanija to isprati, posebno ako se uzme u obzir da je dizajn modela U11 omogućio da se ne poremeti ergonomija usled porasta ekrana. Stoga, imajući u vidu i nenarušene karakteristike prikaza, dobili smo i vrhunski displej konkurentne veličine i ergonomski prijatan telefon. Iz našeg ugla – win-win situacija.
Zvuk
Nešto redovniji čitaoci naših testova verovatno su se našli u situaciji da primete da zaseban odeljak o zvuku smartfona postoji skoro samo u testovima HTC telefona. I zaista, iako s vremena na vreme i pojedini od ostalih proizvođača izbace po koji model dobrih auditivnih karakteristika, poznato je da HTC drži primat na ovom polju – posebno kad su flegšip modeli u pitanju.
Izbacivanje 3.5mm ulaza sa kućišta U11 modela (kao i ostalih u U seriji) definitivno ne možemo da pozdravimo, mada nam je pružena uteha u određenoj meri, i to u vidu U-Sonic slušalica, koje dolaze u pakovanju telefona. Priključuju se na USB-type-C port, i za njih postoji posebno softversko podešavanje, kojim se za svakog korisnika ponaosob (ako ih više ima pristup telefonu) može sačiniti audio-profil, prilagođen unutrašnjoj strukturi uha konkretne osobe.
Podešavanje traje vrlo kratko: slušalice se postave u uši, smartfon pusti šum koji zatim softver potpomognut DAC-om analizira, tj. njegovo “odbijanje” o zidove unutrašnjeg uha, i na osnovu toga, sačini odgovarajući profil, sa akcentom na eliminaciju šuma. Sa druge strane, same slušalice su vrhunskog kvaliteta: basove reprodukuju kao da nisu “bubice” u pitanju, rezonanca doseže vrlo visoke vrednosti, a “punoća” zvuka je primerna. Rezultat kombinacije njihove upotrebe sa odgovarajućim audio profilom je čista auditivna fantazija: zvuk koji se reprodukuje dostiže izrazitu glasnoću bez ikakvih distorzija (!), čistoća tonova je za klasu iznad svega ostalog u smartfon svetu, kao i fina reprodukcija visokih tonova. Slušanje muzike FLAC formata predstavlja fenomenalno iskustvo: iako ne spadamo u audiofile, za raspoznavanje razlike u kvalitetu u ovom slučaju i nije neophodno biti znalac na ovom polju, iako smo poređenje pravili sa slušalicama (dva para, od kojih jedne nisu in-ear) čije cene zalaze i u trocifrene vode…
Iako se ne radi o tako istaknutoj razlici kakvu slušalice ostvaruju, i zvučnici U11 modela lako pobeđuju smartfon konkurenciju. Podsetićemo se kratko: od prošlogodišnjeg modela 10, HTC više nema frontalne BoomSound zvučnike, nego je jedan sa donje strane telefona; prelazak na novu “arhitekturu” prošle godine doveo je do blažeg pada u kvalitetu i snazi reprodukcije zvuka u odnosu na pre, iako je 10 i dalje u ovom segmentu bio lider na tržištu. Ove godine, usled IP67 sertifikacije uređaja, U11 ima naizgled manje zvučnike, ali na kojima je očigledno dovoljno porađeno, pa je kvalitet unapređen.
Pre svega, maksimalna jačina reprodukcije je povišena, ali tako da to ne utiče na pojavu neprijatnih i “promašenih” tonova pri glasnijem slušanju muzike. Uz to, u direktnom poređenju, imali smo utisak kao da čujemo više instrumenata, slušajući iste kompozicije na oba uređaja. Dakle, čistoća reprodukcije je i ovde unapređena, te je prvo mesto HTC-a na polju audio karakteristika zacementirano, a U11 se nameće kao apsolutno najlogičniji izbor za sve audio-sladokusce, čiji apetiti se kreću u flegšip vodama.
Baterija
Začuđujuće, ili ne, tek HTC nije povećao kapacitet baterije ovogodišnjeg u odnosu na prošlogodišnji flegšip – 3.000 miliamperčasova se i sada brine o autonomiji, iako je ekran “porastao”; s druge strane, Qualcomm reklamira Snapdragon 835 kao dosta štedljiviji od prethodnika, pa postoji razumna šansa da se autonomija izniveliše kombinacijom ova dva.
U suštini, tako nekako je i ispalo. Po svim mogućim testovima, Snapdragon 835 i pokazuje zavidnu ekonomičnost u odnosu na starija rešenja, pa je tako omogućio da sa nekih 4.5h upotrebe ekrana od ustajanja do pred spavanje (~16h), HTC U11 ponudi solidnu autonomiju. Iako postoje i uređaji sa primetno dužim trajanjima baterije, u klasi u koju se i HTC-ov flegšip svrstava – ovakav rezultat je praktično manje-više prosečan.
