Aleksandar Božović
Filip Majkić
Moto G5 je doneo mnoštvo promena u odnosu na ranije generacije i, rekli bismo, uspeo da se izdvoji od konkurencije i postane naš svojevrsni miljenih u ovoj cenovnoj kategoriji. Zadržan je gotovo stok Android, ali je zato načinjeno dosta estetskih i kvalitativnih pomaka. Uostalom, po prvi put je na scenu stupila metalna izrada. Sada su pomaci ipak nešto skromniji i, premda se mogu pronaći na raznim mestima, ipak nisu dovoljni da se uporede sa pomacima iz prethodne generacije. Videćete kroz tekst o čemu je zapravo reč.
Dizajn
Daleko od toga da je dizajnerski Moto G5S slabo uklopljen, nama ipak ne izaziva neki naročiti “vau efekat”, i to iz dva (verovatno subjektivna) razloga. Prvo, telefon u dizajnerskom smislu prati već dobro etablirane linije Motorola telefona po kojima ćete ih veoma lako prepoznati, bez obzira da li se radi o modelima iz najviše kategorije, ili pak low end ponudi. Drugo, telefon, dizajnerski posmatrano, naliči na prethodnika kao jaje jajetu. Istina, tu i tamo imamo poneku izmenu, notifikaciona lampica je ubačena na drugu stranu, zvučnik je promenio položaj i sada je pozicioniran odmah pored USB porta, ali jasno vam je šta želimo da kažemo.
Drugim rečima, nikakvih iznenađenja nema. U pakovanju smo dobili USB kabl (micro-USB 2.0 tipa je u pitanju), strujni ispravljač i iglicu za vađenje SIM slota. Ništa posebno, reklo bi se. Međutim, prva “sitnica” se već ovde može zapaziti, a to je oznaka “Turbo” na punjaču. Da, Moto G5S u novoj ediciji dobija brzo turbo punjenje, što će, verujemo, mnogi pozdraviti. To kažemo tim pre što smo kod prethodnika kritikovali upravo autonomiju baterije, neuobičajeno za Motorolu. Dakle, vidimo da je jedan značajan nedostatak iz prethodne generacije kompanija ispravila…
Kao i u prethodnoj generaciji, tipičan Motorola dizajn znači da je telefon pre okrenut tradicionalistima nego korisnicima koji žele da eksperimentišu. Ekran od 5.2 inča prekriva tek koji procenat prednje površine više u odnosu na prethodnika (oko 67% naspram 65%, što i nije neka razlika), tako da iako su ivice nešto tanje, postoji pozamašan prostor telefona koji, u nedostatku boljeg izraza, deluje neiskorišćeno. Širina telefona je ostala gotovo identična sa oko 73 milimetra – što je u skladu sa tipičnim 5.2-inčnim modelima. Da li je možda Lenovo mogao da iskoristi priliku da načini radikalniji otklon u dizajnu? Ostavljamo vama da procenite.
Tim rečeno, telefon deluje veoma lepo u ruci. Hvat je siguran i bezbedan, posebno zahvaljujući zaobljenim ivicama i prijatnim osećajem koji stvara metalna površina. Nama je na test došla crna varijanta, ali možda bi zlatno-srebrna bila pogodnija, bolje istakla ovaj telefon i jednostavno bila dopadljivija. Ispod ekrana bismo istakli prisustvo senzora otiska prsta.
Zadnji deo telefona deluje veoma lepo i elegantno, sa jednim izuzetkom – modulom kamere, koji “štrči” iz zadnje površine. Ukoliko koristite neki kejs, ovo će lako biti nivelisano, ali faktički nameće upotrebu kejsa i uz sve to, treba imati na umu da se kejs ne isporučuje u pakovanju, kao što smo možda na to navikli kod telefona ove kategorije koji tu stavku odmah “ispeglaju” dodatkom.
