Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Visoki segment kompanije Huawei je posebno impresivan: modeli kao Mate 8, Mate S, Honor 7, P9 svi zavređuju pažnju pre svega zahvaljujući sjajnom dizajnu i kvalitetu izrade. Huawei i na ostalim poljima značajno podiže kvalitet poslednjih godina, pa im je tako softver sve “ispeglaniji” i bogatiji funkcijama, kamere polako počinju da bivaju upoređivane sa onima od Samsunga i HTC-a, i tako dalje.
No, nemaju svi baš budžet spreman za neki od luksuznih modela. Srećom, Huawei je razmišljao i o tome, pa je stoga bogato opremio i srednju klasu uređaja – Honor 5X i P9 Lite najistaknutiji su njihovi modeli u ovom segmentu, i na našem podneblju pobudiće verovatno najveće interesovanje. Razlozi za to su jednostavni: nude mnogo, a po vrlo razumnim cenama, i prisutni su i kod operatera, tako da problemi sa dostupnošću u ovom slučaju ne postoje. No, kako je Honor 5X poveći uređaj ekrana 5.5, što automatski pojedinim korisnicima neće odgovarati, čini se da je P9 Lite smartfon koji će imati posebno veliki krug zainteresovanih.
Uostalom, razloga da verujemo u to ima i zbog Huawei-evog prošlogodišnjeg pratioca flegšipa – P8 Lite pokazao se kao vrlo popularan model, koji je uostalom na tu poziciju i došao usled mnogih kvaliteta koji su ga krasili, a kako P9 Lite poseduje i više pozitivnih strana i kompletniji je telefon. Ne sumnjamo da i on ima prilično solidne šanse za uspeh. Štaviše, trend Mini, Compact i Lite modela kao da polako gubi dah, većina proizvođača već prošle godine nije izbacila modele u ovoj klasi, a ove godine su još ređi. Otud, P9 Lite neće morati da “brine” o žestokoj konkurenciji među srodnim modelima, no modela slične cene i pristojnih specifikacija svakako ne manjka…
Na našem tržištu, gde su flegšip uređaji (i dalje…) ipak van domašaja velike većine kupaca, a kvalitet cenimo ništa manje no na zapadu, telefoni ove kategorije vrlo su popularni i izazivaju nesrazmerno mnogo pažnje, dajući mnogo, ali za razumnu svotu novca. Imajući u vidu da bi baš zato P9 Lite mogao da ostavi dubok trag kada je srpsko tržšte u pitanju, domaći ogranak Huawei-ja i Benchmark organizovali su i nesvakidašnji događaj sa ciljem približavanja ovog modela širem auditorijumu, ali i zbog uvek dobrodošlog druženja članova našeg foruma, kao i ljubitelja smartfona uopšte. Radi se o nešto detaljnijoj prezentaciji modela za koji se veruje da će naći put u ruke mnogih korisnika širom zemlje, koja je, pritom, dobila i kompetitivni karakter, imajući u vidu da su neki od pozvanih na događaj dobili i priliku da se par dana “druže” sa P9 Lite modelom, te i napišu recenziju o njemu.
Pisac najbolje od njih, po mišljenju stručnog žirija, postaće i vlasnik smartfona koji je opisivao u testu. No, dok se pobednička recenzija ne nađe na našem sajtu (a možda i par njih), pogledajmo i naše utiske o ovom obećavajućem uređaju.Sadržaj pakovanja P9 Lite testnog primerka, prilično je uobičajen, imajući u vidu da sadrži USB-kabl, adapter za struju, in-ear slušalice, iglicu za otvaranje SIM-slota, foliju za ekran i uputstva za korišćenje. Iako paket ne podrazumeva nikakvu zaštitnu masku ili neki dodatni materijal, sve što je potrebno da se telefon nesmetano koristi je tu, i više, tako da ne možemo izneti nikakve posebne zamerke na ovom polju.
