Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Razumevajući tržište, i znajući koja je to apsolutno najprisutnija kategorija korisnika mobilnih telefona, mnogi proizvođači veliki udeo svojih napora ulažu u učvršćivanje pozicije upravo u segmentu srednje (ili čak niže srednje) klase, koja tangira najveći broj kupaca. Jasno, flegšip uređaji nose najveći profit, i nijedna kompanija ne želi ni iz te borbe da se prosto povuče, ali da bi došli u dodir sa najvećim brojem korisnika, moraju da gledaju mnogo širu sliku.
Nekada se u svakom trenutku lako moglo pogoditi koji je to najbolji mogući telefon u smislu odnosa uloženo/dobijeno, dok je danas priča drugačija. Posebno su kineski proizvođači uneli pometnju na tržište: podizanjem kvaliteta svojih modela, koji su i dalje bili povoljniji od proizvoda renomiranijih kuća, naterali su i vodeće proizvođače da dodatno unaprede svoje telefone, bez divljanja sa cenama. Lenovo se u tom haosu snašao vrlo dobro, posebno kada je pomenuta kategorija uređaja u pitanju, i za to je pre svega zaslužna K serija telefona.
Od samog lansiranja iste, a posebno dostupnosti i na globalnom tlu, videlo se da Lenovo malo po malo unapređuje svoje modele, te tako pridobija sve više kupaca. Ipak, tek sa K5 i K5 Note modelima, koji su se od prethodnika izdvojili metalnom izradom, ova serija je nekako došla u situaciju da više ne zaostaje za najvažnijim konkurentima, te se sa naslednicima nije smelo promašiti, ne bi li se nastavilo sa odličnim tržišnim rezultatima. Srećom, K6 i K6 Note donose vidna unapređenja u odnosu na svoje prethodnike, o kojima upravo i nameravamo da govorimo na narednim stranama…
Raspakivanje i dizajn
Pakovanja oba telefona prilično su slična, i već slika na kutiji nagoveštava šta se u njoj nalazi (iako po veličini ne odražava perfektno model koji skriva). Kada se poklopac podigne, zatičemo telefon u prvom planu, a nakon podizanja pregrade ispod njega, pronalazimo tu još i uputstva za korišćenje, iglicu za otvaranje SIM-slota, slušalice, adapter za struju, micro-USB kabl i foliju za ekran. Praktično, da je tu još i neka zaštita za leđa, bilo bi pokriveno apsolutno sve, mada nalazimo i sami da postoji solidan razlog zašto je cover imalo smisla izostaviti.
Radi se o tome da su oba telefona metalne izrade, divnog odsjaja i hladnog osećaja u ruci, te bi praktično bilo greota stavljati ih (osim, naravno, u smislu zaštite) u bilo kakve futrole i „obloge“. Kvalitet izrade je odličan, spojevi su savršeni, bez zazora i nepravilnosti, i oba uređaja ostavljaju utisak izdržljivosti. Generalno, oba uređaja deluju mnogo više premium nego što to njihove cene sugerišu.
Jednu primedbu, zapravo, imamo i na „starijeg brata“, doduše ne na polju izrade, nego ergonomije. K6 Note je za telefon 5.5” ekrana relativno skromnih dimenzija, ali ipak ne možemo reći da se radi o malom uređaju. S druge strane, metalna pozadina prilično je klizava, te iako ne skuplja otiske prstiju ni najmanje, konstantno postoji bojazan da bi telefon korisniku mogao da isklizne ako nije vrlo pažljiv sa njim (ili ako nema prilično velike šake). Površina na K6 je od istog materijala, pa takođe nije baš „zalepljena“ za ruku korisnika, ali pošto je telefon primetno manji, to ne dolazi toliko do izražaja, i manji model je više nego upotrebljiv i jednom rukom.
Sa prednje strane „većeg brata“, iznad ekrana vidimo samo otvor zvučnika za razgovore, okružen senzorima i prednjom kamerom (na zlatnom modelu su jasno vidljivi, na crnom slabije). Ispod ekrana su kapacitivni dugmići, u kontra rasporedu (Recents, Home, Back), dok je prostor na kom leže nešto veći od onoga iznad ekrana. No, ovaj izostanak simetrije ne predstavlja veliki udar na estetiku telefona: iako ne spada među najlepše uređaje, nema ni zamerki na ovom polju, i za verovati je da će se svideti većini korisnika.
