Huawei P50 Pocket test - drugačiji od ostalih

Iako su očekivanja industrije od tržišta mobilnih telefona sa savitljivim ekranima bila čini se, daleko veća od interesovanja kupaca za takve uređaje – oni se i dalje razvijaju. Celu priču su u nešto drugačijem format započeli Samsung i Huawei, nakon toga im se priključila i Motorola sa potpuno drugačijim formatom uređaja koji ne donosi veći ekran i velike gabarite, već formu standardnog telefona smanjuje – na pola. Motoroli RAZR se u tom format vrlo brzo priključio Samsung sa svojim Z Flip uređajem – a sada nam je stigao i Huawei P50 Pocket telefon.

Znate li koliko je vremena prošlo od kada smo videli prvi telefon sa savitljivim ekranom? Evo tri godine… prvo nas je iznenadio Samsung na S10 eventu u San Francisku, odatle smo direktno odleteli za Barselonu na MWC – kad tamo Huawei sa svojim Mate X modelom, u tom momentu naprednijim od konkurencije.

Razvijao je Huawei svoju priču savitljivih telefona i dalje, u međuvremenu su nastupili i dobro poznati problemi pa je tempo ipak malo opao – ali, sada je uporedo sa Huawei P50 Pro telefonom stigao i P50 Pocket, Huaweijevo viđenje ovakvog formata telefona.

Huawei P50 Pocket – dizajn

A kada smo kod dizajna, njega jasno definiše dizajnerski jezik celokupne P50 serije, sa ove dve prepoznatljive kružnice: na P50 Pro modelu one su iskorišćene da bi se u njih smestile mnogobrojne kamere, dok su u slučaju Pocket modela tri kamere i blic smešteni unutar jednog kruga – dok se u drugom nalazi mali, pomoćni OLED displej veličine svega jednog inča.

Tačno je, dizajn u ovom slučaju određuje veličinu ovog displeja rezolucije 340×340 piksela – ali to je recimo bila osnovna zamerka konkurentskim modelima prve generacije pa su u drugoj iteraciji brže bolje povećavali veličinu sekundarnog displeja kako bi notifikacije i preview onoga što želite da snimite ili fotografišete dok je telefon u sklopljenom formatu– bili koliko toliko upotrebljivi. Tako da to ograničenje prikaza ima svojih slabosti a na sekundarnom displeju možete odrediti šta želite da vam se prikazuje: osim naravno vremena i stanja baterije, tu su još i kamera, vremenska prognoza, kalendar ili audio plejer.

Što se fotografisanja tiče, snimanje selfija glavnom kamerom je realno perfektna opcija jer ćete njom dobiti značajno bolje rezultate nego bilo kojom selfi kamerom, ali o tome ćemo nešto kasnije. Ono što je najvažnije, sasvim ćete lepo na ovom kružnom ekranu videti ko je sve stao u kadar a ko nije – inače, dupli klik služi za promenu sočiva ukoliko želite selfi da napravite glavnom ili ultraširokom kamerom, dok prevlačenje prstom odozgo na dole menja da li želite da snimite fotografiju ili video zapis. Izgled pozadine ekrana možete birati u opcijama i na raspolaganju vam je dvadesetak malih wallpapera.

Prva stvar koju primećujemo kod Huawei P50 Pocket telefona jeste odsustvo zazora između dva segmenta telefona kada je u sklopljenom položaju. Znate i sami, kritikovali ste to itekako, koliko je na konkurentskim modelima telefona ovog formata taj zazor bio vidljiv, naročito u njihovim prvim iteracijama.

Kod P50 Pocket modela on ne postoji i površine skoro savršeno nalažu jedna na drugu. Šarka telefona deluje vrlo dobro i recimo za razliku od Samsung Z Flip3 uređaja gde možemo telefon da držimo otvorenim pod raznim uglovima, kod P50 Pocket modela on skoro stalno ima tu tendenciju da se sklopi – tek pod uglom većim od 90 stepeni on zadržava položaj. Naravno, to se malo menja kada poželite da telefon stavite na sto i recimo obavljate video call dok radite nešto na računaru.
 
