Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Odavno se nije desila godina u kojoj su flegšip uređaji vodećih proizvođača smartfona toliko ujednačeni i pojedinačno gledano, toliko dobri. Samsungovi S7 i S7 Edge uređaji “popravili” su sve ono što se korisnicima na S6 modelu nije dopadalo; HTC 10 je telefon kakav smo godinama očekivali od tajvanskog proizvođača, znajući da oni mogu da naprave flegšip koji bi mogao napraviti pometnju na tržištu; Sony je predstavio svoj Xperia X Performance uređaj sa kojim se još nismo upoznali, ali “na papiru” deluje krajnje zanimljivo – što se i u još većoj meri može reći za Motorolu Moto Z Force.
Na sve to, i oni manje renomirani proizvođači nude svake godine sve konkurektnije telefone, pa se i ove taj trend nastavio – pomenućemo ovom prilikom samo Xiaomi Mi5, OnePlus 3, ASUS ZenFone 3 Deluxe i Huawei P9, imajući u vidu da bi, ako nastavimo, lista mogla da postane zaista preduga…
Znajući koliko imati “samo” vrhunski telefon jednostavno može da se pokaže nedovoljnim, posebno u godinama jasne dominacije Apple-a i Samsung-a, proizvođači pokušavaju da do kupaca dopru i dodatno osvoje tržište, prvenstveno, nekim posebnim iskoracima u dizajnu svojih flegšip uređaja. Tako je Sony poslednjih par generacija svojih vodećih modela opremio vodootpornim kućištima, izrađenim od stakla; HTC je, pak, podigao standarde na polju izrade uređaja i to fokusirajući se na metalna kućišta, dodatno svoje uređaje učinivši primamljivijima pomoću snažnih, prednjih BoomSound zvučnika; Moto Maker projekat uveden od strane Motorole, dao je slobodu i mogućnost svakom kupcu da i sam učestvuje u dizajniranju svog uređaja, ne narušavajući, naravno, dobro poznat kvalitet izrade i materijala kod Motorolinih telefona.
LG je, za sve to vreme, nekako bio prisutan na tržištu kao inovator – onaj proizvođač koji bi se pre ostalih upustio u avanture sa do tad neistraženim elementima u dizajnu svojih uređaja. Upravo od LG-a nam je došao prvi telefon sa dvojezgarnim procesorom, Optimus 2X, nedugo zatim i prvi telefon sa četvorojezgarnim procesorom – Optimus 4X. G2 je bio prvi uređaj kome su tasteri bili na poleđini, G3 je prvi telefon sa 2k ekranom, dok je G4 imao leđa od prave kože. Dakle, godinama već, inženjeri LG-a uspevali su da potencijalne kupce iznenade rešenjima prethodno neviđenim kod ostalih priozvođača, nudeći tako interesantne i jedinstvene alternative, uz naravno činjenicu da su pominjani flegšip uređaji od LG-a i generalno bili odlični telefoni.
Ovaj put, ipak, LG-ev tim otišao je korak dalje, i to na ne malo iznenađenje onog dela javnosti koji prati dešavanja u svetu smartfona. Konkretno, Google je još pre nekoliko godina pokrenuo ARA projekat, sa ciljem da se na tržište donese modularni telefon, kome bi praktično svaka komponenta mogla da se izmeni. Iako je sve to zvučalo vrlo uzbudljivo, mnogo vremena je prošlo, a ništa konkretno se nije desilo – šta više, ni ne zna se sa sigurnošću da li je projekat još uvek aktivan…
Upravo tu “uskače” LG svojim G5 modelom – prvim modularnim telefonom na tržištu. Rešenje ponuđeno od strane južnokorejskog giganta nije ni blizu priče o mogućnosti menjanja skoro svake komponente uređaja, ali ipak daje priliku korisniku da utiče na to šta sve telefon može, i kako. S druge strane, i pored modularnog aspekta, G5 je kompletan telefon sa mnogo vrlina i koji takođe obećava, kao i mnogi pomenuti ovogodišnji flegšip telefoni. Stoga, vredi videti šta to G5 sve donosi.Kako će to kasnije izgledati, tj. da li se radi samo o promotivnoj akciji na početku prodajnog ciklusa, ne znamo – tek, uz G5 u prodajnom paketu dolazi i Cam Plus dodatak, ili ti modul (o kom će kasnije biti više reči), tako da praktično zatičemo dve kutije.
Sam dizajn same kutije asocira na modularni dizajn telefona u njoj – kartonski okvir, koji se navlači na kutiju sa uređajem i dodacima, ima nacrtan na sebi veći deo telefona, dok je na samoj kutiji modularni deo telefona koji se “ubacuje” u kućište, i prilikom spajanja ova dva dela pakovanja, dobija se simulacija ubacivanja modula u telefon. Zanimljiv detalj.
Otvaranjem same kutije i uklanjanjem telefona koji, umotan u foliju, leži preko ostatka sadržine, zatičemo standardni set opreme. Tu su slušalice odličnog kvaliteta, uputstva za korišćenje, USB-kabl i strujni adapter, koji podržava Quick Charge 3.0 tehnologiju za brzo punjenje uređaja.