Pozadi nije velika gužva, a gornji i donji deo leđa telefona zapravo su od plastike (radi antena), ali iste boje i slične strukture kao i ostatak stražnje površine, tako da je sve lepo uklopljeno. Odmah ispod gornjeg plastičnog dela, nalazi se okruglo sočivo kamere, koje donekle viri iz ostatka kućišta, dok su ispod njega dual-LED blic, kao i čitač otiska prsta, još stepenicu niže. On je takođe okruglog oblika, i iako nije među šampionima brzine, radi sasvim korektno i na ergonomski je pogodnoj poziciji. Lenovo logo zaokružuje priču o zadnjoj strani, dominirajući donjim delom kućišta.
Donja strana telefona krije dve simetrične rešetke, od kojih je ispod samo jedne zvučnik, a ispod druge mikrofon za razgovore. Lenovo obećava odličnu reprodukciju zvuka, čak i preko zvučnika, potpomognutu Dolby Atmos sistemom, te malo čudi odluka o mono zvučniku na Note modelu ove generacije… No, o tome više kasnije. Između rešetki je samo micro-USB ulaz. 3.5mm ulaz za slušalice je na gornjoj strani telefona, gde je još samo mikrofon za eliminaciju šuma.
SIM-slot nalazi se sa leve strane telefona, dok su desno Volume i Power dugmići. Plastični su, ali čvrsto postavljeni na svoje pozicije i ne klimaju se. Isto važi i za K6 model, kod koga je, zapravo, velika većina elemenata pozicionirana potpuno identično. Zapravo, jedine razlike leže u poziciji micro-USB ulaza (kod K6 je i on na gornjoj strani uređaja), kao i zvučnika: K6 ih ima dva, ali se nalaze na leđima, tik iznad donjeg plastičnog dela, a ispod samog logoa proizvođača. Ovde stereo efekat postoji, mada je pozicija nešto nepogodnija. Naravno, usled ovakvog rasporeda, manji model sa donje strane ima samo glavni mikrofon. Svako od ovih rešenja pozicioniranja zvučnika ima svojih mana, pa se sve svodi na lične preferencije. Bilo kako bilo, iako se sitnije zamerke i mogu uputiti na ergonomiju oba modela, nema većeg uticaja na njihovu upotrebu, koja u kombinaciji sa privlačnim dizajnom, predstavlja zadovoljstvo za korisnika – na sve to, postoji izbor veličina, gde se sa većim modelom ne dobija uređaj koji je hardverski apsolutno superiorniji, kao što je česta situacija u ponudi mnogih proizvođača.K6 i K6 Note imaju prilično slične interne komponente, tj. hardver je skoro identičan kod oba modela. Ono po čemu se razlikuju je radna memorija: manji model ima 2 GB, dok veći raspolaže sa 3 GB RAM-a. No, kod čipseta nema nikakvih razlika. U oba slučaja radi se o Snapdragon-u 430, sa 8 jezgara klokovanih na 1.4 GHz, uz Adreno 505 grafiku. Pomenuti čipset počiva na 28-nanometarskoj tehnologiji koja nije više ni blizu vrha ponude kada su performanse u pitanju, a i na polju autonomije sada postoje dosta bolja rešenja.
[modul]specifikacija=9140[/modul]
[modul]specifikacija=9141[/modul]
Ipak, oba Lenovo-ova takmaca pokazala su se u radu više nego korektno, što i rezultati nakon izvršavanja sintetičkih aplikacija potvrđuju. Pošto su sve brojke gotovo iste kod oba modela, pomenućemo samo da se u AnTuTu testu ostvaruje negde oko 45.000 poena, što Lenovo smešta udobno u zlatnu sredinu cenovne kategorije. Primera radi, pojedini modeli, poput Samsunga J5 (2016.), ne “dobacuju” ni do 30.000, dok Xiaomi ima više modela koji prebacuju i 70.000 – neki čak i 80.000…
Utisci u radu sa ovim modelima prilično su povoljni. Iako nije šampionski, hardver omogućuje potpuno glatko kretanje kroz sistemske menije, što potvrđuje da je i softverska optimizacija odradila svoj deo posla. Jasno, za zahtevnije operacije K6 i K6 Note zahtevaju više vremena, ali generalno su animacije solidno odmerene, tako da korisnik nikad nema osećaj da telefon “secka” ili koči. Do zagrevanja tokom testa nije dolazilo, i generalno se moglo zaključiti da je korišćenje ova dva telefona prijatno iskustvo.
