Benchmark Redakcija
Novi Motorola One „lineup“ za 2019. godinu za sad broji do tri sa modelima predstavljenim u maju (Vision), avgustu (Action) i septembru (Zoom). Ideja da se predstave tri hardverski i dizajnerski vrlo slična telefona sa moćnim kamerama sa različitim namenama je pravo osveženje, i istovremeno veoma hrabar potez.
Prvo predstavljeni One Vision model u fokusu ima Quad Pixel kameru od 48 M i 5 MP senzor dubine. One Zoom, kako mu ime kaže poseduje 3x optički zum koji kombinuje sa kamerama One Vision modela, te ultraširoko (13 mm) sočivo. Model koji smo mi dobili na test – One Action, je donekle sličan, ali po svojim karakteristikama prilično odskače od družine.
Sa zasebnim video senzorom koji radi kao akciona kamera, One Action cilja vrlo specifičnu publiku. Sa gotovo istim fizičkim dimenzijama (osim debljine) i hardverskim karakteristikama (osim kamera) kao Vision model, Motorola One Action svoju publiku traži među zaljubljenicima u adrenalin.
Umesto Quad Pixel kamere, One Action poseduje 12 MP senzor, kao i zasebni 16 MP video senzor, što ovaj telefon čini jedinstvenim na tržištu. Tu je i 5 MP senzor dubine, zajednički imenilac cele One serije.
Kako je kamera glavna karakteristika ovog modela, red bi bio da počnemo od nje.Izbočeno kućište zadnje strane na prvu loptu ne deluje mnogo drugačije od konkurentnih modela koji se bora da na zadnju stranu smeste što više sočiva. Primarna kamera raspolaže sa 12 MP i maksimalnim f/1.8 otvorom blende, širokougaonog je tipa, sa žižnom daljinom od 26 mm i pikselima veličine 1,25 µm. Njoj dodatne informacije o dubini elemenata kadra daje senzor od 5 MP koji se nalazi na dnu. Ako u sredini očekujete zum ili ultra-široko sočivo, iznenadićete se da su inženjeri Motorola mobile tima odlučili da umesto popularnih rešenja tu smeste zasebni video senzor zarotiran za 90 stepeni.
I tu leži cela filozofija ovog telefona. Video senzor ovakve orijentacije omogućava da držeći telefon uspravno snimate video horizonalnog formata. Iskreno, nismo sigurni zbog čega je baš toliki problem da se telefon okrene za 90 stepeni kada se snima video, sem činjenice da ga uspravno možete držati donekle čvršće. S druge strane, akcione kamere se češće nalaze montirane na kacigu, nosaču na volanu bicikla ili motora, te selfie štapu, kad nije mnogo bitna orijentacija jednog ovako velikog uređaja. Ali vratimo se na mogućnosti.Video senzor je napravljen tako da parira GoPro kamerama, pa širokougaono sočivo pokriva 117 stepeni u 16:9 odnosu stranica. Senzor od 16 MP omogućava maksimalnih 1080p u 30 i 60 fps sa aktivnom elektronskom stabilizacijom, dok ćete za 4K snimke morati da se oslonite na primarnu kameru, ali bez dodatne stabilizacije. 
Širokougaono sočivo poseduje vidljivu distorziju ka uglovima, što je očekivano, ali su video snimci koje pravi prilično dobri, čak i kada trčite ili vozite biciklu po neravnom terenu. Ono što zahteva malo navikavanja je horizontalna projekcija slike na 21:9 ekranu, kada na raspolaganju imate manje od jedne trećine ekrana kao korisnu površinu, pa je kadriranje ponekad izazovno.Primarni senzor u kombinaciji sa senzorom dubine pravi pristojne fotografije, ponajviše zahvaljujući velikom otvoru blende. Detalja ima dovoljno, a ako ste navikli na živopisne boje, One Action će vas razočarati nešto smirenijim tonovima kojima raspolažu njegove fotografije, posebno u crvenom delu spektra. Ono što je iznenađujuće dobro je dinamički raspon, bez aktiviranja HDR opcije. Tokom testiranja smo primetili da postoji blago kašnjenje plikom slikanja, koje ponekad ume neprijatno da potraje. Bilo da se radi o hardverskom problemu ili optimizaciji, bilo bi lepo da u nekom od narednih zakrpa neko iz Motorola tima malo ubrza Camera aplikaciju.