Sam uređaj ostavio je na nas iznenađujuće pozitivan utisak. Naime, na promotivnim slikama G5 je izgledao prilično neprimamljivo, a pozadinska ispupčenja za kameru i čitač otiska prsta delovala su poveliko. U rukama, međutim, telefon ostavlja potpuno suprotan, prijatan utisak. Istina, ne bismo mogli da kažemo da je dizajnom baš rame uz rame sa Samsung-ovim i HTC-ovim flegšipom, ali je svakako vrlo elegantan telefon.
Izrada je, nesvojstveno prethodnim LG vodećim modelima, metalna – konkretno, radi se o leguri aluminijuma koja ne privlači otiske prstiju, ali pritom ima i vrlo dobar grip, pa tako telefon čvrsto leži u ruci i lako se koristi. Tome pomažu i zaobljene ivice uređaja, dimenzije od 149.4 x 73.9 x 7.7 milimetara, ali i vrlo interesantan detalj u vidu zaobljenja ekrana sa gornje strane, odnosno modularnog dela telefona sa donje, tako da on i u ruci i u džepu leži nekako prirodnije.
Upravo taj zakrivljeni deo Gorilla Glass 4 stakla sa gornje strane telefona krije samo zvučnik, prednju kameru i senzore, dok se ispod ekrana ne nalazi ništa osim LG-ovog logoa, imajući u vidu da su na telefonu prisutni on-screen tasteri. Logo leži na modularnom delu telefona, koji se od ostatka kućišta može odvojiti pritiskom na dugme u dnu leve strane uređaja (na kojoj se nalazi još samo Volume rocker). Odvojivi deo sa sobom “povlači” i bateriju, koja se mora prebaciti na drugi modul koji se namerava koristiti sa telefonom. U uputstvu je opisano kako se radnja izvodi, i moramo samo napomenuti da svi delovi leže vrlo čvrsto na mestu kada se telefon sklopi, te da nema razmaka ili nejednakosti u konstrukciji. Uostalom, kompletan kvalitet izrade telefona činio sam se vrlo visokim, što posebno treba istaći, imajući u vidu da je na tom polju LG imao posebno težak zadatak, zbog modularnog dela i njegovog preciznog uklapanja u ostatak telefona.
Desna strana telefona nema tastera (samo slot za SIM i micro-SD karticu), kao ni gornja, sa koje doduše zatičemo 3.5 mm ulaz za slušalice, IR blaster i jedan od mikrofona. Dole su zvučnik, još jedan mikrofon i type-C USB ulaz. U pakovanju je, naravno, odgovarajući USB-kabl, koji sa druge strane ima standardni USB ulaz, tako da će povezivanje sa kompjuterom proći bez potrage za dodatnim adapterima.
Zadnja strana je privlačila najviše komentara nakon predstavljanja G5, i na promo-slikama i video materijalu delovalo je kao da će upravo zbog nje određen broj kupaca da eventualno odustane od ovog telefona, u korist suparničkih flegšipova. No, kao što rekosmo, gledajući ga uživo, G5 ostavlja mnogo prijatniji utisak, dok je u ruci situacija još bolja i upravo upotrebna vrednost zadnje strane telefona dolazi do izražaja. Pri vrhu iste nalazi se modul u kom su kamere od 8 i 16 MP, a između njih je dual-LED blic, kao i laserski autofokus. Ispod ovog ispupčenja, koje zaista ne “izlazi” iz ravni telefona kako to deluje na slikama, nalazi se i ono sa Power dugmetom i čitačem otiska prsta. Power dugme je klasično hardversko, tj. potrebno ga je pritisnuti da bi reagovalo, dok je za korišćenje čitača otiska dovoljan samo dodir, naravno. Pozicija na kojoj se on nalazi je vrlo prirodna i prstom smo uvek praktično “pogađali” mesto gde je senzor. Pored toga, radi besprekorno i retko se desi da ne očita iz prvog pokušaja, i to maltene samo u situacijama kad se prst stavi pod neprirodnim uglom.
Prilikom druženja sa G5 smartfonom, uočili smo nekoliko pojedinosti. Pre svega, i pored nešto većih dimenzija od direktnih konkurenata (koji, doduše, poseduju i nešto manje displeje), rukovanje ovim telefonom bilo je zaista vrlo prijatno, velika većina radnji izvodljiva je jednom rukom, a zaobljenja kućišta i ekrana, činila su da se telefon učini upotrebljivijim od možda i manjih uređaja, ali “špicastih” ivica. Pritom, i sam dizajn telefona, koji nas je od starta pozitivno iznenadio, imajući u vidu šta smo očekivali, s vremenom nam je sve više prirastao za srce, posebno imajući u vidu da se njime nekako ističu fukncionalnost i upotrebljivost, što visoko cenimo, iako je, istini za volju, većini korisnika smartfona to i na znatno nižoj poziciji na lestvici značajnosti, u odnosu na dizajn uređaja… No, G5 svakako i izgleda dobro, čemu može da posvedoči i činjenica da smo više puta tokom njegovog testiranja bili upitani od strane poznanika o kom se to telefonu radi – iako je većina njih u toku kada su u pitanju dešavanja u svetu Android telefona… Dakle, ako uspe da se rasprostrani među korisnicima, sigurni smo da bi i LG-ev flegšip mogao pošteno da privlači poglede.Kako je i bilo za očekivati, u G5 je LG ugradio praktično u tom trenutku najbolje moguće hardverske komponente, koje će zasigurno jos dugo biti više nego dovoljne da “isteraju” sve što korisnik pomisli da uradi sa svojim telefonom.