Softver i utisci u radu
Nekako nemamo ni najmanju sumnju u vezi toga šta je zaslužno za solidan utisak prilikom korišćenja K6 i K6 Note – u pitanju je softver. Ono što nam se i ne sviđa najviše leži u činjenici da je verzija Androida na oba telefona 6.0.1 Marshmallow. Istina, radi se o iteraciji koja se pokazala kao odlična, stabilna i dobro optimizovana, ali ne možemo, a da ne primetimo da je Nougat isto tako doneo mnogo korisnih i upotrebljivih novina, te ostaje za nadati se da će Lenovo brzo reagovati i izbaciti nadogradnju na poslednju (ili bar neku aktuelniju) verziju uskoro.
No, ako zažmurimo na Marshmallow, sve ostalo u vezi Androida na ovim uređajima nam se prilično svidelo. Pre nekoliko meseci testirali smo model K5, čiji je K6 direktni naslednik, i primećujemo da je Lenovo promenio mnogo toga, i to – po našem ukusu. Vibe UI, koji je ranije bio prisutan na većini uređaja kineskog proizvođača, pretrpeo je izmene koje su ga, pre svega, značajno približile stock Androidu. Ako čitate naše tekstove (relativno) redovno, jasno vam je da tu akciju gotovo uvek radosno pozdravljamo, posebno u ovakvim situacijama, kada su izvedene modifikacije uglavnom estetske prirode, i to sprovedene tako da su izmene odrađene sa stilom, tako da ne dolazi do većih odstupanja od ostatka korisničkog okruženja.
Izmenjene su pojedine ikonice osnovnih aplikacija (Dialer, Messaging, People…), kao i tek pojedini detalji “unutar” samih aplikacija (primera radi, Dialer nema Favourites tab, što je čudno, i zafalio nam je par puta). Ono što je izrazito pohvalno je to da nema dupliranih aplikacija, a i one koje su nadodate na Google-ove sistemske aplikacije nisu iz kategorije suvišnih: tu su File Manager, Sound Recorder (inace, moguce je snimati i same razgovore – radi se o opciji koju nudi vrlo malo broj telefona, a čak je i broj aplikacija za to na Play Store-u prilično ograničen), Compas, Theme Center…
Dakle, može se reći da bloatware-a nema; ipak, od 32 GB prostora na K6 Note modelu, posle naše instalacije tek najosnovnijih aplikacija koje instaliramo na testne uređaje, zauzeto je bilo čitavih 14 GB interne memorije… Izgleda da je sistem prilično “težak”, te je dobro što uređaj ima bar kombo-slot (dve kartice, ili jedna + microSD card).
Određene razlike u odnosu na vanilla Android vidimo i u Qiuck Settings odeljku, gde je lista podešavanja proširena pojedinim nestandardnim, a korisnim stavkama, poput Go To Sleep, Power Off, Night Mode ili Secure Zone. Poslednja stavka posebno je zanimljiva i predstavlja mogućnost uvođenja, kako i samo ime kaže, zone u kojoj bi se skladištili podaci koje valja skriti od spoljnjeg sveta – slično Private Space opciji koju smo viđali na Huawei i Coolpad uređajima. Svaku aplikaciju u ovoj zoni moguće je zasebno konfigurisati, kao i notifikacije za bilo šta što dolazi vezano za nju.
Features stavka u Settings-u omogućuje uključivanje mnoštva korisnih prečica i gestova: tu su opcije poput DoubleTap2Wake, Fingerprint Snap (za okidanje slika senzorom otiska prsta) i sličnih. Themes Centar takođe može da promeni mnogo, ali ne po pitanju funkcionalnosti, nego izgleda korisničkog interfejsa – tema je zaista mnogo, i imajući to u vidu, kao i podosta pomenutih podešavanja sistema, čini se da je Lenovo lepo omogućio korisniku da namesti telefon po svojoj želji i meri.
Ekran(i)
K6 i K6 Note imaju Full HD ekrane, što je u ovoj cenovnoj kategoriji OK za 5.5” ekran, ali je za ekran od svega 5 inča zaista sjajno. Uostalom, gustina ekrana od 401 ppi na većem uređaju je više no respektabilna (među konkurentima ima smartfona i sa manje od 300 ppi), dok je 441 ppi na manjem bukvalno na flegšip nivou – uostalom, Google Pixel (600+ €) ima identičnu rezoluciju na istoj dijagonali.
