Aleksandar Božović
Filip Majkić
Huawei je ove godine napravio veliki iskorak po mnogim pitanjima. U nemilosrdnoj tržišnoj trci, oni žele da budu prvi. Kao takvi, moraju da ponude vrhunske uređaje koji će imponovati svima. To moraju biti telefoni bolji od onih kojima raspolažu rivali, ali isto tako i privlačniji, kvalitetniji, sa boljim pojedinačnim karakteristikama. To nije sve, jer se paralelno mora raditi na imidžu. Jedino tako se može doći do ogromnog broja potencijalnih kupaca. Za sada to kompaniji Huawei – uspeva.
Nakon P10 generacije, red je došao na P20. Već smo vam predstavili model P20 Pro, koji je flagship kompanije ove godine, budući da ima značajnijih razlika u odnosu na P20, za razliku od prethodne godine kada je razlika između P10 i P10 Plus modela bila uglavnom u veličini. No, razlika nema previše. Nešto veći ekran, impresivnija kamera i OLED ekran naspram IPS ekrana u P20, to su u najkraćem aduti P20 Pro telefona. Međutim, da li je on potreban svakome, ili će možda ipak standardni P20 da “pogodi žicu” brojnih korisnika širom sveta? Otkrijmo.
Test: Huawei P20 Pro
Pre nego što nastavimo, preporučujemo da ponovo pročitate test P20 Pro telefona. Prosto, ne samo da se radi o sličnim uređajima, već ćemo koristiti dosta referenci, kao i međusobnih poređenja kako bismo otkrili da li ima smisla da idete na skuplji telefon i ukoliko ima, koliko i u kojim situacijama.
Dizajn
Po navici, Huawei telefone isporučuje u bogatom pakovanju luksuznog dizajna, ali mi smo ovog puta dobili samo sempl bez ikakvih dodataka. No, znamo šta će biti isporučivano u finalnom paketu. U njemu će biti turbo punjač sa USB-C kablom, što će obradovati sve koji puno koriste telefon. Takođe, tu će se naći i bubice, kao i adapter za USB-C. Slično kao i P20 Pro, P20 je od onih telefona koji ne podržavaju 3,5-milimetarski konektor za slušalice, pa je ovo način da se sa time izađe na kraj.
P20 je naslednik P10 formule. To znači da telefon nije preteranih dimenzija, već je vrlo pogodan za držanje u jednoj ruci. Njegova debljina iznosi svega 7.7 milimetara. No, u dizajnerskom smislu, on svakako predstavlja otklon od prethodne generacije i teži pravcu koji je uspostavio Apple sa svojom iPhone X formulom. Ne ulazeći u to koliko nam se ta formula (ne) dopada, ne možemo a da ne konstatujemo da nam je žao što brojni Android proizvođači koji kao da su našli svoje dobitne kombinacije nakon dugih potraga listom prelaze na dizajn koji je ustanovio veliki rival. Što nas pomalo vraća na priču sa početka – ko želi da bude broj 1, mora da bude korak ispred rivala, umesto da ide za njima. Mada je tačno i da ko želi da pretekne broja 1 mora da ga prati dokle god on vodi trku.
Sve u svemu, telefon odlikuje izrez u vrhu prednje strane, dok je ispod ekrana smešten skener otisak prsta, po tradiciji jedan od najbržih i najpreciznijih u industriji. Huawei ističe da skener prepoznaje otisak za svega 0,4 sekunde, a možemo potvrditi da u praksi odlično radi.
Slično kao i kod modela P20 Pro, taj izrez možete softverski sakriti, što je srećna okolnost i Huawei zaslužuje pohvale u tom smislu. Ono što nije moguće ukloniti jeste dizajn sa zaobljenim ivicama i stil koji čini da telefon deluje kao da je njegovo kućište zapravo nekakva maska u koju je ubačen. To smo mišljenje imali i za iPhone X, i za P20 Pro, i imamo ga i ovom prilikom.
FullView ekran razvučen od ivice do ivice sa prednje strane to donekle maskira, ali je osećaj svakako podstaknut čim bacite pogled iz bilo kog ugla i vidite razliku između značajnije zaobljene zadnje strane, manje zaobljenih prednjih ivica, te kontrast između crne boje ivica spreda i ostatka kućišta. Srećna okolnost jeste da je pomenuti efekat zapravo najmanje izražen na telefonima crne boje, pošto su i prednja strana i zadnja strana u koju ona „upada“ iste boje, ali bi se to jasno videlo kada bi poleđina bila druge boje, pošto je prednja strana crna na svim telefonima.
