Nokia 3.1 (Video)

Nokia 3.1 je naredna iteracija Nokia 3 telefona, koja je donela nekoliko novina. Promenjen je dizajn uređaja, te implementiran ekran sa 18 : 9 odnosom stranica, čime je napušten stari 16 : 9 koncept ekrana. Od ostalih stvari…nije da nema novina, ali su one manje važne u odnosu na navedeno. Da li je to premalo, ili pak sasvim dovoljno u ovoj kategoriji?
 
Uostalom, reč je o najpristupačnijoj kategoriji telefona. U ovoj klasi – a govorimo o telefonu čija je cena nekih dvadesetak hiljada dinara – nema nekog naročitog izbora, premda brojni brendovi žele da ponude što pristupačniji telefon. Taj paradoks retko ko može da pomiri. Naš favorit je Motorola Moto E5, a idealno bi bilo ukoliko je korisnik u prilici da se “ispruži” do Moto G6 Play uređaja, ali Nokia 3.1 je svakako jak konkurent. Ako ni zbog čega drugog, a onda zbog imena i brenda, što će u startu garantovati određenu prodaju, makar teoretski posmatrano. Stoga, šta može i koliko nudi Nokia 3.1?

Dizajn
Ukoliko posmatramo pakovanje u kome stiže Nokia 3.1 telefon, možemo reći da je ono sasvim korektno, naročito u okvirima klase. Doduše, voleli bismo da je u pakovanju stigao kejs koji bi olakšao nošenje i upotrebu telefona od samog starta, ali dobro, šta je tu je. Zato u pakovanju nalazimo punjač, micro-USB kabl, kao i 3,5-milimetarske bubice. Pored toga, samo pakovanje je dobro ilustrovano, sa jasno istaknutim najbitnijim karakteristikama.

Prvi kontakt sa telefonom je…vau! Veoma, veoma pozitivan. I to oduševljenje će brzo splasnuti. Naime, kada je ekran ugašen, telefon deluje izuzetno lepo, prosto kao da pripada ne klasi iznad, već klasi iznad nje. Međutim, čim upalite ekran, videćete velike ivice na svim stranama, naročito ispod ekrana. Prostor koji je neiskorišćen je zaista pozamašan, subjektivan utisak je daleko više nego na nekim tradicionalnim 16 : 9 telefonima. Ali dobro, to što smo se vratili u realnost ne znači da telefon nije lep, naprotiv.

Izradi ne možemo puno toga prigovoriti. Prednji deo je pokriven Corning Gorilla Glass staklom, koje telefonu daje dodatnu notu otpornosti, ali i elegancije. Tim rečeno, pozitivnom utisku o dizajnu izuzetno doprinosi “metalna lajsna” u njegovom frejmu, preko koje se i svetlost preliva, tako da zaista imate utisak da je reč o izuzetno elegantnom telefonu koji kao da pripada višoj kategoriji.

I ponovo, baš kao sa ekranom, sledi povratak u realnost, sa leđima koja su izrađena od polikarbonata, da ne kažemo – plastike. Ne, nije ništa neočekivano, a kamoli problematično, prosto konstatujemo da je negde morala da dođe do izražaja kategorija telefona, a reč je o jednom od pristupačnijih modela i kod nas i u svetu.
Ipak, moramo istaći da je utisak o izradi i dizajnu veoma pozitivan. Pre je reč o enormnom rastu očekivanja u prvom susretu sa telefonom, nego o bilo kakvim problemima, manama, nedostacima, pa posledičnom splašnjavanju. Međutim, nakon tog splašnjavanja, naš utisak je i dalje prilično dobar, objektivno iznad onoga što smo očekivali dok smo se napamet “upoznavali” sa telefonom putem interneta.

Nokia 3.1 je dostupna u nekoliko kombinacija. Može biti da će korisnicima neke šarenije varijante izgledati primamljivije, ali mi smo na test dobili uniformno crni model, kome samo pomenuta metalna lajsna razbija uniformno crnu boju. Doduše, na zadnjoj strani i modul kamere svojom metalik-sivom nijansom pravi određenu dozu kontrasta. Tu zatičemo još ime kompanije Nokia, kao i oznaku Android One, o čemu će još biti reči.