Kada padne mrak izgubićete oštrinu, jer sistem fokusiranja nije najnovija reč tehnologije, pa se oseća gore pomenuta tromost prisutna u generalnom radu aplikacije. Sa gubitkom svetla srazmerno opada i količina detalja, a isprane boje prisutne i na dnevnom svetlu postaju još više sive. Slično je i sa fokusom, kada ni senzor dubine ne uspeva da asistira u procesu. Topla preporuka je da „okinete“ nekoliko fotografija ako je to moguće, te da zadržite dah ukoliko vam je bitno da slika u polumraku bude iole upotrebljiva.
Ne postoji noćni režim koji bi pomogao pri snimanju fotografija sa veoma malo svetla, ali, s obzirom na ograničenja senzora, možda je i bolje što je izostavljen.
Portretni režim i AI mogućnosti su prilično dobre i solidno razaznaju subjekte i objekte u kadru. Za izdvajanje lica od pozadine svakako je zaslužan pomoćni senzor, a AI dodatak će dobro doći kao pomoć prilikom odabira kadra.
Mogućnosti snimanja u RAW formatu za prednju i zadnju kameru je opcija koja nam se svidela i koja dozvoljava naknadnu manipulaciju parametrima slike, što će korisnici naprednih alata za obradu slike umeti da cene.
Prijatno iznenađenje je selfi kamera koja daje veoma pristojne rezultate, sa dobrom detekcijom boje kože, što je najčešći problem sa ovim slikama. Snimanje 4K videa je svakako plus, zajedno sa slow-motion, Timelapse i Hyperlapse mogućnostima.
Dinamički raspon nije najsjajniji, i post processing je ponekad previše agresivan, ali kada uzmete u obzir sve ostale mogućnosti, ove zamerke su stvarno prave sitnice.
U cilju održavanja cene na što nižem nivou Motorola svoje One blizance – Vision i Action isporučuje u plastičnom kućištu, ali i sa zaštitnom silikonskom oblogom, koja je tu da spreči sitne ogrebotine i padove. Iako se radi o plastičnom kućištu, nemojte da vas izgled zavara, telefon je veoma kvalitetno sklopljen, pa nema ni govora o krckanju, pucketanju i uvijanju. Sve je čvrsto i kompaktno.
Senzor otiska prsta poseduje Motorola logo, što deluje jako lepo i smešten je na idealnoj poziciji. Dovoljno je brz, precizan i bezbedan da vas neće izdati kad se najmanje nadate. Standardni raspored Power i tastera za kontrolu jačine zvuka je i ovde prisutan, bez izleta kao kod Note telefona, sa izmeštanjem na levu stranu. Tasteri su čvrsti, sa jasno definisanim hodom i aktuacijom, na ergonomski dobrom mestu.
Nasuprot je smeštena fiokica za dve SIM ili SIM i microSD karticu. Gornji deo telefona nosi dodatni mikrofon i 3,5 mm otvor, iako paket ne sadrži nikakve slušalice. Sa donje strane su primarni mikrofon, USB C (2.0) i neobično duboka rešetka glasnog mono zvučnika.Format stranica ekrana 21:9 daje ovom modelu izduženo kućište, idealno za gledanje filmova, u čemu vam jedino može zasmetati senzor kamere u gornjem levom uglu ekrana.