Takođe je važno reći da je zadnji deo izrađen u unibody stilu. Ivice su kontinualne i blago zaobljene na svim delovima i u svim ćoškovima. Na donjem delu telefona je smešten micro-USB konektor, zajedno sa zvučnikom. Desno su tasteri za pojačavanje zvuka i paljenje telefona/ekrana, gde je potonji naboran pa ćete ga lako prepoznati na dodir. Levo je SIM slot, dok se na gornjem delu telefona nalazi samo 3.5-milimetarski konektor za slušalice. Sve u svemu, dizajn telefona je skladan, materijali veoma prijatni i dobro odmereni.
Ukoliko ste se nadali nekoj značajnijoj promeni u domenu hardvera, moraćemo da vas razočaramo. Naime, hardverski gledano, Moto G5S nije nimalo odmakao od Moto G5 modela. Procesor, grafika, dostupna količina memorije, sve je ostalo na praktično identičnom nivou. Drugim rečima, iskustvo u radu je u tom pogledu identično.
[modul]specifikacija=9255[/modul]
Telefon se bazira na Snapdragon 430 čipsetu. On je zasnovan na sada već ipak staroj 28-nm proizvodnji, i ne donosi neke naročite performanse. Utisku ne doprinosi ni Adreno 505 GPU. Sve u svemu, hardverska osnova nije sjajna. I dalje to nije loš telefon, naprotiv, a posebno mu pomaže prisustvo 3 GB radne memorije, ali prosto nema nikakvog pomaka u odnosu na standardni G5 u ovom pogledu, što je zaista šteta. Osmojezgarni procesor radi na 1.4 GHz, slično kao što smo imali u skorašnjem primeru LG Q6 telefona.
Evo i sintetičkih testova koji će potvrditi ono što smo rekli. U suštini, ovo je telefon za nezahtevne operacije. Nije problematičan, i zahvaljujući prisustvo veoma nezahtevnog softvera on će se dobro izboriti sa svakodnevnim stavkama poput fotografisanja, pokretanja aplikacija, surfovanja ili pozivanja. Samo ne treba očekivati čuda, odnosno da telefon lako odgovori na intenzivno opterećenje. Za nezahtevne operacije i uobičajene, svakodnevne stavke, on će dobro poslužiti.
Softver
Motorola svoje telefone oprema stok varijantom Androida i to je velika prednost kompanije, a istovremeno i velika vrednost za sve koji žele čisto Android iskustvo. Kako se time istovremeno postiže da telefon bude rasterećen (ili makar što rasterećeniji), jasno je da se takvim potezom ubijaju dve muve jednim udarcem. Sa jedne strane, nema opterećujućeg softvera koji treba pokretati povrh operativnog sistema, a sa druge dobijate interfejs onakav kakvim ga je Google zamislio, uz eventualno neku minimalnu izmenu koja nipošto ne utiče na iskustvo.
Jedna od tih izmena, koja nam se dopala i na G5 modelu, jeste sposobnost senzora otiska prstiju da odmeni tastere. Drugim rečima, možete ga koristiti kao navigaciju. Svajp po senzoru ulevo izvršava Back komandu, svajp udesno je zamena za Recents, a prost kratki dodir po čitaču otiska je Home. Sličan sistem smo mogli videti – doduše, nije bio implementiran na senzoru otiska prsta, već na jednom jedinom tasteru – na Meizu telefonima. U suštini, veoma je interesantan i intuitivan nakon određenog perioda navikavanja.
App drawer-u se može pristupiti povlačenjem prema gore. Volpejperi su izmenjeni u odnosu na standardnu Google varijantu, nema nikakvog bloatware-a. Jedina dodatna aplikacija jeste Moto aplikacija za podešavanje određenih, specifičnih opcija, od kojih smo neke već spomenuli u ovom tekstu.