Naravno, rezolucije ne moraju mnogo da znače ako ostali parametri prikaza jednog displeja nisu dobri. Srećom, ovde to nije slučaj. Pre svega, maksimalni nivo osvetljenosti je odličan (preko 500 nita), dok se uključivanjem opcije Night Mode može dodatno sniziti i minimalni nivo (uz korekciju plave boje), tako da je upotreba telefona i u mraku prijatna. Na suncu je, ipak, moguće imati manjih poteškoća: iako je kontrast dobar, refleksivnost zaštitnog stakla (Gorilla Glass se nigde ne pominje…) ume da bude izražena.
Crna boja deluje uverljivo, i tek pri većem naginjanju telefona počinje da se približava sivoj. Uglovi gledanja inače nisu problem, što je za jedan IPS ekran i bilo za očekivati. Kada je reprodukcija boja u pitanju, Lenovo je omogućio bar minimalni nivo kontrole i na ovom polju: moguće je odabrati jedan od dva preseta za prikaz boja – Normal ili Vibrant. Nama se, konkretno, više svideo ovaj drugi – iako su boje u njemu nešto zasićenije i nepreciznije, nekako je prijatniji za gledanje (Normal mode ponekad ostavlja utisak ispranosti). Ovo će se posebno svideti zaljubljenicima u AMOLED ekrane, mada smo generalno ubeđeni da će retko ko od korisnika imati osobitih primedbi na displeje ova dva modela – dobri su i za klasu iznad ove u kojima se K6 i K6 Note nalaze.
Zvuk
U pojedinim testovima, tačnije, u većini njih koje možete naći na našem sajtu, odeljak u kom se govori o zvuku koji reprodukuje jedan smartfon – ni ne postoji. Prosto, većina savremenih uređaja na ovom polju ostvaruje korektne rezultate i nema velikih oscilacija. Naravno, flegšip uređaji nešto bolje zvuče: postižu dublji bas, više visoke tonove, čistije reprodukuju raznovrsne instrumente, maksimalna glasnoća im je viša, ali i najstandardniji uređaji iz ulaznih kategorija već nude sasvim pristojne karakteristike na ovom polju.
Ipak, K6 i K6 Note se definitivno ističu kada je zvuk u pitanju, mada i među njima samima postoje razlike na ovom polju. K6 ima, kao što smo naveli, stereo zvučnike na poleđini telefona. Iako im je orijentacija relativno nepogodna, moramo priznati da se zvuk sa njih prostirao prilično ravnomerno širom prostorije u kojoj smo testirali zvučne sposobnosti ovog uređaja. Pritom, kada se pojačaju na maksimum, postaju vrlo glasni, iako se određena distorzija ipak pojavi; stoga, skoro maksimalna glasnoća deluje kao pravi izbor – kvalitet reprodukcije ostaje dobar, a i čuje se dosta glasnije od prosečnog smartfona (iako možda ne baš kao na HTC BoomSound stereo zvučnicima). Dolby Atmos tehnologija definitivno pomaže.
Kada je kvalitet zvuka u pitanju – razlika u odnosu na većinu uređaja iz cenovne kategorije o kojoj govorimo je evidentna. Zvuk je čist i pun, nema odzvanjanja ni u kojoj situaciji, a posebno se kvaliteti “osete” prilikom slušanja muzike sa slušalicama – zaista, milina. K6 Note ima samo mono zvučnik sa donje strane telefona, ali je činjenica da se i on čuje prilično glasno i čisto, iako ne kao K6. Stoga, zadržaćemo se na vrlo pohvalnim komentarima za K6, verujući da u svom punom sjaju zvučna reprodukcija i na K6 Note može biti blizu onoj sa “mlađeg brata”…
Baterija
Kapaciteti baterija na K5 i K5 Note bili su za uređaje sa 5” i 5.5” ekranima više nego zadovoljavajući: 2.750 i 3.500 mAh. Pa ipak, Lenovo je sa K6 i K6 Note podigao lestvicu značajno više: kapaciteti su sada 3.000 i 4.000 miliamperčasova, pa smo očekivali zaista odlične rezultate autonomije, iako Snapdragon 430 nije čipset koji se vezuje za vrhunsku autonomiju (istini za volju, nije poznat ni kao posebno velik potrošač).