Ono što je nesporno jeste kvalitet izrade. Telefon ima metalni frejm optočen staklom sa obe strane, prednje i zadnje. Takođe bismo pohvalili upotrebu boja. Naime, Huawei se definitivno od ostatka tržišta razlikuje po interesantnim nijansama boja koje koriste i sigurno će vam telefon upasti u oči kada ga pogledate iz bilo kog ugla, što zbog prelivanja nijansi, što zbog igranja svetlosti i senke. Sasvim sigurno, reč je o vrlo lepom telefonu.
Kao i kod ostalih telefona sa odnosom stranica od oko 2:1, i kod P20 uređaja je hvat prilično dobar. Zapravo, smatramo da je ovo jedan od najboljih telefona kada je hvat u pitanju. Sa ne tako preteranom dijagonalom od 5,84 inča, odnosom strana od 18.7 : 9 i zaobljenim stranicama, naročito pozadi, veoma je zgodan za držanje. Ipak, postoji i mala začkoljica – zadnje staklo je izuzetno klizavo i o tome treba voditi računa prilikom rukovanja. P20 nije tako otporan kao P20 Pro – naspram IP67, ovde imamo samo IP53 sertifikat o blagoj otpornosti na prljavštine i prskanje tekućinama.
Na zadnjoj strani se nalazi i dual Leica kamera sistem, još jedna stvar koja je ostala od prethodnika. Doduše, sada su smeštene jedna ispod druge umesto jedna pored druge, ali to nije toliko važno. Desno se nalaze tasteri za paljenje ekrana i zvuk. Levo je pozicioniran Dual SIM slot, koji nije hibridnog tipa, budući da P20 ne podržava korišćenje memorijske kartice. Na donjoj strani je zvučnik, koji sa gornjim zvučnikom za razgovor kreira stereo zvuk. Na donjem delu telefona je smešten i USB-C port.U kompaniji Huawei su uvereni da je jedini pravi put da firma razvija svoj sopstveni hardver i softver. Ne ulazeći u širu problematiku takvog pristupa, jedno je sigurno – tada je moguće odlično optimizovati i hardver i softver za odgovarajuću upotrebu. Huawei P20 koristi sličan čipset kao i Huawei P20 Pro, odnosno Huawei Mate 10 Pro, u kojem je isti i debitovao krajem prošle godine.
Pogađate, to znači da Huawei koristi svoj Hisilicon Kirin 970 čipset. On je dosta napredovao u odnosu na ranije varijacije Kirina i sada se ravnopravno takmiči na high-end polju sa drugim čipsetovima. Reč je o 10-nm čipu koji raspolaže sa dosta hardverske snage, ali i specifičnim mogućnostima koje ćemo spomenuti ispod. Raspolaže sa osam jezgara, od čega četiri rade na 2.4 GHz, a četiri štedljivija na 1.8 GHz. Za grafiku je zadužen Mali-G72 MP12 GPU, gde broj 12 označava broj njegovih jezgara.
[modul]specifikacija=9400[/modul]
Ovaj čip kompanije Huawei ima ugrađeni NPU, odnosno Neural Network Processing Unit. Huawei voli da jednostavno kaže da njegov telefon – ili sada več bolje reći telefoni, pošto je ovo treći takav uređaj na našem testu a i u stvarnom svetu – ima AI. Huawei je neko vreme razvijao veštačku inteligenciju, i sa modelima kao što su Mate 10 Pro i P20 Pro je trud počeo da se isplaćuje. Ideja je da korisnik koristi uređaj kako želi, a AI je tu da mu pomaže putem naprednih algoritama, nudeći mu opcije poput prepoznavanja objekata, prilagođavanja scena u realnom vremenu tokom fotografisanja i slično. Jednostavno, Huawei je zahvaljujući hardverskoj ugradnji logike za AI dobio mogućnost da ga koristi u većoj meri i “prožme” funkcije telefona raznim vidovima asistencije kojoj nije potrebno vreme za učenje i prilagođavanje, ili pak konekcija sa internetom.