Po pitanju dizajna, sličnost sa P9 modelom evidentna je do te mere, da se iz daljine od nekih metar, dva, gledano sa prednje strane, ne može raspoznati o kom se telefonu radi od ova dva. No, suptilne razlike ipak postoje, pa je tako P9 Lite za po otprilike milimetar i širi i duži, a za deo milimetra i deblji, mada sa 146.8 x 72.6 x 7.5 mm svakako ima vrlo kompaktne dimenzije, imajući u vidu 5.2 ekran. Iznad njega se nalaze zvučnik za razgovore, prednja kamera i senzori, kao i LED notifikaciona lampica, koja se i ne vidi dok ne počne da “izveštava” o nekoj propuštenoj notifikaciji. Ispod displeja je samo Huawei logo, obzirom da su tasteri on-screen tipa, a da je i mikrofon preseljen na donju stranu telefona (iza jedne grupe rupica), uz micro-USB (type-A) ulaz i zvučnik (iza druge grupe rupica).
Sa gornje strane telefona su 3.5mm ulaz za audio pomagala i sekundarni mikrofon, dok je na levoj strani samo SIM-slot, koji je zapravo hibridni, jer prima ili dve nano-SIM kartice, ili jednu i micro-SD karticu. Desno se nalaze i Power dugme i Volume rocker, s tim da se tekstura ovih dugmića razlikuje, radi lakšeg razaznavanja pri samom dodiru.
Zadnja strana uređaja je najsadržajnija. Naime, gornju stranu krasi staklom pokrivena “traka”, viđena i kod nekoliko drugih Huawei modela, u koju su smešteni kamera i dualni LED-blic, dok je ispod nje čitač otiska prsta – naravno, takođe u gornjem delu telefona, na vrlo prirodnoj poziciji. Ispod njega, pri dnu, nalazi se još samo Huawei logo.
Kao i njegov “stariji brat” P9, i P9 Lite vrlo je lep i dizajnerski koncizno osmišljen telefon. Jedine vidljivije razlike između ovih telefona, u fizičkom smislu, ogledaju se u izostavljanju monohromatske kamere na Lite modelu, i u činjenici da je isti ostao lišen kompletno metalne izrade, jer su mu leđa plastična, a samo je okvir aluminijumski. Međutim, zaista ne možemo da kažemo da je ovo dovelo do toga da P9 Lite ima iole jeftin izgled – naprotiv, korišćena plastika za stražnji deo vrhunskog je kvaliteta, površina je matirana, u saradnji sa metalnim okvirom obezbeđuje odličan grip, dok otisci prstiju na njoj nisu vidljivi ni u tragovima. Kada se na to doda da je kvalitet izrade besprekoran, u skladu sa renomeom koji je Huawei izgradio na tom polju, ne preostaje nam ništa nego da zaokružimo priču o dizajnu i izradi ovog telefona – i to, visokim ocenama.
Jedini detalj otvoren za eventualnu kritiku leži u zaštiti ekrana – naime, u specifikacijama ovog uređaja nismo zatekli pomen Gorilla Glass ili Dragontrail stakla, te je Huawei ili izostavio sloj stakla specijalno dizajniran da bude otporan na grebanje na ekranu svog smartfona, ili je ugradio proizvod neke kompanije nepoznate široj javnosti, čije je ime onda i izostavljeno. Bilo kako bilo, za vreme provedeno kod nas, P9 Lite nije dobio oštećenja po ekranu, a nadamo se da će to biti trend sa njim i posle višemesečne upotrebe.Najveće razlike između P9 Lite i “originalnog” P9 modela nalaze se “ispod haube”, tj. ogledaju se u nešto slabijem hardveru Lite varijante. No, prethodnih godina, Samsung i HTC, recimo, su svoje Mini modele osmišljali tako da budu mnogo slabiji od flegšip smartfona, dok je, sa druge strane, Sony imao obrnutu filozofiju i Compact modeli bili su takođe flegšip uređaji, imajući u vidu da su hardverski bili potpuno u nivou svojih većih pandana. Ispostavilo se da možda nijedan od ovih pravaca nije bio perfektno zamišljen – dok su Mini modeli bili značajno slabiji od flegšipa, navodeći time kupce da onda radije odaberu modele srednje klase za nešto manje para, Compact modeli su bili praktično istih cena kao i najskuplji uređaji, pa su opet korisnici češće uzimali telefone ipak nešto većeg ekrana…
Huawei kao da je najbolje razumeo potrebe tržišta kada su sub-flagship modeli u pitanju. P9 Lite nije ni toliko slabiji od P9 da njihova veza nema više smisla ni kroz same nazive uređaja, a nije ni maltene istih specifikacija, što je omogućilo da se cenovno pozicionira među znatno pristupačnije uređaje. Pritom, zbog njegove veličine ne bi imalo smisla da nosi etiketu “Mini-ja” ili “Compact-a”, ali nam se svakako čini da je i ovaj potez Huawei-a (da dijagonalu ne smanji u odnosu na P9) opravdan, imajući u vidu da ni Lite nije prevelik, a da, kao što napomenusmo, veći broj kupaca ipak radije odabere telefon većeg ekrana od onoga sa manjim, ako su im već specifikacije i cena identične.
