Huawei Mate 30 Pro

Marko Nešović
Ako postoji telefon koji je obeležio 2019. godinu, mirna srca možemo da kažemo da je to Huawei Mate 30 Pro. Priča oko zabrana koje su zadesile Huawei, opravdane ili ne, rezultovale su time da njihov najbolji model Mate 30 na premijeru stigao bez podrške za Google aplikacije. Još uvek se nije desilo da nas je bilo koji predstavnik Mate serije ostavio ravnodušnim, pa i nova „Tridesetica“ nastavlja tradiciju. Iza velikog zakrivljenog ekrana ovog impresivnog telefona krije se sve ono što su Huawei inženjeri uspeli da smisle i unaprede u poslednjih godinu dana, a ne sumnjajte ni za tren – uspeli su mnogo. U godini u kojoj se ni Samsung ni Apple nisu preterano proslavili sa svojim vodećim modelima, Huawei je uvideo svoju šansu i istrajao sa Mate 30 Pro, iako je telefon uskraćen za Google aplikacije – osnovu svakog Android telefona.

Kada kažemo da Mate 30 Pro nikoga ne ostavlja ravnodušnim, stvarno tako i mislimo. Ogromni ekran, čije zakrivljenje na bokovima dolazi skoro do 90 stepeni, u kombinaciji sa sjajnom završnicom zadnje strane i kontroverznim kružnim kućištem kamere deluje impresivno – svideo vam se ili ne. Jasno je da je ove godine veliki akcenat bačen na dizajn, pa nema sumnje da Mate 30 Pro deluje nesvakidašnje, što je među današnjim pametnim telefonima, pravljenim uglavnom na isti kalup prilično teško. I dok je Samsung sa svojim modelima krenuo da smanjuje bočno zakrivljenje, Mate 30 Pro je otišao korak dalje – kada ga gledate spreda nećete videti bočne ivice. Zaista ovo je prvi telefon za koji možemo reći da poseduje beskonačni ekran (bar na bokovima). Okviri postoje sa gornje i donje strane. Nisu toliko veliki, ali u oči upada veliki notch koji nosi čak tri senzora. Ako vam se ne sviđa, moguće je sakriti ga softverski, ali i mi moramo priznati da nismo sigurni da li smo za ili protiv. Dodatni deo sa obaveštenjima je koristan, do momenta dok ne krenete da gledate neki video ili slike preko celog ekrana…

Moćni OLED panel briljira, kako svojim performansama, tako i činjenicom da obavija više od pola telefona. Rezolucija od 2400×1176 piksela je svakako nesvakidašnja, kao i njegov 18,4:9 odnos stranica, ali dok se Android i aplikacije snalaze sa tom rezolucijom, mi nemamo ništa protiv. Gustina piksela od preko 400 tačaka po kvadratnom inču zadovoljiće i najzahtevnije korisnike, a jedino nam se čini da je ekran prošlogodišnjeg Mate modela bio za nijansu svetliji.

Iz kutije telefon dolazi sa „napucanim“ živopisnim „vivid“ bojama, poput onih na Samsung telefonima, koje deluju kao da vam je zasićenje bojama bar za 20% veće nego što bi trebalo da bude. Atraktivnost ovakvog prikaza je nesumnjiva, a moguće je „umiriti“ boje softverski i odabrati normalni prikaz koji deluje dosta prirodnije. Opcija koja je takođe jako korisna je „Natural tone“ koja prilagođava prikaz i koriguje ga prema ambijentalnoj svetlini, kako biste uvek imali konzistentnu sliku, bez obzira na okruženje.

Novi OLED panel poseduje HDR 10 mogućnosti prikaza, kao i DCI-P3 reprodukciju boja. Kao i kod svih modela sa zakrivljenim ekranom, postoji blaga razlika u prikazu i svetlini ivica, koje se menjaju sa vašim uglom gledanja. Ništa strašno, ali nije zgoreg napomenuti. I zaista, neprimetne bočne ivice zaista deluju impresivno, ali kao i kod drugih telefona sa zakrivljenim ekranom, osim atraktivnog izgleda, da li su nam zaista potrebne? Ne treba zaboraviti ni činjenicu da, uprkos Gorila Glass 6 zaštiti, zakrivljeni ekran čini telefon znatno podložnijim oštećenjima. Ovo znači da će neželjeni bočni udarci vrlo često oštećivati vaš ekran, umesto metalnog kućišta telefona. Ne žalimo ni da znamo koliko košta zamena ekrana na Mate 30 Pro.
Bez ikakve sumnje, nagrada koju Mate 30 Pro dobija ove godine je najklizaviji telefon. Sav taj dizajnerski dojam, zakrivljene ivice, staklene površine napred i nazad, maksimalno uglačani elementi kućišta čine Mate 30 Pro vrlo nezgodnim za korišćenje. Ovde pre svega mislimo na činjenicu da na ovom telefonu ne postoji nijedna hrapava površina, a jedina dva izbačena elementa su Power taster i kućište kamere. Više puta nam se desilo da nam telefon prosto isklizne iz džepa ili iz ruke, pa treba biti posebno pažljiv i malo se navići na ergonomiju. Prosto ne želimo da preporučimo nikakvu futrolu, jer bi to bilo bogohuljenje – ovakav dizajn jednostavno ne sme biti skriven, bez obzira na to kakvu maskicu i futrolu smislili.

