Aleksandar Božović
Nekadašnji lider tržišta smartfona je pod velikim pritiskom. Sa jedne strane, posao trpi od mnogobrojne konkurencije, naročito kineskih proizvođača sa kojima je takmičenje u nižoj kategoriji prosto nemoguće na duže staze. Na drugoj strani, u visokoj kategoriji, valja se izboriti sa rivalima koji imaju daleko više resursa i mogućnosti na raspolaganju.
Takođe, neophodno je uspešno inovirati, i to na mnogim poljima. To nije jednačina koju samo HTC pokušava da reši. Šta je smartfon danas? U kojim pravcima valja tragati kako bi se korisnicima ponudilo nešto novo? Nešto drugačije? To nisu nimalo jednostavna pitanja i svaki proizvođač ima svoju viziju, predlog, rešenje, koje nije nužno svima neophodno. Neko bi to uporedio sa napipavanjem u mraku, i verovatno ne bi naročito pogrešio. HTC je sa ovim telefonom rešio da ode korak dalje, zadržavajući pravac koji je uspostavio sa prethodnim modelima. Pogledajmo o čemu se radi.
Telefon na testu
Počećemo od nečeg neobičnog – naime, umesto da pričamo o pakovanju (ne brinite, biće vremena i za to), najpre treba nešto reći o genezi samog imena ovog telefona. Nakon U11 modela, sasvim je logično da usledi U12, zar ne? Otkud onda “+” na samom kraju? Sufiks je nastao zapravo iz želje kompanije HTC da ukaže na kategoriju telefona, odnosno na uređaje sa kojima se telefon takmiči. Filozofija koju je HTC sledio je bila “ponuditi telefon najviše klase po ceni telefona visoke klase”.
U praksi, ako se poslužimo, primera radi, analogijom sa Samsungovom linijom, HTC U12+ bi trebao da košta koliko i S9 ili čak manje, a da po mogućnostima ponudi isto kao i S9+ ili čak više. Top model, po dve kamere napred i pozadi, vrhunski čipset, fantastična izrada i tako dalje – sve to treba da se takmiči sa najsnažnijim modelima konkurentskjih kompanija. Stoga – “+” u imenu. Sada kada smo to razjasnili, da se posvetimo samom uređaju.
HTC U12+ je na naš test stigao kao sempl, ali sa kompletnom opremom. U kutiji smo zatekli brzi punjač, USB-C kabl, USB-C slušalice zajedno sa rezervnim i alternativnim umecima. Očekujemo da će to biti upravo i sadržaj pakovanja ovog telefona.
Već na prvi pogled, pod uslovom da pratite šta je HTC radio proteklih godina, je jasno da je HTC U12+ nova iteracija Liquid Surface dizajna. Na prednjoj strani imamo veliki ekran, koji dominira kao i kod ostalih 18 : 9 telefona novije generacije. Ivice su tanje na bočnim delovima, dok ispod i iznad ekrana nalazimo nešto izraženije ivice. Jedno svakako pozdravljamo – HTC U12+ nije podlegao tendencijama koje rezultuju užim ili širim izrezom na gornjoj strani prednjeg dela. Drugim rečima, HTC je zadržao sopstveni karakter i na tome mu iskreno čestitamo, jer znamo da to nije tako lako u današnjim okolnostima.
Telefon je definitivno prilično klizav. Bez obzira da li govorimo o prednjoj ili zadnjoj strani, definitivno ćete imati osećaj da vam nešto “pliva” pod prstima. Doduše, može se reći i da je to po definiciji deo “Liquid Surface dizajna”, zar ne? Telefon je u potpunosti izrađen od stakla, koje se prostire sa obe strane aluminijumskog frejma. Reč je o Corning Gorilla Glass 3 staklu, za koje će mnogi reći da je najbolje izdanje, bez obzira što teoretski postoje i generacije 4 i 5. Izrada je fantastična, po svim pitanjima. Tu je i zaštita od prašine i tekućina u skladu sa IP68 standardom, što znači da telefon može da izdrži potoljen do dubine od 1.5 metara u trajanju do 30 minuta. Istovremeno, telefon se može svrstati u nešto teže, sa masom od 188 grama.