Pored svega rečenog, iako definitivno nije u rangu Galaxy S7 ili HTC 10 telefona, daleko od toga da P9 Lite hardverski nije i više nego adekvatno opremljen. Štaviše, pojedine stavke iz specifikacija su nas pomalo prijatno iznenadile, imajući u vidu da su mogle da se pojave i kod skupljih uređaja, tj. da uređaji ovog cenovnog ranga najčešće imaju skromniji repertoar na raspolaganju. Tabela može poslužiti za kratak pregled onoga što P9 Lite nudi.
[modul]specifikacija=9019[/modul]
Kao što se da videti, iako specifikacije ne kriju ništa spektakularno, spisak elemenata vrlo je izbalansiran i nema slabih tačaka, dok se pojedine stavke i izdvajaju. Pre svega tu mislimo na bateriju od 3.000 miliamperčasova, što je kapacitet svojstveniji telefonima sa 5.5 ekranom, ali uz to i prilično izdašno za elegantni telefon profila od svega 7.5 milimetara. Pored toga, i HiSilicon Kirin 650 procesor, koji je in-house rešenje Huawei-a, osmišljeno kao pandan Qualcomm Snapdragon 615 i MediaTek MT6753 varijantama, deluje kao snažnija opcija, imajući u vidu 16nm arhitekturu i prilično visoke klokove oba četvorojezgarna potprocesora koja ga sačinjavaju. Snagu čipseta vidimo i u rezultatima sintetičkih testova, koji su za par stepenika iznad većine ostalih predstavnika mid-range kategorije, a čak i u teritoriji prošlogodišnjih flegšipova…
Naravno, benchmark aplikacije nisu perfektno merilo kvalitetnog rada telefona, jer se može desiti da isti ne funkcioniše baš besprekorno u uobičajenim radnjama, iako je “rasturio” sintetičke testove. Srećom, ta boljka nije pogodila i P9 Lite, i svakodnevna upotreba pravo je zadovoljstvo. Pored pomenutog privlačnog dizajna i dobre ergonomije, nju dodatno pospešuje responzivnost uređaja, vidljiva u svim eventualnim scenarijima. Pre svega, otključavanje ekrana putem čitača otisaka prstiju obavlja se instantno.
Kretanje kroz menije, skrolovanje web sadržaja, pokretanje aplikacija – ništa od ovih radnji nije pogođeno prisustvom laga i “štuckanja” u animacijama, dok se fluidnost ne gubi ni prilikom težeg multitaskinga. Primera radi, po samom paljenju uređaja, softver je update-ovan, da bi zatim i 20ak aplikacija bilo upgrade-ovano preko Play Store-a, tokom čega je telefon normalno korišćen – niti je bio usporen dok se aplikacije nisu podigle na poslednje verzije, niti se osobito zagrejao obavivši sve navedeno.
Huawei je uspeo, dakle, da prilično dobro optimizuje svoj uređaj, i osposobi ga za nesmetano korišćenje, čak i kada korisnik odluči da ga pošteno “zaposli”. Jasno, dobar softver mora stajatii iza svega ovoga…Povrh Androida 6.0 Marshmallow, Huawei je, već uobičajeno, postavio svoj Emotion UI, ili EMUI, i to u verziji 4.1, koja je i poslednja u trenutku izlaska ovog testa. Ovim potezom, Huawei je gotovo u potpunosti izmenio dobro poznate Google-ove UI elemente, zamenivši ih svojima, ali usput i inkorporiravši vrlo sveobuhvatan set podešavanja i opcija, što sve zajedno omogućuje korisniku visok nivo kontrole nad uređajem.