Ekran poseduje IPS matricu, dijagonalu od 6,3 inča sa odnosom ekrana i prednje strane kućišta od visokih 82,5 %. Za to je zaslužna i neprijatno velika punch-hole kamera koja upada u oči kad god pogledate u ekran. Tek kada uključite softversko skrivanje gornje dela shvatićete koliko je velika kamera prema debeloj crnoj štrafti koja pravi traku sa obaveštenjima. Primetno je i lošije osvetljenje u uglu, između rupe prednje kamere i okvira ekrana, posebno izraženo na svetlim pozadinama.
Sam ekran raspolaže sa 2520 piksela po visini, odnosno 1080 po širini, što daje dovoljno gustih 432 piksela po kvadratnom inču. Dovoljno sitnih da ih ne možete primetiti golim okom. Ekran je oštar i poseduje sve ono što biste očekivali od jednog IPS ekrana – dobre uglove, solidnu svetlinu i kontrast, sa korektnim prikazom boja.
Režime prikaza možete regulisati kroz Android Pie podešavanja u tri predefinisana režima – Natural, Boosted i Saturated. Postoji i korekcija za daltoniste, na sistemskom nivou, u okviru Accessability dela.
Sve što smo već pričali o 21:9 ekranima je prisutno i ovde. Odnos stranica je odličan za gledanje filmova, ali ćete sa YouTube materijalom redovno imati bočne crne štrafte, jer je većina materijala pravljena za 16:9. Slična je i situacija sa pojedinim aplikacijama koje ne skaliraju baš najbolje u 21:9 odnosu stranica. Sa druge strane aplikacije društvenih mreža i one koje podržavaju dugačke skrolove su idealne za ovaj odnos stranica.Samsung Exynxos 9609 čipset koji pokreće One Action i Vision modele već znate iz A50 modela, sa blago spuštenim taktovima – četiri brža A73 jezgra mogu da rade na do 2,2 GHz, dok je gornja granica A53 jezgra „zakucana“ na 1,6 GHz. U kombinaciji sa 4 GB radne memorije, ovaj 10 nm čipset omogućava živahan rad telefona, pa smo radi da nešto sporiji interfejs kamere pripišemo Moto prilagođavanju.
Čipset obezbeđuje LTE podršku, 802.11ac Wi-Fi, Bluetooth 5.0 i FM radio, a podržane su GPS, GLONASS, BeiDou i Galileo tehnologije geolociranja. Za grafiku se brine trojezgarna Mali-G72 MP3 grafika bazirana na dobro poznatoj i naširoko eksploatisanoj Bifrost arhitekturi sa 850 MHz radne frekvencije. Grafika podržava OpenGL ES 3.2, Vulkan 1.0, OpenCL 2.0, DirectX 12 FL11_1 i Renderscript API-je i daje prilično dobre grafičke performanse u svojoj cenovnoj klasi, za koji procenat slabije od Adreno 616 grafike u Snapdragon 710 i 712 čipsetovima.
U prevodu – solidne performanse u većini igara, ali ne očekujte čuda, posebno kod zahtevnih naslova
Još jedno prijatno iznenađenje Motorola One serije je interna memorija od 128 GB kod svih modela, što je veliki pomak u odnosu na konkurenciju, u posebno u ovom cenovnom rangu. Sa dodatkom microSD slota kao standardne opcije, o prostoru ne morate brinuti tokom životnog veka ovog telefona.Prosto je. Sa 3500 mAh i ekranom dijagonale 6,3 inča nemate mnogo izbora, doduše, ukoliko želite da debljina ne pređe 10 mm. Jedan dan autonomije, sa oko 20% baterije pred spavanje je realni scenario normalnog korišćenja. Ono što nije pozitivno u ovoj priči je punjač od svega 10W, što znači da ćete za punjenje baterije morati da odvojite preko dva i po sata. Primetili smo da će telefon lepo prihvatiti jače punjače, uz koje je vreme punjenja znatno kraće, ukoliko imate neki koji koristite za druge telefone, pa je topla preporuka da ih iskoristite.Kao predstavnik Android One porodice uređaja, Motorola One Action spada u grupu „skoro Nexus“ uređaja. Ovo znači čist Android OS, sa malo Moto čarolije, koja se pre svega odnosi na gestove, kameru i navigaciju. Na ovaj način korisnici dobijaju najbolje od oba sveta – originalni Android, sveži, čisti i ažurni operativni sistem, ali i Moto gestove bez kojih bi armija Motorola korisnika ostala duboko razočarana.