Ono što izdvaja ove telefone od konkurenata jeste što bokovi mogu da se stiskaju. Zapravo, to važi i za tastere za paljenje ekrana i regulaciju zvuka, koji su u suštini samo jedna oblast na frejmu koja se može pritisnuti. Ispod njih, kao i sa druge strane, imamo područja koja se pritiskaju i telefon se može programirati u tom smislu. HTC to naziva Edge Sense, i biće još reči o njemu u delu o softveru. Kad smo već tu, druga kontroverza jeste što nema fizičkih tastera ispod ekrana, već su oni softverski, plus je HTC uveo dodatni bar koji se poziva prevlačenjem ulevo koji otkriva alternativne komande – ali, pogađate, više o tome u poglavlju o softveru.
Na donjem delu je smešten USB-C konektor, kao i zvučnik koji zajedno sa onim smeštenim iznad ekrana čini BoomSound duo. Iznad ekrana zatičemo dve kamere, baš kao i na poleđini. Ispod ekrana na zadnjoj strani se nalazi blic, ali i skener otiska prsta. Ispod toga, nekako diskretno i “umekšano” što se boje tiče, stoji oznaka HTC. Ukupan utisak po pitanju izrade i dizajna – prva liga. Pređimo na hardver…
HTC zaista nije želeo nikakve kompromise po pitanju hardvera. Stoga ne čudi što je ovaj telefon opremljen ultra-brzim čipsetom, vrhunskim kamerama, obiljem sistemske memorije…Jednostavno, tajvanski proizvođač nije imao prava na grešku i to je definitivno oblikovalo U12+. Njegove hardverske mogućnosti su odlične i to može da raduje sve zainteresovane za sam telefon, ali i generalno sve entuzijaste.
[modul]specifikacija=9498[/modul]
U12+ je opremljen Snapdragon 845 čipsetom. U suštini, reč je o trenutno vodećem čipsetu kada su Android telefoni u pitanju. Stiže iz kompanije Qualcomm i namenjen je telefonima najviše kategorije. Pogađate, to znači da telefon radi munjevito brzo, ali nije sve u čistoj brzini, zar ne? Tačno, ali dosta toga jeste, i definitivno je dobro što se HTC odlučio za ovako moćno hardversko rešenje.
Telefon koji smo mi dobili i koji će se naći u prodaji u Srbiji stiže sa 6 GB sistemske memorije. Takođe, raspolaže sa 64 GB skladišnog prostora. Treba znati i da je reč o Dual SIM telefonu, sa hibridnim slotom. To u praksi znači da morate da birate između korišćenja dve SIM kartice ili jedne SIM i jedne memorijske kartice za proširenje skladišnog prostora. Ukoliko se odlučite za potonje, moći ćete da koristite kartice maksimalnog kapaciteta do 512 GB.
Sam Snapdragon 845 stiže sa osam jezgara. Od toga, četiri Kryo 385 Gold jezgra rade na do 2.8 GHz, dok četiri štedljiva Kryo 385 Silver jezgra rade na do 1.7 GHz. Verovatno već znate da je reč o najmoćnijem čipsetu za višu klasu telefona, pa stoga ne treba biti iznenađen fantastičnim rezultatima koje postiže. Svemu tome doprinosi i odlični Adreno 630 GPU, koji je sastavni deo čipseta.
Rezultate sintetičkih testova možete videti na priloženim skrinšotovima. Što bi Antutu benchmark ispisao, pobeđujete 99% korisnika Android platforme bez ikakvih problema. Performanse su zaista na najvišem nivou i možemo reći da je HTC obavio sjajan posao po tom pitanju.
HTC je veoma poseban u domenu softvera. Ima sopstveni korisnički interfejs, koji naziva Sense. HTC Sense je, po mišljenju Benchmark redakcije, verovatno najbolja softverska modifikacija Androida, sa veoma korisnim dodacima kao što je HTC Blink Feed i još štošta drugo. Već ste puno puta imali priliku da čitate o tome na stranicama našeg sajta u testovima HTC telefona.