[modul]specifikacija=9014[/modul]
Dakle, impresivan spisak hardverskih elemenata potvrđuje pripadnost G5 modela najvišoj klasi, čak i ako izostavimo priču o modularnosti. A, naravno, nećemo je izostaviti.
Iako je u početku, po predstavljanju G5 smartfona na MWC sajmu u Barseloni, modularna strana ovog uređaja budila najviše interesovanja među Android entuzijastima, interesovanje za taj aspekt pomalo je opalo. Ili, bolje reći – prilično je opalo… Razloga za to je više.
Pod jedan, ukupan broj do sad ponuđenih modula, i pored otvaranja standarda kako bi se i drugi proizvođači uključili u kreiranje dodataka – prilično je mali. Ispostavilo se da je spisak Prijatelja, kako je LG nazvao module za G5, nažalost, poprilično kratak, pa tako (za sad) imamo samo sledeće dodatke: Cam Plus, HiFi Plus with B&O Play, Tone Platinum Wireless Stereo Headset, 360 Cam i 360 VR Set.
Da li će se veći broj eksternih ponuđača modula pojaviti, ostaje da se vidi, a možda i sam LG ponudi značajno veći broj dodataka od dosadašnjeg, mada je to teško očekivati, imajući u vidu da je telefon predstavljen pre već skoro pola godine, i gledajući dosadašnje rezultate prodaje, verovatnije je da se LG okrene budućem flegšipu nego da ulaže u “oporavak” trenutnog…
Drugo veliko pitanje koje se vezuje za dodatke za G5 je ono njihove neophodnosti, ili čak – upotrebljivosti. Kako nismo sve module testirali, nego samo Cam Plus, nećemo ići daleko sa zaključcima, no ćemo se više zadržati na pitanjima. Konkretno, Cam Plus dodatak pored donekle olakšanog gripa i hardverskih komandi na sebi, G5 telefonu ne donosi ništa dodatno.
Konkretno, kada je prvi put pomenut, pomislili smo da će omogućiti optički zum, da će možda imati neke “nožice” na izvlačenje koje će izigravati jednostavniji oblik stativa, ili nešto već tome slično. Ovako, ostali smo pri utisku da i nije nešto posebno neophodan, posebno ako uzmemo u obzir da značajno povećava dimenzije telefona (postane neprijatan za džep), dok ispupčenje koje od njega nastane na leđima telefona zna da dovede do toga da prilikom korišćenja kamere širokog ugla (8 MP) – prsti upadnu u kadar..
Praktično, korisni aspekti Cam Plus modula gotovo da ne prevagnu u odnosu na one ne-baš-pozitivne, a pošto ni sama zamena modula ne traje baš 5s, pada nam na pamet da mnogi korisnici ovog telefona neće za tim dodatkom skoro ni posezati…
Takođe nismo sigurni koliko je, na primer, Tone Platinum Wireless Stereo Headset značajan kao dodatak potencijalnom kupcu. Istina, ne sumnjamo da će zvuk sa slušalicama koje sa njim dolaze biti fenomenalan, dok je i sam izostanak kablova svakako pozitivan, ali uz G5 i u standardnom pakovanju dolaze vrlo korektne “bubice”, i možda neće baš veliki broj ljudi poželeti da pored njih ima i još jedne slušalice, i to koje se vezuju za smartfon, koji odavno već nije uređaj koji koristimo godinama, nego ga menjamo mnogo ranije…
Slična priča je i sa Bang&Olufsen dodatkom koji praktično dodaje novi, bolji zvučnik telefonu, uz zaseban DAC (Digital Audio Chip) u sebi. “Standardni” zvučnik na G5 sasvim je dobar, glasan i jasnih tonova, i među smartofnima svakako među boljima. S druge strane, relativno mali broj korisnika se uopšte okreće telefonu za neku posebno kvalitetnu reprodukciju muzičkih sadržaja, posebno preko zvučnika.
Baš zato, nismo sigurni ni koliko će vlasnika G5 uopšte razmotriti i ovaj dodatak… Još jedan razlog za to bila bi – cena. Naime, dodaci za G5 nisu bas jeftini… Naprotiv, imajući u vidu da su vlasnici ovog telefona za njega već izdvojili priličnu sumu novca (kada je smartfon u pitanju), teško da će sa osmehom na licu dati još podosta ne bi li unapredili neki njegov pojedinačni aspekt, pa čak i ako je unapređenje primetno i značajno.
