LG G Flex

Dragoljub Radovanović
Stanite malo, zakrivljeni telefoni? Da li je to sada najnovija stvar kada su u pitanju uređaji ovog tipa? Očigledno jeste, pošto se nekoliko meseci unazad oko njih podigla ogromna buka. Vreme će pokazati koliko će se ovaj trend primiti, a još uvek nismo u toj fazi da baš svaki proizvođač u planu ima zakrivljeni telefon. Ova odlika je po našem mišljenju prisutna čisto da se pokaže da je tehnologija napredovala do te tačke da je ovako nešto izvodljivo. U fokusu su trenutno dva proizvođača koji nude zakrivljene telefone – LG sa modelom kojim se bavimo danas i Samsung sa Galaxy Round-om.
Zakrivljeni telefoni nam ipak nisu potpuno nepoznata stvar. Sećate li se Samsung Galaxy Nexus smartfona koji smo testirali pretprošle godine? Istina, on nije toliko zakrivljen kao G Flex, radijus jeste mnogo blaži, ali se i dalje računa. LG je ipak otišao jedan korak dalje i ovo zaobljenje učinio mnogo primetnijim. Zanimljiva stvar kod njega nije samo to što je zakrivljen, već njegovo ime nosi još osobinu – mogućnost savijanja. Kada malo bolje razmislite, shvatite šta je potrebno da bi tako nešto bilo moguće. Pre svega fleksibilan ekran zajedno za staklom, baterija, pa i matična ploča telefona, što je impresivno. Naravno, pričamo o blažem stepenu savijanja telefona, stvari koje ćemo se dotaći nešto kasnije u tekstu.

 Bio on zakrivljen ili ne, LG G Flex je po pitanju hardvera među jačim smartfonima na tržištu. Kao i kod mnogih vodećih modela, ovde je prisutan odlični Snapdragon 800 čipset. On se sastoji od četvorojezgarnog Krait 400 procesora sa frekvencijom rada od 2.3 GHz-a, ukombinovanog sa moćnim Adreno 330 grafičkim čipom. Po pitanju RAM-a, Flex baš kao i G2 ima 2GB-a, dok mu je skladište kapaciteta isključivo 32GB-a. Sa jedne strane dobro je što ne postoji manja 16GB verzija, ali nažalost baš kao i G2 ne poseduje mogućnost proširenja, tačnije microSD slot. Senzor zadnje kamere je takođe 13MP, ali nažalost bez optičke stabilizacije. Veće dimenzije dozvoljavaju i fizički veću bateriju, tako da umesto 3000 mAh, sada je tu veći kapacitet od 3500 mAh.


[modul]specifikacija=3587[/modul]Pakovanje u kojem LG G Flex stiže crne je boje, a kao fin detalj, poklopac kutije poseduje isti stepen zakrivljenja kao i sam telefon, što nam se dopalo. Na pozadini su smeštene detaljne specifikacije, ali šta se dobija unutra? Zapravo, ista prateća oprema koju smo zatekli i na LG G2 modelu. Tu su in-ear Quad Beat 2 slušalice, 5V 1.8A punjač i standardan microUSB kabl. Osim toga, tu je i vodič za brzi početak na nekoliko jezika, kao i alatka za otvaranje slota za microSIM karticu u obliku slova “G”.
Kao što smo pominjali LG G Flex je u nekim stvarima sličan sa G2 modelom. Jedna od njih je u neku ruku i dizajn samog uređaja, naravno kada izuzmemo činjenicu da je zakrivljen i da je zbog većeg ekrana i ukupno veći. Dobra stvar kod njega je ta ista filozofija jako uzanih ivica levo i desno od ekrana, tako da čak i sa ovolikom dijagonalom telefon nije preširok. Iznad ekrana nailazimo na zvučnik za razgovor, levo od njega LED za notifikacije, zatim ambijentalni i senzor blizine, a u nastavku tu je i prednja kamera. Ispod ekrana nema fizičkih dugmića pošto su oni softverski rešeni, tako da je ovde prisutan samo LG logo.