No, da li je vreme za ozbiljnije promene? U suštini, Sense radi isto kao i na svim telefonima do sada. To nije nužno loše, posebno zbog toga što unificira iskustvo na HTC uređajima, bez obzira na kategoriju. Ipak, možemo da zamislimo da neko ima gledište da bi nešto trebalo izmeniti ili dodati, baš kao što bi neko drugi bio mišljenja da dobre stvari ne treba menjati. HTC je išao nekim srednjim rešenjem i – izveo nešto što niko drugi nije uradio.
Sa jedne strane, imamo spominjani Edge Sense. HTC je ugradio senzore pritiska donjim delovima bočnih strana, omogućavajući momentalno pristupanje pojedinim aplikacijama ili trenutno izvršavanje odabranih komandi. Dovoljno je samo pritisnuti uređaj šakom, i podešena akcija se izvršava. Na taj način, omogućeno je hitro lansiranje kamere, fokusiranje i okidanje fotografije, pravljenje screenshot-a, paljenje/gašenje LED-lampe, momentalno snimanje zvuka, paljenje/gašenje WiFi hotspot-a, i još štošta.
Najlepša stvar je što to sve možete precizno podešavati, a prepoznaje se i jačina pritiska, pa tako možete da obavljate više akcija ovom operacijom. Takođe, omogućeno je i aktiviranje neke akcije duplim tapkanjem na ivicu. Podrazumevano, ova operacija aktivira režim rada prilagođen upotrebi jednom rukom, ali to možete promeniti.
Druga značajna stvar koju trebate da imate u vidu jeste da su tasteri na bočnim stranama telefona samo figurativno tasteri. Reč je zapravo o zonama osetljivim na pritisak, slično kao i kod ostatka bočnih stranica. To u praksi znači da osećaj prilikom korišćenja nije isti kao kod drugih telefona. Da li bi vam se to dopalo ili ne, zavisi od vašeg individualnog doživljaja. Mi smo se brzo navikli. Pritisak na power taster izaziva osećaj kao da ste pritisnuli kompletnu bočnu stranicu. “Tasteri” za pojačavanje zvuka su zapravo nepomični, ništa se ne dešava u smislu fidbeka.
Najzad, treća odluka, koja je delimično proistekla iz prethodne dve, jeste da se komandni tasteri Androida dopune. Šta mislimo pod tim? Softverski dugmići koji služe za navigaciju imaju i “rezervni set”, koji pozivate tako što bar sa komandnim tasterima prevučete u stranu. Tada dobijete četiri alternativne komande. Ovo može biti veoma interesantno, ali i pomalo naporno koristiti, ponovo zavisno od tačke gledišta.
Primetili smo da je dosta testova negativno nastrojeno i mislimo da smo otkrili zašto – pošto ne funkcioniše standardna opcija snimanja skrinšota ekrana kombinacijom Power + Volume Down tastera, testeri su morali da prevuku alternativni set komandi i pritisnu dugme za snimanje skrinšota. Verujemo da je to mnoge kolege iritiralo, ali objektivno gledano, ukoliko se malo više zapitamo, nemamo ništa protiv alternativnog seta komandi. Omogućeno je i da se ovim putem snima sadržaj ekrana, snimi skrinšot, brzo pozove notifikacioni bar ili ugasi ekran. Tu i tamo se desi da prilikom nekih operacija telefon ispiše dupli set komandi, pa to može da deluje zbunjujuće na korisnika koji bi pritisnuo neželjenu komandu, ali iz kompanije su najavili da će taj problem otkloniti sa narednim apdejtom softvera.
Sve u svemu, upotreba je sasvim korektna – ali i drugačija od onoga što nude drugi Android telefoni. Sam sistem, zahvaljujući vrhunskom hardveru, radi izuzetno brzo i tečno. Nećete imati ni najmanjih primedbi u tom pogledu. Edge Sense, sada unapređen u Edge Sense 2, donosi nekoliko novina. Duplo tapkanje boka smo već spomenuli. Tu su još Smart Rotate, koji bi trebalo da rotira sadržaje na pametan način u skladu sa vašim položajem i to tako da ne dozvoli da slučajno dodirnete ivicu ekrana ili neku komandu pa da se time sadržaji rotiraju, ali i Smart Dim, koji će, recimo, držati ekran upaljenim dokle god gledate u njega.