Konkretno, Cam Plus dodatak na zapadu košta oko 60$ (što je, nama konkretno, apsolutno neverovatno), VR set se ne može naći za manje od 200$, 360 Cam je takođe 200$, Tone Platinum Headset kreće od 150$, dok je HiFi Plus with B&O Play teško naći, a i kada se uspe – košta neverovatnih 270$…
Na sve pomenuto, pojavio se još jedan razlog za opadanje euforije oko modularnosti G5 modela. Nedavno, Lenovo je na svom, internom, Tech World događaju predstavio nove Moto Z i Moto Z Force modele, koji će takođe imati modularne dodatke, ali u potpuno drugačijoj realizaciji od one koju je LG primenio kod svog flegšipa.
Prvi utisci koji se mogu čuti u vezi novih Moto Z telefona vrlo su povoljni, a oni se mogu očekivati već za nekih 2 meseca, i to na mnogo više tržišta no prethodnih godina, zahvaljujući rasprostranjenoj Lenovo dilerskoj mreži. Jasno, odmah po predstavljanju ovih uređaja, povučene su paralele i izvedena poređenja sa G5, imajući u vidu da su to trenutno jedini telefoni kod kojih se modularnost može zateći, i opšte mišljenje je da je Lenovo to izveo bolje…
Kako će to u praksi funkcionisati vreme će pokazati, ali već sa prvim promo-slikama novih Moto Z uređaja, o modularnosti G5 više skoro da niko i ne priča… Ono što je, ipak, jako bitno i dobro u celoj situaciji, leži u činjenici da LG nije baš sve karte bacio na modularnost svog vodećeg uređaja, nego i bez ikakvog pomena modula, G5 predstavlja moćan i pažnje vredan uređaj.Ono što svaki flegšip telefon mora da krasi, imao on modularne dodatke, fenomenalnu kameru, blistavi displej, ili ne, su – vrhunske performanse. Upravo njih nam donosi i LG G5, obećavajući tako beskompromisno obavljanje svih mogućih radnji koje mu se i zadaju. Logično, najviše će nas zanimati kako se pokazao u svakodnevnim situacijama, ali prethodno, poneka informacija o “uspehu” u sintetičkim testovima nije na odmet.
Kao što se i da primetiti, LG je i ovaj put optimizovao svoj vodeći smartfon do maksimuma, upotrebivši tako pun potencijal koji sjajni hardver ovog telefona poseduje. Ono što, međutim, 135.000 u AnTuTu benčmark aplikaciji ne kazuju, je to da i sam sistem funkcioniše besprekorno, iako zavisnost od modifikacija koje proizvođač napravi na Androidu mogu da utiču na performantnost. A u slučaju LG-a, izmene postoje, i brojne su.
Konkretno, softver G5 modela počiva na 6.0.1 Marshmallow Android verziji, za koju smo nadogradnju koja donosi određena poboljšanja kamere i opštih performansi dobili odmah po startovanju uređaja. Međutim, da nam je neko pre paljenja ovog telefona rekao da je LG počeo od ove godine da koristi neki “svoj” operativni sistem, poverovali bismo, i ne posumnjajući da je u pitanju Android… Šalu na stranu, Optimus UX korisnički interfejs koji LG već godinama implementira na svojim uređajima, toliko je izmenio look&feel Androida na koji smo navikli sa poslednjim iteracijama i dobro poznatim Material Design pristupom, da praktično izgleda kao zaseban OS. Istina, pored kozmetičkih izmena, osnovni razlog uvođenja sopstvenog skina obično je opsežno povećanje broja opcija i funkcionalnosti telefona, mada nekad i pomalo negativni efekti znaju da se pojave…
Poslednjih godina, na našu veliku radost, proizvođači se sve više okreću stock ili skoro stock rešenjima, kada je softver telefona u pitanju. Čak je i veliki Samsung svoj TouchWizz UI značajno približio Google-ovom UI-u, dok je HTC čak počeo da svoje aplikacije menja originalima sa Play Store-a, o čemu smo više pričali u testu HTC 10 modela.
Stoga je ova odluka LG-a da “žestoko” skinuje svoj softver manje jasna, a posebno ako se uzme da, vizuelno posmatrajući, ta akcija i nije baš uspela… Naime, Optimus UX nam deluje prilično nesrećno dizajnirano, da se tako izrazimo, i ako već nećemo reći da je ružan, a onda svakako nije lepši od konkurentskih okruženja, oko čega smo se složili svi u redakciji…
Dodatno, i samo uređenje je nezgodnije no što smo priželjkivali: nema App Drawer-a, Quick Settings je potpuno drugačije implementiran u odnosu na Google-ovo rešenje i usuđujemo se da kažemo da je manje intuitivan, prisutno je mnogo LG-evih aplikacija koje i nisu morale da se nađu u sistemu, Settings je izdeljen u tabove, što nam se čini kao prevaziđena postavka…
Sve ove izmene i generalni izgled interfejsa sigurno ne izazivaju svakome relativno negativne reakcije kao i nama – uostalom, radi se o subjektivnoj kategoriji. Stoga, sigurni smo da će pored onih kojima se softver G5 neće svideti, naći i oni kojima hoće. No, ono što svakako neće naići na podele mišljenja je brzina u radu. U skladu sa svojim pedigreom i klasom kojoj pripada, LG-ev flegšip radi fenomenalno. Već od otključavanja telefona čitanjem otiska prsta, preko standardnog kretanja kroz menije, pa sve do učitavanja sadržajem natrpanih stranica – sve se obavlja impresivno brzo i vrlo fluidno, bez i traga zastajkivanja, laga i “zamuckivanja”. Dakle, softver je, ako ništa, vrlo zategnut i omogućuje vrhunsko korisničko iskustvo.
