Aleksandar Božović
Dragoljub Radovanović
Sve je očiglednije da živimo u vremenu u kojem zakrivljeni uređaji pokušavaju da pronađu put do naših domova. Već se u ponudi proizvođača nalaze razni zakrivljeni televizori, zvučnici, monitori… pa zašto ne i smartfoni? Ima li smisla zakriviti i ovaj tip uređaja? LG pokazuje da nije odustao od ovog trenda i da postoji potreba za zakrivljenim telefonima. Uprkos tome što se prethodni model nije previše proslavio, korejska kompanija je odlučila da pokuša još jednom, predstavivši novi G Flex 2.
Ove godine je Flex osetno smanjen kako bi bio privlačniji široj publici, jer je prethodnik sa svojim 6-inčnim ekranom bio ogroman telefon
Ideja iza ovog modela je da popravi sve što je falilo prethodniku i da se potrošačima pruži zakrivljeni smartfon kakav zaslužuju. Ove godine je Flex osetno smanjen kako bi bio privlačniji široj publici, jer je prethodnik sa svojim 6-inčnim ekranom bio ogroman telefon. Prvi susret sa korigovanim Flex 2 modelom imali smo u Barseloni na MWC događaju, a sada imamo priliku da detaljnije iznesemo naše utiske nakon dužeg korišćenja i opširnijeg testiranja. Može li Flex 2 da se hardverski takmiči sa aktuelnim vodećim smartfonima?
Hardver
Očigledno je da je u pitanju model iz visoke klase, pa se može reći da su specifikacije itekako dobre. Ono što ga čini aktuelnim smartfonom svakako je novi Qualcomm Snapdragon 810 čipset, koji je donekle i kontroverzan zbog problema sa nešto većim zagrevanjem. Pomenuti čipset dolazi u Octa Core konfiguraciji, tačnije sastoji se od dva četvorojezgarna procesora – Cortex A57 na 2 GHz i Cortex A53 na 1.5 GHz-a, a za grafički deo brine se Adreno 430 GPU. Sa količinom radne memorije ista je situacija kao kod LG G3 modela, jer ukoliko se korisnik odluči za 16GB varijantu skladišta, G Flex 2 će doći sa 2GB RAM-a, dok 32GB varijanta poseduje 3GB radne memorije.
[modul]specifikacija=8410[/modul]
Nedostatak koji je ispravljen u odnosu na prošlogodišnji Flex je uključivanje microSD slota za kartice, tako da je ovde moguće proširiti skladište karticama kapaciteta do 128GB-a. Prednja i zadnja kamera su identične kao na G3 telefonu ove kompanije – 13MP pozadi, 2.1MP napred, uz to da zadnja kamera poseduje optičku stabilizaciju, laserski autofokus i 4K video snimanje – sve što smo već sreli kod G3 modela, ali ne i kod prvog Flex-a. Sa manjim dimenzijama u odnosu na prethodnika, manje je i prostora za bateriju, tako da ovoga puta imamo 3000 mAh umesto 3500 mAh kao prošle godine.
Da budemo iskreni, zakrivljenost telefona sama po sebi mami poglede iz jednog jednostavnog razloga – drugačiji je u odnosu na ravne telefone na koje smo navikli. Pored očigledne “krivine”, LG je upotrebio i elemente dizajna koje obično srećemo u G seriji, ponajviše mislimo na G3 model na kojem je Flex 2 donekle i baziran. Pakovanje je takođe upadljivo s obzirom da je crveno i prošarano crnim koncentričnim krugovima, a unutar njega zatekli smo kvalitetne QuadBeat 2 slušalice, takozvani “brzi” 5V 1.8A punjač, microUSB kabl i vodič za brzi početak na pet jezika.
Zakrivljenost telefona sama po sebi mami poglede
Što se tiče izgleda telefona, ističe se tanka srebrna traka koja se prostire po ivicama prednje strane, uzane trake sa leve i desne strane ekrana kao i površine ispod i iznad, sve to u duboko sivoj boji. Naizgled, ovi prostori iznad i ispod ekrana deluju kao jednobojni bez nekih varijacija, ali na nešto jačem svetlu primećuje se šara koncentričnih linijica.
U gornjem delu imamo širi zvučnik za razgovor, ambijentalni i senzor blizine, zatim prednju 2.1MP kameru i skroz levo LED za notifikacije. Navigacioni dugmići su deo ekrana, tako da donji deo krasi samo LG logo. Pošto je ovo ipak smartfon iz G serije, tasteri za zvuk i dugme za uključivanje pozicionirani su na pozadini, ali ono što ostaje na okviru jeste 3.5mm priključak, mikrofon i microUSB port na dnu i IR emiter i još jedan mikrofon na vrhu telefona. Pozadi je naravno 13MP kamera sa emiterom lasera za autofokus sa leve i dvobojni LED blic sa desne strane.