P20 dolazi sa 4 GB RAMa i 128 GB interne memorije. To znači da P20 Pro ima 2 GB sistemske memorije više (to jest, 6 GB), ali su po pitanju internog skladišta oba telefona prilično izdašna. Sumnjamo da će prostora zafaliti, ali ovde moramo da ponovimo da nema slota za memorijske kartice. Ovaj Dual SIM telefon ne podržava proširenje memorije i o tome treba voditi računa.
Sintetički testovi daju rezultate praktično identične onima sa P20 Pro modela, što je i očekivano. Sa druge strane, najnoviji Exynos i Snapdragon čipovi će u sintetici biti nešto ispred, ali u realnoj praksi ne verujemo da ćete po ičemu moći da primetite tu vrstu zaostatka. Izuzimamo grafiku, doduše, ali ona je uvek neka posebna priča.
Ono što ipak definitivno opterećuje P20 i P20 Pro jeste – primetno zagrevanje. Zabeležili smo ga na Pro verziji, beležimo ga i ovde. Ono što je dobro jeste da je intenzitet zagrevanja nešto niži u P20 modelu u odnosu na P20 Pro. Nismo sigurni zbog čega je tako, s obzirom da oba telefona stižu sa identičnim hardverom. No, P20 postane mlak, ali nikada neprijatno topao – za razliku od P20 Pro, koji ume da se poprilično zagreje.P20 dolazi, isto kao i P20 Pro, sa najnovijom verzijom operativnog sistema i korisničkog interfejsa. Reč je o Android 8.1 Oreo operativnom sistemu, uz koji stiže i istovetna iteracija (8.1) EMUI korisničkog interfejsa. Ponovo, ne možemo a da ne konstatujemo da ne vidimo posebno neka naročita unapređenja u ovoj verziji – čak ih nismo u tolikoj meri našli ni u Oreu naspram Nougata samih po sebi.
Ono što je mnogo bitnije za korisnike jeste da istaknemo koliko je zapravo P20 brz telefon u svakodnevnim operacijama. Simultano korišćenje, apdejtovanje, pristizanje obaveštavanja i uopšte multitasking se odvijaju bez ikakvog zastoja. Sve operacije su vrlo tečne, kretanje kroz menije brzo i intuitivno, uopšte gledano fluidnost je na zavidnom nivou i P20 je odličan po tim pitanjima.
Huawei uz svoje telefone isporučuje sa EMUI interfejsom, koji izaziva dvojake reakcije. Sa jedne strane, ogroman broj opcija je omogućen, praktično predat korisnicima u ruke, sa brojnim podešavanjima i mogućnostima prilagođavanja. Sa druge strane, to se neće dopasti svima, jer mnogi žele manji broj jednostavnijih opcija, a tu je i pitanje grafičkog rešenja. Te stvari se nisu promenile ni za pedalj u odnosu na ranije generacije. Možete detaljno prilagođavati ekran, ponašanje baterije, menjati navigacioni interfejs, sve po želji i volji.
Slično kao i kod P20 Pro, prvi potez nam je odlazak u Display opcije, gde brzo nalazimo opciju “Notch” i eliminišemo izrez na vrhu ekrana. Kako to uraditi, možete videti u gornjem video prilogu – princip je identičan. Android proizvođači se takmiče ko će ubaciti više informacija u izreze i učiniti ih korisnijim, ili koliko će izrez biti manji nego kod Apple-a. Ova softverska opcija je – sjajna! Istina, pod nekim uglom možda ćete primetiti da je nijansa crne drugačija, ali to je mali kompromis za ono što ta opcija u stvari donosi – vaš telefon zapravo dobije sopstveni karakter.
Standardno, Huawei nudi ogroman broj opcija i aplikacija. Tu je veliki broj alatki, tu je health aplikacija koja može pomoći u vođenju računa o zdravlju i ponekada zaista otvoriti oči nekim podatkom ili činjenicom čak i ukoliko niste strastveni vežbač, imamo pominjani Translator koji se oslanja na AI. AI podrška je tu i ne samo da ćete je imati u kameri gde će optimizovati scene, već ćete uživati i u mogućnostima Translatora, koji će biti ekstremno koristan gde god da se zaputite.
