Aleksandar Božović
Filip Majkić
Stanje sa Moto Z2 Force telefonom je u startu bilo prilično čudno, i naše dileme i zabune su posle nekog vremena odgonetnute. Kompanija je rešila da se prodajno fokusira na Sjedinjene Američke Države, Brazil i Kinu, dok je Evropa ostala u drugom planu. To je, nažalost, značilo da ovaj veoma dobar telefon neće naći svoj put do kupaca. Barem ne tako brzo.
Najzad, posle dugo čekanja, imamo priliku da testiramo telefon. Međutim, to ne znači da će on biti naširoko dostupan. Kod operatera ga sigurno neće biti, a ukoliko se bude pojavio u maloprodajama, imaće cenu od oko 50 hiljada dinara. Tokom testa ćemo videti da li je ta cena kompetitivna i zbog čega, ali zaista nam je žao što telefon nije došao na naše tržište na jesen prethodne godine. Na kraju krajeva, delovao bi mnogo ubitačnije nego danas…ali, šta je tu je.
Zauzvrat, rešili smo da vam se odužimo pomalo specifičnim video sadržajem. Želeli ste crash test? Toliko puta smo vas slušali, ali nikada nismo bili u prilici da vam ispunimo želju jer modeli koji dođu do nas obično su semplovi lokalnih kancelarija ili operatera koji se ne smeju oštećavati – barem ne namerno. Ovaj put je Motorola rešila da izađe u susret na jedan specifičan način i odobrila da podvrgnemo telefon proveri fizičke izdržljivosti, što smo i uradili. Kompaniji se zahvaljujemo što je imala sluha za tako nešto, a vama preporučujemo da pogledate naš video na tu temu. Mi nastavljamo dalje, kako bismo dali odgovor na pitanje kakav je u praksi Moto Z2 Force.
Dizajn
Uređaj je stigao u kompletnom pakovanju koje je estetski veoma privlačno. U njemu od važnijih stvari zatičemo USB-C kabl, punjač koji podržava Turbo punjenje, kao i adapter sa USB-C na 3.5-milimetarski kabl. Da, to znači da na telefonu nema 3.5-mm konektora. Najzad, tu su i namagnetisana leđa, koja možete da koristite kao i bilo koji drugi dodatak za Moto Z familiju proizvoda. Podsećamo vas, ovo je telefon koji može da koristi Moto modove za koje su garantovane tri generacije podrške – a ovo je tek druga.
Ova leđa su specifična po dva osnova. Pre svega, imaju teksturisani materijal koji podseća na tepih ili neki sličan materijal od krute tkanine. Samim tim menja osećaj u ruci ovog telefona. Isto tako, utiče na vizuelnu upečatljivost, imajući u vidu da je telefon nestvarno tanak. Sa 6.1 milimetrom debljine, mislimo da je Motorola Z2 Force najtanji telefon koji smo ikada testirali. Sa dodatim leđima i dalje deluje izuzetno upečatljivo i elegantno po tom pitanju. No, ova magnetna leđa uspevaju da uklone jednu izraženu osobinu na koju nas je Motorola već navikla – štrčanje modula zadnje kamere pozadi.
Valja imati u vidu nekoliko stvari. Pre svega, ovo je telefon sa tradicionalnim 16:9 odnosom strana ekrana, verovatno jedan od poslednjih u eri 18:9 (i sličnih) ekrana koji teže da pokriju što veći prostor od ivice do ivice. Stoga je u neku ruku i jedan od poslednjih aduta tradicionalista u višoj klasi telefona. U stilskom smislu, telefonu ništa ne fali. Bočne ivice su zapravo vrlo tanke, tako da u tom smislu deluje prilično moderno, dok su ivice iznad gornje i donje ivice ekrana nešto pozamašnije, zbog potrebe implementacije brojnih senzora i dodataka.
