Huawei P10 Lite (video)

Nebojša Todorović
Lite, Compact, Mini i slični modeli, najčešće nešto manji pratioci flegšip uređaja mnogih proizvođača, jedno vreme bili su pravi hit. Od Samsung-a i HTC-a, preko Sony-a i LG-a, do ZTE-a i Huawei-a, mnoge kompanije su forsirale ovaj trend, da bi on u jednom trenutno značajno usporio. Tako danas recimo Samsung nema više Mini modele svoje Galaxy S serije (mada izlaze po 2 flegšip modela godišnje), kao ni LG, a ni mnogi drugi. Jednostavno su segmentaciju svojih modela postavili drugačije i ostali pri tome.
Ipak, Huawei se nije “predao” – P serija predstavlja mejnstrim vodeće modele, standardnijih dimenzija (spram Mate serije, koju čine fableti), i u njoj se već godinama nađe i po jedan Lite model.
  
Recept je vrlo jednostavan: “mlađi” brat flegšipa dobije nešto slabiji hardver, u vidu midrange čipseta i “klasične” kamere bez specijalnih efekata rezervisanih za skuplje modele, ali izgledom biva dovoljno sličan da ih je moguće pomešati; najveća razlika bude upravo vezana za stavku koja je većini kupaca najčešće osnovni kriterijum – naravno, mislimo na cenu.
Pokazalo se u prethodnih par godina da je ovakva postavka funkcionisala vrlo dobro: Lite modeli su bili dovoljno dobri da “pokriju” zahteve velike većine korisnika, posebno ako se manemo pomodarstva i držimo istinskih, realnih potreba, a cena je omogućila da budu dostupni širokom auditorijumu. Najzad, prodajni rezultati su potvrdili da se radi o stabilnoj poslovnoj ideji, pa ne čudi da je Huawei nastavio trend.
 

Šta više, čini nam se da je ove godine – svesno ili nesvesno – Huawei otišao i korak dalje. Konkretno, čini nam se da je razlika između P10 i “njegovog” Lite modela manja nego ikad, što će reći da je P10 Lite vrlo sposoban smartfon – i pored ostajanja u cenovnom rangu svojih prethodnika. Njihovi kvaliteti takođe nisu bili prošli nezapaženo, pa verujemo da će i P10 Lite lako naći put do korisnika. Kroz standardni prikaz uređaja kojem smo skloni, pokušaćemo da vam približimo zašto smo takvog uverenja.
[modul]specifikacija=9183[/modul]
 Kutija u kojoj dolazi P10 Lite je prilično zanimljiva. Skidanjem poklopca kutije dolazimo do osnove kutije, koja nije otvorena odozgo nego sa strane. Oprema koja stiže uz telefon složena je u dve manje kutije, koje se slažu u pomenutu osnovu, a između njih je prostor za telefon, iz kog on prosto isklizne naginjanjem čitavog sklopa. U kutijicama sa opremom zatičemo adapter za struju, micro-USB kabl, slušalice, iglicu za otvaranje kombo slota i uputstva za korišćenje.

Prošle godine je P9 Lite bilo vrlo lako pomešati sa modelom P9, posebno ako se gledalo sa prednje strane, imajući u vidu gotovo identične dimenzije i dizajn sa tek minornim detaljima koji su se razlikovali. Ove godine bojazni nema, usled činjenice da je na modelu P10 čitač otiska prsta prešao na prednju stranu, ispod ekrana, dok je Lite varijanta svoj čitač zadržala na poleđini uređaja.

No, ne računajući taj detalj, ostatak dizajna je “istog DNK-a.” Na P10 Lite ispod ekrana imamo samo Huawei logo, dok su iznad notifikaciona LED-lampica, zvučnik za razgovore, senzori i prednja kamera. Pozadi, pored pominjanog senzora otiska prsta, još jedan logo je prisutan, blizu donje ivice telefona, dok je kamera praćena blicem u gornjem delu, izdvojenom po nešto drugačijoj nijansi boje.

