Aleksandar Božović
Postoje brojni korisnici koji žele osnovne mogućnosti današnjih smartfona, ali nisu preterano zainteresovani kakav je kvalitet njihovih posebnih odlika. Recimo, sigurno poznajete osobe iz svog okruženja kojima nije bitno kolika je rezolucija ekrana, koji telefon koriste prevashodno za bazične pozive pa im nije preterano važno kakav je hardver smešten ispod haube, koji fotografišu samo kada baš moraju ili im nešto treba, te se ne pretržu mnogo po pitanju kamere. Naravno, svi znamo mnogo takvih osoba iz svog okruženja, ali oni ne diktiraju trendove.
No, i takvim osobama treba obezbediti adekvatne proizvode, a oni će vremenom pooštravati svoje kriterijume. Stoga mnogi proizvođači imaju svoju tzv. ulaznu seriju telefona, namenjenu upravo ovakvim korisnicima. Kako protok vremena čini svoje, i takvi telefoni se konstantno unapređuju. Pored toga, još jedna važna grupa jesu osobe koje prosto ne mogu da plate puno za telefon, pa im je od izuzetnog značaja da za što manje uloženog novca dobiju što više od svog telefona.
Huawei za gore opisane grupe korisnika ima svoju Y6 seriju, koja je upravo osvežena za tekuću godinu. Koliko može Huawei Y6 (2018)? Da li je u stanju da uzdrma kompletnu kategoriju budžetnih telefona?
Dizajn
Definitivno je Huawei sa novim telefonom spustio FullView ekran i u najpristupačniju kategoriju telefona. Novi Y6 (2018) stiže sa ekranom odnosa stranica 18 : 9, što u kombinaciji sa dijagonalom od 5.7 inča znači da uređaj može lako da se drži i koristi jednom rukom. U tom smislu, telefon ima vrlo modernu osnovu.
Veoma nam je interesantno koliko zapravo malo razlikujemo telefone koji imaju odnos stranica 2 : 1, ili približno toliko. Toga zapravo postajemo svesni tek sada kada se omasovljuju i u najpristupačnijim kategorijama. Nije da se ne može ustanoviti da je reč o budžetnom telefonu, ali je to jako teško ustanoviti već na prvi pogled. Prednjom stranom dominira veliki ekran, ivice su relativno male i istanjene, teži se da ekran prekrije celu površinu. Jednostavno, receptura je toliko efikasna, da je potrebno da se malo detaljnije zagledamo.
Tada određene stavke odaju činjenicu da je reč o pristupačnom telefonu. Recimo, plastična leđa, koja na slikama verovatno deluju dosta bolje nego u stvarnosti. Vrlo su uniformna, pohvaljujemo što je boja mat, a na zadnjem delu ne zatičemo ništa sem modula sa kamerom i blicem, kraj kojeg stoji oznaka kojom je Huawei očito hteo da istakne senzor od 13 megapiksela sa phase detection autofokusom. Jedina stavka koju zatičemo jeste ne baš najbolje vidljiv logo kompanije Huawei, uz internu oznaku modela. Treba znati da je naša verzija, kao što vidite na slikama, crne boje, a trebalo bi da bude dostupna i varijanta sa zlatnom pozadinom, kao i sa plavom. Doduše, nismo sigurni da li će sve one biti dostupne u domaćim maloprodajama ili kod domaćih operatera.
Prijatno iznenađenje zatičemo na bokovima, koji su – ma kako inače delovali – izrađeni od metala. Možda vam to neće biti odmah očigledno jer su prevučeni tamnijim slojem, ali je svakako pohvalna implementacija metalnog frejma i na pristupačnijim telefonima. Na gornjem boku zatičemo 3,5-milimetarski konektor za slušalice, dok se na donjem nalaze zvučnik i microUSB port. Iako je sa stilske strane simetrično napravljena istovetna grupa “rupica” i levo i desno od microUSB porta, iza njih se ne kriju dva zvučnika, kako bi se možda moglo pomisliti.
Na levoj strani zatičemo neuobičajeno veliki SIM slot. Postoji dobar razlog zašto je takav – naime, ovo je Dual SIM telefon, ali ne hibridnog tipa. Usled toga, postoje čak tri ležišta na njemu, a pozdravljamo to što korisnik ne mora da bira između druge SIM kartice i microSD memorijske kartice za proširenje memorije, budući da se sva tri slota mogu individualno popunjavati.