Raspored kontrolnih tastera, konektora i slotova je relativno standardan. Komande su virtuelne, pa nemamo nikakve tastere na prednjoj strani. Na desnom boku se nalaze tasteri za paljenje ekrana i regulaciju nivoa zvuka, na gornjem delu je 3,5-mm konektor, a na donjem micro-USB konektor i zvučnik. Levo se nalaze dva slota – jedan podržava Dual SIM, a drugi memorijsku karticu. Vredelo bi da na ovom mestu istaknemo da telefon nema skener otisaka prstiju niti neki napredan mehanizam zaštite.Budući da je reč o telefonu pristupačnije kategorije, Nokia se opredelila da hardver bude primeren toj činjenici. Možda i pomalo previše za naš ukus. Pre svega, hardversku osnovu ne čini Qualcomm, već MediaTek čipset. Da, preferiramo Snapdragone naspram MT rešenja, ali šta je tu je. Ipak, objektivno posmatrano, ne možemo puno toga zameriti. 
[modul]specifikacija=9509[/modul]
Konkretno, koristi se MediaTek MT6750 čipset. Radi se o osmojezgarnom čipsetu, koji stiže sa četiri jezgra koja rade na do 1.5 GHz, te četiri štedljiva koja rade na do 1 GHz. Verovatno već slutite da se ne radi o telefonu raskošnih performansi, ali to se u ovoj kategoriji objektivno i ne očekuje. Dobra strana je što uređaj radi na stok varijanti Android 8.0 Oreo operativnog sistema, ali o tome više u narednoj sekciji. Dodajmo da je za grafiku zadužen Mali T860-MP2. 
Što se raspoložive memorije i skladišnog prostora tiče, Nokia 3.1 dolazi sa 2 GB RAMa i 16 GB prostora za skladištenje podataka. Ako ništa drugo, barem se potonje može proširiti preko microSD slota, maksimalnog kapaciteta do 256 GB. Treba reći da u teoriji postoji i verzija sa 3 GB RAMa i 32 GB skladišta, ali je pitanje da li će se ona uopšte prodavati u Srbiji jer smo u ponudi viđali isključivo upravo varijantu kakvu smo i mi imali na testu.
 
Na priloženim fotografijama možete videti sintetičke rezultate koje Nokia 3.1 ostvaruje u praksi – izuzev u Antutu testu, koji je uporno zaglavljivao, odbijajući da se izvrši. Reč je o telefonu namenjenom relativno nezahtevnim korisnicima, ali svakako da njegove karakteristike nisu naročito impresivne. Opet, za očekivati je da korisnici znaju šta kupuju i šta ih čeka u ovoj cenovnoj kategoriji, mada ne možemo reći da se nismo susretali sa telefonima koji su na nas ostavljali bolji utisak.
 
Pretpostavljamo da će se javiti raskorak između onih koji su želeli ipak nešto više i onih koji smatraju da su njegove hardverske mogućnosti sasvim primerene. Sličan hardver smo zatekli u Tesla Smartphone 9.1 Lite telefonu, da vas podsetimo…Matični HMD je odlučio da telefon izbaci sa Android One operativnim sistemom – tačnije, da učini Nokia 3.1 telefon delom Android One programa. Verujemo da je mnoge ova vest veoma obradovala. Šta to u praksi znači?

Android One je Google inicijativa koja, po zamisli “velikog tate”, rezultuje kvalitetnijim korisničkim iskustvom usled korišćenja fabričke varijante Androida. Osim toga, telefoni u ovom izdanju stižu sa dve godine apdejta operativnog sistema i tri godine objavljivanja bezbednosnih zakrpi svakog meseca. To znači da korisnici neće morati da čekaju da najpre proizvođači dobiju nove sisteme, da ih prilagođavaju i optimizuju za svoje korisničke interfejse.

Stoga, uvek ćete biti na svežoj varijanti OS-a, i uvek maksimalno bezbedni. Odlična stvar jeste što ovde nema raznih interfejsa, duplih ili dodatnih aplikacija, eventualne modifikacije su minimalne, a na ovom telefonu ih zapravo i ne zatičemo. Drjugim rečima, nema nikakvog bloatware-a. No, da li su stvari zaista tako sjajne kao što zvuče?