Tako iznad ekrana imamo veliki zvučnik, ali i prednju kameru koja ima Dual LED dual Tone blic! Ispod ekrana imamo skener otiska prstiju, koji se može koristiti i za navigaciju. Sam ekran je pokriven Shatterproof materijalom, što je Motorolina oznaka koja sugeriše visok stepen otpornosti na mehaničke udarce i razbijanje ekrana, a treba reći da je tu i sertifikat o otpornosti na prskanje tečnostima. O čemu se zapravo radi? Umesto da koristi Gorilla Glass ili neko slično zaštitno staklo, Motorola se odlučila da upotrebi ekran izrađen od supstrata plastike. Tako je dobijen ekran koji se ne može razbiti konvencionalnim načinom, što je prava pošast za vlasnike top modela današnjih telefona. Međutim, sa druge strane, taj materijal je i kritikovan jer je navodno slabo otporan na ogrebotine. Još jednom, pogledajte naš video i saznajte šta se ispostavlja po tom pitanju…
Sa svih strana telefon deluje kao da je oklopljen. Otvori su minimalni i samo na donjoj strani zatičemo USB-C port. Gore imamo SIM slot, koji je Dual SIM tipa, a u njemu je i mesto za microSD memorijsku karticu. Korisnike može radovati činjenica da je za nju predviđen poseban slot, pa nema nikakvog hibridnog rešenja koje bi teralo korisnika da bira da li želi da koristi drugu SIM karticu ili da proširi memoriju. Ovo je veoma korisno, videćete uskoro u sekciji o hardveru i zbog čega. Na desnoj strani su osnovne komande, pri čemu je taster za paljenje nazubljen, za razliku od tastera za zvuk.
Još jedan detalj koji moramo da spomenemo jeste modul kamere, ali ovaj put u dizajnerskom smislu. Sa dve kamere i dual LED blicem, on deluje kao nekakvo smajli lice pozadi i telefonu, jednom kada zapazite taj detalj, daje gotovo šaljivi, veseo karakter. Ne znamo da li delite naše mišljenje, ali to nam se veoma dopada.
Ukupan utisak o ovom telefonu je izuzetno povoljan sa stanovišta izrade i dizajna. Korišćen je aluminijum serije 7000, koji je natprosečno izdržljiv na sve mehaničke udare. Motorola je verovatno jedini brend koji uspeva da napravi telefone u 16:9 izdanju koji nam se dopadaju podjednako kao i novajlije, a da istovremeno ima nešto svoje – svoj dizajnerski pravac sa blago zaobljenim gornjim i donjim ivicama, vrlo tanko kućište, odličan kvalitet izrade generalno, i to važi u gotovo svim kategorijama, a kamoli za Z2 Force koji predstavlja jedan od najboljih modela u ponudi.Stižemo do još jedne stavke koja bi sasvim drugačije delovala da smo je testirali prošle jeseni umesto u osvit dolaska ovog leta. Motorola je svoj telefon opremila Snapdragon 835 čipsetom, tada poslednjim “krikom mode” i odličnim rešenjem u top klasi. Nemojte nas shvatiti pogrešno, to je i dalje izuzetno brz čipset i potpuno bismo razumeli da nas upitate zašto bi ikome trebalo išta naročito bolje. Ne kažemo da se ne bismo složili sa takvim gledištem, ali je sada konkurencija znatno oštrija…
[modul]specifikacija=9421[/modul]
Snapdragon 835 stiže sa osam jezgara, koja rade na do 2.35 GHz. Kombinuje četiri jezgra visokih performansi, koja rade na do pomenutih 2.35 GHz, i energetski efikasna jezgra koja rade na do 1.9 GHz. Zaista, posmatramo li objektivno, teško da bi iko mogao imati neke realne zamerke na performanse. Telefon radi izuzetno dobro, a tome pripomaže i odličan Adreno 540 GPU. Pored toga, Snapdragon 835 se izrađuje u 10-nanometarskom procesu i generalno je štedljiv za čipset visoke kategorije.