Metalno kućište je kućište u pravom smislu te reči, jer elegantno obavija ekran i stakleni deo zadnje strane telefona. Lepo i elegantno je oblikovan, sa ravnim površinama na vrhu i dnu telefona, jedinim nezaobljenim elementima. Kao celina, sve je savršeno uklopljeno i lepo izbalansirano, pa Mate 30 Pro deluje kao jedan od najlepših telefona sa kojima smo se sreli u poslednje vreme. Prelaz između kućišta, ekrana i zadnje (takođe zakrivljene) strane je neprimetan, što je za svaku pohvalu.

Jedini element na bokovima telefona je Power taster sa desne strane, dok se jačina zvuka kontroliše softverski, ali o tome nešto kasnije. Donja strana novi USB C port, rešetkicu mono zvučnika, primarni mikrofon i fioku za SIM/NM kartice. Na gornjem delu se mesta našlo za dva elementa – drugi mikrofon i IC blaster. Nedostatak 3,5 mm porta se podrazumeva, a čak i slušalice koje dolaze u paketu imaju USB C konektor, a ne 3,5 mm sa adapterom.Iako poseduju prilično veliki notch, Huawei se nije odlučio da na Mate 30 Pro ubaci slušalicu koja bi mogla da se ponaša kao drugi zvučnik, već se zvuk prenosi vibracijom ekrana (acoustic display), kao što smo to videli kod P30 serije. U praksi ovo deluje iznenađujuće dobro, a tokom razgovora ćete dobiti poruku za optimalno mesto na koje treba da smestite uvo da biste najbolje čuli sagovornika. Notch nosi dve selfi kamere i 3D TOF senzor, kao i senzor ambijentalne svetline. Na žalost, izostao je LED zadužen za obaveštenja, što nam se nikako ne sviđa.

Zadnja strana našeg Cosmic Purple modela će ostaviti utisak na svakoga – bilo da mu se sviđa ili ne. Minimalistički pristup je značio i premeštanje senzora otiska prsta napred – ispod ekrana, kako bi se dodatno istakle kamere nazad. Kružno kućište je par milimetara izdignuto iznad površine zadnje strane i nosi četiri senzora, dok su dva LED blica i senzor temperature svetla smešteni van ovog kućište, bliže gornjoj ivici. Kućište kamera je dodatno naglašeno kružnim elementom zadnje strane koji se nalazi oko njega, ispod staklene površine. Kao što ste mogli pretpostaviti, Huawei se nije „otvorio“ za oleofobni premaz zadnje strane, pa ćete telefon često trljati o majicu (svoju ili tuđu), jer toliko privlači otiske da bismo radije videli neku matiranu površinu nego ovu atraktivnu sjajnu. Uostalom, čemu sjajna površina, kada nikada nije dovoljno čista da je neko primeti?

Još jedna stvar koju smo primetili tokom druženja sa Mate 30 Pro je da je izbočina kućišta kamera na zadnjoj strani idealna za sakupljanje prljavštine tik uz kućište. Ovo znači da ćete posle samo nekoliko dana imati još jedan prsten oko kućišta kamere čija širina odgovara visini kućišta, ovoga puta sačinjen od prljavštine. Dodatni prsten je taman toliki da ne uspevate da ga obrišete normalnim čišćenjem, osim ako se baš ne potrudite ili kod sebe imate štapić za uši.Dugo najavljivani Kirin 990 čipset doživeo je svoju premijeru upravo sa Mate 30 Pro. Ovaj 7-nm čipset sadrži osam CPU jezgara, 16-jezgarni GPU i dvojezgarni NPU. Kao i kod prethodne generacije, i P30 serije, CPU deo čipseta sastoji se od 2+2+4 kombinacije sa nešto bržim taktovima: 2x 2,86 GHz Cortex A76 + 2x 2,09 GHz Cortex A76 + 4x 1,86 GHz A55. Sa Kirin 990 čipsetom Huawei se ozbiljno približio radnom taktu od 3 GHz, koji bi morao biti dostignut naredne ili generacije posle nje. O performansama najboljeg Huawei čipseta nema potrebe raspredati nadugačko i naširoko. Performanse su rame uz rame sa najboljim čipsetovima današnjice. Apple iPhone 11 Pro i dalje dominira na polju CPU performansi, kada je u pitanju pojedinačno CPU jezgro, dok se razlika smanjuje u aplikacijama koje koriste više jezgara odjednom.