Sama boja telefona je takođe interesantna – titanijum srebrna, ali ne u smislu svetlog srebra, već je u pitanju više metalik tamno siva boja. Sa leve strane nalazi se slot za microSIM karticu, dole zatičemo microUSB port, rupicu mikrofona i bliže desnoj ivici 3.5mm priključak za slušalice. Desna strana je potpuno prazna, a gore imamo samo još jednu rupicu mikrofona. Neko ko nije upoznat sa G2 modelom upitao bi gde su dugmići? Odgovor je – na pozadini naravno.
Tasteri su pozicionirani direktno ispod 13 MP zadnje kamere, a ovde imamo crne dugmiće za kontrolu jačine zvuka sa blago ispupčenim srebrnim delom kako bi ih lakše napipali. Između njih nalazi se srebrno dugme za uključivanje ekrana, koje je ujedno još jedna LED notifikacija koja svetli plavom ili zelenom bojom kada imate poruku, mail ili propušten poziv. Ukoliko imate više propuštenih poziva, LED će svetleti crveno. Jedna stvar koju nismo pomenuli je IR emiter levo od kamere i desno od nje omanji LED blic.


 
Evo i jedne jako interesantne odlike LG G Flex modela. Njegova zadnja strana je presvučena zaštitnim slojem polirotaksana. Šta je u pitanju? To je specijalni lak koji dozvoljava materijalu da takoreći “leči” ogrebotine. Naučna fantastika zar ne? Dok je ovo jako zanimljiva stvar, ne treba očekivati lečenje dubokih ogrebotina, već onih sitnijih površinskih. Nismo lično probali da ga grebemo i vidimo šta se dešava, ali ako vas baš zanima, na internetu imate gomilu klipova gde zadnju stranu grebu, seckaju i bockaju noževima. Rezultati (samo)oporavka naravno variraju od slučaja do slučaja…


 Budući da Flex poseduje Optimus korisnički interfejs baš kao i G2, sličnosti u elementima i opcijama su brojne. Naravno, nije baš sve identično jer ovde imamo i neke dodatke koje ne možete zateći na vodećem, manjem i nezakrivljenom modelu. Dok je donekle logično očekivati najnoviju verziju Androida uz ovako svež telefon, LG je nažalost nije spremio na vreme za Flex. Umesto KitKat-a, tu je ne tako svež Jelly Bean 4.2.2.
Ekran za otključavanje telefona sadrži vertikalni časovnik sa povećim brojevima i datum. Njegova pozadina se menja u zavisnosti od doba dana, a takođe se menja i efekat prevlačenja prsta u zavisnosti od mesta gde ga prevlačite? Na šta mislimo? Interesantna opcija je da možete pomerati telefon gore ili dole kako bi otkrili dodatne delove pozadine. Recimo, kada nagnete telefon ka sebi pozadina će skrolovati na gore i prikazati nebo, dok će suprotna akcija prikazati vodu. Dakle, ukoliko prevlačite prst po vodi dobićete talasasti efekat i “bućkanje”, a po vazduhu dobijate svetlucavi proširujući krug. Telefon budite na dva načina baš kao i na G2 – pritiskom na zadnje dugme, ili duplim kuckanjem po ekranu, sa tim što smo primetili da Flex bolje registruje kuckanje, čak i najblaže tapkanje kako bi ga probudili, ili na isti način zaključali.

Početni ekran u vrhu poseduje widget za vremensku prognozu uz datum i vreme, neke predefinisane prečice ka aplikacijama i pet ikonica u Dock-u. Pošto ne poseduje kapacitivne dugmiće, Back, Home i Menu opcije su u sklopu ekrana, a zanimljiva stvar je to što im možete menjati raspored ili čak dodati i četvrtu QuickMemo prečicu. Promena nijanse pozadine dugmića je takođe moguća, tako da imate izbor između bele, gradacije bele, crne ili gradacije crne kao izbor. Na početnom ekranu možete menjati ikonice prečicama, kao i promeniti njihovu veličinu. Tu je i promena celokupne teme interfejsa, a ovde dva izbora – Flex ili klasičnu LG temu kakvu imamo na G2 modelu.