Ram telefona izrađen je od aluminijuma sa čak deset proreza za bolji prijem antena, dok je neimenovano zaštitno staklo sa obe strane telefona. Neki su prokomentarisali u recenziji P50 Pro da bi bilo lepo znati koje je staklo u pitanju – ali treba znati da je kompaniji Huawei onemogućen pristup mnogim komponentama ili materijalima, pa da pretpostavimo da Gorilla Glass Victus skoro sigurno – nije.

U power taster smešten je čitač otiska prsta, iznad njega tasteri za jačinu zvuka, dok se na suprotnoj strani uređaja nalazi fioka za dve SIM kartice, ili ukoliko želite, pravilnije bismo rekli ukoliko imate Nano SD – možete je postaviti na mesto jedne od SIM kartica.
 
Gore se nalazi samo otvor mikrofona dok su na donjem delu USB C konektor i sa obe strane istovetni prorezi za zvučnike. Naravno, nema logike tako postaviti zvučnike ukoliko želite stereo zvuk pa je zvučnik samo iza ovih proreza desno, dok je mikrofon iza proreza levo, neobično ali dobro rešenje u smislu vizuelne simetrije. Drugi zvučnik simulira slušalica telefona i razlika u jačini zvuka sa ovog glavnog zvučnika i sekundarnog koji kreira stereo efekat je ogromna, čini nam se da nikada na nekom telefonu nismo videli toliku razliku. Zvuk koji dopire iz slušalice je slabašan kao uostalom i celokupni utisak kada je zvuk sa ovog telefona u pitanju – sušta suprostnost P50 Pro modelu koji smo u tom pogledu nahvalili.
 
Telefon lepo leži u ruci, čvrsto, konkretno, težak je 190 grama ali odaje utisak jednog kvalitetnog proizvoda. U poređenju sa Samsung Z Flip3 modelom, duži je i širi za po 3-4 milimetra – i tri deseta dela milimetra deblji. Ono što mu nedostaje kada kupujete ovakav premium telefon, jeste vodootpornost a podsećamo da je konurencija na tom planu prošle godine baš zablistala, predstavivši prve vodootprone telephone sa savitljivim ekranom i to je bio svojevrsni inženjerski poduhvat.

Ukoliko želite da zaštite svoj P50 Pocket, u pakovanju uređaja nalazi se i silikonska futrola iz dva dela – vrlo neobično ali i svrsishodno.

Ekran(i)

I pogledajte samo, tolika priča a još nismo otvorili telefon: a kada to uradimo zatičemo ogromni, 6.9 inčni OLED ekran rezolucije 1188×2790 piksela, odnosa stranica 21:9 i osevažavanjem 120 HZ na kome nas čeka prepoznatljivi EMUI interfejs u verziji 12.

Rekosmo ogromni ekran, jer to govore specifikacije, ali moramo priznati da uopšte nemamo takav utisak i nekako nam sve to deluje kao vizuelna varka. A nekako ne možemo da se otrgnemo utisku da je ekran na P50 Pro modelu bio svetliji i raskošniji. Kada je trebalo da ih uporedimo i kada smo ih imali jedan pored drugog, P50 Pocket još nije stigao na red, posle je Pro otišao pa moramo da se ravnamo po osećaju. 

A kako je Huawei izveo savitljvi ekran i ovu tačku preklopa… Izvanredno! Vizuelno gledano, čini nam se da je u pitanju najbolja realizacija savitljivog ekrana na telefonima ovog formata do sada, mada moramo da konstatujemo da su i konkurenti puno odmakli na tom planu u odnosu na inicijalne verzije uređaja. Ono što međutim korisniku može da zasmeta jeste ovaj oštri deo mehanizma tačno na mestu gde se ekran savija: naravno, niko se neće poseći, ali verovatno je to moglo nekako drugačije da se reši. A možda i nije…

Procesor – Snapdragon 888

Procesor kao i u P50 Pro modelu je Qualcomov Snapdragon 888 u 4G varijanti, uparen sa 8GB RAM-a i 256GB prostora za podatke. Ona zlatna, premijum varijanta inače stiže sa 12GB RAM-a i 512GB skladišnog prostora.