GPU je ostao isti kao kod prethodnika, ali pojačan sa još 6 jezgara, pa sada Mali G76 sada broji ukupno 16 jezgara na 600 MHz. NPU, sa druge strane poseduje jedno malo i jedno veliko jezgro, dok 5G verzija ovog telefona ima dodatno veliko jezgro unutar Neural Processing jedinice. Sa 8 GB radne i 256 GB sistemske memorije Huawei Mate 30 Pro stoji rame uz rame sa industrijskim standardom kada su u pitanju top modeli najboljih proizvođača.

Napomenućemo da Mate 30 Pro poseduje softverski Performance režim rada koji na stranu stavlja grejanje, potrošnju i nudi takoreći otključane performanse, što se itekako oseća u grafičkim testovima. Ono što smo primetili je svakako dobro hlađenje koje omogućava da se Mate 30 Pro ne greje toliko, čak i u Performance režimu, čineći ovaj način rada sasvim upotrebljivim, ne samo za potrebe testiranja. Očekivano, najveći dobici su vidljivi u radu sa grafikom, kada performanse mogu pokazati i do 35% bolje rezultate nego u regularnom radu. U CPU intenzivnim aplikacijama razlike nisu toliko dramatične. Sa baterijom kapaciteta 4500 mAh i brzim punjačem, kako preko kabla, tako i bežičnim putem, Huawei Mate 30 Pro još jednom opravdava ime serije u kojoj se nalazi. Vlasnici Mate telefona su uvek mogli da računaju bar na dva dana autonomije, što je i ovde slučaj. Kombinovano korišćenje znači druženje sa punjačem svako drugo veče, a autonomija je obrnuto proporcionalna vremenu aktivnosti ekrana. Ono što sa sigurnošću možemo reći je da ni najzagriženiji korisnici neće uspeti da za jedan dan potroše bateriju osim ako provedu više od 12 sati u igranju zahtevnih naslova. Sve ostalo garantuje kvalitetan rad i izbacivanje eksterne baterije iz upotrebe, bar što se ovog telefona tiče.

Punjač od 40W (5V/2A, 9V/2A, ili 10V/4A) i USB A na USB C kabl deklarisan na 5A su identični kao kod P30 Pro i garantuju punjenje od 0 do 100 za koji minut preko sat vremena, odnosno malo preko 70% za 30 minuta. Naglasićemo i da brzo punjenje zahteva punjač i kabl koji se isporučuju u paketu, i da sa alternativnim punjačima/kablovima ne mogu postići ovakvi rezultati, pa ih dobro pazite.  Unapređenje je kod Mate 30 Pro primetno i kod bežičnog punjenja, koje je da maksimalnih 15W skočilo skoro za duplo – na 27W (ako uspete da pronađete punjač koji to podržava). I reverzno punjenje je moguće na 27W, pa ćete moći da dopunite telefon ili pametni sat drugaru u nevolji kome je baterija na isteku.

Kada su konekcije u pitanju, Huawei Mate 30 Pro raspolaže sa 802.11ac Wi-Fi-jem na dve frekvencije, BT 5.1, te GPS, NFC i IC čipovima. Nedostatak 3,5 mm porta znači i nemogućnost rada FM tjunera, a tu su još i senzori ubrzanja, blizine, pritiska, žiroskop i kompas, koji umeju da budu veoma zgodni, posebno za korisnike koji dosta vremena provode napolju i u prirodi.

Senzor otiska prsta je optičkog tipa, smešten blizu donje ivice telefona, poput onog na P30 Pro. I ovde upućujemo istu zamerku – mesto nije ergonomski optimalno, a senzor nije dovoljno osetljiv na poziciju prsta, pa nam se više puta dešavalo da nam ne prepozna otisak prsta. Sa druge strane, prednje kamere, uključujući i ToF senzor rade fantastično i veoma brzo. Zahvaljujući 3D skeniranju lica i IC tehnologiji moguće je korišćenje u potpunom mraku. U našem slučaju, brzo smo se našli u situaciji da nam otključavanje licem radi brže i preciznije od otiska prsta, a moguće je podesiti da li detekcija lica potpuno otključava telefon ili zahteva dodatni pokret koji vas vodi do glavnog ekrana.Iako ima četiri senzora u kružnom kućištu, Mate 30 Pro efektivno raspolaže sa tri kamere na zadnjoj strani. Četvrta kamera je ToF tipa (Time-of-Flight) i služi da infracrvenim svetlom izmeri dubinu kadra i elemenata u njemu. Senzor emituje svetlosni signal koji pogađa subjekta ili objekat i vraća se nazad. Vreme potrebno da se svetlosni signal vrati se meri čime se vrši mapiranje kadra po dubini.