LG je u softver Flex-a uključio nešto što je već poznato kod drugih proizvođača, a to su lebdeće aplikacije. Ovo je LG nazvao QSlide Apps i to su zapravo mali prozorčići koji ostaju na ekranu u vidu većih widgeta. Ovde recimo možete otvoriti minijaturni lebdeći browser, i u drugoj lebdećoj aplikaciji video plejer. Ograničenje koje je ovde uvedeno je to da možete otvoriti samo dva prozorčića u isto vreme.
Notifikacioni panel sadrži 18 quick toggle dugmića, podeljenih po pet vidljivih na ekranu. Tu je i spisak QSlide aplikacija, zatim slajder za jačinu osvetljenja ekrana, slajder za jačinu zvuka, prečica ka podešavanjima i dugme za uklanjanje svih notifikacija. Ovo nam sve deluje nekako pretrpano kako jeste, a postaje još natrpanije ako se odlučite da uključite Quick Remote opciju.


Task switcher se poziva dugim pritiskom na Home taster, i sadrži uobičajan način uklanjanja aplikacija prevlačenjem u levo ili desno. Na njemu se takođe nalazi prečica za Task Manager, odakle možete ugasiti sve pokrenute aplikacije. Još jedna zanimljivost koju je LG uključio je takozvani Slide Aside UI. Reč je mogućnosti da uz pomoć prevlačenja tri prsta udesno preko ekrana zamrznete aplikaciju, dok se prevlačenjem tri prsta ulevo krećete brzo između zamrznutih aplikacija
App drawer ima providnu pozadinu i ikonice poređane u 4 x 5 stilu. Aplikacije možete sortirati po abecedi, vremenu preuzimanja ili slobodnom rasporedu. Apliakacijama možete promeniti veličinu ikonice, dobiti više informacija o njoj ili je direktno deinstalirati sa telefona.


Quick Memo opcija se poziva na nekoliko načina, prevlačenjem preko Home dugmeta na gore, iz notifikacionog panela, pa čak i dugim pritiskom na Volume Up taster dok je telefon zaključan. Ova opcija vam omogućava da napravite screenshot bilo kog dela interfejsa, i da preko njega napišete šta god želite u različitim bojama i stilovima.
Unutar Optimus interfejsa nalazi se još jedna zanimljiva opcija koja se zove Clip Tray. Pomoću nje zadržavanjem prsta preko linkova, slika, muzike ili teksta skladištite ih u deo iz koga ih lako možete pasteovati dok pišete e-mail ili poruku, što je veoma korisna stvar. Quiet mode je opcija kojom možete kontrolisati u koje vreme će dolazni pozivi biti blokirani, ili biti primenjen određeni profil zvuka koji će utišati notifikacije i pozive.


LG je odlučio da pozajmi ideju od svog “komšije”, tako da se ovde nalaze dve opcije koje smo imali prilike da sretnemo na Galaxy S4 modelu. U pitanju je Smart screen – opcija koja drži ekran uključenim dok gledate u njega i Smart video – opcija koja pauzira video ako ne gledate u ekran. Ako vam je ekran prevelik za normalno korišćenje nekih elemenata jednom rukom, tu je One Hand operations opcija. Ona dozvoljava da smanjite recimo Dialer dugmiće ili tastaturu, i premestite ih uz levu ili desnu ivicu ekrana, kako vam najviše odgovara.
LG Voice Mate je slična opcija S-Voice-u sa Galaxy linije telefona, u kojoj možete da dajete glasovne komande kako bi pokretali aplikacije, pozvali nekog, dodali alarm, proverili vreme, dobili informaciju o nekome ili nečemu. Problem je u to tome što odziv na komande nije preterano brz, tako da bolja solucija ipak ostaje pristutni Google Now.