Sa donje strane telefona su micro-USB konketor, mono zvučnik iza nekoliko rupica na kućištu, kao i glavni mikrofon sa druge strane porta za punjenje i povezivanje sa računarom. Pomoćni mikrofon je sa gornje strane, gde je još samo 3.5-milimetarski ulaz za audio periferije. Sa leve strane je samo kombo-slot (dve nano-SIM kartice, ili jedna + micro-SD memorijska kartica), dok su desno dugme za paljenje, i za regulaciju jačine zvuka. Za razliku od P10, ovde su iste teksture i nijedno nije istaknuto nekom posebnom bojom.

P10 Lite je vrlo lep i elegantan telefon. Dizajnerski pristup nije komplikovan: linije su mu svedene i čiste, površi ravne, nema suvišnih detalja i upravo ova jednostavnost forme i “osvaja” korisnika. Uz to, staklene površine spreda i pozadi stvaraju odsjaj pri menjanju ugla pod kojim zraci svetla padaju na uređaj, i to u umerenoj i prijatnoj meri: nema šljaštećih efekata i preterane refleksivnosti.

Ipak, ono čega ima jesu otisci prstiju. U neku ruku, sa toliko stakla, bilo je i logično da ih bude, mada, istini za volju – viđali smo uređaje i gde ih je mnogo više (khm, khm – neko pomenuo iPhone 7 Jet Black ili HTC U11..?), pa se ovde ne žalimo mnogo. Ono što nas više zabrinjava je što je telefon ekstremno klizav. Ni spreda ni pozadi nema nikakvih ulegnuća niti izbočina, obe površine su perfektno ravne, i pošto su staklene – spustite P10 Lite na bilo koju površinu koja nije savršeno paralelna sa Zemljom, ili namazana lepkom, i on će skliznuti dole. Dakle, upotreba silikonske futrole kod ovog modela zaista deluje kao pametna ideja…

Ipak, ergonomija ovog modela je odlična. Po dimenzijama je “za dlaku” duži i širi od P10 (doduše, i ekran je malo veći), ali je i tako sasvim moguće baratati njime jednom rukom. U tome donekle pomaže i metalni okvir između staklenih površina, koji poboljšava hvat telefona i podiže opšti utisak o kvalitetu i izdržljivosti. U tom cilju bi pomoglo i da su stakla Gorilla Glass ili Asahi Dragontrail, ali nismo primetili da Huawei igde pominje ove brendove… No, i ovako je kvalitet izrade odličan, na šta smo i naviknuti kada je kineska kompanija u pitanju – bez obzira o kojoj klasi uređaja se radilo.
 P10 Lite je najbolje opisati kao pravog predstavnika midrange klase, barem kad je hardver u pitanju. Nekako plasman u određenu klasu pre svega određuje cena telefona (a u ovom slučaju, i ona je u domenu srednje kategorije uređaja), ali čipset takođe mnogo govori o ambicijama uređaja. I upravo čipset je kod P10 Lite taj koji govori da se ne bi valjalo zanositi i “ubacivati” ga u klase u kojima realno nije, iako par detalja iz tabele koju možete videti, lako možemo zateći i u listama specifikacija dosta skupljih uređaja.
[modul]specifikacija=9183[/modul]
Konkretno, ekran ovakve rezolucije i kvaliteta mogli smo videti i kod P9 (šta više, rekli bismo da P10 Lite ima i malo bolje karakteristike ekrana od prošlogodišnjeg flegšipa, ali o tome više u zasebnom odeljku), naša testna jedinica ima 3 GB, ali postoje i verzije sa 4 GB radne memorije (što je danas, ne računajući svega 2, 3 modela, maksimum ponude), i modul kamere deluje “nasleđeno” sa P9, a prednja je jedna od retkih koje dolaze sa autofokusom. Dakle, Huawei nikako nije “zakidao” ovaj uređaj, i pored Lite etikete.
 