Tome pomažu i pojedini softverski trikovi koje je LG inkorporirao u sistem, od kojih ćemo pomenuti one koji ostavljaju najdublji utisak. Prvo i osnovno, Always On opcija ekrana se nameće kao vrlo zanimljiv koncept. Kako to već samo njeno ime sugeriše, omogućuje da je ekran konstantno upaljen, dajući osnovne informacije i omogućujući brz ulazak u sistem i bez upotrebe čitača otiska prsta. Ono što je svakako pozitivno u vezi ove opcije je to da ne utiče značajno na bateriju, trošeći sveg desetak procenata na nivou obdanice (oko 15h upotrebe telefona), iako se ne radi o AMOLED ekranu. Multiwindow funkcionalnost je takođe prisutna i lepo implementirana, kao i mogućnost izmene broja i funkcija on-screen tastera u Navigation Bar-u. Pored toga, i SmartSettings nudi razna podešavanja u if-this-then-that stilu, u smislu da se prilikom ispunjenja nekog uslova događa podešena radnja: na primer, kada se dođe na zadatu lokaciju (recimo, adresa kuće), upali WiFi.
Nivo kontrole telefona koji se ostavlja korisniku, na vrlo je visokom nivou, uzevši u obzir sva podešavanja koja su usmerena u tom cilju. Dakle, za one koji vole da podese sve i do najmanjeg detalja, G5 će delovati kao pravi izbor, ukoliko im ostala pominjana rešenja u vezi UI-a ne budu smetala. Ono što mi svakako moramo ponovo istaći je da svakako nema smisla zaboraviti koliko je LG funkcionalnosti samo ugradio u svoj sistem… Iako je to suprotno stock principu minimalizma, u ovom slučaju je, bar, već po raspakivanju i paljenju uređaja moguće imati potpunu funkcionalnost pokrivenu, ali uz to i mnoge dodatke prisutne.
Ekran
Postavljajući modularnost na vrh liste detalja koji će promovisati G5, LG je morao ostale elemente svog flegšipa da donekle prilagodi novoj funkcionalnosti. Tako je i ekran morao da se “spusti” na 5.3, imajući u vidu da su poslednja dva vodeća modela južnokorejskog proizvođača, G3 i G4, imali ekrane 5.5, oba u 2560×1440 rezoluciji. Prosto, da se nastavilo sa ekranom te veličine, krajnje dimenzije telefona učinile bi ga značajno većim od 15cm, što bi ga odvelo u kategoriju teško upotrebljivih jednom rukom, a kako flegšip uređaj mora da se svidi što širem auditorijumu, odlučeno je da bi taj potez bio nepoželjan.
Po našem mišljenju, ovakvo rešenje vrlo je dobro. zadržan je balans u smislu ne preterane veličine telefona i dovoljno velikog ekrana, koji može da prikaže veliku količinu sadržaja. A da taj sadržaj bude vizuelno što primamljiviji, pobrinulo se stavljanjem ekrana vrlo visokog kvaliteta. Pre svega, nastavilo se sa IPS LCD tehnologijom (iako LG TV sekcija proizvodi sjajne OLED ekrane, a i sam LG Mobile je u neke modele ugradio OLED displeje), kao i sa 2k rezolucijom, koja na ovoj dijagonali daje sjajnih 554 piksela po inču, što se ogleda u besprekornoj oštrini slike. Pored toga, boje su vrlo verne realnosti, balans bele deluje besprekorno, crna je vrlo duboka, a kontrast je nestvarno visok za jedan IPS displej (kontrastni odnos je blizu 1:2.000). Imajući to u vidu, upotrebljivost na Suncu je jedna od boljih koje smo videli u poslednje vreme, iako maksimalna osvetljenost ekrana nije preterano visoka (nešto ispod 400 kandela po metru kvadratnom).