Dve kamere od 40 MP su regularnog i ultra širokog tipa. Regularna kamera koristi Quad Bayer tehnologiju spajanja piksela, pa su najkvalitetnije slike 10 MP rezolucije. U pitanju je senzor sa RYYB filerom, što nije karakteristično za kamere koje koriste pomenuto spajanje piksela. Žižna dužina je 27 mm, maksimalni otvor blende je f/1.6, a prisutna je i optička stabilizacija kadra. Novost je širokougaona kamera identične rezolucije kao primarna, ali je žižna dužina ekvivalent sočivu od 18 mm. Veliki senzor 1/1.54’’ takođe koristi Quad Bayer tehnologiju, pa računajte na slike od 10 MP. Interesantno je da ovaj senzor koristi 3:2 odnos stranica, umesto 4:3, kao većina konkurenata. Zahvaljujući f/1.6 u pitanju je vrlo svetlo sočivo, posebno kada širokougaona sočiva imaju maksimalni otvor blende koji kreće od f/2.2. Još jedan lep dodatak je autofokus koji omogućava veću fleksibilnost, poput kamere koju smo videli na XIaomi Mi Note 10. I ovde je prisutna fizička stabilizacija, pa će kamera uspešno eliminisati „šetanje“ kadra kada se krećete ili pri naglim pokretima.

Zum (telefoto) sočivo raspolaže senzorom od 8 MP i zahvaljujući 80 mm omogućava 3x zum. Optička stabilizacija slike je najpotrebnija na ovom sočivu, a njeno prisustvo pravi ozbiljnu razliku posebno pri maksimalnom zumu. Sva tri sočiva koriste fazni autofokus na nivou dva piksela, a za poboljšanje kadra Huawei Mate 30 Pro koristi dve LED lampice dvobojnog tipa. 
Selfi kamera je identična onoj na P30 Pro. To znači 32 MP, f/2.0, 26 mm, bez autofokusa. Dodatak je ToF kamera koja lepo identifikuje subjekta i odvaja ga od ostatka kadra, čak i problematične elemente poput kose. Iznenađujuće, ova kamera ne koristi spajanje piksela, već je reč o maksimalnoj izlaznoj rezoluciji od 32 MP. Selfi kamera je odlična. Slike imaju dosta detalja, detekcija boja je precizna, a dinamički raspon prilično širok. Sa opadanjem raspoloživog svetla f/2.0 plaća danak, ali je korisna opcija kvazi blic – kada ceo ekran bljesne belo najjačom svetlinom, osvetljavajući kadar pomoćnim mekim svetlom.

Glavna kamera
Glavna kamera opravdava ime najboljeg telefona Huawei ponude. Sa dosta svetla senzor ima mogućnost da se pokaže u punom sjaju. Detalja ima na pretek, boje su precizne, verne onima koje vidite golim okom, bez onog veštačkog zasićenja karakterističnog za senzore na Samsung telefonima više klase.

Kao što smo već nekoliko puta pomenuli, dinamički raspon kadra je odličan, ali treba imati na umu da svi proizvođači u manjoj ili većoj meri koriste HDR algoritme koji unapređuju ovaj svetlosni spektar. Ovo svakako nije loša stvar, naprotiv, ali teško da je možemo koristiti kao reper mogućnosti senzora.
 
Kao konačni rezultat slike od 10 MP imaju dovoljno boja čak i senkama, bez velikih razlika koje se očekuju u kontrasnim kadrovima. Prebacivanje na režim od 40 MP onemogućava slajder sa Wide/1x/3x/5x mogućnostima, a i kvalitet takvih fotografija ne opravdava njegovo korišćenje, pa predlažemo da ne menjate preporučenu rezoluciju. 

Sa zalaskom sunca Mate 30 Pro pokazuje još jedan adut svoje glavne kamere. Masivni senzor omogućava upijanje velike količine svetla što rezultuje velikom količinom detalja, minimalnim šumom i iznenađujućom dinamikom kadra.

Kako ova kamera koristi RYYB, naspram naširoko korišćenog RGGB filtera (kao kod širokougaone kamere) primetno je pomeranje celog spektra ka toplijim tonovima, što je izraženo kod svetlosnih izvora.

Još jedna glavna kamera
Širokougaona kamera je zaista velika prednost ovog modela jer kombinuje autofokus sa jako velikim senzorom i velikim otvorom blende. Ovo omogućava veliku fleksibilnost pri snimanju i gotovo nikakav gubitak kvaliteta pri prelasku sa glavne na širokougaonu kameru. Ostali parametri su veoma slični onima kod primarne kamere – dosta detalja, dobra reprodukcija boja i dinamika kadra.

Slično je i kada količina svetla krene da opada. Teško je primetiti bilo koju ozbiljnu razliku u odnosu na glavni senzor, osim malo veće svetline kadra usled mogućnosti većeg otvaranja blende. Širokougaona kamera ima tendenciju pravljenja nešto toplijih fotografija u odnosu na primarnu, što je evidentno i direktnim poređenjem, a izraženo sa opadanjem količine svetla u kadru.

Ova sličnost omogućava visoku fleksibilnost prilikom fotografisanja, jer prebacivanje na široki kadar kod većine telefona znači i pristajanje na određenu grupu kompromisa (nedostatak autofokusa, izražena distorzija, slabiji senzor), što ovde nikako nije slučaj. Prosto je pravedno reći da Huawei Mate 30 Pro ima dve primarne kamere, i da je za izbor njihovog korišćenja jedini uslov tip kadra koji želite da postignete.
 