Ono što je ipak neminovnost jeste činjenica da se ovakva Moto Z2 Force sa lakoćom nosila sa svim top modelima iz prethodne godine. No, ove godine su stigli Galaxy S9 umesto Galaxy S8, P20 i P20 Pro umesto P10 i tako dalje. Kada proteramo sintetičke testove, Z2 Force će zaostajati za njima – i dalje će biti izuzetno brz, doduše. Možda je sasvim korektna uslovna cena koja je najavljena za slučaj da se telefon ipak nađe u prodaji od 50-ak hiljada dinara, i rekli bismo da razlika do top modela svakako nije tolika kolika bi bila razlika u ceni, ni blizu.
Telefon se odlikuje pomalo čudnom kombinacijom skladišnog prostora i memorije. Naime, ima 64 GB prostora za skladištenje podataka, ali čak 6 GB memorije! U praksi, proizvođači se najčešće odlučuju za 4+64, 4+128 ili 6+128 kombinacije. Motorola je pošla ovim putem. Iskreni da budemo, ne vidimo problem, naročito usled toga što je – setite se da smo vas upravo na ovo pripremili na prethodnoj strani – slot u stanju da primi i dve SIM kartice i memorijsku karticu. Tako možete jeftino da povećate kapacitet za do maksimalnih 400 GB, a na raspolaganju imate obilje RAMa zbog čega će sistem lagodno leteti, naročito imamo li u vidu da se radi o fabričkoj varijanti Androida, koja je skoro potpuno neizmenjena.
Na priloženim fotografijama možete videti rezultate koje telefon postiže u popularnim benchmark programima. Sve u svemu, performanse su veoma dobre, ne verujemo da će iko ko se opredeli za Z2 Force zažaliti po bilo kom pitanju.Pre svega, treba reći da telefon fabrički stiže sa Android 7.1 Nougat operativnim sistemom. Međutim, već u samom startu je omogućen apdejt na Android 8.0 Oreo, pošto je dosta vremena prošlo od inicijalne objave ovog smartfona. I naša je preporuka da se prebacite na noviji OS – zašto da ne? Takođe, ovaj proces prate i dva-tri bezbednosna apdejta, što je takođe odlična stvar.
Performanse telefona su sjajne i nijednog trenutka nećete osetiti da nešto fali. Motorola tradicionalno isporučuje telefon sa gotovo fabričkim Androidom, a Moto UI ima određena unapređenja koja smatramo odličnim. Pre nego što kažemo nešto više o njima, dužni smo informaciju da se ne radi o bloatware-u, već o sada već standardnim mogućnostima koje po želji možete ugasiti bez ikakvih problema.
Konkretno, imamo nekoliko mogućnosti. Jedna od onih koje nam se izuzetno dopadaju jeste korišćenje otiska prsta za navigaciju, gde praktično pomoću jednog tastera možete da kontrolišete Back, Home i druge Android komande. Takođe, tu je mogućnost glasnovnih komandi, kao i korišćenja brojnih gestova odnosno pokreta. Tako možete da provrtite zglob da aktivirate kameru koja do tog trenutka nije bila aktivna, okrenete telefon da odbijete poziv ili ga načas podignete da biste utišali zvono, prodrmate telefon da upalite svetlo na blicu. Neke komande su neaktivne, a sve ih po želji možete (de)aktivirati iz odgovarajuće aplikacije.
Kao što smo već spomenuli, utisak u radu je izuzetan. Sve radi tečno, komforno, bez ikakvog zastajkivanja čak i kada smo istovremeno skidali apdejt sistema, igrali se, otvarali brdo stvari u pozadini, brauzovali sa mnoštvom tabova uz pauzirani YouTube video. Ukoliko uspete da nekako opteretite telefon, javite nam, i mi bismo voleli da znamo kako. Svaka čast Motorolinim inženjerima na optimizaciji.