Pored vrlo realističnih boja, šteta je što LG nije u tako svebuhvatan set podešavanja svog Optimus UX-a uključio i mogućnost podešavanja nivoa “toplote” prikaza boja, iako teško da će se naći neko kome postojeći baš toliko neće odgovarati da bi to predstavljalo tzv. deal-breaker detalj. Posebno ako se prisetimo da je dostupna i Always On funkcija ekrana, čineći ga jednim od retkih koji mogu da rade konstantno, osobito ako se osvrnemo i na to da nije u pitanju AMOLED, što mu možda daje čak i određenu prednost – korisnik neće morati da strahuje od eventualnog burn-in efekta. Sve u svemu, ekran na G5 modelu zaista je pozitivno uticao na kompletan utisak i učinio je druženje sa ovim telefonom pravim uživanjem.Nakon testiranja svih, na tržištu najprisutnijih, flegšip telefona za 2015. godinu, Benchmark je titulu najbolje kamere dodelio G4 modelu, prethodniku modela sa ovog testa. Samim tim, logično je bilo očekivati da i ove godine kamera (tj. sad, kamere) na G5 modelu prikažu vrhunske rezultate, te smo bili prilično uzbuđeni po pitanju onoga što nas čeka prilikom testiranja. Dodatno nam je taj osećaj pojačalo to što je i na papiru delovalo da možemo očekivati mnogo. Upravo toliko smo i dobili.
Bacimo prvo pogled na hardver koji je zadužen za fotografije i snimanje videa. Prednja kamera rezolucije je 8 MP, radi se o Toshiba T4KA3 1/4″ senzoru, čiji su pojedinačni pikseli veličine 1.12 mikrometara, dok je otvor blende f/2.0. U pitanju je ista postavka kao i kod G4 modela, pa nekako znamo šta se od ove kamere može očekivati. Što se zadnjih kamera tiče, glavna od njih takođe je ista po pitanju hardvera kao i prošlogodišnji modul: radi se o Sony IMX234 Exmor RS 1/2.6″ senzoru, sa 16 miliona piksela pojedinačne veličine 1.12 mikrometara, a otvor blende je f/1.8, dok je “prateća” kamera širokog ugla (čak 135 stepeni) rezolucije 8 MP, u pitanju je Sony IMX 268 1/3.2″ senzor, pikseli su 1.4 mikrometra, a otvor blende je f/2.4. Pritom, prisutan je i dualni LED blic, laserski autofokus, kao i optička stabilizacija slike po 3 ose, s tim da kamera širokog ugla ne koristi dva potonja “sastojka” za poboljšanje dobijenih slika i videa.
Imajući u vidu “obilan” hardver zadužen za sve moguće aktivnosti kada je kamera u pitanju, bilo je za očekivati da zateknemo širok dijapazon podešavanja i mogućnosti unutar aplikacije kamere. Srećom, LG je uspeo da zaista veliki broj opcija upakuje u skladan i za korišćenje jednostavan sistem, takav da za pristup bilo kom podešavanju nije neophodno načiniti mnoštvo koraka kroz menije aplikacije.
Pre svega, moguće je odabrati koliko kontrole uopšte korisnik želi – pritiskom na 3 tačkice, bira se jedan od 3 moda: jednostavan (sa vrlo malo podešavanja, za one koje ista ne interesuju), standardni i manuelni (sa pregršt podešavanja, uključujući i mogućnost odabira RAW formata). Osnovna podešavanja koja standardni mod nudi su klasična: prekidač za stabilizaciju, HDR, tajmer, aspect-ratio… Pored toga, moguće je odabrati i režim slikanja: pored automatskog i panorame, ovde zatičemo i mnoge zanimljive opcije, koje dobijamo kombinujući obe kamere pozadi, pa čak sa njima nekad i prednju. Konkretno, moguće je snimiti fotografiju obema kamerama, tako da je njen centralni deo uslikan 16 MP kamerom, a spoljni deo kamerom širokog ugla, gde se za spoljni deo mogu odabrati razni efekti, poput sfere, bokeha, i slično. Pritom, ako se i prednja kamera uključi u posao, rezultat bude kolaž od 3 fotografije, koje se mogu rasporediti po izboru.
Ako se, međutim, ne koristi neka od opcija koje “kombinuju” obe stražnje kamere za pravljenje neuobičajenih fotografija, samo se nekako nameće pitanje: kako se onda uopšte pravi odabir kojom kamerom napraviti koju fotografiju, i kako se prelazi sa jedne na drugu? Prvo, uočimo da je 8 MP kamera, imajući u vidu njen ugao gledanja od 135 stepeni, pogodnija za udaljenije kadrove, ne bi li njen FOV (Field Of View) došao do izražaja i “pokupio” što veći deo vidljivog prostora ispred korisnika. Stoga, iz blizine ona praktično nije posebno upotrebljiva, i u tim situacijama je značajno logičnije koristiti 16 MP kameru, koja je u stanju da prikupi znatno više detalja iz kadra.
Imajući sve to u vidu, “glavna” zadnja kamera koristi se “po difoltu” ili ukoliko se zumiranjem približavamo objektu koji se slika, dok se u suprotnim situacijama koristi “prateća” zadnja kamera. Pored direktnog odabira koju kameru korisnik želi da upotrebljava, prelaz sa jedne na drugu izvršava se i automatski u slučaju korišćenja slajdera za zumiranje, na način koji je opisan pre par redova. Dakle, ako neki objekat maksimalno zumirate, koristiće se 16 MP kamera, i ukoliko započnete “od-zumiranje”, u jednom momentu softver će vas prebaciti na 8 MP kameru, koja zatim ostaje u upotrebi sve do maksimalne udaljenosti od objekta slikanja (u smislu zumiranja).