Generalno posmatrano, sviđa nam se kako je Huawei odradio ovaj uređaj, kako u dizajnersko-stilskom, tako i u kvalitativnom smislu, naročito kada imamo na umu njegovu cenovnu klasu. Ivice su zakrivljene, oble, i telefon odlično leži u ruci. Povoljnom utisku doprinosi i relativno mala debljina od svega 7.8 milimetara. Nema ni nekih škripavih zvukova ili deformacija koje bi mogle ukazivati na problem sa izradom. Huawei Y6 (2018) definitivno počinje da nas polako kupuje…Huawei se opredelio za hardver koji definitivno stavlja do znanja da se radi o telefonu budžetne kategorije, i po tom pitanju nećete imani ni najmanjih dilema. Jednostavno, ma koliko bio adekvatan u ostalim segmentima, negde je morala doći do izražaja kategorija u kojoj je telefon plasiran. U suštini, to se ponajviše oseća u hardveru. Dok u ostalim segmentima Y6 može da deluje kao da je plasiran i u koju kategoriju više, ovde ćete definitivno shvatiti da je reč o budžetnom telefonu…
[modul]specifikacija=9484[/modul]
Zašto to kažemo? Telefon stiže sa četvorojezgarnim Snapdragon 425 čipsetom. U današnje vreme, njegove performanse su tek dovoljne za operacije na telefonu. Radni takt jezgara iznosi svega 1.4 GHz, dok se o grafici stara Adreno 308 grafika, koja je takođe tek u stanju da odgovori na rudimentarne potrebe.
Šta još treba naglasiti? Telefon stiže u varijanti sa samo 2 GB sistemske memorije, te 16 GB prostora. Dok o potonjem ne bismo previše diskutovali, tim pre što preko microSD slota koji je zaseban i nije hibridni možete lako da proširite memoriju, dotle je itekako primetno da bi još 1 GB RAMa dosta pomogao. Pre svega u svakodnevnim operacijama.
Ono što ne možete tek tako saznati iz sintetičkih rezultata koje postiže telefon jeste kako on uglavnom funkcioniše u svakodnevnim operacijama. Čak ni sami rezultati nisu ništa specijalno, pošto je sasvim jasno da ovo nije poslednja reč tehnologije. Nije reč o naročito snažnom čipu, RAMa nema previše, ali je dosadašnja praksa pokazala da neki telefoni umeju itekako da iznenade. Međutim, radilo se uglavnom o uređajima sa stok Androidom, dok Y6 (2018) mora da gura Android 8.0 Oreo presvučen EMUI 8.0 korisničkim interfejsom. Kako stvari tada deluju…?
Definitivno, Android 8.0 je korak unapred, i pozdravljamo što se Huawei odlučio da i telefon niže kategorije opremi najnovijom verzijom operativnog sistema. Tu je i EMUI 8.0, koji uvek ide uz uređaje kompanije Huawei. Međutim, ovde kombinacija softvera i nejakog hardvera ne funkcioniše najsrećnije, iz relativno jasnih razloga. Da li bi rešenje bilo u rasterećivanju sistema ili nečemu drugom, tek, Y6 (2018) ne spada u telefone koji donose najbolje iskustvo.
Neke nezahtevne operacije će raditi korektno, ali već u nekima od njih možete doživeti neočekivano dugu obradu, seckanje animacije ili generalno ne baš naročito tečan i gladak rad telefona. Sigurno deo toga ide i na račun nejakog hardvera, naše mišljenje – pre svega procesora, ali svakako ni prisustvo kompleksnog korisničkog interfejsa ne pomaže. Na testu smo nedavno imali Motorola E5, koji je isto imao 2 GB RAMa, a na njemu je svakodnevno iskustvo u nezahtevnim operacijama bilo odlično, kao da smo imali telefon iz više kategorije. No, on je stizao i sa stok Androidom, kao i osmojezgarnim procesorom istog radnog takta.
Kako bilo, povremeni stuttering je neizbežan. Da li bi se to moglo na neki način regulisati, nismo sigurni, tim pre što, recimo, zapažamo da su performanse zapravo sasvim dobre unutar aplikacija za koje smo očekivali da budu veoma zahtevne i da dodatno opterete telefon. Može biti da bi valjalo apdejtovati sistem i da će problemi biti otklonjeni u momentu dok vi čitate tekst, ali opet, možemo da procenjujemo telefon samo u datom trenutku na osnovu onoga što vidimo.
Huawei Y6 (2018) nema skener otiska prsta, ali ima nešto bolje. Konkretno, reč je o Face Unlock-u, koji funkcioniše veoma dobro i, što se nas tiče, predstavlja elegantnije rešenje. Doduše, u mraku je nešto teže otključati telefon iz prve naspram skenera otiska prsta kojim bi se uvek otključavalo iz prve, ali u većini situacija je Face Unlock daleko elegantniji i brži, tim pre što možete odabrati da se ekran direktno otključava, bez potrebe za još nekim korakom.