Takođe, tu je HTC Sense Companion, “plutajući taster” koji zapravo pokreće neku vrstu digitalnog asistenta. Poenta je da HTC telefon uči o navikama korisnika, te da sa protokom vremena daje razne preporuke, od toga šta bi mogao da poseti, preko navigacije, do saveta za upotrebu slobodnog vremena i slično. Najzad, treba istaći i da telefon podržava Amazon Alexa digitalnog asistenta, pod uslovom da imate Amazon korisnički nalog.
Tu i tamo se primeti poneki bag, i možda je HTC mogao ranije da reaguje sa apdejtom. Doduše, svesni smo da je velika verovatnoća da dok ovo budete čitali tih problema neće više biti na telefonu, budući da je objavljeno da je sa Tajvana već krenulo ažuriranje koje ispravlja nedostatke koji su uočeni u proteklom periodu. Softver je generalno takav da ipak traži neko navikavanje, a pri tome je mogao biti nešto upeglaniji – kombinacija koju mnoge kolege iz inostranstva užasava, ali koja korisniku koji zapravo koristi telefon u stvari može biti izuzetno korisna. Takođe, kompanija na taj način može da ga veže za sopstveni brend.
Ekran
Stavka po kojoj se HTC i dalje razlikuje od najvećeg dela konkurencije jeste – ekran. Dok svi konkurenti ili koriste IPS, ili polako prelaze na OLED, HTC se drži oprobanog, ali i usavršenog displeja. Reč je o Super LCD6 ekranu. U teoriji, on obećava puno, dičeći se podrškom za HDR10, kao i DCI-P3 standarde, što bi u praksi trebalo da znači raskošno iskustvo i uživanje u odličnim bojama. No, to istovremeno znači i da je ekran veći potrošač i da ne može da ponudi neke stavke koje, recimo, OLED ekrani mogu. Tako HTC pokušava da imitira Samsungov Always-On Display mehanizam povremenim prikazivanjem važnih informacija i notifikacija, ali to se radi samo na par sekundi pre ponovnog gašenja. Kompanija ovo naziva Smart Display.
Što se tiče samih karakteristika, ovo je 18 : 9 ekran, zaštićen Corning Gorilla Glass 3 staklom, kao što smo već spominjali. Reč je o 6-inčnom ekranu, rezolucije 2880 x 1440 piksela. Gustina prikaza iznosi oko 537 piksela po inču, što je sjajan rezultat, a pokrivenost prednjeg dela ekranom iznosi nešto preko 80 procenata – 80,3%, da budemo precizni. Softverske opcije koje su na raspolaganju su dobre, ali stičemo utisak da ipak neki konkurentski modeli nude više opcija po ovom pitanju.
HTC je majstor da učini prikaz maksimalno dobrim, odnosno da izvuče koliko god je to moguće iz tehnologije koju koristi. Ipak, deluje nam da bi, umesto ulaganja napora da se to učini, jednostavnije bilo da se prikloni OLED carstvu. Ekran je veoma dobar, čak odličan, sjajnih uglova gledanja, svetao, za vrlo niskim vrednostima minimalne i visokim vrednostima maksimalne osvetljenosti. Opet, po svim nabrojanim pitanjima, objektivno posmatrano, zaostaje za OLED displejima, a čak i da to nije slučaj, OLED svejedno daleko manje troši bateriju. Dakle, ekran je veoma dobar, ali u kojoj meri je to dovoljno u odnosu na konkurente, ostavljamo vama da procenite.