Dakle, mogućnosti za “igranje” sa krajnjim rezultatom fotografisanja i snimanja postoje, ali ono što je još važnije je to da su ti krajnji rezultati zaista odlični! Konkretno, 16 MP kamera uspeva da prikaže visok nivo detalja, i to vrlo verodostojno u smislu reprodukcije boja, uz minimalan šum, s tim da nekad mogu da se primete žućkasti elementi, kao rezultat uklanjanja šuma. Uz to, balans bele boje je odličan, a dinamički opseg je zaista sjajan, čak i kada je vreme oblačno, tj. uslovi za fotografisanje nisu najbolji. I u uslovima slabije osvetljenosti, zahvaljujući širokom otvoru blende, dobijaju se fotografije sa dosta detalja i vrlo niskim nivoom šuma za takvu postavku uslova. U pojedinim situacijama, HDR ume da “izvuče” maksimum iz dela slike koji je u senci ili preeksponiran, ali smo zatekli i primere koji su na taj način počeli da izgledaju pomalo neprirodno. Što se panorama tiče, više su nego dobrog kvaliteta, imajući u vidu visoku rezoluciju i samim tim mnogo detalja, kao i odlično “zašivanje” delova slike.
No, panorame će korisnici ovog telefona snimati verovatno vrlo retko, imajući u vidu da kamera širokog ugla ume da pokupi toliko mnogo objekata u kadar, da će to najčešće biti više nego dovoljno. Primera radi, ako stojite na raskrsnici od 90 stepeni, ovom kamerom moći ćete da uslikate obe ulice koje oformljuju raskrsnicu! Šta više, ugao zahvatanja je toliko širok, da smo prilikom prvih “fotkanja” ovom kamerom znali da zahvatimo i svoje prste… No, kvalitet dobijenih fotografija ovim senzorom nije toliko dobar kao kod glavne kamere, iako je u velikoj većini slučajeva sasvim ok, ako se slika ne gleda bas do-na-piksel, imajući u vidu da detalja nema izrazito mnogo. Ipak, postprocesing lepo obavlja svoj posao, te će slike dobijene ovom kamerom biti više no upotrebljive za recimo društvene mreže, osim eventualno onih u uslovima slabog osvetljenja, kada uzak otvor blende ne uspeva da prikupi dovoljno svetlosti, i pored nešto većih pojedinačnih piksela.
Prednja kamera je jedna od boljih sa kojima smo se družili. U odnosu na prošlogodišnju, rekli bismo i da je unapređena, i pored istog senzora i sočiva – biće da su u LG-u poradili na softveru i na ovom polju. Nivo detalja koji zatičemo je vrlo visok, boje nisu isprane kako to obično zna da bude sa prednjim kamerama, dok zamenu za blic predstavlja ekran, čiji jedan deo emituje belu boju prilikom slikanja selfija, ukoliko se to podešavanje uključi. Postoji i Auto mod, koji sam “otkrije” pogodan trenutak za slikanje selfija, tako da praktično nema potrebe za pritiskanjem ikakvih komandi. Video snimci sa prednje kamere su u Full HD rezoluciji na 30 fps, i imajući u vidu 16:9 odnos slike, mogu takođe da posluže za snimke i Skype chat i kad je više osoba uključeno u priču.
Kada je u pitanju snimanje videa, snimci koje smo dobili koristeći G5 spadaju u najbolje koje smo videli, a da potiču sa jednog mobilnog telefona. Jedva smo našli TV rezolucije 4k, ne bismo li videli u punom sjaju kako video sa G5 izgleda, ali nismo se pokajali. Izuzetno oštra slika, bez pojave neprijatnih artifekata, visok nivo detalja, vrlo fluidan tok snimka… Pri tom, iako poseduje samo 2 mikrofona, zvuk koji je smartfon zabeležio bio je vrlo čist i tačan, imajući u vidu da smo uspeli da razaznamo i neke prilično suptilne zvukove u pozadini.
Sve gore pomenuto važi i za snimke u “svega” Full HD rezoluciji, za koje će se korisnici možda i relativno često odlučiti, ako se zna koliko manje memorije zauzimaju, a zbog činjenice da su i oni više no upotrebljivi. Pritom, moguće je čak softverske trikove za kombinaciju obeju kamera primeniti i na video, pa tako snimanje npr. PopOut videa (centralni deo glavnom, a spoljni pratećom kamerom) može da ponudi vrlo zanimljive snimke.Sve u svemu – kamera je lako mogla da bude i osnovni marketinški detalj, kada je G5 u pitanju. Pored činjenice da je zadržan prošlogodišnji hardver, kvalitet slika je softverskim putem donekle i unapređen (iako ima još malo prostora za napredak), i predstavlja sam vrh današnje ponude među smartfonima, dok se dodavanjem kamere širokog ugla LG pobrinuo da G5 ima i čime da se istakne, što je podržano interesantnim softverskim zavrzlamama. Teško da možemo da zamislimo da će neko kamerom ovog telefona biti nezadovoljan…
Baterija
Videvši još u specifikacijama telefona, prilikom njegovog predstavljanja, da je upotrebljena baterija od 2.800 mAh, na ekran od 5.3 i vrlo jak, a ne osobito štedljiv hardver, bili smo donekle skeptični oko toga kakvo će ona trajanje ponuditi korisnicima. Srećom, naši strahovi su se pokazali kao neopravdani, a baterija G5 modela sasvim dovoljnom da pregura i vrlo zahtevan dan, po pitanju upotrebe smartfona.