Ono što treba svakako priznati jeste bogatstvo opcija koje EMUI nudi. Možete podešavati puno aspekata operativnog sistema do “u sitna crevca”, a od broja opcija koje su na raspolaganju nezahtevniji korisnici ne trebaju da strahuju, jer je najveći deo njih zapravo opcion i trebate da ih aktivirate i eksplicitnim komandama upotrebite, tako da nema potrebe da se strahuje od komplikovane upotrebe.
Korisniku je na raspolaganju oko 10 GB prostora od deklarisanih 16 GB sa koliko telefon stiže. Neke softverske pakete možete da obrišete da oslobodite dodatni prostor, budući da EMUI dolazi sa solidnim brojem aplikacija, ali i nekim preinstaliranim igrama. Ipak, mi bismo zadržali sve alatke jer se mogu pokazati korisnim, a ukoliko prostora zafali, uvek bismo pre posegnuli za microSD karticom i proširili kapacitet na elegantan i jednostavan način.
Ukupan utisak je…”može da prođe”. Nema nekih funkcionalnih problema, osnovne funkcije rade veoma dobro, podržano je more opcija i mogućnosti. Jedina primedba sa naše strane bi bila u pomenutim usporavanjima koja se definitivno mogu primetiti. Dokle god ste svesni ograničenja slabijeg čipseta koji ovaj budžetni telefon koristi, bićete relativno zadovoljni iskustvom koje ćete dobiti.
Ekran
Huawei Y6 (2018) dolazi sa IPS ekranom relativno dobre osvetljenosti. Karakteriše ga veoma dobar prikaz u odnosu na konkurenciju i cenovnu klasu, ali ne samo u odnosu na nju. Ipak, premda je reč o solidnom ekranu, ne može se pobeći od činjenice da je ovo budžetni telefon, te da stiže sa rezolucijom od 1440 x 720 piksela, što nudi gustinu prikaza od oko 282 piksela po inču.
Tim rečeno, imajući u vidu da je ekran veoma dobar, možemo reći da po ovom pitanju Y6 predstavlja telefon koji je jedan od boljih po tom pitanju. Dijagonala ekrana je 5.7 inča, i moramo reći da telefon veoma lepo leži u ruci. To što rezolucija nije prevelika zapravo pomaže ne naročito snažnom hardveru koji ne mora da “tera” preveliki broj piksela. Sve u svemu, ekranu skoro da ništa ne fali.
Ukoliko bismo morali da nađemo neku manu, to bi bio senzor automatskog osvetljenja koji izuzetno agresivno spušta osvetljenost. Naravno, sve kako bi isporučio što bolju autonomiju baterije. Želimo da istaknemo da zahvaljujući implementaciju EMUI 8.0 korisničkog interfejsa korisnici imaju na raspolaganju odlične opcije softverskog modifikovanja ekrana, kojima zaista mogu menjati i prilagođavati displej svojim ukusima i potrebama. Po tom pitanju je ovaj telefon definitivno ispred svih drugih konkurenata u klasi.
Zvuk
Y6 (2018) ima samo jedan zvučnik, pozicioniran na donjoj ivici. Drugim rečima, morate se zadovoljiti mono zvukom, što je ruku na srce uobičajeno u klasi. Sam zvučnik je relativno glasan, i ne vidimo nikakve potencijalne probleme. Telefon ima i 3.5-mm priključak sa gornje strane. Takođe, tu je i FM radio, pa će audio fanovi imati čime da se zanimaju.
Baterija
Huawei u ogromnom broju uređaja koristi maltene standardnu bateriju od 3000 mAh i godinama već predstavlja veoma dobar i pouzdan izbor po pitanju autonomije. Čak i ukoliko nije šampion, možete se pouzdati da će Huawei telefon uvek biti tu negde pri vrhu po tom parametru. Slično možemo reći i za danas testirani model, bez obzira što možda hardver nije baš najsvežiji.
Ugrađena baterija od 3000 miliamperčasova nakon 10 sati YouTube videa ostaje na 25% baterije, što je veoma dobar rezultat. U principu, verujemo da će jedan dan biti lak zadatak i kada su u pitanju najzahtevniji korisnici, dok će svima ostalima telefon potrajati i dan i po do dva. Telefon se puni preko micro-USB konektora, i nije podržano Turbo punjenje.Po pitanju kamere, Y6 (2018) nudi relativno standardnu kombinaciju. Reč je o senzorima od 13 megapiksela, koji se koristi za glavnu kameru, odnosno 5 megapiksela koji se koristi na prednjoj kameri. Očekivana postavka, posebno za ovu kategoriju uređaja. Huawei se uvek dobro pokazivao po pitanju kvaliteta kamere u nižim kategorijama – no, da li je tako i ovog puta?