Zumiranje 3x
Telephoto ili zum kamera je ograničena na 3x, a Huawei nije želeo da iskoristi periskop kameru iz P30. Da li je u pitanju ekskluziva P serije, visoka cena ili nešto treće – ostaće misterija. Kvalitet fotografija je na zavidnom nivou – nivo detalja i oštrina su vrlo visoki, boje nešto zasićenije nego na primarnim kamerama, ali ne toliko da bi to smetalo.

Slika je mnogo kvalitetnija nego što to možete postići kropovanjem kadra slikanog velikim kamerama, pa za ovaj senzor imamo samo reči hvale. Sa slabijim svetlom postaju izraženiji nedostaci. Javlja se takozvani „light bleed“ efekat, a ograničenja senzora od 8 MP postaju evidentna. Primetan je manjak detalja i šuma, što je i očekivano.

Zahvaljujući kvalitetnim senzorima sve tri kamere su se pokazale prilično dobro, a ToF dodatak i optička stabilizacija omogućavaju da ne razmišljate mnogo o tome šta dobijate a šta gubite zumiranjem ili širokim kadrom, već odaberete onaj koji deluje najbolje i slikate, a, složićete se, to je najbitnije.
Posebni režimi
Posebni režimi poput portreta se prilično dobro snalaze sa izdvajanjem subjekta od ostatka kadra, čak i sa problematičnim delovima, kao što je kosa. Za ovo je sigurno zaslužna ToF kamera, pa se ne morate ustručavati da koristite portret režim kako biste dobili bokeh efekat.

Sa druge strane, ako se sećate vremena kada je Huawei forsirao zasebne B&W senzore koji su pomagali oštrinu kadra, nekoliko generacija kasnije, crno-bele fotografije su veoma dobre. Neopterećenost bojama omogućava glavnom senzoru da se fokusira na oštrinu i nijanse spektra sive boje, što kao rezultat daje žilet-oštre slike visoke dinamike i slobodu igranja svetlom, pa toplo preporučujemo da se malo poigrate ovim mogućnostima – nećete zažaliti.

Noćni režim je takođe prilično dobar, a optička stabilizacija pomaže kod nekoliko fotografija koje telefon pravi ovom prilikom (kvazi produžena ekspozicija). Rezultat su iznenađujuće oštre fotografije iz ruke, sa dosta detalja, ne previše šuma i odličnom dinamikom.

Video: 4K u 60 fps
Glavna kamera omogućava snimanje 4K u 60 fps na oba glavna senzora, dok je telephoto snimak ograničen na 30 fps, a ako odaberete 60 fps, telefon će se prebaciti na glavni senzor i digitalno zumirati kadar, što ne preporučujemo. Kvalitet video materijala je veoma visok. Boje su precizne, dinamički raspon je odličan, a optička stabilizacija je na visokom nivou. Ista situacija je na oba glavna senzora. Sa prebacivanjem na 30 fps dobićete nešto agresivnije izoštravanje i više detalja nego na 60 fps, ali ćete izgubiti dinamiku kadra i očigledan broj frejmova u sekundi potreban za vaše ili kretanje elemenata u kadru.Jedna od glavnih prednosti novog Kirin čipseta su video mogućnosti, sa nestvarnim usporenjem od 256x odnosno 7680 fps. Ovi snimci omogućavaju igranje sa različitim efektima, pa je moguće praviti vrlo zanimljive efekte. Usporenje je nestvarno, a vaša mašta je jedini ograničavajući faktor, kao i ograničenje od svega jedne do dve sekunde koje onda možete razvući na 30 zahvaljujući velikom broju frejmova koje telefon može da uhvati u tom vremenskom rasponu. Ekstremni režim je rezervisan samo za vrlo specifične efekte koje želite da postignete zbog veoma malog vremenskog prozora koji možete snimiti. Za razliku od prethodnih modela koji su omogućavali snimanje usporenih snimaka, ovde nije moguće naknadno biranje kada usporenje počinje, a snimanje kreće kada se u obeleženom (središnjem) delu kadra detektuje pokret. Maksimalna rezolucija snimanja u 7680 frejmova je 720p, dok se u 960 fps podiže na 1080p. Sa porastom broja frejmova potrebno je i više svetla, pa na igranje u polumraku ili sa slabijim izvorom svetla – zaboravite. Prilikom snimanja možete birati jedno od dva glavna senzora, a ograničenja nisu prisutna, što je dodatna fleksibilnost koju kamera ovog telefona omogućava.Dual video je još jedan od interesantnih režima koji Huawei Mate 30 Pro ima. Ovaj režim daje mogućnost istovremenog korišćenja telephoto i primarne kamere paralelno, što za rezultat ima izdvajanje jednog elementa i prikaz celog kadra istovremeno. Sam proces dobrog kadriranja je u ovom režimu najveći izazov, jer je potrebno fiksirati zumirani deo, a ne izgubiti širi kadar… Huawei Mate 30 Pro pokreće potpuno novi Google OS – Android 10 presvučen svežim EMUI 10 grafičkim interfejsom. I sve bi bilo super da ovaj telefon ne dolazi uskraćen za Google aplikacije i servise. Ovo znači da nema Gmail, Chrome, YouTube i drugih Google aplikacija, kao ni Play Store. Bez ovih prvih biste i preživeli, ali nedostatak Play Store znači i bez pristupa aplikacijama za vesti, vremensku prognozu, tastatura, mail, cloud servise i svega onoga na šta se navikli, a što čini jedan Android ekosistem, posebno prilagođen svakom korisniku. Nema aplikacije za Blic, B92 i N1. Nema IMDB, Shazam i OneDrive. Nema Facebook-a, Instagram-a, FB Messenger-a, Twitter-a, WhatsApp-a, Vibera (Vajbera). Nema Parking Manijaka, 9Gag-a, aplikacija za mBanking, proveru stanja računa kod mobilnog operatera, kupovinu BusPlus karti, raznih autentikatora, Dropbox-a i još tone toga. Ali vratićemo se malo kasnije na to, hajde da vidimo šta sa sobom donose dve „desetke“ – Android i EMUI.
 