Još jedna interesantna stavka je Moto Display. Reč je o sistemu koji imitira Always On funkciju sa Galaxy telefona. S obzirom da je na Z2 Force ekranu ugrađen OLED, funkcija ima itekakvog smisla. Naime, obaveštava korisnika o osnovnim informacijama o vremenu i datumu, prispelim obaveštenjima, ali i o procentu napunjenosti baterije, i to tako što se prikazuju i procenat i kružnica koja je sve kraća kako se baterija prazni, i na taj način daje grafičku informaciju koja se može pratiti i ovlašnim pogledom.
Moto Mods
Sa modovima, odnosno Moto Mods aplikacijom, smo već imali prilike da se detaljno upoznamo u ranijim druženjima, ali je to i dalje svakako jedan od udarnih aspekata telefona. Svi Modovi imaju konektore usklađene onima na donjem delu pozadine Moto Z2 Force telefona, te metalnu površinu koja se naslanja na telefon, ne bi se dodatak maksimalno učvrstio uz telefon, dejstvom magneta. Pritom, izbočina kamere osigurava da ne dolazi do pomeranja modova, imajući u vidu da je svi “okružuju”, kada se postave, tako da u tom smislu ona ima i svoju jasnu funkciju.
Već smo u nekoliko navrata pokazivali i objašnjavali koliko je jednostavno koristiti ove modove. Dovoljan je jedan lagan pokret. Iako je magnet dovoljno jak da drži dodatak na mestu i kada se ovaj, recimo, okrene neopačke, pa čak uz to i malo izdrma, nije nikakav problem skinuti dodatak sa smartfona. Spajanje je još prostije – mod i smartfon se samo približe, i magnet uradi svoj posao, privuče ih i spoji u sigurnu konekciju.
Pritom, nakon spajanja, nije potrebno uraditi apsolutno ništa da bi mod počeo da radi – uređaj sam prepozna da je dodatak prisutan, u Quick Settings-u pojavi se komanda za odgovarajući mod, i njegova upotreba počinje. Primera radi: slušate muziku sa YT i spojite Moto Z sa modom zvučnika – zvuk se automatski prenosi na zvučnik, dok slika nastavlja da ide preko ekrana. Pritom, ukoliko mod ima svoju zasebnu bateriju, pokazatelj njenog nivoa napunjenosti takođe se pojavljuje u Status Bar-u.
Pročitajte: Moto Mods
Na samom kraju, podsetili bismo vas da smo detaljniji pregled modova već radili u testu Motorola Moto Z telefona, te vam ostavljamo gornji link kako se ne bismo previše ponavljali, uz toplu preporuku za čitanje. Nama ostaje da pohvalimo Motorolu na održavanju obećanja da će njihovi telefoni tri generacije imati podršku za modove. Moramo reći da su pojedini modovi prilično skupi, ali je Motorola definitivno jedina uspešno implementirala modularnost u svoju top liniju, iako su mnogi obećavali nešto slično i – ostali na obećanjima.Ekran
Moto Z2 Force ima veoma interesantan ekran. Naime, reč je o standardnom 16:9 ekranu od 5.5 inča rezolucije 2560 x 1440 piksela koji je P-OLED tipa. Šta je P-OLED? U suštini, P je skraćenica za plastiku, tako da je to sugestija da je ovaj OLED ekran izrađen sa većim procentom plastičnih materijala. No, to ne treba da vas zbuni ili uplaši. Plastika je, recimo, neophodna ukoliko se želi da se dobije savitljiv ekran. Na primer, ekran Galaxy S8 ili S9 telefona takođe mora sadržati određeni procenat plastike u sebi da bi se savijao oko ivica, samo je Motorola transparentnija po tom pitanju od svojih rivala, rekli bismo.