Na kraju krajeva, iako čipset čak možda zaostaje za pojedinim drugim hardverskim komponentama – daleko od toga da sa njim postoji ikakvih problema. 16nm-arhitektura pored štedljivosti doprinosi i performansama, pa je Kirin 658 savršeno adekvatan i “vozi” ovaj model vrlo tečno i dovoljno brzo, gradeći tako jedno prijatno korisničko iskustvo.
Naravno, animacije možda nisu brze kao na P10 Plus, niti se hardverski zahtevne operacije obavljaju istom brzinom, ali Kirin 658 je razvijen od strane ćerke-firme Huawei-a, HiSilicon-a, i kako je softver razvijan tako da se savršeno uklopi sa hardverom, nikakvih zastoja i neprijatnih situacija u radu ovog modela nema. Rezultati sintetičkih testova potvrđuju da je jedna “mirna plovidba” prilikom korišćenja za očekivati, a ako bismo morali da iznesemo zamerku, bilo bi to na grafiku: grafički potprocesor Mali-T830 MP2 nije dorastao igranju poslednjih naslova na jačim podešavanjima, pa P10 Lite ipak ne bismo preporučili onima koji uređaj traže baš sa ciljem da im zameni mobilnu konzolu.
 Već neko vreme, softver na Huawei telefonima je prilično uniforman, u smislu da se radi o sistemu koji je ispeglan i sličan, barem vizuelno, na većini aparata ove kompanije. U slučaju P10 Lite modela konkretno, Android 7.0 Nougat je u osnovi svega, ali EMUI 5.1 korisnički interfejs je ono što vidimo, i baš usled njegovog prisustva, Huawei modeli su postali prilično prepoznatljivi i sa softverske strane.

Jednostavno, kao što stock Android ima svoju standardnu, prepoznatljivu formu, i EMUI je dobio svoju, posle nekoliko iteracija kroz koje je Huawei “gradio” ovo što imamo danas. Naravno, telefoni sa određenim hardverskim prednostima možda imaju i pokoju naprednu opciju dodatu na uobičajenu postavku, dok oni pristupačniji zadržavaju osnovni set mogućnosti – u slučaju P10 Lite modela, praktično sve je tu, koliko primećujemo, iako ne spada u red skupljih modela. Ovo su dobre vesti za sve zainteresovane za ovaj model, imajući u vidu koliko je samo EMUI “napakovan” opcijama, podešavanjima i ostalim detaljima koji korisniku daju mogućnosti za kontrolu nad uređajem.

Jedino što nam pada na pamet od “nedostataka” u odnosu na standardni P10, vezano je za opcije senzora otiska prsta – kako je kod njega senzor spreda, on može i da odigra ulogu navigacionih tastera, dok su kod P10 Lite oni “zakucani” za displej, kao on-screen softverski dugmići. Naravno, ovo ne vidimo kao osobit nedostatak, a i u ovoj varijanti (na leđima telefona) može se koristiti u svrhe u koje ne može kad je napred: za listanje fotografija u galeriji, snimanje skrinšota, stopiranje alarma, okidanje fotografije…

Navigacione tastere može da zameni i Floating Dock, dok ih je inače svakako moguće modifikovati, u smislu rasporeda, kao i dodati im komandu za svlačenje notifikacionog bara. U njemu su Quick Settings opcije potpuno drugačije dizajnirane od onih u stock Androidu, ali ovde nude više mogućnosti, uključujući i snimanje sadržaja ekrana. Interesantna je i opcija podele ekrana u split-mode u svakom trenutku, korišćenjem palčeva istovremeno.

Jednostavni mod korišćenja deluje pogodno za starije osobe, decu ili prigode poput kampovanja. Ako je nekome ekran prevelik, može ga “skupiti” u Mini Screen View, ili ako ne ceo ekran – a onda samo tastaturu, radi lakšeg unosa jednom rukom. Najzad, za razliku od prvih iteracija EMUI interfejsa, App Drawer je sada opcija, mada je po default-u isključen, tj. sve aplikacije su prisutne na Homescreen-ovima odmah po instalaciji.