Prva stvar koja odskače od Android sistema je Moto navigacija preko jednog tastera. Kratki pritisak vas vraća na početni ekran (Home), pomeranje na gore poziva listu aktivnih aplikacija (Recent), u levo vas vraća korak unazad (Back), dok pomeranje u desno poziva prethodnu aplikaciju.
Moto gestovi podrazumevaju niz radnji koje su postale zaštitni znak Motorola telefona: „uvrtanje“ telefona poziva kameru, ili menja selfi u glavnu, i obratno ako ste već u kamera aplikaciji; dupli „karate“ udarac pokreće/gasi blic lampicu; snimak ekrana se može sačuvati ako sa tri prsta dodirnete ekran…
Peek Display opcija je slična AlwaysOn funkciji, samo što radi malo pametnije. Naime, bitna obaveštenja se prikazuju kada telefon registruje pokret (podizanje, vađenje iz džepa, rotaciju u ruci…), a omogućena je i interakcija. Primera radi, kada vam stigne e-mail, ako prevučete ikonicu na gore, otključaćete telefon i otići pravo do pomenute poruke u odgovarajućoj aplikaciji. Ovo je omogućeno zahvaljujući funkcionalnosti otključavanja licem, a kao dodatna opcija, Attentive display opcija ne gasi ekran dok god gledate u njega. Zanimljiva opcija, ali preporučujemo da je isključite kako biste uštedeli bateriju. 
I to je sve što je Motorola odlučila da ubaci u Android, pa je ostatak nešto što ste već više puta mogli da vidite kod Android Pie telefona. Iznenadilo nas je što, s obzirom na 21:9 odnos stranica nije implementirana opcija deljenja ekrana, pa je pretpostavka da je to ostavljeno za skuplje modele. Dugi pritisak na ikonice otvara meni koji je drugačiji za svaku aplikaciju, dok se „fioka“ sa aplikacijama poziva prevlačenjem prsta odozdo na gore, bilo gde na ekranu. Meni sa obaveštenjima je klasičan Android, sa nevelikim brojem pojedinih opcija, a nedostajala nam je brza kontrole zvuka (aktivan/vibracije/utišan) umesto koje možete koristiti klackalicu za zvuk i pritisak na ikonicu zvona.
Opcija nasilnog brisanja svih aktivnih aplikacija se i dalje nalazi krajnje levo, umesto tastera ili ikonice ispod aplikacija – jedna od potpuno nefunkcionalnih opcija koju je Google implementirao u novoj verziji OS-a, a koja vam nepotrebno komplikuje život.
Opcije poziva su klasične, sa spojenim imenikom, nedavno biranim brojevima i omiljenim kontaktima, a zanimljiva je i mogućnost biranja tamne teme, koja se, na žalost, ne reflektuje na ostatak menija.
Tokom korišćenja smo primetili nekoliko bagova u korišćenju telefona, a jedan od onih koji su nam najviše smetali je vezan upravo za listu poziva. Iz nepoznatih razloga, telefon je veliki broj kontakata u listi poziva beležio kao „Private number“, bez čuvanja broja telefona, bilo da se radi o odlaznom ili dolaznom pozivu. Ovo može da bude posebno nezgodno ukoliko vam je bitno da proverite kada ste nekoga zvali ili želite da sačuvate neki broj koji vas je zvao, jer „Private number“ ne čuva nikakve detalje sem vremena poziva.