Moto Display radi “fade” notifikacija u zavisnosti od procene stanja u kom se telefon nalazi – recimo, ako pretpostavi da ste telefon pokupili sa stola i uzeli u ruku, automatski će upaliti displej kako bi prikazao notifikacije iako je ekran bio u stendbaju kako biste ih uočili. Tu je i nekoliko komandi gestovima, o kojima smo detaljnije govorili u našem prikazu Motorola Moto Z2 Play telefona. Stoga preporučujemo da i na tu sekciju testa obratite pažnju.
Sve u svemu, mišljenja smo da je Motorolin softver fantastično prilagođen uređajima, i to mišljenje se nije promenilo sa Moto G5S modelom, naprotiv. Upravo je on najjači adut. Uspeva da “prikrije” hardverske nedostatke telefona, da unapredi korisničko iskustvo i doprinese ugođaju u korišćenju, a da pri tome u suštini ne zahteva od korisnika ništa – sve što se koristi, to je do korisnikovog izbora. Podrazumevano korišćenje rezultuje standardnim korisničkim iskustvom.
Za sam kraj, navodimo da je telefon već u programu apgrejda za Android 8.0 Oreo, koji će dobiti u dogledno vreme, tako da korisnici mogu da računaju na ovu stavku. Od nas za softver Motorola dobija najviše ocene!
Ekran
Moto G5S je dobio uvećane dimenzije u odnosu na standardni G5 – sa 5 na 5.2 inča! Zadržana je Full HD rezolucija, i smatramo da je ova kombinacija zaista primerena. Gustina prikaza iznosi 424 piksela po inču, što je sasvim dovoljno i zadovoljavajuće. Za ovaj cenovni rang, smatramo da Moto G5S nudi zaista adekvatan displej.
Taj utisak važi i zbog nekih drugih parametara. Konkretno, radi se o IPS ekranu, koji nudi više nego korektne boje. Utisak bi možda mogla da naruši visoka refleksija. Naime, ne samo da doprinosi utisku “ogledala” daleko više nego što bismo voleli na standardnom telefonu, već rezultuje i značajnim ostavljanjem otisaka prstiju, odnosno prljanjem ekrana, koji će umnogome odavati utisak neurednosti.
Sa druge strane, korisnici mogu biti zadovoljni saznanjem da je njihov telefon dobro zaštićen. Motorola je implementirala Corning Gorilla Glass 3 zaštitu! Iako ne nosi poslednji sufiks (5), reč je o sistemu koji mnogi preferiraju u odnosu na novije Gorilla Glass generacije. Sve u svemu, možete biti mirni da sitne ogrebotine i povremena, ne naročito strašna ispadanja i ispuštanja neće nauditi vašem telefonu.
Ukoliko bismo tražili neku manu ekrana, rekli bismo da minimalna osvetljenja nisu baš niska, tako da telefon više zamara oči u (su)mraku, ali to bi zaista bilo gledanje u sitna crevca. Postoje opcije za izbor moda prikaza na displeju, pa tako korisnici mogu birati između zasićenijih boja i standardnijeg prikaza. Nažalost, ne nudi se neki napredniji izbor, već korisnici samo mogu birati između Standard i Vibrant, bez detaljnijih podešavanja koja su prisutna kod nekih skupljih telefona.
Baterija
Obzirom da smo u susretu sa prethodnikom najviše zamerki imali na njegovu bateriju, radovalo nas je što je baterija sada uvećana sa 2800 na 3000 miliamperčasova. Međutim, to ne deluje kao preterano uvećanje na papiru. To posebno važi utoliko što je čipset ostao identičan, a reč je o ne naročito štedljivom čipsetu.