Sve je rečeno bezbroj puta o ovom procesoru, snage ima na pretek, sve leti i mirni ste par godina po tom pitanju, bez ikakve dileme. Ono što bismo spomenuli jeste da se ipak više greje nego u P50 Pro modelu koji smo testirali i koji se u tom smislu bolje pokazao. Razumljivo, drugačije rešenje termičke disipacije je moralo da se izvede jer u pitanju je potpuno drugačiji format uređaja.

Što se softvera tiče, Android sa EMUI 12 korisničkim interfejsom i obaveštenjima kao i kod nekih drugih proizvođača: kada prevučete prstom na dole na levoj strani ekrana pojaviće se notifikacije, kada to isto uradite sa desne strane, dobićete onaj komandni centar sa najčešće korišćenim podešavanjima koja opet možete prilagoditi prema svojim navikama i potrebama
 
U recenziji Huawei P50 Pro modela govorili smo o znatno lakšem pristupu aplikacijama nego što je to donedavno bio slučaj: App Gallery, Petal Search i kao šlag na tortu Gspace aplikacija koja zaobilaznim putem dozvoljava pristup Play Store prodavnici aplikacija i sada vam je sve nadohvat ruke. Bukvalno za neke aplikacije možete da birate kako ćete i odakle da ih skinete. Malo te reklame u Gspace-u umeju da idu na živce, ali ko želi, za par dolara ni to ne smeta više.

Neki su pitali za Google Pay i Android Auto – to nije moguće jer su obe aplikacije bazirane na Google mobile servisima koje Huawei telefonima nisu dozvoljene. Aplikacije ko aplikacije, rade na svim platformama, ali sistemske aplikacije koje podrazumevaju pristup Google serverima i servisima na sistemskom nivou, za to leka nema – osim ako SAD odluče da promene politiku.

Tako na primer za prispeće maila na Gmail nalog nismo dobili baš nikakvo obaveštenje i da bi smo videli ima li novog maila, moramo da uđemo u samu aplikaciju, mail je naravno tu. Što se tiče obaveštenja o novim porukama i obaveštenjima o njihovom prispeću kada su SMS-ovi, WhatsApp ili Vajber u pitanju, rade besprekorno i stižu istog trenutka. Problema nema.

Sve u svemu, radi eto 99 posto stvari. I nije nikakva muka instalirati ih, samo je pitanje da li i ko traži dlaku u jajetu. Situacija za korisnike Huawei mobilnih uređaja je u ovom trenutku apsolutno bolja nego pre recimo dve godine. Kome se uređaj dopada, nema problema, kome se ne dopada ili mu cena ne odgovara, on će dodatno paliti vatru. Vrlo jednostavno.

E sad, deluje da je Samsung na softverskom nivou uspeo da uradi nešto konkretniji posao dok telefon držimo na stolu pod uglom od 90 stepeni i koristimo ga primera radi za video razgovore, ali je u nekim aplikacijama i Huawei uradio sasvim solidan posao mada ima prostora za dalji razvoj i prilagođavanja korisničkog interfejsa ovoj vrsti uređaja.

Baterija

Baterija ovog telefona je 4000mAh, što je dvadesetak posto više nego što pruža direktni konkurent: ono što je realnost jeste dan do dan i po odmerene ka konkretnoj upotrebi. Uprkos sjajnom hardveru koji pokreće ovaj telefon, oni koji vole intenzivno da se igraju zaista ne verujemo da će odabrati ovakav format telefona. On jeste snažan, ali ne služi snažan procesor samo za igranje.

Puni se punjačem od 40W koji stiže u pakovanju telefona ali pomalo čudi odsustvo bežičnog punjenja – vrlo neobično kada je ovaj proizvođač u pitanju jer je upravo Huawei bio jedan od predvodnika takve vrste punjenja uređaja.

Inače, u podešavanjima imate na raspolaganju opciju da podesite do kog nivoa će se puniti baterija telefona kada ga priključite na punjač, kako bi produžili životni vek baterije. Proizvođač preporučuje da te vrednosti podesite između 70 i 90 procenata. Ukoliko svakodnevicu okončate sa preko 50 procenata baterije telefona, komotno možete tu vrednost postaviti na sugerisanih 70 posto.