Odgovor je – ne sasvim. Model na našem testu, ponavljamo, stiže sa 2 GB RAMa. Takođe, karakteriše ga ne naročito snažan MediaTek MT6750 čipset. Uprkos tome što se radi o osmojezgarnom čipsetu, Android ume da “štucne”, bez obzira što nema nikakvih dodatnih opterećujućih slojeva kada je softver u pitanju.

Telefon će secnuti tu i tamo, animacije će u ponekad delovati usporno i tako dalje. Definitivno smo mišljenja da je za Android 8.0 i naredne ipak potrebno 3 GB RAMa za udoban i nesmetan rad. Skoro smo probali nekoliko telefona sa 2 GB RAMa i jedino je Moto E5 donosio adekvatno iskustvo, ni sami nismo sigurni zašto, verovatno zbog snažnijeg čipseta. U svim ostalim slučajevima, ipak deluje da su ovakvi telefoni mogli biti bolje balansirani.

Naravno, možete uvek reći i da se tako nešto može očekivati u ovoj cenovnoj klasi. Ipak, šteta je videti da objektivno postoji taj malo razmak između performansi koje bismo ocenili sasvim prihvatljivim i onoga što dobijemo. Nokia 3.1 ipak nudi pristojno iskustvo posmatrano u celini, ali morate računati da osećaj u radu ipak nije tako tečan kao kod hardverski (makar malo) snažnijih telefona.Ekran
Telefon stiže sa IPS ekranom, relativno solidnog nivoa osvetljenja. Dobra stavka je i to što stiže sa adaptivnim osvetljenjem, odnosno senzorom ambijentalnog osvetljenja koji reguliše osvetljenje ekrana. To ističemo jer smo, naspram velikog broja sličnih telefona u ovoj klasi, veoma zadovoljni kako ovaj senzor radi. Slika je uvek jasna i dobro osvetljena, za razliku od velikog broja konkurenata u ovoj cenovnoj kategoriji koji se trude da zatamne ekran kako bio isporučili što bolju autonomiju, pa to često rezultuje toliko tamnom slikom da morate  veoma dobre osvetljenosti. 
Uopšte posmatrano, telefon ima solidan ekran sasvim primeren njegovoj ceni. Reč je o ekranu od 5.2 inča, što je prilično malo u današnje vreme sa 18 : 9 odnosom strana, pa nam to deluje kao nekadašnjih 4.7 inča. Doduše, kada posmatramo koliki ekran efektivno ima telefon, ne možemo da se otmemo utisku da je zapravo još manji, budući da su ivice prilično velike. Kako god, jednom rukom ćete ga veoma lako koristiti, bez obzira na veličinu šake.

Rezolucija je takođe sasvim primerena 1440 x 720 piksela (HD Ready+). S obzirom na malu dijagonalu, gustina prikaza je nešto viša u odnosu na ovu klasu i iznosi oko 310 ppi. Opcije za podešavanje i prilagođavanje ekrana putem softvera nisu naročito bogate, imajući u vidu da se koristi vanila Android. No, zadovoljni smo kako ekran radi u podrazumevanom režimu pa za naknadnim intervencijama verovatno i nema neke naročite potrebe…

Zvuk
Nokia 3.1 koristi standardan zvučnik u mono izdanju. Drugim rečima, nema dva zvučnika, zaboravite na stereo, prisutan je jedan zvučnik pozicioniran na dnu telefona. Objektivno, nešto više se i ne može očekivati, a pozitivna stavka jeste što je zvučnik prilično glasan. Prisutan je 3,5-milimetarski konektor, pa na njega možete povezati slušalice koje se isporučuju u pakovanju, ili pak upotrebiti svoje pošto se ipak ne radi o slušalicama naročitog kvaltieta.