Tim rečeno, telefon se blago greje – manje nego P20 Pro svakako, ali ipak primetno. Nismo sigurni šta je razlog tome, ali je definitivno tačno da se tokom benčmarkovanja i igranja 3D igara generiše pozamašna toplota. Naravno, to se i očekuje, ali samo konstatujemo da se radi o primetnoj količini toplote. Ne mislimo da je reč o ičemu naglašenom, a videćete i da po pitanju autonomije baterije P20 za razliku od P20 Pro ima i dužu autonomiju, što nam sugeriše da je i po tom parametru zagrevanje manje izraženo, ili makar manje škodljivo.
EMUI ima ogroman broj opcija i mogućnosti. Standardna pretraga radi savršeno i omogućava da vrlo lako pronađete opciju koju priželjkujete ukoliko ne možete u sekundi da se setite gde je zapravo smeštena. Huawei ima obilje opcija i definitivno ćete se navikavati ne sve mogućnosti duže vreme. Sama optimizacija je odlična i telefon se ponaša veoma dobro. Kretanje kroz menije je fluidno i intuitivno. Ono što nam se ipak dogodilo u dva ili tri slučaja jeste da softver jednostavno “pukne” i vrati nas na početni ekran. Istina, kako se radi o semplu, moguće je da je u tome problem. Celokupno iskustvo svakako nije narušeno.
Na kraju, pomenimo i logovanje putem prepoznavanja lica, koje smo isprobali na P20 Pro, a prisutno je i ovde. Utisci su nam isti – izvanredni. Logovanje funkcioniše odlično i, što je najbolje, ne traži od korisnika potez više. Reč je o sistemu koji prepoznaje vaše lice i omogućava vam pristup telefonu. Sve funkcioniše veoma jednostavno – potrebno je da “enrolujete” vaše lice u odgovarajućim opcijama softvera. Nakon toga, kada god tapnete ekran ili pritisnete dugme za paljenje sve što je potrebno jeste da postavite telefon ispred lica tako da ga prednja kamera vidi i – to je sve. Nema poteza više, odnosno za razliku od Apple rešenja, ne morate da slajdujete prstom nakon prepoznavanja da bi vam se omogućio pristup ekranu, što nismo razumeli zbog čega je neophodno. Sve radi vrlo brzo i efikasno, a softver se ne da zbuniti čak ni u ekstremnim uslovima, ni u vrlo mračnim uslovima, pa čak ni kada smo lice postavljali pod razumnim uglovima u odnosu na prednju stranu telefona i prednju kameru.Ekran
Ovo je stavka koja P20 ipak ne čini tako poželjnom, makar u inicijalnom smislu. Do sada smo naučili, OLED ekrani su jednostavno najbolji i nude fantastično iskustvo. Sa druge strane, Huawei OLED ekrane koristi isključivo u top Pro modelima, kao što smo Mate 10 Pro i P20 Pro. Huawei P20 stiže sa LTPS IPS ekranom – veoma dobrim i kvalitetnim, ali ipak samo IPS ekranom. Sa druge strane, neke firme ugrađuju OLED ekrane i na telefone srednje klase, pa to ipak utiče na utisak o telefonu, budući da se ipak radi o modelu visoke klase.
P20 ima LTPS IPS ekran od 5.8 inča. Odnos stranica je nešto izduženiji od standardnih 2:1 i iznosi 18,7 : 1. U skladu sa time je i rezolucija, koja iznosi 2244 x 1080 piksela. To u praksi znači da imamo gustinu prikaza od oko 428 piksela po inču. Pokrivenost prednje strane telefona ekranom je deklarisana na skoro 80,5%. Opcije podešavanja ekrana sofdtverskim putem su brojne i veoma, veoma detaljne za jedan telefon. Možete prikaz zaista veoma dobro prilagoditi sopstvenim željama i potrebama.
Sam prikaz je veoma dobar, ali ipak nije na nivou OLED-a. Ipak, možete u priličnoj meri prilagođavati prikaz. Dodatne opcije za rad sa ekranom su brojne i detaljne. Možete aktivirati režim sa filtriranom plavom svetlošću, možete prilagođavati toplinu boja ili menjati režim prikaza. Prikaz je veoma dobar, ali bismo superlative ipak ostavili za OLED koji je definitivno pravo rešenje za top modele. I to je jedna od retkih stavki koje se mogu zameriti ovom telefonu – njegova cena je poprilična i porasla je taman da bude u rangu drugih top modela, koji se u većoj meri mogu podičiti OLED ekranima.