Kamere

A kada su kamere u pitanju, navikli smo da savitljivi telefoni tu ipak zaostaju u odnosu na svoje nefleksibilne rođake i da po pravilu ne nude baš flagship specifikacije, iako publika, s obzirom na cenu, to verovatno s pravom očekuje.

Na papiru, to je slučaj i sa P50 Pocket, makar na prvi pogled, jer je umesto glavnog senzora od 50MP koji krasi P50 i P50 Pro, tu senzor koji Huawei naziva True-Chroma Camera, od 40MP, doduše sa istom HUAWEI XD optikom. Otvor blende je f/1.8 kao i na druga dva P50 modela, tu je i kombinacija laserskog i faznog autofokusa, a najbitnija razlika je izostanak optičke stabilizacije, koji je ujedno i jedini pravi nedostatak u odnosu na ostatak P50 serije.
 
Ipak, izuzev ultraširokog senzora od 13MP f/2.2 koji je identičan kao na druga dva modela, sistem kamera na Pocket modelu se bitno razlikuje, pa ovde recimo nema telefoto senzora kao na P50 Pro, a umesto crno belog senzora od 40MP na Pro modelu, koji na običnom P50 i ne postoji, tu je 32 MP Ultra Spectrum Camera sa otvorom blende od f/1.8 koja služi kao pomoćni senzor u raznim situacijama.
 
Zapravo, Huawei navodi da se Ultra Spectrum Camera Matrix sistem sastoji od sve tri kamere i Ultra Spectrum blica, pa se u obradi informacije sa više senzora uzimaju u obzir kako bi se dobili bolji rezultati. 

I možemo reći da to u praksi zaista i funkcioniše, jer smo fotografijama koje pravi “glavna” kamera na Pocket modelu veoma zadovoljni, možda čak i više nego na prethodno testiranom P50 Pro – koliko god to čudno zvučalo.

Iako nivo detalja nije baš jednak onome koji postiže 50MP senzor na tom modelu, obrada fotografija i celokupan izgled su bitno drugačiji, sa čini se nešto prirodnijim bojama i toplijim balansom bele, a niti u jednom trenutku nismo primetili da je bilo nekih promašaja sa ekspozicijom kakve smo recimo primećivali na P50 Pro, već su fotografije uvek i u svim uslovima ispadale apsolutno onako kako bi to trebalo da bude, odnosno blizu onoga što vidimo i okom.  Dinamički opseg je veoma dobar, a ako se nešto može zameriti, to je najpre što HDR obrada nije baš ubedljiva, pa u vrlo kontrastnim scenama fotografije mogu delovati manje živo nego što smo navikli na flagship modelima.

Što se fotografija sa ultraširoke kamere tiče, one su vrlo približnog izgleda kao one sa glavne, pa samim tim i vrlo dobre, osim što je nivo detalja primetno niži kada se gleda na velikom ekranu, monitoru ili TV-u na primer, što je uostalom i očekivano.
 
Rekli smo da P50 Pocket nema telefoto kameru, ali kamera softver nudi opciju korišćenja 2x i 5x zooma, koji se naravno obavlja softverski i koji je, gle čuda, sasvim upotrebljiv na 2x i korektan na 5x, mada ne treba očekivati nerealno – hardverski senzor je ipak tu sa razlogom na P50 i P50 Pro.

Ono što smo očekivali i na ovom modelu s obzirom na Huawei reputaciju je dobar noćni mod, a P50 Pocket je u potpunosti uspunio očekivanja, ništa manje od Pro modela. Zapravo, vrlo smo prijatno iznenađeni onim što glavna kamera postiže noću, fotografije su vrlo lepe i detaljne i kamera se praktično u svim uslovima odlično snalazi, baš kao i danju, pa je ovo pravi telefon za one koji žele da okinu i dobiju dobru fotografiju bez previše razmišljanja.
 
Ultraširoka kamera naravno nema jednake performanse noću usled manjeg otvora blende, pa iako je sasvim upotrebljiva, na nivou glavnih kamera nekih modela srednje klase, očekujte primetno manje detalja i drugačiji kolorit.

Preporuka je svakako da noću koristite odličnu glavnu kameru, a za one koji vole da eksperimentišu, Huawei je implementirao i Ultra Spectrum Fluorescence mod koji pomoću UV svetla omogućuje da uhvatite i neke inače nevidljive detalje, budete kreativni ili napravite neke zanimljive fotografije u klubu.

