Motorola e7 Plus test

2020. godinu uglavnom nećemo pamtiti po dobrim stvarima, ali ne možemo poreći da je ovo godina u kojoj su telefoni niže srednje klase doživeli pravu ekspanziju. Iako se broj modela nije drastično povećao, mogućnosti telefona cene do 200 i do 300 evra su polako počele da sustižu i po nekoliko puta skuplje parnjake. Veliki ekrani, velike baterije, kvalitetni senzori kamera polako postaju nešto što očekujete od telefona čija cena ne prelazi 25.000 dinara. Na primer, Motorola e7 Plus?

Kako se ovi telefoni najviše prodaju uz ugovore telekomunikacionih operatera, evidentan je porast kvaliteta fotografija i video snimaka koje vaše mame, tetke, strine i ujne kače na Facebook i Instagram, na kojima vas redovno taguju.

I zaista, kvalitetni telefoni u 2020. ne moraju biti skupi, a Motorola e7 Plus je pravi primer toga. Za svega 18.990 dinara ili 1 dinar uz postpejd pakete čija mesečna naknada ne prelazi 2.000 dinara Motorola je spakovala zaista zavidan hardver.

Prostrani 6,5-inčni prostrani ekran omogućava udobno korišćenje za većinu korisnika. Da, rezolucija jeste stala na HD+ i odnos ekrana i prednje strane telefona je svega 81,6%, pre svega zahvaljujući primetnim okvirima sa sve četiri strane ekrana, ali više od toga nismo ni očekivali u ovom cenovnom rangu.

Ono što takođe nismo očekivali su 48 MP glavna kamera i Snapdragon 460 čipset. Naravno, ne treba očekivati flagship opcije, jer su pobrojane karakteristike morale da ograniče telefon na drugim poljima, kako bi cena ostala u željenim okvirima. Inženjeri kompanije Motorola su potrudili da novi Moto e7 Plus pruži korisnicima dobre performanse na poljima na kojima je to većini bitno, nauštrb nekih manje bitnih funkcija.

Pa tako Moto e7 Plus ima 802.11n WiFi bez podrške za 5 GHz frekvenciju, stari micro USB A port i plastično kućište. Nema ni NFC-a, a ni dodatnih kamera poput širokougaonih i makro.

Dizajn

Dizajn telefona nam se dopao iz nekoliko razloga. Ivice su dovoljno zaobljene da vizuelni utisak bude visok, a ergonomija i korišćeni materijali omogućavaju čvrsto držanje u ruci, bez bojazni da će vam telefon iskliznuti, kao što je to situacija sa većinom pametnih telefona u poslednjih 5 godina. Ovo znači i da vam maska nije neophodna, ali preporučujemo da zalepite zaštitno staklo preko ekrana jer Motorola ne navodi koji tip zaštite je primenjen protiv sitnih ogrebotina.

Plastična leđa su blago zaobljena, što je trend koji sve češće viđamo – odustaje se od zakrivljenih ekrana, ali pozadina sada kod većine modela poseduje blago zakrivljenje, što vizuelno deluje veoma lepo. Zadnja strana našeg modela poseduje gradijentni prelaz iz plave u teget boju, a tu su i dve kamere i blic, u blago izbačenom kućištu, kao i senzor otiska prsta sa već prepoznatljivim Motorola logotipom.

Svi ostali portovi, tasteri i elementi su na svojim očekivanim mestima, uz dodatak 3,5 mm džeka na gornjem delu i Google Assistant tastera iznad klackalice zvuka. Power taster poseduje nešto drugačiju teksturu, pa ga nećete greškom pritisnuti, a primetili smo i nedostatak sekundarnog mikrofona na gornjoj strani, što znači da ćete video snimati sa mono zvukom.

Tehničke karakteristike

IPS ekran je solidnih karakteristika sa prosečnom svetlinom i korektnim prikazom boja. Moguće je birati Natural, Boosted i Saturated prikaz boja prema svojim preferencijama, a kako sistem pokreće Android 10 opcija tamnog prikaza je takođe prisutna, što znači da će većina korisnika bez problema podesiti prikaz prema svojim željama. Tu je Peek Display opcija koja je slična Always On, samo što se aktivira kada mrdnete telefon i omogućava brzi prikaz obaveštenja bez otključavanja telefona.