Zvuk
Stižemo do ogromnog aduta tajvanske kompanije i brenda. Audio komponenta je tradicionalno jaka strana HTC telefona, te je tako i ovog puta. Telefon koristi BoomSound zvučnike, koji stižu sa HiFi dodatkom u oznaci. Drugim rečima, ovde dobijate raskošan stereo zvuk, izuzetno bogat i glasan, u kome ćete zaista uživati. Istovremeno, dobro bi bilo da pripazite na veću snagu zvučnika, budući da zaista umeju da budu izuzetno glasni. Ukoliko ste poklonik audio komponente, HTC U12+ će vas definitivno zadovoljiti po tom pitanju.
Takođe, treba imati u vidu da je HTC sada već poodavno izbacio 3.5-milimetarski priključak sa svojih telefona, ne samo u najvišoj kategoriji, zadržavši samo USB-C konektor. U pakovanju dobijate slušalice koje odgovaraju ovom konektoru, koje nose oznaku USonic. Ipak, bez obzira što su sasvim korektne, pomalo žalimo što u pakovanju nije bilo mesta za adapter na 3.5-milimetarski konektor, koji bi omogućio korišćenje standardnih slušalica.
No, tim rečeno, poenta USonic slušalica jeste u tome da se prilagođavaju vašem uhu, odnosno obliku vaše ušne školjke. Nažalost, telefon nije bio kod nas toliko dugo da zaista osetimo razliku, ali verujemo kompaniji da ta razlika postoji. Opet, ukoliko bi bio isporučen adapter, verovatno bismo upotrebljavali naše Sennheiser slušalice bez potrebe za korišćenjem USB-C slušalica. Softverske opcije za prilagođavanje audio komponente telefona su bogate i po tom pitanju neće biti nikakvih problema.
Baterija
Stigli smo do, otvoreno govoreći, privremeno najkontroverznije stavke HTC U12+ telefona. Zašto to kažemo? Uređaj stiže sa baterijom od 3500 mAh, što je naizgled sasvim pristojna količina, više nego dovoljna da moderan, energetski efikasan telefon pokaže svoje mogućnosti u punom svetlu. Međutim, ispostavlja se da je po pitanju potrošnje baterija prilično podbacila. Dok ovo kucamo, itekako smo svesni objavljene vesti o ispravci koja se već distribuira na Tajvanu, tako da je, slično kao i kod softverskih nedostataka koje smo uočili, veoma lako moguće da će u trenutku kada vi čitate ove redove stvar biti ispravljena i sređena. No, naši rezultati su priloženi ispod i mi ćemo ih dopuniti i ispraviti kada i ukoliko dobijemo priliku da ponovo isprobamo telefon nakon što apdejt stigne i na evropske telefone.
Sve u svemu, HTC U12+ ima ispodprosečnu autonomiju. Baterija definitivno nije oduševila, ali smo uvereni da će to biti dosta bolje već za koju nedelju. Telefon uspeva da ostvari oko 5 sati YouTube video reprodukcije, sa relativno kratkom obdanicom. Rekosmo, u kompaniji su svesni problema, ispravka stiže, pa ne zameramo toliko koliko bismo inače, ali ostaje nepoznanica kako će se telefon pokazati u praksi kada potrošnja bude sređena. Uteha je da telefon podržava Quick Charge 3.0 funkciju, tako da će brzi punjač koji se isporučuje uz telefon veoma brzo dopuniti bateriju.
HTC U12+ raspolaže sa čak četiri kamere! Ono što je pomalo čudno jeste da prošle godine top model nije koristio dual kamera sisteme, tako da je ovo prvi put da imamo dual kamera sistem i napred i pozadi. Istina, HTC je pre nekoliko godina već koristio dual kamera sistem na glavnoj kameri, ali se tom prilikom nije proslavio. Ovaj put, međutim, kamere definitivno funkcionišu – fantastično! To je potvrdio i čuveni DxO Mark koji je veoma visoko ocenio U12+ po pitanju kamere.