Softver kamere kao da smo već mnogo puta videli – verovatno zbog toga što i jeste tako. Huawei se drži oprobanog rasporeda i stila, te ne menja softver od modela do modela. Dobra stvar, ako nas pitate. Jedino što bismo promenili jeste HDR opcija, koja se mora aktivirati kao poseban režim snimanja iz menija. Više bismo voleli da je dostupna na klik na glavnom ekranu aplikacije. Sama aplikacija nudi puno opcija. Svajpovanjem u stranu se pristupa dodatnim opcijama, filterima i režimima snimanja.
Velika stvar za Huawei jeste prisustvo phase detection autofokusa. Sasvim razumemo zašto kompanija to ističe, budući da isti odlično utiče na osećaj u radu, omogućavajući lako i brzo fokusiranje, a samim tim i osećaj brze, lake upotrebe. Tu je i LED blic, tako da imamo sasvim korektnu konfiguraciju za ovu cenovnu kategoriju.
Kao i svi drugi Huawei telefoni, i Y6 (2018) je prilično sklon hladnijem spektru kolorita. Posebno se to oseća ukoliko su uslovi za snimanje iole slabiji od maltene savršenih – recimo, fotografije snimane dok je nebo bilo oblačno su u popriličnoj meri upravo takve. Oštrina je relativno dobra, pa čak i detaljnost – naravno, govorimo u okvirima klase u kojoj se telefon nalazi. Postoji određena sklonost ka preeksponiranju, šum je uočljiv u pojedinim situacijama, dinamika je mogla biti nešto bolja, ali kada se sve uzme u obzir, za cenu ovog telefona snimanje je više nego pristojno.
Naravno, stanje je daleko slabije kod noćnog snimanja. Detalji se gube, šum postaje daleko izraženiji, podeksponiranje je veoma prisutno, sve u svemu ovo nije neki telefon kada je noćno snimanje u pitanju. Pored toga, ima sklonost da snimi zamućenu fotografiju, što nije tako lako uočiti pa je preporučljivo snimiti scenu u više navrata kada snimate noću, za svaki slučaj. Zanimljivo je da Y6 nije sklon menjanju kolorita i naginjanju ka crvenim bojama u noćnim uslovima, što je boljka jednog broja Huawei telefona iz niže kategorije…no, to nije dovoljno da bismo noćno snimanje okarakterisali dobrim.
Prednja kamera je relativno korektna. Reč je o senzoru od 5 megapiksela, koji ima sopstveni LED blic. Kamera ima fiksni fokus, ali to je sasvim očekivano na jeftinijem telefonu. Poslužiće za poneki selfi, pružiće sasvim dovoljno detalja, a to što dalji objekti neće biti u fokusu će maltene biti pozdravljeno od pobornika zamućene pozadine koja u fokus stavlja osobu koja se slika. Sveukupno, ništa posebno kada je oštrina i detaljnost u pitanju, ali – poslužiće. Generalno, prednja kamera dobija prelaznu ocenu, zadnja čak sasvim dobru.
Sasvim je očekivano da Huawei Y6 (2018) ima određene prednosti i određene mane, pošto je svaki telefon u ovoj kategoriji plod manjih ili većih kompromisa. Generalni kvalitet izrade i upotrebljivost telefona su sasvim dobri. Korisnici dobijaju moderan format i solidan paket, koji je sasvim primeren onome što se traži od njih kada je cena uređaja u pitanju.
Da li je ovo najbolji telefon u klasi? Mišljenja smo da nije, barem zbog povremenog usporavanja i stutteringa, odnosno nejakog hardvera sa kojim se isporučuje. Možda se tu moglo naći mesta za snažniji čipset, kada već ne dolazi u obzir stok Android, već se telefon opterećuje EMUI interfejsom koji je inače veoma dobar i funkcionalan, ali izgleda da definitivno ne prija uređajima iz najpristupačnijih kategorija.
No, tim rečeno, telefon je prilično dobar i zaokružen i možemo reći da je dobar izbor u svojoj cenovnoj kategoriji. U mnogim elementima, korisnici će dobiti više nego što se očekuje za uložen novac, i to svakako treba pohvaliti. Ukoliko ne postoje neki preveliki zahtevi, a želi se pouzdan telefon velikog brenda koji će ponuditi dobar kvalitet, solidno fotografisanje, dobru bateriju, sasvim sigurno je Huawei Y6 (2018) vrlo korektan izbor.
Prednosti:
– Dobra izrada i dizajn – Android 8.0 Oreo – Dobra vrednost za uložen novac – Ekran – Autonomija – Face Unlock
Nedostaci:
– Noćno snimanje – Povremeni padovi performansi i nejak hardver – EMUI ima puno opcija i mogućnosti, ali izgleda da opterećuje sistem – Bez skenera otiska prstiju – Voleli bismo više RAM-a
Cena: oko 16 hiljada dinara
Uređaj na test ustupio Vip mobile.