No, pre nego što dođemo i do konkretnih funkcija kojima je Huawei obogatio softver ovog telefona, kratko ćemo prokomentarisati njegov dizajn. Korisnički interfejsi većine kineskih proizvođača Android telefona imaju nekoliko zajedničkih crta, predvođenih izostavljanjem App Drawer-a i pojavom mnoštva boja u elementima interfejsa, što isti nekad čini prilično šarolikim, pa u pojedinim situacijama čak i maltene neozbiljnim… Huawei je kroz iteracije EMUI-a takođe ispoljavao sklonost ka upotrebi jarkih boja u dizajnu interfejsa, vodeći računa da postoje i razlike među modelima koje ima u ponudi, pa da tako oni skuplji izgledaju nekako poslovnije. Međutim, poslednjih meseci, svaki novi Huawei model, bar prema našem mišljenju, ima sve svedeniji dizajn UI-a, tj. EMUI evoluira u pravcu za koji verujemo da će se svideti većini korisnika.
No, ako podrazumevani izgled interfejsa ne odgovara korisniku, promenom teme može bar donekle da iskontroliše ono što će videti na ekranu. Promena teme svakako neće obuhvatiti određene delove softvera, kao što su aplikacije, pa čak i sistemske, koje dolaze iz Huawei kuhinje. Dialer, Messaging, Calculator, Calendar, Galerija, Music – ništa od ovoga nije iz grupe stock Google aplikacija, mada postoje sličnosti u izgledu, a logično i u funkcionalnosti. Ipak, i Google ima svoj folder na Homescreen-u, gde zatičemo Drive, YouTube, Hangouts, i tako dalje.
Neke od sistemskih aplikacija možemo bez mnogo razmišljanja svrstati i u bloatware – pre svega tu mislimo na Menadžer telefona i HiCare. No, Huawei nije preterao sa “trpanjem” aplikacija usko usmerenih funkcija u sistem, nego je ostavio korisniku mogućnost da ih sam doda otvaranjem Huawei ID naloga, kojim se korisnik povezuje sa čitavim nizom Huawei-evih aplikacija koje se zatim mogu skinuti na telefon.
Pored promene teme, moguće je napraviti i radikalniju promenu interfejsa telefona. Konkretno, radi se o promeni stila Homescreen-a, gde se pored standardnog, može odabrati i jednostavni, kod kog je prostor ekrana izdeljen na “pločice” (što podseća na Windows Phone Live Tiles), gde svaka predstavlja put do jedne aplikacije. Ovaj vid upotrebe deluje kao posebno pogodan za starije ljude, koji vrlo često nisu zainteresovani za sav sadržaj prisutan na telefonu, nego žele da prevashodno vide one najvažnije aplikacije i servise na ekranu.
Ulaskom u Settings, otvara se put do mnogih podešavanja koja su dodata u sistem, radi obogaćivanja korisničkog iskustva i šire kontrole smartfona. Pomenućemo neke od stavki. WiFi+ je opcija za pametno kombinovanje WiFi-a i mobilnih mreža, u cilju što efikasnije i fluidnije upotrebe uređaja prilikom operacija koje uključuju konekciju na Internet. Čitač otiska prsta ne samo da služi za otključavanje ekrana, nego može da dobije i mnoge druge korisne opcije, kao što je snimanje fotografije dužim pritiskom na njega, spuštanje notifikacionog panela “svajpovanjem” na dole, ili šetanje kroz galeriju “svajpovanjem” levo-desno. Moguće je i zaključavanje aplikacija (pristup biva odobren samo uz identifikaciju otiska odgovarajućeg prsta), omogućavanje upotrebe ekrana i kada se nose rukavice, izmena navigacionog bara, postavljanje tzv. letećeg dugmeta sa odabranom komandom (podseća na kružić FB Messenger-a)… Takođe, i Quick Tiles ne postoje u obliku u kom su prisutni na stock Androidu, nego se tab Shortcuts može prilagođavati potrebama korisnika.
