Petar Gredelj
Dva meseca su prošla od kako je Huawei predstavio svoju P40 seriju telefona: toliko se toga u međuvremenu dogodilo, čini se da je prošlo šest meseci a ne dva. Nakon P40 pro modela, nakon njega i P40 Lite, na test nam je stigao i Huawei P40.
Ovo je istovremeno prilika i da vidimo šta se u međuvremenu dogodilo po pitanju aplikacija, Google servisa i svega ostalog što ove sjajne telefone otima iz razmišljanja solidnog broja kupaca. Mi smo se kao što znate bavili tom temom, prikazali kako izgleda život bez Google servisa – a šta se u međuvremenu dogodilo? Neki novi i dobri, neki novi i loši momenti po aktuelne i buduće korisnike Huawei telefona.
Ono što se jeste dogodilo nakon našeg testa P40 Pro telefona i naročito – video priloga o životu bez Google servisa: postoji rešenje da se i to promeni i da Huawei telefone koristimo u svojih 98-99 posto potencijala, bez ikakvih problema. Da imamo i Google prodavnicu, i Google servise, da sve radi onako kako smo navikli: YouTube, Gmail, Maps, navigacija…
Evo to dokazuje i ovaj naš primer – Huawei P40 je u potpunosti operativan, sve čega ima u Google prodavnici od aplikacija može da se nađe, pa… skoro. Da li će sve raditi? Da, kažu da ima izvestan broj aplikacija koje ne funkcionišu ali je on zaista minimalan. Da, naravno da postoji šansa da naiđete na takve aplikacije ali to bi morali sami da istražite – uglavnom, smatramo da je situacija vrlo povoljna.
Ko želi Huawei telefon već zna kako se ovo može uraditi, ali za one koji ne znaju: posle svega desetak dana nakon objave P40 serije na mnoštvu sajtova i YouTube kanala objavljeno je uputstvo za instalaciju Google servisa na svim Huawei telefonima koji ih zvanično ne podržavaju. Procedura traje desetak minuta i može je uraditi svako ko zna išta o telefonu ili računaru, samo je od kritične važnosti da pratite svaku reč uputstva i sledite instrukcije onako kako su napisane. Bilo šta da preskočite ili promenite redosled – neće raditi. Tih uputstava, ima dovoljno ako ste voljni da ih potražite.
Procedura funkcioniše evo već puna dva meseca: da je neko želeo to da onemogući, već bi to do sada uradio – pa samim tim to je jedna briga manje za potencijalne kupce Huawei telefona u ovom momentu.
Dakle, ukoliko želite Huawei telefon, na svaki mogu da se instaliraju Google servisi i aplikacije, zahteva malo truda ali nije ni teško ni nemoguće.
Naravno, App Gallery je takođe svakim danom sve bogatiji aplikacijama, pa i onim lokalnim pa sve one muke o kojima smo govorili i koje smo mučili, nemaju ni izbliza težinu kao pre par meseci. Sve radi normalno, aplikacije najnormalnije apdejtujete na novu verziju preko App store-a.
P40 je telefon za one koji ne vole veliki telefon – ili pak za one koji bi nekih 90 procenata potencijala P40 PRO modela a da za njega plate nekih 30 hiljada dinara manje. P40 jeste osetno manji ali i lakši telefon – čitavih 35 grama. Staklo napred i pozadi ali i malo iznenađenje – IP53 rejting zaštite od vode i prašine, ne onaj najbolji IP68 kao kod vodećih modela. To znači da se ne bi previše trebalo igrati po tom pitanju, ako ga poprskate neće mu biti ništa, ali potapanje u vodu, ne bi baš preživeo.
Ekran je naravno OLED, vrlo svetao, čak i pri 50 posto osvetljenja kada smo testirali YouTube test baterije i poredili ga istovremeno sa još jednim telefonom na testu. Dijagonala, 6.1“ – dakle nekih pola inča manji ekran nego kod Pro modela, rezolucija 1080×2340 piksela – a ekran nije zakrivljen već ravan. Nekima će se dopasti, drugima ne… ko šta voli. Nema HDR podrške, nema 90 Hz refresh rate i to je nešto što nam se već manje dopada. Telefon koji teži ka tome da ga zovu flagshipom u 2020. godini to sebi ne bi smeo da dozvoli – bez obzira na povoljniju cenu od najjačeg modela i manje dimenzije. Always On je naravno tu, sa nekim lepim grafikama koje možete smanjiti po želji.