A kada pominjemo aplikacije, po pitanju njih su nam malo pomešani utisci. Ukratko: ima ih previše; zašto to mislimo, objasnićemo odmah. Pre svega, pojedine aplikacije su duplirane, pa tako na telefonu zatičemo i Gallery i Photos aplikacije, koje, u suštini – rade isto. Ok, Photos je deo Google-ovog paketa, koji (pretpostavljamo) ne sme da se izostavlja i “umanjuje”, ali onda je možda Huawei-eva aplikacija suvišna – pritom, ovo nije jedini primer dupliranja…

Dalje, primećujemo i aplikacije koje zaista sa poslednjim verzijama Androida ne donose mnogo, znajući koliko je on sada stabilan i fluidan: Phone Manager (u koji su uključeni Lockscreen Clean-Up, Cleanup, Antivirus i slično) bio bi predvodnik ove klase, a ni HiCare ili HiGame nisu šampioni korisnosti… Na kraju krajeva, tu je i dosta čistog bloatware-a, tj. aplikacija koje ne bi trebale da se na telefonu nađu osim ako ih sam korisnik ne instalira: Trip Advisor, Asphalt Nitro, Spiderman, Health…

Neko bi rekao kako sve ove pomenute aplikacije ne čine neko posebno zlo (iako mnogo i ne koriste…) pa da ih baš istaknemo kao nepotrebne – ali zapravo ga i čine, u neku ruku. Naime, P10 Lite dolazi sa 32 GB interne memorije, od čega je posle naše pripreme telefona za korišćenje (a koja je na postojeće dodala tek 4, 5 aplikacija) ostalo samo 16.5 GB slobodno!
Naravno, sam sistem je sigurno tu prednjačio, ali opet bi bilo bolje da je više prostora dato korisniku da sam odluči kako bi ga popunio. Nadamo se da će Huawei poraditi malo i na ovom polju, i tako unaprediti svoj UI, koji je i ovako sjajno optimizovan, brz u radu i zaista sveobuhvatno ispunjen opcijama i podešavanjima.
 Dolazimo do vrlo interesantnog momenta u testu. Naime, za vreme boravka P10 Lite u našem posedstvu, bio nam je i jedan P10 pri ruci na kratko, pa smo mogli napraviti kratko poređenje ekrana (pored dizajna i izrade, što su polja na kojima je “raspored” jasan). Ukratko možemo reći: Lite model uopšte nije inferioran – naprotiv.

Izostavimo li činjenicu da P10 Lite nema Gorilla Glass zaštitno staklo, teško je naći parametar vezan za ekran na kom on “gubi” od skupljeg brata. Da se podsetimo na brzinu: P10 ima IPS-NEO LCD ekran, dijagonale 5.1 i Full HD rezolucije, što rezultuje sa 432 ppi; kod P10 Lite, ugrađen je LTPS IPS LCD panel dijagonale 5.2, na kojoj Full HD rezolucija “daje” 423 ppi. IPS-NEO tehnologija je osmišljena tako da i na LCD ekrane donese crne boje dubokog nivoa, dok je LTPS proces (Low Temperature PolySilicon) omogućio dodatno stanjivanje kompletnog mehanizma displeja, kao i brži odziv u korišćenju.
 
Zanimljivo je uočiti da crna boja na pristupačnijem od dva modela deluje dublje: ovo je posebno za poštovanje, imajući u vidu da je i na P10 ovaj parametar odličan. Pored toga, kontrast je na oba uređaja daleko iznad proseka za LCD displeje, dok su boje blago hladnije od idealnih na oba ekrana, no – opet nešto prirodnije na Lite modelu! Činjenica je, međutim, da je boje moguće softverski kalibrisati, i to nešto detaljnije od samog odabira moda toplote prikaza.