Šta više, rezultat koji se vidi na priloženim skrinšotovima nije potpun – naime, ko malo bolje pogleda, videće da statistika ne kreće od 100%, nego od nešto manje; za to ja zaslužan Cam Plus dodatak, koji smo koristili u svrhu testiranja, a pošto se telefon gasi prilikom njegovog postavljanja, ovo je statistika upotrebe samo nakon vraćanja standardnog modula u telefon. Pre nego što smo ga “ubacili” u telefon, imali smo još dvadesetak minuta upotrebe ekrana na nepunih 5h korišćenja telefona, tako da je ukupan rezultat zapravo nekih 5 i po sati upotrebe displeja, na 15ak sati korišćenja uređaja, i to često i u oblasti lošeg signala, i uz izvršavanje pojedinih za hardver vrlo zahtevnih radnji. Ne možemo reći da je ovo fenomenalan rezultat, ali svakako je vrlo iznadprosečan.
Kad pomenusmo Cam Plus dodatak, mora se istaći da on dodaje 1.200 miliamperčasova na osnovni kapacitet baterije (tako da sa njim G5 praktično ima 4.000 mAh), i to tako što prvo radi kao Power Bank, dopunjujući osnovnu bateriju telefona do maksimuma, nakon čega se on prvi prazni, pa tek posle baterija smartfona. (U slučaju naše kratkotrajne upotrebe Cam Plus dodatka, ona nije značajno uticala na dopunjavanje baterije telefona, pošto je vrlo kratko vreme korišćen dodatak, a i za sve to vreme je ekran uređaja bio upaljen i bavili smo se fotografisanjem i snimanjem videa.)Već nekoliko meseci prošlo je od predstavljanja G5, nešto manje i od početka njegove prodaje, i prvi utisci već se mogu svesti. Oni, na žalost LG-a, nisu osobito sjajni: prodaja ne napreduje kako se očekivalo, konkurenti su ove godine posebno zanimljivi i kompletni uređaji, i čini se da G5 neće ostvariti zacrtane ciljeve u smislu tržišnog plasmana. Da li korisnici nisu bili spremni za modularnost u tom obliku u kom ju je LG doneo, ili je možda upravo ta implementacija modularnosti mogla biti uspešnija, nije sigurno, ali je sreća u nesreći što i pored toga, G5 svakako jedino može da se opiše kao vrhunski telefon.
Ako još jednom bacimo pogled na LG-evu perjanicu i sumiramo zapaženo, uviđamo da G5 ima mnogo više pozitivnih strana, nego nedostataka. Konkretno, ne računajući modularnost (bez obzira da li tu mislimo na njenu implementaciju, mali broj Prijatelja/modula ili njihove cene), praktično jedina polja na kojima ovaj model ne briljira su dizajn softvera i njegova udaljenost od standardnog Androida, i dizajn samog telefona, iako on svakako nije neuspešan, nego je prosto nekako manje privlačan od uređaja direktnih konkurenata.
Sve ostalo na ovom telefonu je odlično. Rukovanje i izrada su na visokom nivou, hardver i performanse čak i nadmašuju rivalske smartfone, ekran je predivan, kamere inovativne i uopšteno odlične, kao i baterija… Ono što se takođe nameće kao pomisao (u smislu pozitivnih strana ovog telefona) je i – cena. U startu je bila u potpunosti u nivou drugih flegšip modela, da bi već sad, zbog nešto slabije prodaje, postala primamljivija, a verujemo da će taj trend da se i nastavi, što će najviše radosti da donese kupcima, koji će imati priliku da dođu do fenomenalnog telefona po ceni primetno ispod proseka klase.
Na kraju, sagledajmo situaciju i iz onog manje tržišno-orijentisanog ugla. Ok, G5 možda neće ostvariti rekorde u prodaji i konkurenti će na tom polju da pobede. Ipak, i pored toga, mišljenja smo da će LG-ev ovogodišnji flegšip da ostavi dublji trag u smartfon istoriji od upravo tih telefona koji će ga nadmašiti prodajom. Prosto, LG je njime potvrdio svoju inovatorsku poziciju među proizvođačima, ponudivši nešto novo i do tada neviđeno, i stoga, kao ljubitelji inovacije i tehnoloških pokušaja, čak i kad oni ne rezultuju genijalnim sprava, stava smo da G5 predstavlja značaniji poduhvat od konfekcijskih modela koji će pokupiti kajmak ove sezone… U svetlu toga, nadamo se još mnogim iskoracima LG-a u nepoznato, i sa njima – i novim, sjajnim uređajima.
Telefon na test ustupio Vip Mobile