Standardne Google opcije poput podešavanja veličine teksta i prikaza su uvek korisne, posebno za korisnike sa dioptrijom, jer umnogome mogu olakšati korišćenje. Dozvoljava se promena veličine fonta u četiri, ali i veličine prikaza u tri koraka, što je više nego dovoljno mogućnosti koje se ostavljaju korisniku na raspolaganju.
Sa „Digital Wellbeing“ mogućnostima možete pratiti kako koristite telefon, ali i prilagoditi korišćenje podešavanjem opcija spavanja, automatskog smanjivanja plavog svetla i stavljanja podsetnika da je vreme za spavanje (prikaz se promeni u crno-beli). Takođe, moguće je podesiti dozvoljeno vreme korišćenja pojedinačnih aplikacija, što je super podsetnik kako ne biste preterivali sa pojedinim servisima i gledanjem u telefon. 
Moguće je i isključiti zvuke kako vas niko ne bi budio kada to ne želite. Postavljanjem tajmera koji označava vreme kada možete da se probudite, telefon se vraća u svoje normalno operativno stanje, a vi ne morate da brinete da li ćete propustiti neki bitan poziv u toku dana. 
Aplikacija kamere kao centralne funkcionalnosti ovog telefona je bogata opcijama, i nudi jednostavno podešavanje rada osnovnih opcija kamere preko brzog menija ili iz podešavanja. U potonjem birate odnos stranica i količinu piksela koji vam senzor stavlja na raspolaganje, odnosno broj frejmova po sekundi, kada je video u pitanju. Svidelo nam se i što je Motorola opciju „Quick capture“ smestila i u podešavanja kamere, pa je možete kontrolisati i odatle, bez opcije da kopate po detaljnom meniju telefona.
Kada odaberete ručni režim moguće je snimanje u RAW (DNG) formatu ili kombinaciji sa JPEG, a tu su uvek korisne opcije libele, histograma u realnom vremenu, ali i dodatnih linija zarad jednostavnije kompozicije. Ukoliko to želite možete obogatiti fotografije vodenim žigom sa Motorola logotipom i svojim imenom ili porukom po želji (opciono).
Opcije koje nudi brzi meni tokom snimanja glavnom kamerom su HDR, blic, tajmer, aktivne fotografije i odabir automatskog ili ručnog režima. Takođe je jako korisna opcija koja se nalazi tik pored ikonice kamere i poziva dodatne režime rada, a pored koje se uglavi poslednje korišćeni režim zarad bržeg pozivanja skoro korišćene opcije.
Prijatno nas je iznenadilo i to što prednja kamera sadrži dobar deo ovih opcija: pseudo-blic (belim ekranom), ulepšavanje lica, tajmer, aktivne fotografije, ali i odabir automatskog ili ručnog režima sa snimanjem u RAW formatu. 
Video režim daje mogućnosti biranja stalno uključene lampice blica, stabilizaciju u svim režimima kada koristite akcionu kameru, i taster koji vodi ka podešavanjima. Prečica za prelazak iz režima akcione kamere i standardnog videa se pojavljuje pored tastera za snimanja, a u režimu akcione kamere dobićete ozbiljno odsečeni deo ekrana, što je posledica forsiranja horizontalnog snimanja na 21:9 ekranu.
Kada su ostala podešavanja u pitanju, opcije su logično grupisane, a za slučaj da se na početku ne snalazite sa tim gde je šta, korisna je pretraga u vrhu ekrana, kao i Help deo sa detaljnim objašnjenjima šta koja opcija radi i kako se šta aktivira. 