Postoji i noćni mod, koji umanjuje “sijanje” plave boje, mada je pitanje koliko će to pomoći korisnicima P10 Lite u mrklom mraku, pošto minimalni nivo osvetljenja nije baš najniži. Sa druge strane, maksimalno osvetljenje je sjajno (blizu 600 nita) i potpuno u nivou sa onim na P10, pa u kombinaciji sa vrhunskim kontrastom, omogućuje nesmetano korišćenje telefona i po Suncu. Sve u svemu – iako nam je i po specifikacijama delovalo kao da je ekran na P10 Lite “uzet” sa P9, posle druženja sa njim je ta ideja dodatno podgrejana, a kroz poređenje je zaključeno i potvrđeno da je svakako u rangu rešenja sa flegšip modela. Svaka čast za Huawei.
Baterija
Kapacitet baterije kod P10 Lite jeste nešto manji nego kod P10, ali je isti kao kod P9 Lite, a kako se autonomija tog modela pokazala vrlo dobrom, nismo očekivali nikakva neprijatna iznenađenja ni sa ovogodišnjim modelom. I, nismo ih ni dobili.

Pri našem standardnom korišćenju, od ustajanja do počinka, uz par benčmark testova, dosta fotografisanja i sinhronizacije na mnogim poljima, P10 Lite je uspeo da izvuče bezmalo 5.5h upaljenog ekrana. Praktično, zaključujemo da je uređaj u stanju da ponudi čitav dan upotrebe i zahtevnijim korisnicima, dok će onima koji ne drže smartfon konstantno u ruci – poslužiti i za dva dana korišćenja. Svakako da je u ovome pomogao i štedljivi 16-nanometarski čipset, ali i displej tehnologije koja kao jedan od ciljeva ima smanjenje potrošnje.
Negativna strana baterije P10 Lite leži u činjenici da je punjenje prilično sporo. Naime, potrebno je preko 2h da bi se od (skoro) prazne došlo do 100% kapaciteta. Ne radi se o katastrofalnom rezultatu, ali neki punjac sa većim izlazom bi, ako ništa, popravio situaciju. No, da ne cepidlačimo – svakako smo zadovoljni što je sama autonomija dobra, pa neka je i punjenje sporije. Bolje nego da je obrnuto…
 
 
 Posle ekrana, i kamera nam deluje kao zaostavština prošlogodišnjeg Huawei-evog flegšipa, P9. Naravno, on poseduje dve kamere, ali ovde logično mislimo na onu “u koloru”: radi se o 12 MP senzoru veličine 1/2.8″, sa pojedinačnim pikselima od 1.25 μm, a iza otvora blende od nešto “sporijih” f/2.2 (u smislu brzine “dotoka” svetlosti u senzor). PD autofokus je tu, kao i LED blic. Dakle, samo za OIS je uskraćen P10 Lite, ali i ovako postoji tu solidan potencijal, posebno za jednog “midrejndžera”.


Aplikacija kamere je opet standardna za Huawei. Sve se nalazi na 3 ekrana, između kojih se “šeta” prevlačenjem. Na centralnom su sa strana okidača fotografije prečice do galerije i video moda, dok su u gornjoj “traci” podešavanja filtera, odabir moda za ulepšavanje, blic i prelaz na prednju kameru. Čudno je da HDR nije takođe tu postavljen, nego je na levom ekranu, među ostalim modovima koje je moguće birati (Pro, Panorama, Slo-mo i slični). Desno su detaljnija podešavanja, i to za prednju, zadnju kameru i video postoje posebna, i brojna su. Dakle, kao i u ostatku softvera, Huawei nudi mnogo kontrole korisniku, samo što je u slučaju ove aplikacije intuitivnost pomalo zanemarena, kao i jednostavnost upotrebe.






Kvalitet fotografije je vrlo dobar, i rekli bismo – iznad proseka klase kojoj P10 Lite pripada, ako ne i na njenom vrhu. Fotografije snimljene po danu su odlične, sa dosta detalja i lepo reprodukovanim bojama. Može se reći da su na pojedinim primercima nešto tamnije, ali HDR ovo dosta popravlja, i vidi se koliko je on sad bolji kod Huawei-a, iako je i dalje malo konzervativan: dosta detalja je izvučeno iz senki, ali bez većih promena u oblastima jače ekspozicije.