Izrada telefona na tradicionalno visokom nivou i telefon je zahvaljujući težini od 175 grama onako, konkretan pod rukom. Leva strana prazna, na desnoj power taster i klackalica zvuka, sve maksimalno utegnuto i dobro izrađeno. Gore samo mikrofon, tradicionalne slušalice pri vrhu naravno nema jer se ona već drugu generaciju zaredom nalazi ispod ekrana i zvuk pri razgovoru je vrlo dobar – nema razloga za brigu. I još jedna tehnologija se krije ispod ekrana, naravno, u pitanju je senzor otiska prsta. Šteta je što pomenuta slušalica ne funkcioniše kao sekundarni zvučnik pa P40 i dalje ima samo jedan, mono zvučnik na donjem delu telefona, a pored njega tu su još Type C priključak i drugi mikrofon. Podrazumeva se, tu je i fioka za SIM kartice a u pitanju je hibridni slot što znači da možete ubaciti i memorijske kartice. Treba pomenuti i podatak da P40 podržava eSIM tehnologiju… pa ko ima priliku da zna da može da koristi ovu SIM tehnologiju o kojoj smo takođe govorili. Hardver, zna se Kirin 990 5G čipset je zalog za budućnost što se brzine konekcije tiče: najbrži Huawei čipset, snage na pretek u svakom smislu, ne zagreva se puno – tu problema nema. Kao što i ime govori, podržava 5G. Kombinacije memorija i prostora za podatke variraju od 6 do 8 GB RAMa i 128 ili 256 GB skladišta. Model na našem testu ima 8 odnosno 128 GB i baš takva konfiguracija se trenutno nudi kod nas.
Baterija na papiru nije velika, 3800 mAh ali tradicionalno, Huawei na ovom planu blista. Naš desetočasovni test YouTube reprodukcije završio je sa preostalih 43 procenta baterije što je veoma lep rezultat obzirom na kapacitet. Kada bi taj rezultat poredili sa rekorderima na našem testu koji imaju bateriju veću za nekih 35 procenata, došli bi do zaključka da je ovaj telefon jedan od najmanjih potrošača od svih aktuelnih modela.
Naravno, podržano je brzo punjenje od 22.5W ali telefon ne podržava bežično punjenje – još jedna karakteristika koju ima P40 pro a P40 ne.
Softver, tu je sve po starom, Android 10 AOSP varijanta, najnoviji EMUI.
Što se kamera tiče, to je tradicionalno i najjača strana P serije Huawei telefona, naročito od početka saradnje sa kompanijom Leica, pa su očekivanja visoka, iako ovaj da tako kažemo “vanila” P40 ne dolazi sa svim mogućnostima Pro i Pro+ varijanti.
Dobra vest za sve one koji ne žele baš da izdvoje novac za dva jača modela, je da je glavna kamera identična kao i na njima – 50 MP sa otvorom blende od f/1.9 i širinom snimanja ekvivalentnom širokougaonom 23mm Full Frame objektivu, koja je dodatno kropovana na 27mm. Samim tim, fotografije koje nudi glavna kamera su na istom visokom nivou koji je Pro modelu obezbedio prvo mesto na DxoMark listi.
Dnevne fotografije su veoma detaljne, čak i kada dodatno zumirate pri pregledu, sa karakterističnim Huawei jarkim bojama koje Al prepoznavanje, scene koriguje radi efektnijeg izgleda, a što naravno možete isključiti po želji. Ovaj senzor naravno poseduje i optičku stabilizaciju koja će vam olakšati fotografisanje iz ruke, a za fokusiranje se koristi nešto što Huawei naziva omnidirekcioni autofokus putem fazne detekcije, koji nas je podsetio na neke naprednije fotoaparate, sa vrlo brzom analizom slike, praćenjem fokusa u više tačaka i prepoznavanjem lica, što rezultuje odličnom oštrinom bez potrebe da korisnik vodi računa o tome.