U praksi smo ipak bili zadovoljni ostvarenim. Telefon smo poprilično maltretirali, ali je on uspeo da ostvari gotovo duplo bolji rezultat tokom jedne obdanice (5 i po sati naspram 3 sata) u odnosu na prethodnika. Samim tim je od ispodprosečnog “autonomaša” postao iznadprosečan. Sad, da li je to dovoljno za neke zahtevnije primene, ostavljamo vama da procenite. Mi smo puštali YouTube klipove, podosta razgovarali, igrali igre, i deluje nam da je telefon u stanju da izdrži ceo dan nešto zahtevnije upotrebe. Preko toga već ne bismo mogli da garantujemo, mada nije nemoguće. Kada smo kod toga, zadnji deo telefona ume da se zagreje prilikom intenzivnijeg korišćenja…
Ipak, u praksi smo zapazili i stvar koja nam se nije dopala. Toplo preporučujemo obavezno korišćenje Turbo punjača, čije je prisustvo zaista sreća. Ukoliko pak rešite da napunite telefon tradicionalnim USB kablom, trebaće vam sati, sati i sati…zaista je neverovatno koliko je potrebno da se telefon napuni, jer se puni UŽASNO SPORO (izvinite na stilu, ali zaista želimo da naglasimo ovu stavku). Ukoliko ne koristite punjač, spremite se na zaista dugotrajno punjenje, neuobičajeno dugo u odnosu na sve što smo probali – a to nije usled toga što je baterija ogromnog kapaciteta ili dugo traje.
Doskora smo imali situaciju da, kada su budžetski telefoni u pitanju, nema osnova da se očekuju neke naročite performanse od strane kamere. Kako proizvođači pokušavaju da nađu što više prostora za uštedu, obično je u ovakvim telefonima kamera ta koja bude “zakinuta”. No, da li je tako i ovog puta? Moto G5S stiže sa senzorom od 16 megapiksela, što je nominalno unapređenje u odnosu na 13 megapiksela. No, svi znamo da nije sve u broju megapiksela, zar ne?
Osim senzora od 16 megapiksela, kameru prati i nekoliko interesantnih karakteristika. Verovatno je najvažnija prisustvo Phase Detection autofokusa. Tu su još i LED blic, kao i otvor blende od f/2.0, što je bilo prisutno i na prethodniku, G5 (bez S) modelu. Sve u svemu, postavka je slična prethodnoj, samo što je senzor unapređen sa 13 na 16 megapiksela. To je ipak dovoljno da nas obraduje u startu, jer smo o G5 kameri imali lepo mišljenje u odnosu na klasu, pa je sasvim logično da nas i ova obraduje.
Što se same aplikacije tiče, veoma je laka i jednostavna za korišćenje. Svajpovanjem pristupate odgovarajućim podešavanjima, prisutne su prečice, a moramo da pohvalimo dobar raspored bazičnih i najpotrebnijih podešavanja na gornjoj traci, poput blica, tajmera ili HDR-a. Sve u svemu, nemamo zamerki u tom pogledu, nema “zavučenih” opcija.
Tu je i solidan spektar manuelnih podešavanja. Ne treba zaboraviti ni kontrole gestovima, poput aktiviranja kamere protresanjem, ili pak obrtanja u šaci kako bi se pristupilo zadnjoj ili prednjoj kameri.
Sam kvalitet fotografija bismo okarakterisali kao veoma dobar. Dinamički opseg je mogao biti bolji, ali zar to nije slučaj kod svih telefona ove kategorije, a i kategorije iznad? Softverska obrada fotografija fantastično odrađuje posao. Fotografije su vrlo detaljne, šuma nema (puno), a nema ni veštačkog osećaja preoštre slike, što je čest slučaj kod konkurenata. HDR takođe sasvim pristojno funkcioniše i itekako je u stanju da izvuče pokoji detalj. Sa druge strane, sklon je da preeksponira neki deo fotografije, tako da preporučujemo umereno korišćenje.