Zadnja strana G Flex 2 modela je posebno interesantna zbog svoje mogućnosti da “izleči” sitnije ogrebotine koristeći specijalni premaz. Boju na pozadini LG naziva srebrnom, ali mi bismo je bolje opisali kao tamno sivu. Poklopac jeste moguće ukloniti, ali njegovo uklanjanje ne dozvoljava pristup bateriji i njenu izmenu, već isključivo radi pristupa microSD i microSIM slotovima.
Svaki proizvođač ima svoje viđenje korisničkog interfejsa, tačnije kakve bi izmene doneo Androidu i ostavio svoj lični potpis. LG ovde kao i obično ne praktikuje pristup laganih izmena i mali broj dodatnih funkcija/aplikacija, ali se uprkos tome vodi Material dizajnom Androida. Konkretno, u pitanju je Lollipop 5.0.1 sa LG-ovom Optimus “presvlakom”. U suštini, iskustvo koje smo imali bilo je slično iskustvu iz perioda kada smo testirali LG G3 sa KitKat 4.4.2 verzijom, naravno sa izmenama koje prate tekovinu Lollipop-a zamišljenog od strane Google-a, opet sa nekim svojim sopstvenim rešenjima i dodacima.
LG unosi dosta izmena, ali se uprkos tome vodi Material dizajnom Androida
Recimo, LG na Flex 2 modelu baš kao i na G3 koristi KnockCode – mogućnost kuckanja u određenim delovima ekrana kako bi uključili ekran i direktno otključali uređaj. Na novom Flex-u i 5.0.1 verziji Androida sada na ekranu za otključavanje imamo i izlistavanje notifikacija, poznati kružni element sa časovnikom/datumom i pet brzih prečica u dnu ekrana. Novitet je takozvani Glance View, koji dozvoljava da takoreći “zavirite” u časovnik i propuštene notifikacije dok je ekran isključen, prevlačenjem prsta sa gornje ivice ka dole. Na početnom ekranu smešten je veliki widget sa temperaturom, satom i Smart Notice sekcijom koja vas podseća da uradite neke stvari, recimo da obučete mantil jer pada kiša, da pozovete osobu od koje imate propušten poziv, ukoliko je nekom rođendan uskoro i slične “podsetnike”.
Tasteri su kao što smo pomenuli deo ekrana, i sada poseduju Material dizajn, odnosno uprošćenog su oblika. Karakteristična je i sivkasto bela boja za statusne ikonice i elemente, providnost traka i fioke sa aplikacijama, itd. Notifikacioni panel je pomalo pretrpan, tačnije određeni elementi mogu zauzeti previše prostora. Konkretno, sa dugmićima za brzo uključivanje/isključivanje opcija, slajderom za svetlinu ekrana i jačinu zvuka skoro je zauzeto pola ekrana, ali srećom, ovi slajderi se mogu isključiti u podešavanjima. Može se i detaljnije namestiti koji će “brzi dugmići” biti prikazani i u kom redosledu, ima ih pet po ekranu, a može se prevlačiti ulevo i otkriti čak 19 mogućih prečica, uz dodatak i QSlide Apps, ili sekcija sa kontrolama daljiskog upravljača. Kao što smo rekli, može biti dosta natrpano, ali i ne mora ukoliko isključite nepotrebne prečice.
Pomenuli smo QSlide Apps, a radi se o podržanim aplikacijama koje možete minijaturizovati i taj umanjeni prozor pomerati u deo ekrana koji vam odgovara. Sa druge strane, postoji i ozbiljniji vid multitaskinga u vidu Dual Window opcije. Svakako nije novitet na smartfonima, ali je svejedno korisna opcija koja dozvoljava da iskoristite veću dijagonalu ekrana i podelite je na dva dela – recimo da gledate YouTube i surfujete internetom u drugoj polovini. Ukoliko biste da promenite kompletan izgled interfejsa moguće je i preuzeti nove teme putem SmartWorld aplikacije, ili barem promeniti font, efekat isključivanja ekrana, raspored navigacionih tastera, itd. Sve u svemu, softver LG G Flex 2 modela donosi pregršt opcija za prilagođavanje korisniku, razne gestove i mogućnosti.