Dialer poseduje velike tamno sive dugmiće i mogućnost pametnog biranja dobijanje rezultata kada ukucate samo nekoliko početnih cifara osobe koju želite da pozovete. Tu je i klasičan dnevnik sa propuštenim, primljenim i biranim brojevima. Kontakti su poređani abecedno, a jedna zanimljiva mogućnost je direktna komunikacija sa nekim uz pomoć VuTalk opcije. Potrebno je registrovati svoj broj i ako osoba takođe poseduje LG telefon sa ovom opcijom, možete besplatno četovati i deliti sadržaj sa njom.
Kako bi iskoristio poveću površinu 6-inčnog ekrana LG je uključio i opciju za multitasking. Tačnije ova opcija služi za izvršavanje dve stvari na ekranu u isto vreme. Ovu opciju LG je nazvao Dual Window, koju pozivati dugim pritiskom na Back dugme. Ovde dobijate element u kome se nalaze podržane aplikacije, koje jednostavno prevučete na gornji ili donji deo ekrana. Dobra stvar je to što možete smanjivati ili povećavati površinu gornje ili donje aplikacije po potrebi. Interesantan način da se iskoristi veliki ekran ovog fableta.


 
Za kraj priče o softveru tu je još jedna opcija direktno vezana za veličinu ekrana. Ukoliko imate manju šaku, možete smanjiti određene elemente kako biste ih mogli dohvatiti jednom rukom. Ovde možete smanjiti tastere tipkovnice, tastaturu, PIN tastere na ekranu za zaključavanje, ili smanjiti softverske dugmiće i prebaciti ih uz levu ili desnu ivicu ekrana. Još jedna korisna opcija.
S obzirom da nam je ovo prvi put da se srećemo sa ovako zakrivljenim telefonom, iskustvo pri korišćenju je u isto vreme bilo čudno ali i prijatno. Ima nečeg zanimljivog kod toga da nam prst ne klizi ravno po ekranu kako smo navikli. Nije u pitanju samo osećaj prevlačenja prstom, već i celokupan utisak dok koristite telefon. Najočiglednije je kada skrolujete kroz neku stranicu ili aplikaciju, gde se dobija taj neki osećaj dubine kada elementi prelaze sa gornje ivice kroz zakrivljenje ka donjoj ivici.
Da li zakrivljenje zapravo ima previše smisla? Možemo reći donekle, jer nudi nešto drugačije iskustvo, ali verovatno i najbitnija stvar je što telefon dobija taj “vau” efekat po pitanju izgleda. Flex jeste zakrivljen, tako da ga možete i saviti, što je “kul” trik, koji služi čisto da biste zadivili vaše prijatelje. Zapravo smo isprobali i ovo lično postavljanjem telefona ekranom ka dole na ravnoj površini, gde smo rukom preneli težinu na srednji deo telefona i na taj način ga potpuno ispravili. Naravno, čim uklonite ruku telefon se vraća u svoj prvobitan oblik, bez ikakve deformacije. Interesantno.

Kakav je Flex po pitanju kvaliteta izrade? Možemo primetiti – nekako, nekompaktan (nemamo pravi izraz). Verovatno iz razloga koji mu dozvoljavaju da se savija, plastika nije potpuno čvrsta. Ipak, to nije nešto što drastično kvari utisak. Dok telefon držite normalno u ruci on deluje čvrsto i sasvim ozbiljno. Krckanje se tek primeti kada ga malo jače stisnete u šaci, kada stisnete zadnju stranu ili pokušate da ispravite zakrivljenost. LG G Flex je relativno tanak i relativno lagan s obzirom na dijagonalu ekrana, tako da se može reći da čak iako je poveći, ostaje prijatan pri korišćenju.


Činjenica da je ekran savitljiv je jako zanimljiva, ali po današnjim standardima u ostalim stavkama merenja kvaliteta,  on nažalost nimalo ne oduševljava. ovom slučaju imamo podvrstu OLED ekrana, takozvani P-OLED ili plastični OLED dijagonale 6 inča, što telefon bez ikakve sumnje stavlja u kategoriju fableta. Ono što je pomalo nesretno je uključivanje niže 720p rezolucije na ovolikoj dijagonali. Kao rezultat dobijamo nimalo impresivnih 245 tačaka po inču, tako da prikaz nije ni izbliza oštar kao kod drugih vodećih modela, recimo LG G2.
Oštrina zapravo i nije toliki problem ovde, koliko je po sredi jedna druga anomalija koja je odmah privukla našu pažnju. Primetili smo da u prikazu postoji veća količina šuma, koja se odmah vidi na standardnoj pozadini sa kojom Flex dolazi, ali šum je takođe itekako vidljiv i na beloj pozadini dok surfujete. Boje jesu lepo zasićene kao i kod S-AMOLED ekrana, kontrast jeste dosta dobar i crna boja je dosta duboka. Ipak, ekran nije preterano svetao, tako da korišćenje na jakom suncu neće predstavljati baš najbolje iskustvo. Drugi problem koji smo primetili jeste urezivanje elemenata koji ostaju statični duže od pet sekundi. Oni su vidljivi kada recimo pređete sa jednog ekrana na drugi, obris elemenata ostaje, ali samo par sekundi, nakon čega on potpuno nestaje. Problem koji je verovatno opet vezan za ovaj specifičan savitljivi P-OLED ekran.