Video snimanje je moguće u 4K do 60 slika u sekundi i iako ovo svakako nije najbolji video koji smo videli na nekom telefonu, možemo reći da je kvalitet veoma dobar i da je Huawei ove godine napravio pozitivan iskorak na tom planu.

Pomenuli smo da za razliku od P50 Pro modela nema optičke stabilizacije, ali se taj nedostatak čak ni pri video snimanju ne primećuje naročito, ako i uopšte, jer softverska stabilizacija radi vrlo dobro, pa ako ne pravite baš krupne korake, lako ćete napraviti lepe snimke čak i u hodu, pa i sa korišćenjem softverskog zuma, što je baš neuobičajeno za jedan telefon bez optičke stabilizacije i telefoto senzora.
 
Kada je noćno snimanje u pitanju, kvalitet je solidan, ali ne na nivou noćne fotografije, usled primetnijeg šuma koji pojede malo detalja. U ovom slučaju je razlika između glavne i ultraširoke kamere još uočljivija, pa je ovu drugu najbolje zaboraviti noću jer prosto nije pravljena za to.

Za ljubitelje selfija savitljivi telefoni su po pravilu veoma dobra opcija zbog činjenice da je pored prednje kamere, koja je u ovom slučaju 10.7 MP f/2.2, moguće koristiti i glavnu kameru kada je telefon preklopljen. Kvalitet prednje kamere je korektan, iako oštrina možda nije na naročito visokom nivou, a moguće je izabrati širi ili uži kadar što se postiže kropovanjem.

S druge strane, selfiji načinjeni glavnom kamerom su zaista izvanredni, sa visokom oštrinom i nivoom detalja i impresivnom reprodukcijom boja, pa je preporuka da se prednje kamere držite samo za video pozive, jer je glavna ipak ozbiljno dobra kamera. Ovo pogotovo važi noću gde dobijate selfije sa nivoom kvaliteta koji je van domašaja standardnih prednjih kamera, čak i onih solidnih performansi poput one na ovom modelu.

Utisci

I dođosmo do kraja naše recenzije – lep uređaj, Pocket P50 Pro ima svojih dobrih ali i nešto slabijih strana: uostalom, kao i svaki drugi mobilni telefon, posebno kada su u pitanju ove varijante sa savitljivim ekranom koji su po tradiciji, pod velikim naletom kritika – i to onih koje ovakav format ne zanima ili im je finansijski nedostupan.

Huawei je uspeo da napravi uređaj tradicionalno vrlo solidne izrade, moćnog hardvera, iznenađujuće dobrih kamera – u nekim stvarima nije ispratio konkurenciju, mislimo tu na nedostatak vodootpornosti i iznenađujuće odsustvo bežičnog punjenja. Po pitanju dostupnosti aplikacija stvari su takve da možemo da zameramo – a i ne moramo. Zameraće oni koji su nezainteresovani za uređaj. 

Konkretnu zamerku imamo na račun slabih zvučnika telefona i – pa cenu. P50 Pocket u prodaji košta 160 hiljada dinara, deset hiljada dinara više o P50 Pro modela ali dobro… skuplja je ovo disciplina generalno gledano. Ali opet, 1350e prevedeno u evropske novčane jedinice, mislim da je to moralo da bude jeftinije jer i konkurencija je uspela pre 6 meseci da ovaj format telefona spusti za evro ispod hiljadu, što je 35 procenata manje, a u međuvremenu mu je recimo u Nemačkoj pala cena na oko 700 evra, pa i manje.

Ako se nekome ko to sebi može da priušti P50 Pocket dopadne, on će ga platiti toliko košta, ali ne možemo se oteti utisku da su cene P50 serije ipak prilično veće od priželjkivanih.

Tako je kako jeste, kupci će dati svoj odgovor na ove dileme a Huawei će nakon svega znati najbolje šta mu je i kako činiti. U svakom slučaju, bolje je da su tu, da su tu novi modeli, nego dok je trajala pauza. A ostaje nam nada da će se stvari kada je Huawei u pitanju, korak po korak pomerati nabolje. U svakom smislu…