Ono što je definitivno mana ekrana, zaključak je mnogih testova, jeste što nema neke specijalne zaštite a ekran je dosta ranjiv na lagano grebanje, tako da o tom aspektu treba voditi računa. Što se svega ostalog tiče – ekran je izuzetan! Već smo spomenuli Moto Display odlike, zahvaljujući kojima korisnika uvek drži informisanim o važnim obaveštenjima. Odnos stranica ekrana i posledično nešto manja pokrivenost će zapravo pogodovati korisnicima koji ne prihvataju baš najbolje nove 18:9 ekrane i potpuno razumemo takva stremljenja. Zapravo, ovo je verovatno najbolji ekran van tog kruga.
Dodajmo da je pokrivenost prednje strane ekranom deklarisana na 70,4%, što i nije tako malo, budući da 18:9 ekrani kreću od nekih 75-76% pa naviše, zavisno od modela. Ekran je izuzetno svetao, senzor automatskog osvetljenja radi odlično. Iz softverskih opcija ga možete dodatno podešavati i prilagoditi, a najveći efekat po našem mišljenju ima odabir između Standard i Vibrant prikaza. Stoga zaista nemamo nikakvih primedbi na mogućnosti ovog ekrana.
Zvuk
Kada je zvuk u pitanju, Motorola se čvrsto drži svog pristupa sa jednim zvučnikom. Za razliku od većine drugih proizvođača koji taj zvučnik smeštaju na donji deo telefona, Motorola zvuk prenosi preko zvučnika slušalice, koji je veoma glasan, ali i koji je kada se sve sabere i oduzme – samo jedan. Ništa od stereo užitka, ali je zvuk sasvim dobar. Telefon ne podržava 3.5-mm priključak, naglašavamo još jednom.
Baterija
Baterija ima kapacitet od 2730 mAh, što nije naročito impresivan podatak, posebno imajući u vidu da su brojni konkurenti poodavno premašili 3000 mAh čak i u nižim kategorijama. No, Motorola ne bi bila to što jeste kada ne bi imala par trikova u rukavu. U praksi, ispostavlja se da je do desetak sati rada ekrana tokom obdanice sasvim ostvarivo, što Z2 Force svrstava u neki osrednji segment kada je autonomija u pitanju.
Nije sjajno, nije ni loše. Sasvim sigurno će potrajati do kraja dana i zahtevnijim korisnicima, onim malo manje zahtevnim i do dva dana. Tome svakako pomaže i neopterećeni operativni sistem, kao i prirodno štedljivi OLED ekran. Naravno, i sam čipset koji itekako ume da bude štedljiv tome dodatno pripomaže. Šteta je što su rezultati ipak samo prosečni, ali ta mala debljina od svega 6.1 milimetra mora nečim da se plati.Model Z2 Force se može pohvaliti prisustvom dve kamere u modulu koji je smešten na zadnjoj strani telefona…u obliku smajli lica – ne možemo da odolimo, a da još jednom ne primetimo. Dve kamere su u trendu, stoga – zašto da ne? Posebno što je to ipak svojevrsna garancija višeg kvaliteta, kao i raznih mogućnosti i dodatnih opcija koje možete aktivirati zahvaljujući prisustvu dve kamere, poput crno-bele fotografije ili zamućivanja pojedinih delova slike.
Sve u svemu, Motorolina aplikacija je i dalje prisutna u svom relativno standardnom izdanju, kojim smo uvek bili zadovoljni pa je tako i ovog puta. Smatramo je jednom od najlakših i najjednostavnijih za korišćenje. Sve je na svom mestu, HDR i blic su lako dostupni iz glavnog ekrana, potrebno je samo klik-dva da se aktiviraju razne Pro opcije ukoliko želite da detaljno podešavate parametre fotografisanja. Spominjemo ponovo i kontrole gestovima, gde kameru možete brzo pozvati odgovarajućim pokretom, ili se prebaciti između prednje i zadnje kamere – verujte na reč, itekako pomaže u brojnim situacijama.