Dakle, prikaz je veoma dobar, i verovatno da nikada nećete imati primedbi osim ukoliko nemate u istom momentu i neki OLED uređaj da poredite prikaze (na primer, P20 Pro). Pored toga, možete da uštedite energiju odabiranjem niže rezolucije ekrana. Da li je viša rezolucija od one sa kojom se telefon isporuičuje neophodna? Iskreni da budemo, nije, ne vidimo neku naročitu poentu odlaska u ultravisoke rezolucije i ne bismo to zamerali.
Baterija
Huawei P20 raspolaže baterijom od 3400 mAh. U poređenju sa onim što imamo na P20 Pro, to bi trebalo da rezultuje manjom autonomijom, ali ispostavlja se da nije tako, naprotiv. P20 baterija traje duže. Konkretno, nakon 10-satnog YouTube videa ostalo je još nešto preko dvadeset procenata baterije, dok P20 Pro nije uspeo da izdrži ceo video, već nakon osam sati baterija posustaje. Naravno, to nije jedina stvar koju ćete koristiti na telefonu, ali je dobar ilustrator. Moramo reći da nismo baš sigurni da li je primerak P20 Pro koji smo ranije testirali potpuno reprezentativan, jer nam je takvo ponašanje nelogično, a uređaj se dosta zagrevao. I P20 ume da se zagreje, mada ne toliko, a svakako ne da to ostavi uticaj na bateriju.
Kako bilo, korisnici mogu biti zadovoljni. Telefon sa lakoćom izdržava dan i po korišćenja, najverovatnije će svima potrajati dva dana osim u najekstremnijim slučajevima, ponekima i više. To je odlično. Stvari će biti još bolje sa Turbo punjačem koji veoma brzo puni bateriju, ali koji mi nismo imali jer nismo dobili puno pakovanje. Ukoliko bude bio iole kao kod P20 Pro – a biće – napuniće bateriju izuzetno brzo. Sa druge strane, malo upozorenje ukoliko ne koristite Turbo punjač – sa običnim USB-C kablom povezanim na USB port punjenje traje strahovito dugo – otprilike, oko 40-50 minuta za 10% baterije, što u praksi rezultuje poprilično dugim punjenjem. Stoga svakako preporučujemo Supercharge punjenje.
Audio
Ni ova stavka ne može da izbegne poređenje Huawei P20 i P20 Pro telefona. Dok potonji ima faktički stereo sistem, P20 raspolaže samo jednim zvučnikom. P20 Pro ima snažan zvučnik iz koga pušta zvuk koji je faktični zvučnik za razgovor. P20 ima zvučnik smešten na donjoj ivici telefona. On je prilično glasan, ali nije idealan.
Takođe, treba reći da uz telefon treba očekivati slušalice sa adapterom. Kod P20 Pro nismo bili naročito zadovoljni kvalitetom, što očekujemo i ovde. Verovatno će vam trebati i adapter za USB-C na 3,5-mm koji se dobija u kompletnom pakovanju. Naime, P20 nema 3,5-milimetarski priključak.Saradnja Huawei-a i nemačke kompanije Leica upostavljena je još kolaboracijom na razvoju kamere za model P9, pa je sasvim logično bilo da se nastavi, budući da je zabeležen fin tržišni uspeh. Sama konfiguracija kamera na P20 je pre nalik na Mate 10 Pro nego na P20 Pro, pošto se radi o dve kamere od 12 i 20 megapiksela, umesto moćnog sistema sa tri kamere, od kojih jedna raspolaže rezolucijom od čak 40 megapiksela. Kako bilo, postavlja se pitanje – da li je P20 dovoljno dobar?
Utisci o Huawei aplikaciji za kameru su u suštini standardni i očekivani. Reč je o jednostavnoj aplikaciji koja je logično osmišljena, gde slajdovanjem menjate modove, a prevlačenjem strana levo i desno pristupate dodatnim opcijama. Na glavnom ekranu su prečice za galeriju, blic, specifične opcije poput portreta i slično. Nažalost, nema direktnog tastera za HDR aktivaciju, već morate da napravite koji potez više i uđete u spisak režima snimanja pa odaberete HDR. Postoji Pro mod sa nekim dodatnim opcijama, ali generalno, nemamo mnogo toga da zamerimo u ovom domenu.