K6 je pokazao zaista respektabilan rezultat: sa nepunih 6h časova upaljenog ekrana na gotovo 24h upotrebe, pokazao se kao uređaj koga verovatno ni najzahtevniji korisnici neće uspeti da nateraju da priđe punjaču tokom obdanice. Ali, ako je već tako – šta tek reći za K6 Note? Sa preko 7.5h ScreenOnTime-a na preko 30h upotrebe, tokom kojih smo bukvalno davali sve od sebe ne bi li potrošili ovu bateriju kako znamo i umemo, K6 Note je stao uz rame sa najboljim uređajima koje smo testirali (kada je u pitanju autonomija), jasno obećavajući dva dana normalne upotrebe, a možda čak i tri za “opuštenije” korisnike.
Da ne bude sve tako sjajno u vezi sa baterijama ovih uređaja, pobrinulo se – punjenje. Kako nikakvi Quick Charge, Turbo Power niti slični procesi ne postoje za naša dva smartfona, njihovo punjenje od (skoro) nule do 100% zna da potraje i blizu 3h za K6, odnosno čitavih 3.5h za K6 Note… Sreća pa im ovo nećemo preterano uzeti za zlo, imajući u vidu da će retko i ići na punjač.
Još jedno od retkih polja na kojima se K6 i K6 Note razlikuju tiče se hardvera kamera. K6 ima jednostavniju postavku, sa 13 MP kamerom i običnim autofokusom, dok kod K6 Note zatičemo senzor od 16 MP sa phase-detection autofokusom. Jasno je svima, posebno potencijalnim kupcima ovih uređaja – njihova glavna namena nije fotografisanje i snimanje video snimaka, te se nije ni očekivao sjajan hardver, kao ni da posebno zablistaju na ovom polju. No, u bilo koji telefon danas ”ubaciti” lošu kameru, predstavlja pucanj sebi u nogu za proizvođača, te određena očekivanja ipak postoje.
Ono što je, pak, identično je aplikacija kamere. Na glavnom ekranu nalaze se samo osnovna podešavanja: dole, uz okidač fotografije, su prečice do video snimanja, kamere i modova (Artistic HDR, Pro, Slow-Motion…), dok su gore prekidači za blic i prelazak na prednju kameru, kao i prečica do podešavanja. Međutim, tu je i još jedan neuobičajeni prekidač – Smart Mode. Radi se o presetu koji, potpomognut AI-em osmišljenim od strane Lenovo inženjera, treba da prepozna uslove u kojima se kamera i koristi i ponudi kako odgovarajući mod (recimo, HDR), ali i da korisniku predloži eventualne korekcije (recimo, ugla slikanja tj. snimanja, povećanja ekspozicije i sl.) – sve u cilju dobijanja eventualno nešto lepšeg krajnjeg rezultata.
Kada pričamo o kvalitetu fotografija sa K6 Note uređaja, on je dosta dobar. Detalja ima prilično, mada smo viđali i više na 16 MP kamerama – može se reći da smo očekivali malo više pošto nema mnogo softverskog izoštravanja (koje često ”odnese” ponešto detalja). Šum je prisutan, ali na razumnom nivou za ovu cenovnu klasu. Ono što je baš dobro je dinamički opseg – na automatskim podešavanjima nije fenomenalan, ali HDR ume toliko da popravi fotografiju i da istakne toliko više delova kadra, da je razlika drastična, a tako dobijena fotografija odlična i prijatna za gledanje, pošto detalji ne propate usled procesinga.
Boje su prilično verno prikazane, možda blago ka hladnijem delu spektra, ali zaista blago. Ipak, Artistic HDR mod, koji bi to trebao da popravi, suviše je ”artističan” za naše viđenje: fotografije koje se dobiju njime, često su toliko izveštačenih boja, da su praktično potpuno neprirodne. Nevezano za to – sa padom količine svetlosti, i kvalitet fotografija značajno opada (očekivano). Oštrina se rapidno gubi, i pošto u specifikacijama uređaja nije navedeno koliki je otvor blende, sumnjamo na f/2.2 (ili uži), pa za ”fotkanje” u uslovima slabijeg osvetljenja K6 Note nije osobito preporučljiv.