Refleksija na jako sunčanom danu će vas terati u hlad ukoliko treba da vidite i najsitnije detalje na ekranu, ali sve u svemu, dobar ekran niže srednje klase.

Moto e7 Plus pokreće osmojezgarni Snapdragon 460 izrađen u 11 nm, predstavljen početkom ove godine zajedno sa 662 i 720G, čipsetovima koji bi trebalo da osveže sve segmente srednje klase 4G uređaja.

Ovo je prijatno iznenađenje, jer u ovom cenovnom rangu caruju MediaTek Helio čipsetovi, pa prisustvo Qualcomm čipseta nije bilo nešto što smo očekivali. Sa četiri Kryo 240 jezgra na 1,8 GHz i isto toliko na 1,6 GHz, ovaj čipset nije namenjen zahtevnim poslovima i od njega ne treba očekivati visoke performanse.

Ono što Snapdragon 460 donosi je Qualcomm AI Engine koji poseduju HVX i Spectra 340 ISP. HVX je dizajniran da omogući da se značajan broj poslova oko obrade slika i procesiranja prebaci na sam Hexagon 683 DSP umesto na CPU, dok je Spectra 340 procesor zadužen za direktnu obradu slike i kontrolu informacija sa sve tri kamere.

Direktnim poređenjem sa Snapdragon 662 CPU performanse su oko 25-30% slabije, dok GPU takođe pati usled slabije CPU podrške, pa ovde razlike idu i do 50%, u zavisnosti od testa/igre.

Ako se te performanse stave u perspektivu sa Snapdragon 720G (Realme 7 Pro) ili 732G (Poco X3 NFC), gejmerski orijentisanim čipsetovima, razlike idu i do 120% u CPU, odnosno 330% u GPU testovima. Ako ste ostali razočarani ovim brojkama imajte na umu da je Snapdragon 460 i dalje duplo bolji u svim pogledima od npr. Helio A25 čipseta, kao i da poseduje napredne AI mogućnosti.

Moto e7 Plus raspolaže sa 4 GB sistemske memorije i 64 GB eMMC 5.1 skladišta, koje se može proširiti micro SD karticama ako ste voljni da žrtvujete jedan nano SIM slot. Za performanse u igrama se brine Adreno 610 grafika predstavljeno u prvom delu prošle godine, a koja se nalazi u Snapdragon 662 čipsetu.

Kada su u pitanju performanse, zahvaljujući nešto nižoj rezoluciji ekrana, većina popularnih naslova je na granici igrivosti sa niže postavljenim podešavanjima. Tu mislimo pre svega na PUBG i Asphalt 9 naslove koji će u većini vremena raditi kao slajd šou, usled nemogućnosti grafike da izađe na kraj sa zahtevima igara. Oni koji vole da se igraju i cene bolju grafiku i performanse moraće da se odluče za nešto skuplji telefon sa jačim hardverom, orijentisan ka boljim performansama u igrama. 
 
Rad sa podacima je ograničen nešto sporijim eMMC 5.1 skladištem podataka, pa će instalacije i snimanje/kopiranje podataka, kao i učitavanje igara umeti da potraju, ali nije kao da smo u ovom cenovnom rangu očekivali mnogo više.

Kamere

Sa dve kamere nazad i jednom napred, Moto e7 Plus prkosi svim trendovima 2020. godine. Kućište kamera sa naizgled tri sočiva, od kojih je centralno postavljen blic deluje moderno i neće vas preterano razočarati kada telefon stavite na sto.

Glavna kamera od 48 MP spaja piksele do rezolucije od 12 MP, sočivo ima otvor blende od f/1.7 sa 26 mm žižne daljine i širokim poljem slikanja. Očekivano, pikseli su veličine 0,8 µm, a fokusiranje je faznog tipa. Dodatna kamera od 2 MP pomaže u merenju razdaljine elemenata kadra od senzora i određivanju prostorne dubine slike.

Prednja kamera je izvedena u vidu kapljica – notcha i poseduje senzor od 8 MP sa f/2.2 i istom žižnom daljinom kao glavna kamera, čime se obezbeđuje jedan prilično širok kadar. Obe kamere su ograničene na 1080p video, sa razlikom da glavna može da snima u 60 fps, naravno, bez stabilizacije.
 