Kada je softver u pitanju, HTC je dobro poznat po odličnim mogućnostima, što se potvrđuje već u prvom susretu. Na glavnom ekranu je veliki broj opcija, dok dodatnim mogućnostima možete pristupiti iz dugmeta za pokretanje menija. Veoma podržavamo mogućnost direktne kontrole blica i HDR-a sa glavnog ekrana. Na raspolaganju je nekoliko režima snimanja, uključujući i Pro režim koji je prilično zahvalan jer omogućava dosta širok spektar različitih podešavanja. Tako kontrolišete balans bele boje, ISO do vrednosti 800, fokus…No, da budemo načisto, očekujemo da ćete najviše fotki snimati automatskim režimom. Za veliki broj korisnika uopšte nema potrebe za ičim drugim. Na priloženom ekranu možete videti i sve modove snimanja. Jedno malo upozorenje – slike iz nekog razloga na ekranu telefona deluju dosta slabije nego što jesu kada ih prekopirate, nekako zrnasto i sa manje detalja, što je prilično čudno jer obično biva upravo obrnuto. To posebno važi za noćne fotografije i nemojte se iznenaditi kada shvatite da je zapravo slika izvanredna, a mislili ste da će biti tek upotrebljiva.
Glavna kamera se sastoji od kombinacije senzora od 12 megapiksela i 16 megapiksela. Prvi senzor je wide tipa, a drugi telefoto tipa. Takođe, prvi ima otvor blende deklarisan na f/1.75, a drugi na f/2.6. Druga kamera donosi efekat dubine (bokeh), kao i 2X optički zum, ali je interesantno da, ako se opredelite da snimate njom, možete snimati samo u rezolucijama do 12 megapiksela, kao i bez nekih pomagala koja koristi glavna kamera, tako da u praksi ne bismo savetovali da se previše igrate sa tim jer ne vidimo neku naročitu poentu.
Takođe, veličina piksela ide na korist glavnog senzora – 1.4 naspram 1 mikrometra. Dual Pixel Phase Detection autofokus je takođe prisutan, zajedno sa laserskim autofokusom na pomoćnom senzoru, dual LED dual tone blicem, te stabilizacijom. HTC je definitivno vodio računa o hardverskom aspektu kamere. Kompletan sistem nosi naziv UltraPixel 4.
Rezultati koje kamera postiže su izuzetno dobri. Za razliku od nekih konkurenata, koji insistiraju na hladnim delovima spektra boja, kolorit na HTC kamerama je tradicionalno naginjao ka toplijoj strani spektra. Slično možemo reći i za HTC U12+. Telefon definitivno ima sklonost ka blagim umekšavanjima, ali krajnji rezultat je izuzetno dobar. Postoji sklonost ka umekšavanju, naročito na fotografijama koje su snimane u smiraj dana, ali ništa što bi ugrozilo ukupan doživljaj.
Osim toplog i oku prijatnog kolorita, koji je dodatno podstaknut primenom HDR-a, možemo da konstatujemo da je dinamika na izuzetno visokom nivou. Oštrina je takođe veoma dobra. Stoga je detaljnost fotografija za svaku pohvalu. HTC definitivno zna kako da optimizuje svoje kamere, iako u prošlosti to nismo uvek sretali na njihovim telefonima, jer su pokušavali da se po svaku cenu razlikuju – barem tako pretpostavljamo.
HDR Boost 2 funkcioniše veoma dobro. Verovatno znate, ukoliko redovno čitate naše prikaze, da uvek posebno ističemo i hvalimo dobru HDR implementaciju. Ovde je to definitivno slučaj, tako da veoma lako možete izvući visok nivo detalja iz tamnijih delova fotografije. Takođe, veoma cenimo kada automatski režim snimanja daje odličan rezultat u različitim uslovima korišćenja, a ovde je to definitivno slučaj. Naročito noću.
Noćnim snimkom smo veoma zadovoljni. Naime, lični utisak je da je ovo jedan od najboljih telefona za noćno snimanje, najbolji posle P20 Pro modela koji ipak ostaje na tronu po tom pitanju. Iako se detaljnost smanjuje i neizbežno raste nivo šuma, HTC je definitivno u stanju da izvuče ogroman broj detalja iz noćnih snimaka. Takođe, dođe do blage izmene kolorita tom prilikom, ali ništa strašno, naročito kada imamo u vidu šta sve uspe da uđe u kadar i kako slika na kraju ispadne. Drugim rečima, za noćno snimanje sve pohvale sa naše strane!