Kvalitet ekrana svakako nije ključna prednost LG G Flex modela, ali njegov čipset svakako jeste. Odlični Qualcomm-ov Snapdragon 800 ga čini izuzetno moćnim, a po rezultatima sintetičkih testova spada u par najbržih telefona koje smo imali prilike da testiramo. Iskustvo koje dobijate u korišćenju je odlično, sve akcije se odvijaju jako velikom brzinom, čekanje je svedeno na sam minimum. Baš kao i kod drugih premium telefona, jednostavno smo uživali u snazi LG G Flex-a.
 

 
LG G Flex
LG G2
Samsung Galaxy Note 3

Quadrant
18920
20347
21227

Nenamark 1
57.2 fps
59.7 fps
60.4 fps

Nenamark 2
57.2 fps
59.7 fps
60.3 fps

Vellamo
2970
2878
2703

Antutu
35501
33966
32398

Linpack
465.471, 1016.064
479.048, 937.037
487.403, 1047.619

BenchmarkPi
101ms
100ms
100ms

CF-Bench
32963
35033
24580

Sunspider
757ms
726ms
738ms

BrowserMark
2623
2742
2777

Peacekeeper
841
786
889

Octane
–
–
3698

SmartBench
10073
9860
9729

GFXBench
20 fps offscreen, 25.2fps onscreen – T-Rex
58 fps offscreen, 51 fps onscreen – Egypt
45 fps offscreen, 43 fps onscreen – Egypt

Epic Citadel
56.5 fps- 1280 x 720
–
59.8 fps -1920 x 1080

3D Mark Ice Storm Unlimited
16038
–
14218

 
Iskustvo pri slušanju muzike je takoreći identično onom koje smo imali na LG G2 modelu. Nismo potpuno sigurni, ali ova dva modela verovatno koriste isti audio čip. To znači da je kvalitet zvuka kada smo prikačili slušalice bio jako dobar i čist, ali opet imamo zamerku da on nije preterano glasan na maksimalnom nivou. Koristeći iste slušalice, direktno smo uporedili jačinu sa Samsung Galaxy Note 3 modelom, koji je jednostavno glasniji, takođe sa odličnim kvalitetom zvuka.
LG je sasvim lepo iskoristio dodatni prostor za veću bateriju, koja je porasla za čitavih 500 mAh u odnosu na G2, tačnije sa 3000 na 3500 mAh. G2 je trenutno jedan od najboljih smartfona kada je u pitanju autonomija, ali G Flex ga čak i nadmašuje. U periodu od skoro 29 časova od kako smo ga skinuli sa punjača, Flex nam je ponudio odličnih 7 sati uključenosti ekrana. To uključuje mešovitu upotrebu, nekoliko sati čistog surfovanja, sat i trideset minuta telefoniranja, čitanja foruma kroz Tapatalk i slično. Svaka čast LG-u na ovako dobroj autonomiji, koja korisnicima koji slabije koriste smartfon može čak da ponudi i do tri dana korišćenja bez potrebe za punjačem.