Da li treba previše trošiti reči na Quad Bayer kameru od 48 MP? Pisali smo već nebrojeno puta. Sočivo omogućava da senzor upije dovoljnu količinu svetla, čime se po danu prave jako dobre fotografije, što nije evidentno na prvi pogled nakon slikanja. Naime, potrebno je malo vremena da ISP obradi signale koje je dobio nakon što vi škljocnete sliku, pa prvi preview uglavnom deluje dosta lošije nego finalna slika. U tome ne pomaže previše 720p ekran, jer se slike skaliraju na dole, pa pravi kvalitet možete primetiti tek na nekom velikom monitoru.

Snapdragon Spectra 340 ISP dobro radi svoj posao. Slike su veoma dobre, detaljne i oštre, sa dobrom reprodukcijom boja i dinamikom kadra koja bi mogla biti malo šira. Na automatskom podešavanju kamera aktivira HDR režim u većini slučajeva, osim u situacijama koje obiluju svetlom, ali nismo primetili da HDR značajno degradira kvalitet.

Najveći napredak se vidi pri fotografisanju u slabijim svetlosnim uslovima. Dok se kamera koliko-toliko bori sa manjkom svetla i redukcijom šuma, dotle je noćni režim potpuno druga klasa. Ne zahteva mnogo vremena u poređenju sa regularnim slikanjem, a rezultati su odlični. Senke i najtamniji delovi kadra se otvaraju, omogućavajući mnogo veću količinu detalja, bez mnogo penala po pitanju šuma, osim na najtamnijim delovima kao što je nebo. Boje u nekim situacijama mogu pobeći blago u topliju stranu, ali se to nije dešavalo mnogo često. Čak ni izvori svetla nisu pogođeni noćnim algoritmom, što nas je veoma prijatno iznenadilo.  
 
Video materijal u 1080p u 30 i 60 fps je dobar. Pati od nešto slabije dinamike kadra, gde su najviše pogođeni tamni delovi. Oštrina je korektna, a evidentan je nedostatak kompenzacije pokreta, pa ne preporučujemo snimanje iz ruke kada hodate ili se mnogo pomerate, jer će to biti vrlo vidljivo na snimku. Reprodukcija boja je dobra, bez prezasićenog prikaza, a bićete zadovoljni i količinom detalja koji senzor prihvata.

Prednja kamera je iznenađujuće dobra. Detekcija boja je na visokom nivou, reprodukcija detalja u skladu sa rezolucijom senzora, a široki ugao snimanja će dobro doći kada niste sami u kadru. Slike su generalno nešto mekše, a portretni režim zahvaljujući AI podršci lepo izdvaja subjekat od pozadine, iako se malo muči sa kosom i pramenovima. I dok su slike po danu dobre, čim svetlo počinje da slabi evidentne su granulacija i šum na iole slabije osvetljenim delovima.

Softver

Android 10, blago presvučen Moto mogućnostima je u skladu sa trendovima neopterećujućih sistema koji omogućavaju i telefonima niže cenovne klase da „dišu“, bez nepotrebnih procesa u pozadini. Svi prepoznatljivi Moto dodaci poput karate poteza za lampicu, uvrtanja zgloba za kameru, snimanje ekrana sa tri prsta, poklapanja za utišavanje su tu, kao i Moto kamera.

Na ovaj način korisnici dobijaju najbolje od oba sveta – čist, neopterećujući OS, sa izabranim dodacima koji itekako znače, posebno onima koji godinama unazad uživaju u Motorola ekosistemu.
 

 
Aplikacija kamere je klasična ona na koju smo navikli sa Motorola telefonima. Prečice za slikanje, video i druge režime menjate na donjem delu, a poslednje pozvani specijalni režim se dodaje kako biste ga jednostavnije pozvali ukoliko na primer slikate po mraku, pa vam je često potreban noćni režim.

Moguće je snimanje u profesionalnom, ručnom režimu, a slike se mogu čuvati u JPG i RAW formatu, te kombinaciji oba, kao kod DSLR aparata. Količina podešavanja kamere će postideti i mnogo skuplje telefone, a sve kontrole i podešavanja su logički raspoređene, bez potrebe da mnogo lutate kada želite da podesite kameru prema svojim željama. 
 