Prednja kamera stiže u konfiguraciji dva senzora od po 8 megapiksela. Oba senzora su istih karakteristika, sa veličinom piksela od 1.12 mikrometara, otvorom blende od f/2.0 i podrškom za širokougaono snimanje do 84 stepeni. Zapravo, širokougaoni selfiji se veoma lako snimaju i to u dva nivoa – da ih nazovemo, blago i prilično široki. Kako god, prednja kamera rezultuje sasvim korektnim i pristojnim snimcima. Ne bismo ih nazvali šampionskim, ne bismo ih nazvali slabim, jednostavno veoma dobrim. Tu je i opcija zamućivanja koja sasvim dobro radi, kao i razne opcije ulepšavanja.
Najzad, na samom kraju, video komponenta zaslužuje da joj se posveti malo više pažnje. Postoji mnogo režima snimanja, uključujući i 4K snimanje u 60 fps. Takođe, HTC je puno pažnje posvetio kvalitetu zvuka, implementirajući Sonic Zoom i Audio Boost tehnologije, zahvaljujući kojima se smanjuje nivo šuma i uticaj ambijentalnog zvuka na zvuk koji se snima. To se postiže zahvaljujući prisustvu čak četiri ugrađena mikrofona. Omogućeno je i snimanje u slow-motion modu u 1080p rezoluciji pri 240 fps. Ipak, ponajviše nas je obradovao 4K snimak, koji je najzad takav da možemo da kažemo da je snimanje u 4K rezoluciji pri 60 fps sjajno i da je najbolji izbor kada je snimanje u pitanju. Obično ovde imamo situaciju da ne radi stabilizacija ili da je žrtvovana detaljnost – HTC U12+ uspešno rešava sve te probleme. Dakle, slobodno idite na 4K @ 60fps.
Ukoliko posmatramo ideju sa kojom je HTC nastupio, možemo da konstatujemo da je (skoro) u potpunosti uspeo. Ideja je bila da se kompanija potrudi da ponudi performanse i mogućnosti top serije telefona po ceni kategorije koja je tik ispod, i ako posmatramo internacionalne cene, u tome u uspeo. Nažalost, još uvek ne znamo kakve će biti cene na domaćem tržištu da bismo dali finalni sud o tome.
Istovremeno, prava je šteta što je telefon izašao na tržište a da nije otklonjen određeni broj nedostataka, među kojima je svakako i prevelika potrošnja, odnosno izuzetno kratko trajanje baterije. Takođe, tu je i nekoliko sitnijih bagova u softveru. No, ponavljamo ponovo, tajvanski proizvođač je svega svestan i na svojoj matičnoj teritoriji je objavio veliku ispravku za koju smo uvereni da će uskoro stići i do nas. Vrlo moguće, već u trenutku dok ovo budete čitali.
U gotovo svakom drugom pogledu, mišljenja smo da je HTC U12+ fantastičan telefon. Stilski i estetski je izuzetno dopadljiv, kvalitet izrade je odličan, ima fantastičnu kameru. Takođe, zadržao je sopstveni identitet odbijajući da implementira izrez, što posebno pozdravljamo. Hardver je fantastičan, a softver definitivno traži određeni stepen navikavanja da bi u potpunosti pružao kvalitetno iskustvo. No, kada taj period prođe, počnete da shvatate zašto HTC ima toliko vernih poklonika. No, da li će oni biti dovoljni za opstanak na današnjem tržištu smartfona? Videćemo. Nadamo se da je HTC U12+ samo jedan u dugom nizu kvalitenih uređaja ovog proizvođača sa kojima ćemo se družiti u narednom periodu.
Prednosti:
– Dizajn – Kvalitet izrade – Odličan hardver – HTC Sense, Edge Sense i mogućnosti – Sjajna kamera – Zvuk
Nedostaci:
– (Uslovno) Baterija i softverski nedostaci, za šta je ispravka najavljena – Potrebno navikavanje na softver i komande – Bez 3.5-mm priključka – Lako klizanje telefona
Telefon na test ustupio HTC.