Razlika koja se odmah primeti u odnosu na prošlogodišnji model je kućište smanjenih dimenzija, tako da je novi G Flex 2 pogodniji za upotrebu. Iako smanjen, ovo je i dalje poveći smarton i blago je veći od LG G3 modela. Da li zakrivljenje ima neku bitnu ulogu osim kozmetičke? Može se reći donekle. Jedna od očiglednijih prednosti zakrivljenog telefona tiče se najosnovnije upotrebe ovog tipa uređaja, a to je telefoniranje, jer zbog krivine bolje prijanja uz lice i postavlja mikrofon u položaj bliži ustima. Osećaj pri korišćenju je svakako drugačiji u odnosu na ravan smartfon, pogotovo pri vertikalnom prevlačenju prsta kod skrolovanja ili spuštanja notifikacionog panela, gde je ceo taj proces nekako ugodniji. Neobično, ali u isto vreme i prijatno iskustvo kako pri držanju, tako i pri korišćenju telefona.
Kako bi uopšte ekran mogao biti zakrivljen, LG koristi takozvani P-OLED panel sa plastičnim slojem. Generalno gledano, ovakav tip deli vrlo slične karakteristike sa AMOLED ekranima. Rezolucija ekrana je unapređena u odnosu na prethodnika koji je imao samo 720p ekran, tako da iako rezolucija nije super visoka kao kod LG G3 modela koji nudi 2560×1440 tačaka, FullHD ekran ipak donosi sasvim dobru oštrinu od 403 piksela po inču. OLED grupa ekrana u poslednje vreme donosi sve bolji i tačniji prikaz, a takva je situacija i kod G Flex 2 modela. U podešavanjima postoje tri režima prikaza – Standard, Vivid i Natural, a kao što smo i pretpostavili, Natural donosi najtačnije i najprirodnije boje.
Zakrivljeni ekran donosi neobično, ali u isto vreme i prijatno iskustvo kako pri držanju, tako i pri korišćenju telefona
Merenje našim X-Rite i1 DisplayPro kolorimetrom u Calman programu donelo je dobar rezultat tačnosti boja – relativno nisku cifru od 3.57 Delta E. Sa druge strane, temperatura boja je nešto hladnija i plavičastija nego što bi trebala da bude, jer se radi o brojci od 8050 kelvina. Gamma vrednost ostaje tačna i prati referentnu krivu, pružajući prosečnu vrednost od 2.27. Kada je u pitanju maksimalna svetlina ekrana, LG G Flex 2 ne impresionira, jer se cifra penje samo do 292 cd/m2, što je osrednja vrednost i negativno utiče na vidljivost na suncu koja nije baš idealna. Definitivno bolji ekran u odnosu na prethodni model, a iako nema super visoku rezoluciju, veliku svetlinu i donosi nešto hladnije boje, kontrast je odličan i prikaz je sveukupno dobar.
Obzirom da poseduje Snapdragon 810 čipset, LG G Flex 2 bi trebalo da bude među najbržim telefonima na tržištu zar ne? Slažemo se da bi trebalo, ali nažalost nije. Performanse su u većini slučajeva sasvim dobre, telefon je brz, ali postoji neka nedoslednost performansi koja kvari utisak. Konkretan primer je da sve radi glatko i brzo, i onda sledećeg trenutka performanse počinju da opadaju, telefon usporava u određenim segmentima i animacije jednostavno počinju da seckaju. Dok je telefon takoreći hladan, ovo se mnogo ređe dešava, ali kada je izložen opterećenju u vidu dužeg surfovanja, pokretanja 3D igre ili slično, Snapdragon 810 počinje da se pregreva i brzina vrtoglavo opada.
LG je svestan problema sa zagrevanjem ovog Qualcomm čipseta, pa je u svoj softver ugradio neki vid “ograničavanja” radnog takta procesora kako se isti ne bi pregrejao, što i negativno utiče na performanse. Dešava se da pri većim temperaturama softver automatski obara i svetlinu ekrana na 70% kako bi smanjio grejanje telefona. Potencijal Snapdragon 810 čipseta je na papiru veliki i trebalo bi da nudi odlične performanse, koje i nudi polovinu vremena, dok onu drugu polovinu LG G Flex 2 secka obarajući takt, boreći se za održavanje normalne temperature čipseta.
Zaista šteta da se tako nešto sretne na premium smartfonu, ali krivicu ovoga puta ne možemo potpuno svaliti na LG već na Qualcomm i njihov peh sa pregrevanjem Snapdragon 810 čipseta. Ipak, ni LG-ev opterećeniji korisnički interfejs ne pomaže u celoj ovoj priči. Pozicijom zvučnika na pozadini nismo oduševljeni, ali zvuk koji pruža je neočekivano glasan i solidnog je kvaliteta, koliko god je to moguće dobiti jednim zvučnikom na ovoj lokaciji. Kada smo uključili QuadBeat 2 slušalice, jačina zvuka je bila vrlo dobra, zvuk je čist i sveukupno nismo imali nikakvu zamerku, pa LG G Flex 2 i više nego zadovoljava naša audio očekivanja.