Prva velika izmena je deo sa obaveštenjima, koji više nema onako kontrastne boje, već su aktivne prečice obeležene nebo plavom nijansom. Okviri prečica su kružni, nasuprot nedostatku okvira kod EMUI 9.1, koji nam deluje lepše nego ova default Android 10 postavka.

 
I dalje je prisutan dobro poznati Magazine ekran koji vam svaki put prikazuje nove pozadine, u skladu sa kategorijama koje odaberete. Notch i oborene ivice definitivno nisu po meri svakog korisnika, a Huawei se potrudio da vam ostavi mogućnost izbora. Notch se može sakriti, a bočne ivice ograničiti tako da se sadržaj ne prikazuje do samog kraja. Ovo je posebno korisno kada gledate filmove ili neki sadržaj koji ima bitne elemente ispisane uz gornju ili donju ivicu, a koje često pobegnu sa zakrivljenjem, ostavljajući vas da malo-malo mrdate telefon da biste videli šta piše na delu koji bi trebao da je vidljiv. Takođe, nisu sve aplikacije kompatibilne sa bočnim stranama, pa će se često dešavati da ekran prikazuje rezoluciju od 2400×1128 umesto 2400×1176 piksela dok će ostatak biti crn.

Navigacija se može obavljati na tri načina – klasični softverski Android meni sa tri tastera, navigation dock ili navigacija gestovima, kao kod Apple telefona. Moguće je složiti aplikacije u fioku ili ih držati na ekranu (podrazumevano). Držanjem mani tastera ili prevlačenjem zgloba prsta po sredini aktivira se podeljeni ekran, koji zbog velike razlike u odnosu stranica omogućava udoban rad sa dve aplikacije istovremeno. Odnos se može menjati prostim prevlačenjem linije koja razdvaja aplikacije.

Softverski tasteri za kontrolu jačine zvuka se mogu pozvati dvostrukim tapkanjem leve ili desne ivice ekrana, nakon čega je dovoljno da pomerate prst gore-dole kako biste regulisali jačinu. U praksi ovo zahteva malo navikavanja i ne radi svuda kako treba. Primera radi, kada je ekran u horizontali, potrebno je i dalje da tapkate ivice ekrana, ali se slajder pojavljuje na užoj stranici. Nezgodno je što pomerate prst levo-desno umesto gore dole, da biste kontrolisali jačinu zvuka što ume da bude zbunjujuće. Problemi sa softverskom kontrolom zvuka ovde tek počinju. U toku razgovora je veoma nezgodno izvesti pozivanje softverske kontrole, a još nezgodnije precizno pojačati ili utišati zvuk. Mi se nismo navikli ni posle dve nedelje svakodnevnog korišćenja telefona. Dalje, fizički tasteri zvuka su tu zato što vam je bitno da kontrolu nad ovim elementom telefona imate brzo i jednostavno. Ovo znači da kada ste na sastanku i krene da vam zvoni telefon ili alarm, potrebno je nekoliko sekundi dok vi pozovete softversku kontrolu (ako vam upali iz prve, a Marfi kaže da neće). Isto tako postoje situacije kada nekome želite da pokažete neki video, ali ste zaboravili da ste pojačali zvuk do daske i da se nalazite npr. usred pozorišne predstave/sastanka/predavanja. Koliko će vam vremena trebati da smanjite jačinu zvuka? Beskonačno mnogo je tačan odgovor. Što više ga koristimo sve smo bliže činjenici da su tasteri za softversku kontrolu zvuka najveći promašaj koji ima Mate 30 Pro. Flešbek na trenutak kada je Apple objavio da im više ne treba 3,5 mm konektor. Prosto, neke stvari rade odlično ovakve kakve su i nema potrebe praviti se pametan, posebno kada ponudite alternativu koja nije ni blizu originala po funkcionalnostima, udobnosti i brzini rada.