Veliki broj modova za slikanje je prepoznatljiva stavka za Huawei. Međutim, ideja korišćenja novih generacija AI telefona jeste upravo da koristite automatski režim slikanja, a da telefon automatski optimizuje scenu kako bi željene stavke došle do izražaja, bilo to plavetnilo neba, dlake na vašem ljubimcu ili zelenilo biljaka. AI navodno startuje sa podrškom za prepoznavanje preko 500 različitih scena i optimizuje parametre fotografisanja, kreirajući najbolji mogući scenario u svakoj prilici, makar u teoriji.
Same kamere su smeštene na poleđini. Imamo senzor u boji od 12 megapiksela i monohromatski senzor od 20 megapiksela. RGB senzor od 12 megapiksela ima veličinu piksela od 1.55 µm, kao i otvor blende od f/1.8. Sa druge strane, možda je i važniji podatak da podržava sistem optičke stabilizacije. Takođe treba reći da je senzor nešto većih dimenzija nego na Mate 10 Pro. Monohromatski senzor od 20 megapiksela se prevashodno stara o nijansiranju svelosti, te stoga ima otvor blende od f/1.6. Ovaj sistem može da se podiči 2x zumom bez gubitaka – nazivaju ga hibridnim, a u praksi smo zadovoljni rezultgatom koji se postižu. Takođe, tu su phase detection i laserski autofokus, te LED blic. Sistem je manje-više dobro poznat i dobio je od DxOMarka još veću ocenu od Mate 10 Pro kamera – 102 naspram 97 (najviša ocena je, pogađate, rezervisana za P20 Pro koji je dobio 109 poena).
Primeri 2X zuma:
Kakvi su nam utisci tokom korišćenja P20 kamere? U suštini, stavka koja pada na um jeste – odličan all-rounder. Možda je i šteta što smo prvo isprobali P20 Pro koji je definitivno sjajan, pa nekako apsolutni superlativi trebaju pre da idu njemu nego P20. Ipak, ovaj sistem je dodatno evoluirao u odnosu na ranije iteracije i zbilja je fantastičan za svakodnevno korišćenje u praktično bilo kojoj prilici. Utisak je prilično povoljan. Slike su veoma dinamične i zasićene taman koliko treba, sa dobom dinamikom i vernošću boja, što posebno cenimo.
Malo upozorenje – pazite na modove snimanja i intenzitete filtriranja, ukoliko koristite različite modove snimanja, koje su zaista vrlo raznovrsne. Prosto, softverski uticaj na snimanje je na Huawei telefonima posebno izražen. Nekada treba biti umeren i ne preterivati sa filterima i modovima snimanja, da ne biste došli u situaciju da krajnji rezultat bude dosta slabiji u odnosu na ono što se moglo postići. Softverska “petljanja” u posao kamere su izuzetno osetljiva i nekada je bolje ostati po strani i koristiti samo ono što se mora.
Stavka koja je, rekli bismo, dodatno uznapredovala u odnosu na P10 i Mate 10 Pro, koji su koristili sličan sistem snimanja, jeste – noćno snimanje. Slike su ovde još bolje i punije detalja – ne kao na P20 Pro (ah, opet se ponavljamo), ali svakako na jednom veoma izraženom i pohvalnom nivou. Ubrzanje hardvera zapravo čini režim noćnog snimanja upotrebljivim, za razliku od modela srednje klase, što ćete moći da čitate u nekom drugom testu. Zaista se čudimo kako Huawei uspeva da izvuče toliko detalja iz prilično mračnih scena. Recimo, na trećoj slici dole možete pomisliti da sija ulična rasveta sa svih strana, dok zapravo grupa drveća stoji u gotovo mrklom mraku. Zaista, odličan rezultat.