Prednja kamera je fiksnog fokusa, ali dobro odmerenog za selfi-fotografije, a bokeh efekat koji se stvara u pozadini je prilično prijatan. Detalja nema previše, ali za deljenje na društvenim mrežama će svakako biti prihvatljivo. I boje su blago isprane, ali generalno nema većih zamerki na prednju kameru. Video snimci, međutim, imaju i dobrih i loših strana: fluidnost je solidna i nema ”dropovanja” frejmova, ali je stabilizacija slaba, nivo detalja nije najbolji, kao i dinamički opseg. Zvuk je prilično dobar, kao i reprodukcija boja – sve u svemu, video snimci su upotrebljivi za zabeležiti po koji trenutak, ne i za više od toga.
Kako tačno, nismo sigurni, tek – kamera na K6 nam se učinila boljom! Kako je manje rezolucije (a i K6 je ipak nešto skuplji uređaj), očekivali smo da i kvalitet fotografija i videa bude nešto slabiji, no nije se tako ispostavilo. Fotografije često izgledaju oštrije od onih sa K6 Note, detalja bismo rekli da je otprilike podjednako, ali je na K6 šuma nešto manje. Uz to, i boje su nekako veselije, dok HDR i ovde znatno popravlja dinamički opseg, kao što i Artistic HDR upropaštava fotografiju kao i na većem ”rođaku”.
U uslovima slabijeg osvetljenja, i K6 pokazuje slabije mogućnosti, ali je, sa druge strane, prednja kamera na K6 očito bolja. Znatno više detalja je primetno, boje su zasićenije, i slike su generalno vrlo dobre za prednju kameru. Napravili smo i jednu panoramu ovim modelom – poteško je napraviti je uspešno, pošto i najmanje iskakanje iz okvira prilikom pomeranja telefona u krug dovodi do propasti celog pokušaja. No, kada operacija uspe, kvalitet je solidan, što možete videti i na priloženom primeru.
Video snimljen sa K6 je praktično identičan kao i na K6 Note. Sve u svemu, i pored iznenađujuće činjenice da K6 prikazuje nešto bolje mogućnosti svojih kamera, generalni zaključak je da su fotografski potencijali oba telefona adekvatni za klasu kojoj oni pripadaju, i kamere svakako neće odvratiti nikoga od kupaca koji merkaju K6 ili K6 Note.
Imajući priliku da koristimo i prethodnike telefona koji su nam danas u rukama, kao i neke od modela konkurencije, nalazimo se u idealnoj situaciji: možemo dovoljno precizno da izmerimo koliko je i kako sam Lenovo evoluirao sa modelima ove, najpopularnije klase, a i da te iste modele uporedimo sa onima sa kojima će se boriti za svoj deo tržišnog ”kolača”.
Iako nas K6 i K6 Note nisu preterano oduševili, u onom smislu u kom to učine neki od (najčešće) flegšip modela, sa svojim vrhunskim funkcijama – druženje sa ovim telefonima tokom nekoliko dana bilo je vrlo prijatno, i podsetilo nas je još jednom zašto nije neophodno dati i po nekoliko stotina eura ne bi li se dobio dobar, funkcionalan i savremen smartfon, bez osobitih nedostataka. Pored toga, oba Lenovo takmaca imaju i ponekog keca u rukavu: autonomije baterije su im zaista dobre, čak odlične; reprodukcija zvuka je na nivou mnogo skupljih modela; softver je doživeo očigledan napredak i donosi vrlo fluidno korisničko iskustvo za razumnu cenu.
Nakon što im je prodaja odavno počela, znajući da je i cenovno pozicioniranje ovih uređaja i na našem tržištu vrlo konkurentno, a imajući u vidu kako njihove kvalitete, tako i činjenicu da iza njih stoji pouzdana kompanija kao što je Lenovo – ne možemo, a da im ne predvidimo svetlu budućnost, i mnogo osmeha na licima njihovih korisnika. Ako pritom i konkurencija ovo isprati, te ponudi još bolje uređaje, ne odlazeći sa cenom u više rangove, najveći dobitnici bićemo upravo mi – zadovoljni korisnici.
Prednosti K6: -Odlična ergonomija – Vrlo dobra autonomija – Vrhunska reprodukcija zvuka – Visok ppi
Mane K6: – Sitne zamerke na izradu – Ne baš najsvežija verzija Androida
Prednosti K6 Note: – Odlična izrada – Fenomenalna autonomija
Mane K6 Note: – Glasnoća zvučnika (možda i manji hardverski problem) – Ne baš najsvežija verzija Androida
Telefone na test ustupio Lenovo.