Šta imamo u praksi? Dva senzora, i to oba od 12 megapiksela, gde je jedan u boji, a drugi monohromatski. Obično smo navikli da u high end telefonima monohromatski senzor bude veće rezolucije, ali…čemu? Podržan je Dual LED dual Tone blic, a otvori blende na obe kamere su f/2.0. Noviji konkurenti imaju i f/1.7 ili čak f/1.6 kao standard, makar na glavnom senzoru u boji, ali kao što možete da vidite sa priloženih fotografija, teško da će vam to smetati – barem dok ne dođete do noćnih snimaka.
Veličina piksela na oba senzora je 1.25 mikrometara, i podržani su phase detection i laserski autofokusi, zahvaljujući čemu je fokusiranje ekstremno brzo i rad sa ovom kamerom je u tom smislu pravo zadovoljstvo. Dokle god su uslovi osvetljenja iole dobri, rezultati koje kamera pruža su – fantastični. Dani u kojima smo je koristili su bili veoma lepi, uz izuzetno jarko sunce koje je čak uspevalo da nam napravi i poneki neželjeni efekat…
Ono što nam se posebno dopada jeste efikasnost HDR algoritma. Jednostavno, zaista pomaže da izvuče detalje iz tamnijih delova slike. Cena koja se može platiti za to jeste da dobijete sliku koja je nešto izrazitije posvetljena, ali u praksi sve to veoma lepo radi i možemo reći da je ovo jedna od najboljih kamera koje su dostupne – u cenovnoj klasi u kojoj bi telefon trebao biti pozicioniran je definitivno najbolja i praktično neće imati konkurenciju.
Prisutan je i foto editor iz koga možete editovati fotografije na samom telefonu. Podržano je i skeniranje QR i barkodova. Kao što smo naveli, možete snimati i crno-bele fotografije, više nego pristojnog kvaliteta. Možete menjati i fokus na fotografijama manuelno, pa ga tako prebacivati na stavke koje možda nisu inicijalno bile u prvom planu. Recimo, umesto na cvetu na jednoj od priloženih fotografija očas posla se fokus može prebaciti na okolne travke i slično.
Noćno snimanje…ah, tradicionalna bolna tačka Motorola telefona, naše mišljenje prevashodno zbog softverskih algoritama, jer smo često dobijali slabije rezultate u noćnom snimanju u odnosu na iste ili veoma slične kamere koje su korišćene u telefonima drugih proizvođača. Pogađate, slično je i ovog puta. Šum je prilično izražen, naročito na pojedinim fotografijama. Tim rečeno, u praksi nije sve možda baš tako slabo kao na priloženim semplovima. Primetili smo da u zatvorenijim prostorijama sa bližim objektima kamera postaje dosta bolja nego kada slikate noću na otvorenom. To i ne čudi, jer tada i blic deluje efikasnije, a svetlost se odbija sa više strana pa se postiže bolji rezultat. Stoga Z2 Force predstavlja relativno korektno rešenje za snimanje noćnih avantura, dokle god su u zatvorenim prostorijama.
Prednja kamera je takođe prilično dobra. Reč je o jednostavnom rešenju od 5 megapiksela. No, to jednostavno rešenje je obogaćeno Dual LED dual Tone blicem, isto kao i zadnja kamera. Broj detalja koje kamera hvata u pozadini je čak pomalo iznenađujući. Tu je i opcija ulepšavanja lica, za koju kao i uvek savetujemo da obratite pažnju u kojoj je meri koristite. Otvor blende je f/2.2. Priloženi su semplovi selfija.
Najzad, stižemo do videa, koji je vrlo zanimljiva stavka na Moto Z2 Force telefonu. Zanimljiva, zato što telefon podržava 4K snimanje u 30 fps, ali i 1080p snimanje u 60 ili čak 120 fps, odnosno 720p snimanje u 240 fps. Regularni modovi snimanja izgledaju veoma lepo, čak odlično! Ukoliko želite da snimate video telefonom, možda bi Moto Z2 Force mogao biti ponajbolji izbor, ne samo u svojoj cenovnoj klasi. Stvari postaju malo drugačije kada povećavate broj frejmova u sekundi pošto se malo žrtvuje kvalitet, ali je takva situacija na apsolutno svim uređajima – manje detalja, tečniji video, pa 1080p u 60 fps izgleda “samo” pristojno.