Da sumiramo… Huawei je značajno izmenio interfejs P9 Lite modela, u odnosu na standardni Google-ov, po mnogim nivoima, uvevši zaista impresivan broj korisnih podešavanja. No, pravac u kom se dizajn samog EMUI-a kreće deluje pozitivno, uvedene izmene su skladno uklopljene u okruženje, i što je najvažnije – funkcionalnost i performantnost nisu narušene. Zato i ne čudi da je svakodnevno rutina sa P9 Lite neopterećujuća i glatka, ali postoje i momenti koji isteraju upotrebu ovog telefona izvan pomenute rutine, što svakako zaslužuje pohvalu.Huawei je za P9 odabrao da 5.2 ekran bude “svega” Full HD rezolucije. Kažemo “svega”, jer su pojedini konkurenti ekrane istih dimenzija “nagradili” i sa duplo više piksela (neki čak i manje displeje od toga), iako je i 1080×1920 više nego dovoljna rezolucija za ovu dijagonalu. I, ako je za flegšip klasu to možda donekle i nedostatak, za cenovnu kategoriju u kojoj je P9 Lite Full HD rezolucija je svakako najviše što smo i mogli očekivati. Pored toga, ekran vodećeg modela Huawei je predstavio kao IPS-NEO LCD, dok za P9 Lite stoji da je tehnologija izrade “samo” IPS LCD, mada mi neke osobite razlike nismo uspeli da uočimo golim okom, i deluje da je i ekran u slabijem modelu vrlo dobar.
IPS tehnologija obezbeđuje da su uglovi gledanja odlični, tj. do deformacije slike dolazi tek pri zanošenju telefona do ugla koji više i nije prirodan za upotrebu. Crna boja je solidna, iako ne najbolja koju smo videli na IPS ekranima, pa ni kontrast nije sjajan, što srećom ne utiče na korišćenje telefona na Suncu. Za to je zaduženo solidno maksimalno osvetljenje, koje se kreće oko 500 nita, a zadovoljni smo i činjenicom da je minimalno osvetljenje prilično nisko (nismo izvršili konkretno merenje), te paljenje ekrana i u pooluusnulom stanju neće proizvesti stanje šoka kod korisnika.
Boje koje displej prikazuje su blago hladnije, no to se može korigovati, imajući u vidu da postoji mogućnost podešavanja temperature slike u Settings odeljku. Interesantan softverski detalj je i slajder automatskog osvetljenja u notifikacionom baru (tačnije, među prečicama, tj. Shortcuts) koji se pozicionira upravo prema vrednosti osvetljenja koju ekran emituje u tom trenutku.
Kvalitet slike, dakle, neće predstavljati prepreku za nabavljanje ovog telefona nijednom potencijalnom kupcu. Pritom, da pre svega uživanje u multimedijalnim sadržajima bude pravo, pobrinuće se i kvalitetan zvuk, za koji je prevashodno zadužen HiSilicon Hi6402 Audio DSP (Digital Signal Processor), sa dodatnim, pametnim pojačalom, koje sprečava oštećenja zvučnika. I zaista, rezultat rada ove mašinerije zadužene za auditivni doživljaj vrlo je dobar – jedva primetna distorzija zvuka javlja se tek pri maksimalnoj jačini istog, i to u slučaju nepovoljne vrste tonova koji se reprodukuju (vrlo visoki, na primer), dok je inače zvuk vrlo čist i bogat, a čak i duboki tonovi primetniji su no na većini smartfona.
Zvuk na slušalicama koje idu u paketu sa telefonom takođe je sasvim dobar, ne u nivou najboljih telefona današnjice, ali za casual slušanje muzike – i više nego korektan. Taj detalj upravo i zaokružuje lep utisak o zvučnim mogućnostima P9 Lite-a, što u kombinaciji i sa vizuelnim obećava prijatan doživljaj za relevantna čula.