Dobra vest je da je Quick Charge 3.0 tehnologija tu, pa će bar dopunjavanje telefona proći brzo ako nekad hitno zatreba. Od (skoro) prazne baterije do potpuno pune, U11 zahteva nekih 80ak minuta, što je vrlo respektabilan rezultat. Ono što nas međutim brine, iako je momenat kada bi to moglo da postane aktuelno vrlo daleko, je sledeće: kada telefon malo “omatori”, te kapacitet baterije oslabi i dođe tren za njenu zamenu – kako će to funkcionisati, imajući u vidu konstrukciju telefona..?Kamera
Posle nekoliko godina tokom kojih HTC-ovi flegšip modeli objektivno gledano nisu imali kamere na nivou konkurencije, prošlogodišnji model 10 je stao rame uz rame Samsungu i družini, nudeći kameru koja je bila jedna od najboljih na tržištu u tom trenutku. Kasnijom pojavom Google Pixel uređaja, koji su sa svojim HDR+ algoritmom uveli nove standarde na polju smartfon fotografije, delovalo je kao da neko vreme neće biti tektonskih promena na vrhu liste najboljih kamera na tržištu pametnih telefona. Ali, ne lezi vraže…
Prvo moramo napomenuti da je HTC promenio hardver kamere, iako je prošlogodišnji pokazao zavidan potencijal. I ove godine radi se o 12 MP senzoru, ali je sada on nešto manji (1/2.55″), imajući u vidu da su pikseli sad veličine 1.4 μm. Pored toga, kako nam pogled na okolinu modula kamere i sugeriše, laserski autofokus je nestao iz priče, što je i logično, pošto je Dual Pixel autofokus sistem prisutan, te u kombinaciji sa Phase-Detection autofokusom obezbeđuje neverovatno brzo fokusiranje, čak i u situacijama “igranja” sa prebacivanjem kadra sa udaljenijih na bliže predmete i obratno.
Optička stabilizacija slike je takođe tu, kao i prilično širok otvor blende od f/1.7, što sve garantuje dobre rezultate i u uslovima slabijeg osvetljenja. Njima će, međutim, možda i više od svega pomoći HDR Boost, zasnovan na algoritmu sličnom pomenutom HDR+ od Google-a: radi se o algoritmu koji pomoću “sirove” snage čipseta “okida” slike i pre nego što korisnik to učini, čuva ih u RAM-u telefona, i nakon što i korisnik napravi “fotku”, kombinuje je sa keširanim rezultatima, sa ciljem popravljanja ekspozicije preko celog kadra, kao i otklanjanja šuma u maksimalnoj meri.
I kada već pričamo o softveru, dotaknimo se i kamera-aplikacije koju zatičemo na U11. HTC je poznat po tome da se na ovom polju drži jednostavnosti, pa na osnovnom ekranu vidimo samo prečice do galerije, video moda i prednje kamere, uz okidač fotografija, dok je u gornjem meniju moguće promeniti HDR mod (On, Off ili Auto – savetujemo da omogućite HDR Auto modu da za Vas odluči o obradi slike, i retko ćete se pokajati), kao i podesiti korišćenje blica (iste 3 opcije). Srednje dugme u meniju otvara dodatne opcije, koje bi bile Zoe (da, legendarni trosekundni video snimci uz fotografije, uvedeni još sa One M7 modelom), Panorama, Pro mod i slično, uz dalji pristup detaljnijim podešavanjima. Radi se dakle o jasno organizovanoj i intuitivnoj aplikaciji.
Najzad, o kvalitetu fotografija zaista ne treba mnogo trošiti reči… Nakon što je prestižni DxOMark sajt dodelio 90 poena kameri U11 smartfona, smestivši je tako na prvo mesto lestvice telefona, znali smo da možemo da očekujemo odlične rezultate, ali su oni i premašili naša očekivanja. Napomenućemo da smo u poslednje vreme testirali neke od smartfona sa najboljim kamerama na tržištu (ukljušujući S8, P10 Plus – čak se i “poigrali” sa Pixel-om pri nedavnoj poseti Americi) – što prethodnu tvrdnju čini i jačom.
Pre svega, količina reprodukovanih detalja je sjajna, i to od ivice do ivice kadra. Boje su, kako to standard nalaže poslednjih godina, blago pojačane, ali daleko od neprirodnih nivoa, dok je dinamički opseg odličan i u standardnom Auto modu, dok HDR Auto i “obični” HDR dodatno popravljaju situaciju, korišćenjem opisivanog HDR Boost algoritma. Ekspoziciju softver tretira sa lakoćom, čak i u “čupavim” situacijama sa neuravnoteženim izvorima svetlosti, a iako ga pominjemo baš često – postprocesing zaista ne narušava ništa, imajući u vidu da proces eliminacije šuma ne dovodi da brisanja i finih detalja usput.