Sve ovo važi i u noćnim uslovima, gde glavni senzor uspeva da napravi odlične fotografije, sa netipično visokim nivoom detalja, vrlo dobrim dinamičkim opsegom i niskim nivoom šuma.
Zanimljivo, i kada je video u pitanju, rezultati su vrlo slični, sa poredivim nivoom detalja i ukupnim izgledom, pa je očigledno da je Huawei odlično odmerio kompresiju, što uz skoro neprimetan rolling shutter video čini veoma dobrim, kako danju, tako i noću, a snimanje je moguće u maksimalnih 4K sa 60 slika u sekundi.
Dnevna stabilizacija je veoma dobra, dok je kod noćne primetan efekat koji smo viđali i na drugim telefonima, ali u znatno manjoj meri, koji izgleda poput gubitka fokusa na delić sekude u trenutku kada se napravi korak.
Što se drugih senzora tiče, najpre, tu je ultraširoki od 16MP, koji je specifičan za ovaj model – podsetićemo, Pro i Pro+ dolaze sa 40MP. Fotografije koje on pravi su nešto mekše od glavnog senzora, ali odličnog kontrasta uz i dalje odličan izgled, i zanimljivo još nešto širi ugao u odnosu na dva skuplja modela, 17 umesto 18mm.
Ono gde je najveća razlika u odnosu na Pro i Pro+ je telefoto kamera, pa dok Pro model dolazi sa 12MP i podrškom za 5x optički zoom, a Pro+ sa dvostrukom telefoto kamerom i 10x optičkim zumom, P40 poseduje samo jedan od senzora sa Pro+ modela, koji je 8MP i podržava uvećanje do 3x. U foto žargonu u pitanju je 80mm ekvivalent. Moramo reći da su nam se nivo detalja i kolorit ovog senzora veoma dopali, pa ako vam nije potrebno uvećanje veće od 3x, a u većini slučajeva i nije, fotografijama koje on pravi ćete sigurno biti veoma zadovoljni, tim pre što i noću izgledaju vrlo dobro, kao i video, sve dok snimate neki iole statičniji kadar.
Odličan utisak ostavlja i prednja kamera od 32 MP – ista ona kao i na dva jača modela, pa su selfi fotografije vrlo oštre i detaljne danju, i vrlo dobre noću, i pored razumljivo nešto nižeg nivoa detalja.
Ova kamera inače podržava i prepoznavanje lica putem infracrvenog 3D mapiranja, pa ne služi samo za selfije, a moguće je i video snimanje u 4K sa do 60 slika u sekundi, idealno za Vlogere ili kvalitetan video konferensing.
I sada kada treba da kažemo neku završnu reč o P40 modelu, nije P40 pro – ali ukusi su različiti. Razlika u ceni ovih modela nije mala, 30 hiljada dinara, 100 naspram 130 hiljada dinara – ali ako nabrojimo sve razlike u specifikacijama, jasno je zašto je to tako.
P40 u odnosu na P40 Pro nema IP68 rejting, nema zakrivljen ekran, nema 90Hz osvežavanje. Ima nešto slabije kamere, manju bateriju, ne podržava bežično punjenje i nema infrared senzor. A ima manje dimenzije što opet ima svoju posebnu vrednost kod publike koja ne voli velike telefone. Što se cene tiče, 100 hiljada dinara nije malo za ovaj telefon i pored svog većeg i jačeg parnjaka, teško da će moći da se probije i ostvari neki konkretniji uspeh. P40 pro krase brojne pomenute karakteristike kojih je P40 nažalost lišen u moru dobrih modela u ponudi, P40 iako u suštini sasvim solidan telefon, teško može konkretnije da se nametne. Možda, ukoliko kompanija odluči da njegovu cenu učini konkurentnijom, do tada, ostaće u senci Pro modela.
Sreća pa ne moramo da kažemo “lepo, ali nema Google servisa” – kao što ste videli, sve se može kad se hoće, a uz to – nije ni malo teško.