Šuma nema mnogo ni gde bismo ga očekivali, a i dinamički opseg je u redu, čak i bez HDR-a. U uslovima slabije osvetljenosti, nivoi šuma očekivano rastu, zbog veće ISO vrednosti. Pa ipak, iako znatno mekše i “zrnastije” od dnevnih, fotografije nisu loše, posebno ako se ne fokusira objekat podosta udaljen od samog uređaja. U ostalim situacijama, čak i kada su nepredvidivi i nezgodni izvori veštačke svetlosti uključeni u kadar, P10 Lite se lepo snađe, opet – znatno bolje od očekivanog u njegovoj cenovnoj klasi.

Selfijima, sa druge strane, nismo toliko zadovoljni. Iako je prednja kamera među retkima koje poseduju autofokus, postprocesing nije baš na nivou, i zatičemo nekoliko problema. Nivo detalja nije sjajan čak ni za 8 MP koliko kamera poseduje, dok je šum vidljiv i po dnevnim uslovima. Ipak, veći problem su prilično slab dinamički opseg i rezultujuće vrlo isprane boje, koje samim tim, deluju neprirodno. Srećom, svi navedeni problemi deluju kao da se mogu donekle korigovati softverskom nadogradnjom, pa se tome i nadamo.
  
Video snimci se mogu načiniti u rezolucijama do 1080p, gde je maksimum postavljen na 30 fps. Njima smo, u suštini, zadovoljni. Frejmrejt je stabilan, detalja ima taman na nivou rezolucije, a boje su blago izbledele, ali bez većih nedostataka. Dinamički opseg bi mogao biti širi (opet, ne radi se o većem problemu), ali jedini pravi nedostatak kod videa je stabilizacija, koja nije za pohvalu, posebno prilikom kretanja. Pa ipak, dajemo snimcima prosečnu ocenu, sasvim usklađenu sa klasom u kojoj je P10 Lite, dok zbog kvaliteta fotografija stražnje kamere (što je najčešće najvažniji aspekt rada jedne kamere) – opšti utisak o njoj zadržavamo kao sasvim pozitivan.
 P10 Lite ima težak zadatak. Iako u imenu nosi i njegovo nasleđe, manje će ga korisnika porediti sa modelom P10 – više će komparacija biti sa njegovim direktnim prethodnikom, P9 Lite, koji se zaista odlično pokazao prethodne godine, kao vrlo izbalansiran telefon pristupačne cene. Prodajni rezultati su to i potvrdili.
  
Međutim, znali su u Huawei-u da će retko ko hteti da uzme novi model pored starog ako napredak nije vidljiv, te su mnoga polja unapredili, napravivši i od P10 Lite vrlo primamljiv uređaj. Pre svega, prikladan, štedljiv čipset „vozi“ sve operacije na telefonu u jednom tečnom maniru, dok verzije sa 4 GB RAM-a i 64 GB interne memorije gotovo da zadiru u domen luksuza. Kamera je takođe vrlo sposobna, a uz minorne softverske ispravke – mogla bi pošteno da zalazi i u viši rang. Autonomija takođe zadovoljava potrebe verovatno svih korisnika koji traže telefon iz klase kojoj P10 Lite pripada, a softver već tradicionalno nudi toliko podešavanje da ne postoji nešto što korisnik ne bi mogao sebi da prilagodi.

I, zaključak se nameće i sam: ista formula uspeha je primenjena još jednom, te pred sobom imamo model koji nema vidljivih slabih tačaka, u svim oblastim nudi mnogo – ponegde i neočekivano mnogo. Kako kupci u segmentu telefona srednje klase ne očekuju neke posebne „fancy“ opcije, nego prevashodno da sve ono krucijalno dobro radi – to sa P10 Lite i dobijaju, a i bonus pride. Stoga, deluje da srpski kupci (i naravno, ne samo srpski) imaju novi hit na tržištu pred sobom…
Za:
– Odličan odnos uloženog i dobijenog- Dobra autonomija- Ekran- Vrlo dobra kamera- Mnogo softverskih podešavanja
Protiv:
– Pomalo recikliran dizajn- Nedostatak brendiranog zaštitnog stakla (kako napred, tako i pozadi)