Kada je u pitanju zadnja kamera, obzirom da je u pitanju potpuno isto 13MP rešenje koje smo sreli kod LG G3 modela, moramo reći i da je po našem mišljenju kvalitet kamere vrlo približan onome što smo dobili kod pomenutog smartfona. Dakle – optička stabilizacija, brzo lasersko autofokusiranje i sveukupno dobre fotografije. Ne bismo ih nazvali savršenim pre svega zbog istog problema kao i kod G3 modela, a to je agresivno uklanjanje šuma, zbog čega fotografije gube vrlo fine detalje i donose poznati efekat “ulja na platnu”.
Okidanje fotke je prilično brzo, boje su u redu, oštrina je na visokom nivou, možda čak i više nego što bi trebalo zbog softverskog pooštravanja, koje ume da učini fotografiju manje prirodnom. Na polju video snimanja, 4K rezolucija je itekako dobrodošla zbog količine detalja koju donosi i sveukupno snimak je oštar, detaljan, prijatan i tečan. Bitrate od 30Mbps je visok, a framerate od ravno 30FPS čini snimak glatkim. Kamera LG G Flex 2 modela je vrlo dobra, nije najbolja među današnjom Android konkurencijom, ali može se reći da je među boljim kamerama.
Video primer:
Primeri fotografija:
Link
Pretpostavljali smo da će se smanjenje kapaciteta baterije sa 3500 na 3000 mAh negativno odraziti na autonomiju s obzirom da je sada tu i veća rezolucija ekrana, ali nismo očekivali ovoliko prosečan rezultat. Kako se ispostavilo, surfovanje na 250 cd/m2 donelo je tačno 4 sata uključenosti ekrana. Ova cifra kao što možete i sami da pretpostavite nije visoka, štaviše osrednja je i donekle neočekivana za ovakav smartfon. Na samoj je granici da autonomiju nazovemo slabijom, što je pomalo neočekivano za 3000 mAh kapacitet. Sa druge strane, baterija se puni dosta brzo, oko 1 sat i 40 minuta od 5% do 100% kapaciteta.
Moramo odati priznanje kompaniji LG koja je uporna u svom cilju da proširi ideju o zakrivljenim telefonima. Nismo sigurni koliko je ova ideja privlačna potrošačima, jer je ipak reč o smartfonu koji gađa samo određenu grupu korisnika – osobe koje su otvorene ka ideji posedovanja nesvakidašnjeg telefona. Zadatak da unapredi prethodni Flex model i ispravi neke nedostatke je po našem mišljenju bio uspešan, ali opet su tu neki svoji nedostaci koji kvare utisak ovog vrlo interesantnog premium smartfona. Sa pozitivne strane, sada je tu ekran veće rezolucije i manje dijagonale, smanjujući dimenzije telefona i čineći ga privlačnijim širem krugu potrošača.
Prednost i mana je posedovanje Snapdragon 810 čipseta koji obećava odlične performanse, ali se u realnosti pregreva i mora biti obuzdan smanjivanjem takta
Ujedno prednost i mana je posedovanje Snapdragon 810 čipseta koji obećava odlične performanse, ali se u realnosti pregreva i mora biti obuzdan smanjivanjem takta, što se negativno odražava na brzinu u realnom korišćenju. Tu je ipak vrlo dobra kamera sa optičkom stabilizacijom, laserskim autofokusom i 4K video snimanjem, opet sa po kojom manom. Zaobljen P-OLED ekran ima tačne boje i dobru oštrinu, ali nije preterano svetao. Autonomija baterije se kako se ispostavilo – ispod našeg očekivanja. U suštini dobar i zanimljiv smartfon, ali nije za svakoga i zbog pomenutih nedostataka ne može u potpunosti ići rame uz rame sa najboljim smartfonima…
Prednosti
– Nesvakidašnji zakrivljeni dizajn – P-OLED nudi tačne boje u Neutral režimu – Unapređena oštrina prikaza u odnosu na prethodnika – Leđa koja sama leče sitnije ogrebotine – Dobra kamera Mane
– Nešto lošija autonomija – Nedosledne performanse i seckanje u radu – Slabija svetlina ekrana
Cena: 1 RSD – 67.980 RSD u paketima operatera Telenor
Smartfon na test ustupio LG.