Podržan je i FM radio koji radi samo kada se povežu slušalice, pošto se njihov priključak koristi kao antena. Generalno, ovo nije telefon koji je namenjen naročitim audiofilima, ali za sve potrebe će poslužiti više nego korektno. U principu, nemamo nekih primedbi, telefon je sasvim u skladu sa svojom kategorijom.
 
Baterija
Nokia isporučuje ovaj telefon sa baterijom kapacitea 2990 mAh. Skloni bismo bili da kažemo da je u rangu standardne Huawei baterije od 3000 mAh, barem po kapacitetu. No, kao što znate, softverske optimizacije umeju da naprave ozbiljnu razliku, i broj miliamperčasova ne mora da znači da je neki telefon zaista bolji po pitanju autonomije.

Tako je i ovde. Rekli bismo da je baterija u najbolju ruku – prosečna. Nakon 8 sati i 40 minuta YouTube videa, spušta se na nekih 12% i to joj je otprilike realan pokazatelj. Poređenja radi, razni Huawei telefoni sa baterijama od 3000 mAh iz slične kategorije uspevaju da izguraju ceo desetočasovni YouTube video, i da im pored toga ostane po 17-25% baterije. Nokia 3.1 će vam obezbediti jedan dan rada gotovo sigurno, za nešto više od toga – teško.Nokia 3.1 koristi veoma dobro poznato rešenje – pogađate, reč je o kameri od 13 megapiksela, kakavu viđamo u velikom broju sličnih telefona u ovoj cenovnoj klasi. Naravno, te kamere ne koriste identične senzore, ali nam je zaista simpatično da vidimo da toliko telefona ima tih 13 megapiksela. Tu je i prednja kamera od 8 megapiksela, sa nekim zanimljivim karakteristikama. No, krenimo redom.

Softverski posmatrano, Nokia je uspela da kreira sistem koji je relativno lak za upotrebu, pa će se korisnici lako snalaziti. Aplikacija je jednostavna i pregledna, veoma je lako prelaziti između režima ili menjati opcije. Sa druge strane – i to nije nužno nešto što nam se ne sviđa – Manual mod je kao neki rasparčani automatski režim koji slažete poput slagalice. Naime, nemate uvek vrednosti parametara, kao kod drugih telefona, već za poneke stavke imate automatsko određivanje na osnovu željenog scenarija, pa tako sklapate “Cloudy” iz White Balance-a, Infinity ili Macro u zavisnosti šta vam je potrebno, i tako dalje, i sve je ilustrovano prigodnim ikonicama. Gotovo da će korisniku biti zanimljivo da koristi manuelni režim.



No, kakve slike pravi ovaj aparat? Kao što smo rekli, koristi se senzor od 13 megapiksela, sa otvorom blende od f/2.0, LED blicem, autofokusom. Ne zatičemo phase detection autofokus, na koji smo se tako lako navikli, i vrlo se jasno oseća da je nekada potrebno sačekati malo duže da se aparat fokusira. Stoga ne možemo da kažemo da je telefon naročito brz u operacijama fotografisanja, mada svakako nema nekih naročitih zastajkivanja u nekom drugom smislu.



Same fotografije su, zapravo, sasvim pristojne! Veoma su bogate detaljima, premda treba istaći da su u mnogim slučajevima uslovi za snimanje bili gotovo idealni, sa obiljem svetlosti pri sunčanom danu. Čak i fotografije snimljene u senci obiluju detaljima – naravno, u okvirima cenovne klase. Tu i tamo se vidi poneko umekšavanje, ali moramo da kažemo da bi neko posebno zameranje bilo preterano – definitivno Nokia 3.1 veoma dobro snima u okvirima svoje kategorije uprkos određenim nedostacima po pitanju dinamičkog opsega, i jedina situacija u kojoj se to ne bi dogodilo bi bila kada se aparat pogrešno fokusira i dođe do, prosto rečeno, greške u snimanju.