Osim problema sa detekcijom pojedinih poziva kao privatne brojeve nakon završetka razgovora imamo i par zamerki na neka Google rešenja. Pomenuti nedostatak tastera za regulaciju zvuka u meniju sa obaveštenjima nam je falio, a iz nekog razloga, kada povežete telefon sa računarom, ne dobijate opciju koja vam daje da birate šta biste radili. Umesto toga, podrazumevano je da samo hoćete da napunite telefon, a ako želite da to promenite, čeka vas jedno pet klikova dok ne dođete do opcije, odnosno nekoliko manje ako koristite pretragu.
[modul]specifikacija=9752[/modul]Providna silikonska obloga koja dolazi u paketu sa ovim telefonom je dobrodošla opcija, a nije zgoreg dodati i neku od zaštita ekrana, čisto zbog dimenzija koje zahtevaju često korišćenje s dve ruke. Primetili smo i da, tokom razgovora futrola ume neugodno da škripuće, jer se dodiruju silikonska i plastična površina, što posebno čujete na najneugodnijem mogućem mestu – blizu mikrofona.
Kao i što smo pomenuli, Android One obezbeđuje skoro čisto Android iskustvo, sa svim svojim prednostima i manama, što svakako treba uzeti u obzir, ukoliko ste navikli na prilagođena rešenja pojedinih proizvođača. Korišćenje telefona ovih dimenzija jednom rukom je moguće, ali u ograničenim situacijama, pa i o tome treba brinuti prilikom kupovine. S druge strane, veliki ekran donosi udobno korišćenje koje se ne može porediti sa manjim modelima.
Nešto veća debljina se dodatno ističe silikonskom futrolom, pa ta dimenzija upada u oči. Ukoliko spadate u korisnike koji vole tanke telefone, produžite, izbor je veliki. Ono zbog čega je ta debljina prisutna je akciona kamera. Realna potreba ili gimmick, pitanje je za svakog korisnika ponaosob. Da li ćete staviti telefon koji meri 160x71x9,2 mm i skoro 180 grama na biciklu i krenuti da jurite unaokolo snimajući svoje vratolomije? Teško. Pre ćete uzeti neku malu kompaktnu kameru sa zaštitnim kućištem. Prosto dimenzije ovog telefona su sputavajući faktor koji onemogućava korisnike da iskoriste njegove najistaknutije mogućnosti. Kada tome dodate i da nije otporan na potapanje u vodu, spisak „akcionih“ stvari koje možete da radite sa ovim telefonom se smanjuje.Ono što je svakako veliki plus je cena telefona od nepunih 280 evra po kojoj se ovaj telefon može pronaći u slobodnoj ponudi, odnosno za mnogo manje kod operatera. Akciona kamera je dobrodošao dodatak kojem će se obradovati korisnici koji su oduvek želeli da snimaju sebe i svoju rodbinu u raznim vratolomijama a nikada sebi nisu kupili adekvatnu opremu.
Sasvim korektne performanse, veliki ekran i dobra kamera, obogaćena akcionim modulom i 4K snimanjem na glavnom senzoru i prednjoj kameri su samo neke od mogućnosti kojima se može pohvaliti One Action. Tu je i Android One koji garantuje da ćete prvi dobijati najnovije verzije OS-a, kao i specifične Moto mogućnosti koje svi volimo.
Verujemo da će nešto tromije performanse aplikacije kamere biti brzo sređene, jer hardver uveliko prevazilazi softverske mogućnosti novog OS-a i jedne aplikacije da bi bio kriv za takvo ponašanje. Kada vam neko sve ovo ponudi za dlaku ispod 33.000 dinara, rado ćete zažmuriti na nekoliko nedostataka na koje smo naišli tokom testiranja.
Prednosti:
• Atraktivna cena
• Akciona kamera
• Dual SIM sa microSD slotom
• RAW format na glavnoj i selfi kameri
• Velika punch hole selfi kamera
Nedostaci:
• Nešto deblje kućište
• Nema slušalica u paketu
• Bagovi u softveru
• Sporo punjenje