BaterijaSmestivši 3.000 mAh u elegantno, tanano kućište P9 Lite modela, Huawei je izveo mali inženjerski podvig. Jednostavno, proizvođači savremenih smartfona najčešće žrtvuju kapacitet baterije zarad što tanjeg profila uređaja, pa tako osim onih telefona baš osmišljenih tako da im trajanje baterije bude vodeći adut, mnogi telefoni akcentovanog dizajna završe sa prosečnim kapacitetom baterije, ako ne i gorim. U ovom slučaju, međutim, imamo retko prisutnu simbiozu dve vrlo poželjne pojave, i čim je telefon dospeo kod nas, bili smo znatiželjni kako će se pokazati na polju energetske efikasnosti.
Dobijeni rezultati potvrđuju naša očekivanja, koja su dobila dodatno uporište nakon “otkrića” da su inženjeri Huawei-a dodatno podstakli trajanje baterije implementacijom SmartPower 4.0 softverske funkcionalnosti, koja “ispod haube” pokušava da produži vreme između dva punjenja telefona, kontrolom upotrebe energije. Osim toga, njene efekte korisnik može i direktno da vidi s vremena na vreme, obzirom da izbacuje informacije o aplikacijama koje troše bateriju u pozadini, i to više no što bi SmartPower 4.0 to “voleo”.
Iako uvek pozdravljamo akcije uključivanja ovakvih i sličnih softverskih dodataka u sistem, moramo priznati da je u ovom slučaju aplikacija pomalo preagresivna: notifikacije o preteranoj potrošnji su znale često da izlaze i za aplikacije za koje se zna da su malo “halavije” (poput FB ili Viber-a), ali i za aplikacije kojima je to u opisu posla (kao npr. Sports Tracker, koji koristi GPS konstantno tokom jedne sesije vožnje bicikla ili slično).
Bilo kako bilo, baterija na P9 Lite se sa oko 5h screen-on vremena, na skoro 30h upotrebe telefona, svrstala među najbolje od svih koje smo u poslednje vreme testirali. Sa nešto umerenijom upotrebom, korisnici mogu očekivati i dva dana korišćenja. Da bi se za jedan dan baterija ispraznila, korisnik bi morao da svoj uređaj zaista izuzetno intenzivno koristi. Kada bi samo više modela donosilo ovakav nivo bezbrižnosti prilikom svakodnevne upotrebe…Huawei je za potrebe “pratioca” modela P9 izbacio monohromatsku kameru iz hardverske postavke, ali je i glavnu zamenio nešto drugačijim hardverom. Tako P9 Lite poseduje Sony-jev IMX214 1/3″ senzor, rezolucija je 13 MP sa pojedinačnim pikselima od 1.12 µm, a otvor blende f/2.0. Autofokus je “običan”, i kamera ne poseduje optičku stabilizaciju slike, te čuda sa ovim hardverom kamere nisu moguća, ali daleko od toga da ih u ovom rangu i očekujemo. No, svakako ne očekujemo, niti priželjkujemo da Huawei razočara na ovom polju, Na radost korisnika, to se nije ni desilo.
Pre nego što se osvrnemo na kvalitet fotografija i videa koji se dobijaju, bacićemo pogled i na aplikaciju kamere. Osnovni ekran krajnje je jednostavan. Dole, uz okidač fotografije, nalaze se samo prečice do galerije i kamkordera, dok su gore tek komande za blic, filtere i prelaz na prednju kameru. Sva ostala podešavanja vezana za fotografije i video snimke, kao i različiti modovi (HDR, Panorama, Pro Mod, Slow Motion…), nalaze se na desnom, odnosno levom ekranu, respektivno, do kojih se dolazi prostim svajpovanjem.
Kvalitet fotografija dobijenih glavnom kamerom ovog modela iznenađujuće je dobar, posebno u uslovima dobrog osvetljenja, čak i ako ono nije prirodno. Detalja je mnogo, oštrina je dobra i deluje da postprocesing ne izoštrava sliku veštački, pa stoga i šuma ume da bude nešto više u oblastima kadra sa povećim površinama iste boje, no ne radi se o problemu većih razmera. Bela boja je možda trunčicu hladnija no što bismo želeli, mada boje generalno deluju prilično verno. Dinamički opseg je dobar, s tim da svetle oblasti predstavljaju za kameru veći problem od osenčenih. HDR ume da popravi situaciju, mada nekad osim delova kadra u senci, malo “posvetli” i praktično čitavu fotografiju.