 
Na samom početku dočekaće vas prezentacija Moto mogućnosti, i specifičnostima Motorola telefona kao što su visok nivo personalizacije, stilova, pozadina, ali i korišćenja pomenutih gestova. Tu je i deo sa prečicama i trikovima koji vas kroz jednostavan tutorijal vodi kroz sve novosti Android 10 OS-a poput navigacije gestovima, tamne teme, upravljanja obaveštenjima, unapređene bezbednosti…
 

 
 
Tu su i podsećanje na proširivu memoriju (ako se odlučite da se odreknete jednog SIM slota), Peek Display opcija koja omogućava prikaz i interakciju sa najbitnijim obaveštenjima kada je ekran zaključan. Play opcija vam omogućava da se igrate na miru, kao i da korišćenjem tastera za regulaciju zvuka menjate pesme koje se trenutno reprodukuju. Snimanje ekrana je dobilo napredne opcije poput onih skrolujućih slika ekrana, brzih prečica ka alatima za sređivanje slika, te jednostavnim opcijama za deljenje odnosno brisanje. 
 

 
Klasičan Dialer je tu da vam olakša tranziciju na novi telefon, a mogućnosti personalizacije obuhvataju teme, pozadine, ali i ikonice, sa veličinama i oblicima, te različitim bojama i fontovima.  
 

 
Naravno, moguće je menjati i veličine prikaza i fontova, kao i prebaciti se na tamnu temu. Tekst možete prilagođavati u tri nivoa, dok je za prikaz dostupno pet različitih dimenzija.  
 
 
 
Moto mogućnosti zaista idu korak dalje u odnosu na klasične Android mogućnosti nudeći širok dijapazon opcija prilagođavanja i funkcionalnosti. Pored prilagođavanja prikaza ekrana i boja, tu je i sistemska navigacija jednom rukom, koja vrlo efikasno menja tri navigaciona tastera. Gestovi poput hvatanja slike ekrana sa tri prsta i brzih prečica za aktivaciju kamere su samo mali deo onoga što Moto mogućnosti nude i dodaju ozbiljnu vrednost svim Motorola telefonima.  
 

Napomenuli smo da Moto e7 Plus koristi Snapdragon 460 čipset koji dolazi sa podrškom za WiFi 6 na dve frekvencije, Bluetooth 5.1 i USB-C, ništa od pomenutog nije implementirano u cilju niže finalne cene, što možemo da razumemo.

Baterija od 5000 mAh najviše pati zbog implementacije micro USB-A porta sa punjačem od 10W sa kojim punjenje ume da potraje oko dva i po sata. Nažalost, iako smo očekivali odličnu autonomiju, telefon je uspevao da izgura dan i po do maksimalno dva bez posete punjaču. Izgleda da 11 nm Snapdragon čipsetovi ipak pate od loše optimizacije i umeju da ozbiljno opterete bateriju, posebno u zahtevnim igrama koje znaju da lepo isprazne bateriju posle kratkog vremena igranja.

Primera radi, 20 minuta igranja Asphalt 9 je potrošilo oko 6% baterije, što za bateriju kapaciteta 5000 mAh nikako nije malo. Primetili smo i da igranje sa ekranom u horizontali potpuno prekriva zvučnik, kako god da okrenete telefon, pa ako vam je bitno da čujete šta se dešava u igrama, topla preporuka je da koristite slušalice. Naravno, Moto e7 Plus ne dolazi sa slušalicama u paketu, ali dobra stvar je prisustvo 3,5 mm audio konektora, pa će se sigurno naći neke slušalice koje ste pre koristili.

Kome je namenjen Moto e7 Plus?

Motorola je sa Moto e7 Plus tačno ciljala na korisnike koji žele moderan, lepo dizajniran telefon sa velikim ekranom i odličnom kamerom. Kao bonus dobijate solidnu autonomiju bateriju i čisto Android iskustvo sa Moto dodacima. Nešto sporije punjenje i nedostatak stabilizacije prilikom snimanja video materijala nisu preveliki minusi, posebno kada vas telefon kupuje sa mnoštvom drugih prednosti.