Prisutan je HDR, ali preporučujemo da budete umereni u njegovom korišćenju. Prilikom dobro osvetljene scene ima sklonost ka preteranom posvetljivanju i spaljivanju detalja. No, u situacijama kada valja izvući neke detalje iz mračnijih delova slike, u stanju je da to učini na zaista lep i efektan način. Pomalo paradoksalno, rekli bismo da je dobro što Nokia 3.1 ne podržava automatski HDR, jer ko zna kako bi fotografije izgledale u praksi ukoliko bi softver preterivao sa njegovim korišćenjem. Evo nekoliko primera scena sa i bez HDR-a, prvi gde HDR negativno utiče, drugi gde pozitivno utiče (prava je šteta što za fazana usred grada nismo imali pri ruci recimo Huawei P20 Pro i njegov 5x hibridni zum).




Noćno snimanje je…relativno korektno, u razumnim granicama. U slučaju snimanja bližih objekata, blic će ih lakše osvetliti, rezultat će biti relativno prihvatljiv. U principu, nemamo šta da zamerimo, bićete u stanju da snimite pokoju pristojnu sliku, premda naravno morate računati na drastično smanjene detalje i povećanu količinu šuma.




Prednja kamera je sasvim pristojna, i ona je sasvim dobar izbor u ovoj klasi. Radi se o senzoru od 8 megapiksela, takođe sa otvorom blende od f/2.0. Nažalost, nema blic, pa u uslovima noćnog snimanja ne treba računati na naročito dobre i detaljne selfije. No, uprkos fiksnom fokusu, po danu ćete moći da zabeležite sasvim pristojne fotografije. Takođe, nudi i “blago širokougaoni” senzor od 84,6 stepeni, tako da i u tom pogledu nudi korisniku nešto više od osnovnih mogućnosti.



Sve u svemu, kamera je sasvim dobra u okvirima klase. Jedna stavka koju bismo istakli – imajte na umu da su fotografije bolje nego u preview modu ili nego što deluju na ekranu telefona. Vrlo lako se možete veoma prijatno iznenaditi krajnjim rezultatom. Barem se to nama dešavalo. Evo još nekoliko primera fotografija koje smo snimili.








Nokia 3.1 je definitivno interesantan uređaj namenjen praktično svima kojima je potreban dobar i pouzdan, kao i pristupačan telefon. Tim rečeno, nije najbolji izbor u svojoj cenovnoj klasi. Za 20-ak hiljada dinara (telefon zvanično košta 21 hiljadu dinara) imate pozamašan izbor, ne nužno uvek bolji, ali u principu ne možemo reći da je ovaj telefon u samom vrhu po nekom kriterijumu. Po nekim nije daleko od vrha, ali teško je reći da je reč o jednom od najboljih telefona u klasi.
 
Tim rečeno, Nokia je dosta unapredila “trojku”. Novi model je u svemu bolji od prethodnika, i u stanju je da se bori sa konkurencijom po mnogim pitanjima. Posebno bismo istakli da je telefon prilično kompaktan, relativno tanak i sa odličnim hvatom, te veoma lako staje u džep, što je mnogima veoma važno. Biće veoma primamljiv poklonicima čistog Androida usled Android One sistema, a možemo da kažemo da je i kamera veoma dobra u okvirima klase. 
Sa druge strane, okviri oko ekrana su veliki, pa početni utisak prelepog dizajna dok je ekran ugašen dobije neku sasvim drugačiju dimenziju. Performanse nisu naročite, što zbog slabijeg MediaTek čipseta, što zbog prisustva samo 2 GB sistemske memorije. Najzad, ni baterija se ne ističe – nije loša, ali nije ni naročito izdašna. Sve u svemu, kao i mnogi drugi telefoni ove kategorije, i Nokia 3.1 je svojevrsni balans sa određenim prednostima i nedostacima. Ne sumnjamo da će uz snagu imena Nokia steći veliki broj poklonika na domaćem tržištu, i očekujemo da će u narednoj iteraciji ovaj telefon pucati na sam vrh svoje kategorije.
Prednosti:
– Veoma kompaktan i lak za upotrebu jednom rukom – Čist Android One – Kamera sasvim dobra u okvirima kategorije – Solidan ekran i materijali
Nedostaci:
– MediaTek čipset – Samo 2 GB RAMa – Baterija nije naročito izdašna – Bez skenera otiska prstiju ili brzog punjenja
Cena: 21.000,00 RSD
Uređaj na test ustupio Vip mobile.