Autofokus funkcioniše odlično, a i manuelno fokusiranje ne dovodi do nepoželjnih efekata, pa su makro fotke vrlo solidne. Šta više, autofokus ima i opciju praćenja objekta, te ljudi u kadru ili generalno objekti u pokretu na fotografiji ne završe “razmrljani”. Softver se, dakle, brine za dosta elemenata u cilju podizanja kvaliteta fotografija napravljenih P9 Lite modelom, i rezultati su vidljivi. Jedino fotografije u mračnijim uslovima ne ostavljaju odličan utisak kao one u povoljnijim, ali ni na tom polju ne možemo izneti ozbiljne zamerke, imajući u vidu da ni rezultati konkurentskih telefona nisu posebno drugačiji.
Jedna od do sad nepomenutih razlika između P9 modela i ovoga sa našeg današnjeg testa leži i u nemogućnosti snimanja 60 fps videa Lite modelom. Svakako, na ovo ne gledamo kao nedostatak iz očitih razloga, a jedan razlog leži u tome da su video snimci sa P9 Lite-a zapravo prilično dobri. Detalja je dovoljno (iako postoje i “bogatiji” Full HD snimci napravljeni smartfonom), boje su blago prenaglašene, ali je frejmrejt konstantan i video je generalno prijatan za gledanje. Takođe, i zvuk je dobar, mikrofon za redukciju šuma i zvučni čip uspevaju da priguše nepoželjne tonove.
Iako je rezolucije 8 MP, prednja kamera ne daje slike bogate detaljima, prisutno je dosta šuma, a i boje su prilično isprane. Ipak, iako ovo deluje kao mnogo kritike, krajnji rezultati nisu loši i slike koje se njome dobiju biće sasvim korektne za share-ovanje na društvene mreže. Pored toga, usled relativno širokog ugla od 84 stepena, kamera omogućuje da u selfi stane podosta osoba, što je za njenu upotrebu verovatno bitnije od navedenih nedostataka.Vreme je da se sabiraju utisci…a zaista ih je mnogo. Da sve bude još lepše, utisci su dobri, praktično svi. To se zaista retko događa kada se polako rastajemo od telefona koji je bio kod nas, a koji nije iz premijum klase.
Zaista nema dileme oko toga da je Huawei sa ovim modelom napravio sjajan posao. Uostalom, kada je telefon uspešno dizajniran, sjajne izrade i to od kvalitetnih materijala, performantan, opremljen softverom ispunjenim korisnim funkcionalnostima, sa dobrom kamerom i odličnom baterijom – šta drugo i može da se zaključi? Povrh svega, stiče se utisak da je P9 Lite naišao i na pogodno tlo u smislu tržišne situacije, imajući u vidu da nasleđuje takođe uspešan model, ali ga i unapređuje na svim poljima. Uz to, nastupa kao jedan od retkih modela koji predstavljaju “kompromisne” flegšipe, gde naravno moramo da istaknemo da su kompromisi sa njim zaista svedeni na minimum.
Zbog svega rečenog u prethodnim pasusima, kao i na prethodnim stranama, zaključujemo da Huawei P9 Lite zaslužuje Highly Recommended nagradu, te mu je i dodeljujemo! Iskrenog smo uverenja da ovaj model predstavlja pravi pokazatelj kako jedan potpun i zaokružen smartfon srednje kategorije treba da izgleda i funkcioniše, a nedostatak tačaka za kritiku najbolji je pokazatelj našeg zadovoljstva ovim uređajem. Možda P9 Lite nema nekih posebnih iskoraka u nepoznato kada su dizajn i funkcionalnost u pitanju, više se oslanjajući na besprekoran nastup u klasičnim disciplinama za jedan savremeni mobilni telefon, ali tržištu je svakako potrebno da i takvi modeli budu deo ponude, posebno u srednjoj klasi. Huawei P9 Lite se u tom društvu, a zbog pomenutih karakteristika, nameće praktično kao referentni model. Zato ga toplo i preporučujemo!
Prednosti:– Fenomenalna baterija- Dizajn- Kvalitet izrade- Odnos uloženo/dobijeno
Nedostaci:– Gorilla Glass izostavljen- Poneka bloat aplikacija preinstalirana