Što se video snimanja tiče, tu je da posluži, ali definitivno je to slabija tačka ove kamere, baš kao i na P20 Pro. Teoretski, podržano je 4K snimanje u 30 fps, ali je ipak bolje snimati u 1080p u 30 ili još bolje 60 fps gde su dostupnije razne softverske mogućnosti, a premda rezultat svejedno nije posebno impresivan, deluje nam da bi ovaj mod upravo trebalo koristiti. Da nas ne shvatite pogrešno, video nije loš, ali svakako nije na nivou koji kamera pokazuje u snimanju fotografija. Da ne zaboravimo da spomenemo i “slow motion” video koji je takođe prisutan – 960 fps u 720p rezoluciji. No, baš kao i kod ljutog konkurenta iz Južne Koreje, ovi snimci traju svega par sekundi – to jest, 0,4 sekunde se razvuče na par sekundi i to je to. Ne naročito upotrebljivo u praksi i pre prilagođeno osobama koje žive od Instagrama nego običnim ljudima kojima bi svakako dobro došlo da telefon može da razvuče duži vremenski period.
Na samom kraju, tu je prednja kamera od 24 megapiksela, identična onoj sa P20 Pro. Stoga ne čudi da su i utisci identični. Prednja kamera nudi dosta opcija, uključujući zamućenje pozadine. Hvata priličan broj detalja, tu i tamo slike će ispasti iz fokusa, ali bi neko insistiranje na tome zaista bilo zadiranje u sitna crevca. Raspolaže otvorom blende od f/2.0 i takođe joj asistira AI sa raznim opcijama ulepšavanja. Takođe, noćno snimanje je odlično. Ponavljamo raniji zaključak – ovo je sjajan telefon za noćne izlaske i žurke, odnosno idealan da ovekovečite uživanje u provodu, hrani, vremenu provedenom sa prijateljima.
Sve u svemu, P20 ima odličnu kameru i reč je o jednom od najboljih sistema. I Huawei i njegov partner Leica zaslužuju čestitke.Ukupan utisak o P20 telefonu je izuzetno povoljan. Kada bi egzistirao u vakuumu, rekli bismo da nema potrebe da razmišljate o nekom drugom uređaju. No, u životu ništa nije apsolutno, već je sve relativno. Takođe, Huawei više nije brend koji pokušava da se progura na tržište, niti neko ko nudi tek dovoljne karakteristike po primetno pristupačnijoj ceni. Ne, Huawei ima ambiciju da bude predvodnik tržišta, ima najviše ambicije, pa ga iz tog ugla i treba posmatrati.
Verovatno vas najviše interesuje odgovor na pitanje da li ima smisla ići na skuplji P20 Pro, koji košta nekih 20-ak hiljada dinara više od standardnog P20. Iako razlika u ceni deluje pozamašno, cena od nekih 90 hiljada dinara je već u startu prilična. Naše mišljenje je da – vredi. Dobijate OLED ekran, 2 GB memorije više, stereo zvuk, najbolju kameru na tržištu (naspram odlične kamere u P20) i to je definitivan utisak. No, ukoliko vam nije potreban pomenuti spisak opcija, možete sasvim slobodno da se opredelite i za P20, jer ima svojih dobrih osobina.
Pre svega, P20 je telefon koji ima ambiciju da bude lako nosiv u jednoj ruci, što tanji i elegantniji kako bi ispunio upravo taj cilj. To i uspeva – naravno, uz potrebnu pažnju zbog klizavog staklenog kućišta – zahvaljujući dijagonali od 5,8 inča i samo 7,7 milimetara debljine. Staje u svaki džep, odličan je u svakodnevnoj upotrebi i realno posmatrano radi izuzetno brzo, dovoljno da ne primećujete bilo kakav zaostatak u bilo kom smislu. Takođe, na našem testu se ispostavilo da ima trajniju bateriju u odnosu na P20 Pro, što je još jedna stavka za preporuku.
No, ostaje činjenica da P20 deli neke nedostatke sa top modelom, poput odsustva 3,5-mm konektora ili microSD slota. Možda ozbiljnije pitanje jeste pitanje cene – ukoliko se ide ka šestocifrenim dinarskim iznosima, verovatno će mnogi ići na flagship modele, a to P20 više nije – sada je to P20 Pro. No, sasvim je sigurno da se radi o odličnom telefonu, koji pruža izuzetno puno za uložen novac. U tom pogledu, ovo je definitivno i dalje Huawei kakvog znamo.
Prednosti:
– Odlična izrada – Performanse – Odlična kamera – AI i način funkcionisanja u praksi – Autonomija
Nedostaci:
– Izrez (koji se srećom može rešiti) – Izbočina kamere – Bez microSD slota i 3,5-mm konektora Cena: 90 hiljada dinara