Najzad, tu su i slow motion modovi, sa 1080p u 120 fps i 720p u 240 fps. Iako ovi režimi ne zvuče bombastično kao skorašnji 720p u 960 fps top modela kompanija Samsung i Huawei, u praksi smo njima mnogo zadovoljniji, posebno zbog toga što nemaju istovetno ograničenje na 1.nešto sekundi. Najzad, tu je stabilizacija – no, u 4K nismo primetili baš nikakvu razliku, a iskreni da budemo, čudilo bi nas i da ima stabilizaciju u 4K pošto i snažniji i noviji telefoni to nemaju. Verovatno je ta opcija tu samo reda radi. Sa druge strane, u 1080p stabilizacija sasvim lepo radi, pa eto još jednog vrlo zanimlijvog i upotrebljivog moda za amatersko snimanje videa.Na samom kraju nam ostaje da se još jednom osvrnemo na pitanje dostupnosti i cene. Prava je šteta što telefon postaje dostupan tek sada, iako je izašao još na jesen prošle godine. Sa druge strane, to omogućava kompaniji Motorola da postavi vrlo agresivne cenovne izazove. Kao što smo rekli, ovog telefona neće biti kod operatera, ali bi u domaćim maloprodajama trebao da se pojavi po ceni od 50-ak hiljada dinara. Ukoliko se to ispostavi tačnim, imamo potencijalni “sleeper hit”, telefon koji će doći iznenada i predstavljati fantastičan izbor za traženu sumu novca.
Jednostavno, Moto Z2 Force nudi iskustvo telefona visoke klase. Doduše, usmeren je tradicionalistima po pitanju dizajna, ali čisto sumnjamo da će nekoga ostaviti ravnodušnim. Mogućnosti su sjajne, telefon je izvanredno osmišljen i zaokružen, kako sa hardverske, tako i sa softverske strane, a u praksi donosi puno toga, od OLED ekrana, preko odličnih performansi, vrlo male debljine, odlične kamere, čistog Android iskustva i Moto gestova i dodataka koji čine ove telefone unikatnim i zapravo baš dopunjavaju stok Android tamo gde je to najpotrebnije. Mane? Možda noćno snimanje i dalje nije najbolje, izbočina kamere je tu (mada se pegla dodatkom) i recimo da baterija nije najvećeg kapaciteta, mada u praksi pruža sasvim fine rezultate. Tu je i izuzetno visok stepen otpornosti.
Da, ovo je zaista vrlo pametna i dobra kupovina za svakoga kome je potreban telefon odličnih mogućnosti. Motorola je sa Moto Z2 Force uređajem napravila sjajan posao. Maltene ne možemo a da ne nagradimo telefon priznanjem Benchmarka, koje vas molimo da shvatite uslovno – Benchmark Approved je preporuka koja se svakako može dati telefonu u bilo kom smislu. Ukoliko se zaista pojavi po najavljenoj ceni, slobodno je doživljavajte kao Best Buy, jer će zaista predstavljati fenomenalnu kupovinu.
Prednosti:
– OLED ekran – Kvalitet izrade i dizajn – Hardverske karakteristike – Čist Android 8.0 Oreo apdejtom – Veoma dobra kamera, izuzimajući noćno snimanje – Mogućnosti Motorola softverskih i hardverskih dodataka (kontrola telefona, gestovi, Moto Mods…)
Nedostaci:
– Ekran je mogao biti zaštićeniji od grebanja – Noćno snimanje – Izbočina kamere – Baterija je mogla biti većeg kapaciteta
Cena: očekuje se da će koštati oko 50 hiljada dinara ukoliko se bude pojavio
Uređaj na test ustupila Motorola.