Ovo je posebno bitno za slike u uslovima slabijeg osvetljenja; U11, međutim, koristi i hardver u ovom slučaju, ne bi li isporučio rezultate kakvima smo se i nadali. Naime, efikasni OIS omogućuje senzoru da kroz veliki otvor blende “upije” dovoljno svetlosti, tako da od nekoliko primeraka fotografije HDR Boost algoritam napravi svojevrsni “miks” izvanrednih karakteristika, nedozvoljavajući tako da visoke ISO vrednosti i šum naruše finalni rezultat. Uostalom, možete se u to uveriti na priloženim primercima, koji jasno potvrđuju da je i noćna smartfon fotografija, kao kategorija, dobila novog predvodnika.
Prednja kamera je, ipak, za razliku od zadnje, doživela blagi korak unazad. Istina, sada čitavih 16 miliona piksela učestvuju u pravljenju selfija, ali nema više optičke stabilizacije slike napred, kao ni autofokusa, što su stavke koje su prošlogodišnju kameru činile jedinstvenom. Pa opet, daleko od toga da U11 treba da se postidi ovako kako jeste.
Logično, detalja na “fotkama” načinjenim prednjom kamerom ima zaista nesvakidašnje mnogo za jednu prednju kameru, a iako više nema autofokusa, deluje da je fiksni fokus solidno odmeren za slikanje selfija. Pored toga, softver se i ovde brine da eventualne nesavršenosti “ispegla” koliko je to moguće, te nakon što on obavi “svoje”, dobijamo fotoografije solidnog dinamičkog opsega, prijatnih boja i lepo “zamagljenje” pozadine.
U11 je u stanju da napravi 4K snimke pri 30fps, kao i Full HD snimke istog frejmrejta – začuđujuće, nema opcije za 1080p @ 60fps. Ipak, ono što nas verovatno čudi još više je ograničenje od 6 minuta za snimanje u 4K rezoluciji. Prethodnih godina, kada su vodeći modeli čipseta iz Qualcomm-a znali da se pregrevaju posle dužeg snimanja 4K video snimaka, ovakva odluka je i imala smisla donekle; sad, sa vrlo blagim promenama u temperaturi čak i kada se telefon prilično “pritisne” – ne vidimo pokriće za takvo ograničenje. No, možda inženjeri HTC-a znaju nešto što mi ne znamo…
Bilo kako bilo, i video snimci sa U11 su odlični. Vizuelna komponenta može se opisati slično kako smo to uradili i u slučaju fotografija – detalja je mnoštvo, dinamički opseg i boje su za primer, dok fokus ne “ispada” nikad i ekstremno brzo se prilagođava promenama. Pa ipak, auditivne karakteristike videa su nas više zapanjile: 4 mikrofona skupljaju nesvakidašnje mnogo zvučnih informacija iz okoline, dok usput obavljaju i sjajan posao na polju eliminacije šuma. HTC je čitav proces nazvao 3D-Audio, što smatramo zaista prikladnim. Samim tim, i poslednja stavka u opisu rada kamere dobija najviše ocene, a pijedestal novog rezidenta – i to zaslužnog.HTC je napravio fantastičan telefon. Nema potrebe da okolišimo i oklevamo sa tim zaključkom, odavno nismo osećali ovakav nivo zadovoljstva i ushićenja testirajući neki model, i zašto ne bismo to jednostavno i rekli. Naravno, savršenstvo ne postoji, zamerke se uvek mogu naći, makar i subjektivne, pa ćemo samo ukratko pokušati da sumiramo utiske posle nekoliko radosnih dana testiranja HTC-ovog flegšipa.
Dizajn je promenjen iz korena, nov je i nesvakidašnji, iako prati trendove, koji kažu da staklo i metal dominiraju u poslednje vreme. Sigurno se neće svideti svakome, ali ne možemo poreći da je upečatljiv, kao ni da je lep – to možda ipak neće biti dovoljno onima za koje klizave površine uređaja i sklonost “skupljanju” otisaka prstiju predstavljaju eliminišuće faktore. No, ako treba da damo svoju ocenu, deluje nam da je HTC pogodio na ovom polju – pa, neka nas vreme demantuje, ako grešimo.
Hardverski je sve perfektno, pa i softverski: dinamični i dopadljivi Sense UI ima sada više opcija no što je ikad imao, a ako se Companion pokaže kao zaista dobar saputnik, HTC-u neće moći da se uputi nijedna zamerka na ovom polju. Multimedija je oblast gde svakako ne da nema prostora zamerkama, nego pohvale naprosto “pljušte”: ekran je divan, auditivne sposobnosti bez premca, kamera vrhunska. Nakon takve jedne rečenice, jasno je kao dan o kakvom se uređaju radi, i kako smo ga mi doživeli. Stoga, sve manje od Editor’s Choice nagrade za U11 bilo bi čista nepravda.
Za:
– Najbolja kamera na tržištu- Fenomenalna reprodukcija zvuka (posebno sa U-Sonic slušalicama)- Vrhunske performanse- Odličan ekran- Kvalitet izrade i materijala- Nesvakidašnji dizajn
Protiv:
– Izrazito lako i često prljanje leđa telefona- 4K video snimci ograničeni na 6 minuta (uslovna zamerka)