No, sve što je dobro, ima i svoju slabiju stranu. U uslovima slabijeg osvetljenja, maltene po tradiciji, Motoroline kamere naglo gube na kvalitetu snimka. Da li je reč o softverskom algoritmu, ili o nekom drugom detalju, ne bismo se mogli zakleti. Istovetan utisak smo imali ne samo sa G5 prethodnikom, već i sa nedavno testiranim Moto Z2 Play telefonom koji je ipak pozicioniran iznad ovog i opremljen jednim od najboljih kamera senzora u industriji. Jednostavno, Motorola ne voli snimanje u slabijim uslovima i slike deluju slabije nego kod konkurenata koji pri najboljim svetlosnim uslovima daju primetno slabije snimke.
Prednja kamera od 5 megapiksela je samo prosečna. Detalja ima malo, šum je dosta izraženiji, ali sve je to u rangu očekivanja. Na novom telefonu nam slike prednjom kamerom, ako ništa drugo, ne deluju izbledelo kao kod prethodnika. Sve u svemu, sasvim upotrebljivo za povremene selfije i slike sa drugarima. Šteta što kamera nije širokougaona – to je ostalo rezervisano za Plus model.
Video snimci se snimaju u 1080p pri 30 fps. U suštini, video je veoma dobar za ovu cenovnu klasu, čak možemo reći i da je dobar u apsolutnom smislu, jer su snimci koje pravi G5S sasvim prihvatljivi, naročito – ponovo ista pesma – pri dobrom osvetljenju. Stabilizacija svoj posao radi odlično. Ukupan utisak o kameri na taj način biva zaokružen, a ocena je veoma pozitivna. Moto G5S ima sasvim pristojnu kameru i naše je mišljenje da, ukoliko birate telefon po tom parametru, a niste u stanju da izdvojite više novca za klasu iznad, bez razmišljanja možete da se opredelite za njega.
Svođenje utisaka o Motorolinom adutu u srednjoj klasi se pokazalo kao neočekivano teško. Sa jedne strane, on ima dosta stavki koje mu idu u prilog. Telefon se može podičiti veoma dobrom kamerom, solidnim kvalitetom izrade, fantastičnim softverom koji “vadi” razne druge nedostatke. Opet, ne može se izbeći činjenica da je hardver ostao neunapređen, a zaista nije isto preporučiti nekome da kupi telefon sa Snapdragon 430 čipsetom danas i pre 6 ili 12 meseci. Uskoro dolazi i Oreo, koji će Moto G5S dobiti, i tek trebamo da vidimo kako će se telefon ponašati sa njim.
Tim rečeno, ne znači da se Moto G5S neće lepo pokazati u svakodnevnom radu, posebno ukoliko spadate u grupu nezahtevnih korisnika. Još jedna stavka koja lako baca u neodumicu jeste dizajn – koji opet spada u rang korektnih, ali se apsolutno ništa nije promenilo. Da li ostale stavke uspevaju da ubede korisnika u kupovinu telefona i da li su toliko bolje da drastično prevagnu nad pobrojanim manama? Da je reč o G5S Plus telefonu, koga ćemo vam uskoro takođe prikazati, verovatno bi bilo daleko više aduta da se tako nešto ustvrdi. Ovde…nismo sigurni. Od vas će zavisiti.
Motorola G5S je solidno zaokruženi smartfon sa veoma jasnim kvalitetima. U ovoj kategoriji, prosto nemate telefon za koji možete da kažete da je bez mana. Ukoliko vam treba telefon sa kvalitetnom izradom, konzervativnog dizajna, prosečnih performansi i natprosečne kamere, Moto G5S će biti pravi izbor za vas. Naravno, dosta toga zavisi od vaših ličnih prohteva, ali nova Motorola je zaista dobar uređaj – ukoliko možete da se pomirite sa tradicionalnim dizajnom.
ž
Prednosti:
– Čist Android uz par korisnih dodataka – Dobra kamera – Kvalitet izrade – Solidno zaokružena celina
Nedostaci:
– Hardver je mogao biti brži – Veoma tradicionalan pristup dizajnu – Izbočina kamere
Uređaj na test ustupio Lenovo.