Senzor otiska prsta ispod ekrana nas nije oduševio svojom preciznošću, pa smo radi da ponovo kažemo da preferiramo druge vidove otključavanja. Naravno, EMUI poseduje naprednu kontrolu, pa otiskom prsta/licem/šifrom možete zaštititi posebne aplikacije, naravno, čuveni enkriptovani sef, u kojem možete držati slike, audio i video zapise i fajlove koje želite daleko od radoznalih očiju. Tu je i lični prostoru kojem možete čuvati lične informacije, slike i druge fajlove, a moguće je odabrati način kojim mu se pristupa – drugim otiskom prsta, posebnom šifrom ili šarom na ekranu. Digital balance je tu, sa mogućnostima predstavljenim u Android verziji 9, pa možete ograničiti sebi ili drugim korisnicima korišćenje telefona ili pojedinačnih aplikacija.

Galerija nije doživela velika unapređenja, osim nekoliko opcija koje je dobio editor slika, a slično je i sa muzičkim plejerom, temama i ostalim menijima. U zavisnosti od ličnih preferencija moguće je menjati veličinu prikaza, toplinu boja, ali i korigovati boje za slučaj da imate neki vid daltonizma. Aplikacija kamere prati razvojni put dugačak nekoliko godina, svaki put praveći sitne korake u cilju poboljšanja korisničkog iskustva. Apple iPhone stil odabira željenog režima rada u vidu vrteške na dnu ekrana je i ovde prisutan. Dodat je i softverski taster za okidanje koji je vrlo zgodan, i koji se može pomerati po želji.

Selektor odabira sočiva se nalazi sa donje strane i na raspolaganju su Wide/1x/3x/5x režimi. Ai kamera ovoga puta prepoznaje preko 1500 različitih scena, a postoji ikonica koja je uvek dostupna i kojom možete kontrolisati da li želite AI asistenciju. Video režim rada poseduje slična podešavanja, a moguće je birati i koje sočivo želite prilikom snimanja. Kod usporenih snimaka moguće je koristiti samo dva glavna sočiva, što je samo još jedan pokazatelj koliko su u stvari ista.

 
Utisci u radu nove Huawei platforme, ako izuzmemo slona u sobi su očekivani – na vrlo visokom nivou. Imamo utisak kao da se Huawei softverski tim dodatno potrudio da novi EMUI 10 na Android 10 OS-u bude maksimalno utegnut i doteran. Zahvaljujući odličnoj hardverskoj osnovi, sve leti i nema nikakvih naznaka da nešto ne radi na najvišem nivou. Senku svakako baca nedostatak Google aplikacija i nesretna softverska kontrole jačine zvuka koji kvare sveopštu izvanrednu sliku o novom Huawei vodećem predstavniku.U samom startu pojavljivanja telefona problem nedostatka Google aplikacija i servisa se rešavao bukvalno u dva klika. Prvi je skidanje LZPlay aplikacije, a drugi je preuzimanje Google framework-a i svih servisa. Naravno, ova backdoor varijanta je pravila probleme sa nekim aplikacijama poput Gmail, Drive i ponekad Play Store, što je i očekivano s obzirom da ovo nije podržano kroz sistem. Međutim, nedugo nakon toga aplikacija je povučena, a Huawei je izdao i nekoliko bezbednosnih zakrpa koje prećutno onemogućavaju ovaj način instalacije Google servisa. Naravno, mi smo u ovom poslu veoma dugo. Od samih početaka pametnih telefona i editovanja custom ROM-ova koji su omogućavali svakakve vratolomije na telefonima koje je danas pregazilo vreme. I kao veterani kojima nije strano root-ovanje telefona, kojima nisu nepoznati problemi koji nastaju prilikom upucavanja nezvaničnih ROM-ova i raznih verzija Androida, moramo priznati da smo se prilično pomučili da nateramo Google servise da rade na Mate 30 Pro.
 
Kao i uvek sa ovim i sličnim pričama, sve kreće od XDA foruma. I najveći problem je jedna velika neuredna tema sa jedinim rešenjem koje je do skoro radio, a i sad radi, ali ređe. Naime, nakon neuspešnog LZPlay scenarija pronađeno je drugo rešenje koje zahteva ubacivanje bekapa sistema preko Huawei HiSuite, instalaciju seta fajlova koji sadrže Google servise, aplikacije, i, što je najbitnije – Play Store. I to je naravno radilo neko vreme, dok nije proradilo omiljena karakterna crta forumaša – sujeta. Korisnik zhangyang_haha koji je osmislio metod je skinuo potrebne fajlove sa cloud servera, jer mu ostali očigledno nisu dovoljno puta pričali: „Brate, kakav si ti car“, „Kad dođeš kod nas u XXYYZZ zemlju, vodimo te na pivo“… i slične hvalospeve. U svakom slučaju, metod i dalje postoji, ali da bi došli do fajlova potrebno je da se prijavite u QQ grupu i da tamo nastavite da hvalite njegove vlasnike. Zvanično objašnjenje pominje kršenje autorskih prava, ali je toliko naivno da se sada ne bismo upuštali u to.
U svakom slučaju, bez QQ grupe smo uspeli da dođemo do traženih fajlova i krenemo u proceduru:

Bekap vašeg sistema preko HiSuite

Fabrički reset telefona

Omogućavanje funkcionisanja telefona bez podešavanja naloga

Povlačenje bekapa (prvi od gore pomenutih fajlova) preko HiSuite i instaliranje na telefon

Reset telefona

Instalacija Google Apk fajlova (drugi od pomenutih fajlova) po numerisanom redu

Brisanje podataka/keša za sve aplikacije koje imaju naziv Google u sebi (Google Account Manager, Google Contacts Sync, Google Play services, Google Play Store i Google Services Framework)

Omogućavanje svih dozvola ovim aplikacijama

Reset telefona

Otvaranje Play Store i logovanje

Naravno, kako to uvek biva, nešto u ovoj proceduri nije bilo kako treba, i Play Store nije želeo da se pokrene. Ponovili smo sve korake ponovo, samo smo ovoga puta zamenili korake 6 i 7 sa korakom 3. Dakle prvo smo instalirali Apk fajlove, očistili keš i podatke, pa onda uradili povraćaj bekapa.

Ovoga puta rezultat je bio taj da je Play Store želeo da se pokrene, ali klik na Sign In dugme nije reagovao. Nekoliko brisanja keša, ponovnog instaliranja Google aplikacija i servisa preko postojećih nije dalo rezultate, a kako tema ima 22. strane nismo bili jedini koji su imali sličan problem. Nekima je rešenje bilo da prosto sačekaju desetak minuta i onda pokrenu Play Store, ali ne i nama. Neveliki broj dostupnih Mate 30 Pro uređaja čiji vlasnici žele Play Store uzrokovala je to da nema mnogo korisnika kojima je stalo da sve ovo proradi. Beskonačno mnogo pokušaja i neuspeha kasnije, probali smo da skinemo najnoviji Apk Play Store aplikacije koji je bio dostupan i voila – Play Store je proradio. A Sa njim i sve aplikacije koje su nam potrebne, osim Netflix-a koji prijavljuje nekompatibilnost sa našim uređajem.
Huawei Mate 30 Pro je fantastičan telefon, i tu nema dileme. Možda i najbolji sistem kamera sa kojima smo se dosad sreli, prefinjen dizajn, elegancija – sve je tu, osim Google servisa. I dok ovo u Kini, gde se ovaj telefon prodaje kao lud, ovo nije problem – za ostatak sveta jeste. Da, postoje alternativne aplikacije koje mogu donekle da pomognu kao zamena, ali to je ni 5% onoga na šta je prosečan Android korisnik, koji nije iz Kine, navikao. Čak i da zanemarimo sve ostalo – mBanking aplikacije ne funkcionišu, Google mape takođe, YouTube i društvene mreže, sigurno će svako pronaći dobar deo aplikacija za koje ne postoje alternative. Čak i u browseru prvo morate otići na www.google.com da biste obavili pretragu, jer u suprotnom dobijate pretrage kineskih sajtova. Prosto, ovo nije telefon namenjen za naše tržište, i tu nema dileme.

Mate 30 Pro je dobar pokazatelj zavisnosti od pojedinih aplikacija bez kojih ne možemo da zamislimo svaki dan. Ako je moglo da se desi Huawei-ju, šta sprečava Google da nam sutra uvede mesečnu pretplatu od npr. 2 dolara za korišćenje njihovih servisa i aplikacija? Android jeste open source projekat, ali su Google aplikacije i framework i dalje u privatnom vlasništvu, i to sa Mate 30 Pro postaje bolno jasno.

Ako za trenutak zanemarimo golgotu sa instalacijom Google servisa i aplikacija i posmatramo Huawei Mate 30 Pro kao telefon koji je došao sa potpuno funkcionalnim Google servisima mogli bismo reći da je ovo jedan od, ako ne i najbolji telefon ove godine. Brutalna kamera, nesvakidašnji dizajn, najviši kvalitet izrade, vrhunski hardver – i kao celina i pojedinačno ovaj telefon pleni u svakom pogledu. Jedina realna mrlja koju ima novi Mate je nesretno rešena softverska kontrola jačine zvuka. Sve ostalo je baš onako kako to svako godine očekujemo od nove Mate serije – ništa manje od savršenog.
 
Prednosti:

Veliki OLED HDR10 ekran sa zakrivljenim ivicama

Najbolji i najsvestraniji sistem kamera

Moćni Kirin 990 čipset, 8/256 GB

Android 10 i EMUI 10

Odličan dizajn

Dual SIM sa deljenim Nano memory slotom

Dva dana autonomija

40 W žično i 27 W bežično punjenje

IP68 otpornost

Veoma brzo otključavanje licem

IC blaster

Nedostaci:

Nedostatak Google servisa i aplikacija

Softverska kontrola jačine zvuka

Ograničena dostupnost – samo u Kini

Veoma klizav

Senzor otiska prsta ume da se zbuni

Mono zvuk

Nano memory slot, deljen sa SIM2