Baš kao i kod LG G2 modela, kamera je sposobna za beleženje fotografija u rezoluciji od 13 megapiksela, ili video klipova u 1080p rezoluciji pri 30 ili 60 frejmova u sekundi. Čudna stvar je to što se LG odlučio da izostavi optičku stabilizaciju slike koju imamo kod manjeg vodećeg 5.2-inčnog smartfona. Kvalitet fotografija je po našem mišljenju sasvim dobar, ali svakako nije najbolji koji smo imali prilike da vidimo kod mobilnih telefona. Boje nam deluju sasvim prirodno, količina detalja je na dobrom nivou zahvaljujući 13MP senzoru, a nismo ni primetili previše šuma. Izgleda da LG koristi koristi softver za uklanjanje šuma, što kao posledicu ima i uklanjanje veoma finih detalja iz fotografije, što se može primetiti kada zumirate fotografiju na računaru.
Kamera nudi snimanje u 60 frejmova u sekundi što nam se jako dopalo. Ono što nam se nije dopalo je sam kvalitet zabeleženog snimka. Oštrina nije baš najbolja, tačnije nema previše detalja unutar snimka, pa oni deluju mekano i ne deluju kao 1080p, iako fizički imaju tu rezoluciju. Sa druge strane, drago nam je da je framerate dobar, on je ostao zakucan na 30 fps, ili 59.780 fps, što je skoro pa citiranih 60 fps. U prvom slučaju ukupan bitrate snimka iznosi 19.9 Mbps, dok u drugom 29.9 Mbps… Kamera je sveukupno sasvim solidna, ali nažalost ne i potpuno idealna.
Primeri fotografija:  



LG G Flex je svakako vesnik telefona sa zakrivljenim ekranima, i izuzetno nam je drago što smo dobili priliku da po prvi put isprobamo uređaj sa ovom odlikom. Pitanje je, da li je Flex potpuno kompletan telefon? Po našem mišljenju, za sada još uvek nije. On svakako jeste odličan na mnogim poljima kao što su performanse ili autonomija baterije, i mali je broj smartfona koji mu parira u tim oblastima. U tome možda i leži problem, sa ekranom od 6 inča, Flex faktički i nije pravi smartfon, već se donekle može smatrati fabletom. Uzane ivice ga ne čine toliko masivnim kao što deluje, ali opet, baš kao Samsung Galaxy Note 3 i mnogi drugi fableti, ovo nije uređaj za svakog.
Da pređemo na pozitivniji deo priče, odlika zakrivljenosti i mogućnost savijanja mogu biti jako dobri aduti pri kupovini, pod uslovom da tražite tako nešto od telefona. Da li je ključno da telefon mora biti zakrivljen u ovom trenutku? Naš odgovor je ne, ali kupovinom ovog modela ćete svakako biti onaj korisnik sa zakrivljenim telefonom sa mogućnošću savijanja, kome će se mnogi diviti (neki, da ne kažemo mnogi – to vole). Ekran je nažalost ostavio za sobom onaj lošiji deo ukupnog utiska, ne toliko zbog niske rezolucije, koliko zbog problema sa šumom i urezivanjem elemenata. Verujemo da je to nešto što će biti ispravljeno sledećom generacijom, ali danas to ne deluje toliko sjajno.

Takođe, još jedna stvar kojom nismo oduševljeni kada je u pitanju premium uređaj sa ovakvom cenom je uključivanje starije verzije Androida. Jelly Bean 4.2.2 je u ovom trenutku relativno stara verzija operativnog sistema. Optimus UI deluje pomalo prenatrpan, mada to je subjektivna stvar, jer će pregršt opcija i mogućnosti, nekom drugom korisniku verovatno predstavljati funkcionalnu prednost. U kratkim crtama – LG G Flex donosi nešto novo i interesantno, dokazuje da smartfon ne mora biti ravan i krut, i to je zapravo nešto što je stvarno inovativno od strane kompanije LG…na tome im od srca čestitamo i verujemo da će naredne generacije uređaja ove vrste zablistati u punom sjaju.
Prednosti
– Zakrivljen i savitljiv – unikatan – Leči sitnije ogrebotine na leđima – Odličan Snapdragon 800 čipset – Fenomenalna autonomija
Mane
– Krckava izrada – Problemi sa ekranom i niska rezolucija – Izostavljen microSD slot – Starija verzija Androida – Povisoka cena
Cena: oko 650 evra – uskoro u Telenoru i Vipu.
Uređaj na test ustupio LG.