Aleksandar Božović
Ivan Stojanović
No, koliko je poslednjih godina opasno u svetu IT inovacija sedeti na lovorikama i opustiti se – pokazuje upravo primer Nokije. Umesto da taj period dominacije nadograde, prihvatanjem Androida kao sistema koji je od pojave pokazivao fantastičan potencijal, a čemu su se i korisnici nadali – čelnici finske kompanije tvrdoglavo su se držali prvo svojih rešenja (kojima je pre svega manjkalo popularnosti i marketinga), sistema Symbian i MeeGo, da bi kasnije preuzeli Windows Phone operativni sistem. Naposletku, sve je bilo ispraćeno i akvizicijom Nokia brenda (i ne samo brenda, naravno) od strane kompanije Microsoft.
Tako smo par godina Nokia smartfone viđali sa WP-om, da bi zatim oni počeli da nose brend Microsoft, i u tom periodu samo su “obični”, tzv. dumbphone uređaji mogli biti Nokia – zanimljivo je, tokom čitavog ovog perioda, mnogi bivši korisnici Nokia telefona, lamentirali su nad Nokia smartfonima sa Android operativnim sistemom…
Nakon isteka perioda tokom kog je Microsoft imao pravo korišćenja čuvenog finskog brenda, bivši visoki činovnici Nokie, osnovali su u Espoou (nekadašnje sedište ove firme, u Finskoj) kompaniju HMD Global, kojoj je pripalo pravo na korišćenje Nokia brenda, te je isti napokon “spojen” sa Androidom, nakon odluke čelnika da upravo na ovom operativnom sistemu zasnuje svoje uređaje.
Znajući koliko je teško “pogoditi” sa svim detaljima kada je jedan flegšip uređaj u pitanju, možemo reći da su iz HMD-a pametno rasudili kada su odlučili da povratak Nokie na tržište, a debi na Androidu, bude preko modela nižeg i nižeg srednjeg segmenta. Samim tim, prvi modeli Nokie na Androidu koje smo “dobili” su Nokia 6, Nokia 5 i Nokia 3. Iako je među njima Nokia 6 najbolji uređaj ako gledamo po klasama, danas se družimo sa modelom 5, i – vrlo smo nestrpljivi da sa vama podelimo utiske o jednom Nokia telefonu, posle dosta vremena!
Iako je testni primerak došao bez standardnog pakovanja, u međuvremenu smo imali priliku da se uverimo u njegovu sadržinu, te da vidimo da će Nokia 5 stizati do kupaca opremljena punjačem (tačnije, micro-USB kablom i adapterom za struju) i slušalicama, pored neizbežnih uputstava za upotrebu i iglice za otvaranje slota za kartice. Imajući u vidu da se ovaj model kotira kao smartfon niže srednje klase, nemamo zamerki na ovom polju.
Kako to obično biva sa većinom telefona koji nisu flegšip kategorije, većih “fantaziranja” na polju dizajna nije bilo ni kod Nokie 5. Uređaj je prilično jednostavnog, čistog dizajna, sa oblim ivicama i ćoškovima koji ne samo da omogućuju sigurniji hvat, nego i prijaju na dodir. Pritom, kako uređaj spada među veće sa 5.2 ekranom, ovo je posebno pohvalno i olakšaće baratanje telefonom, te donekle umanjiti značaj činjenice da je prostor iznad i ispod ekrana poveći.
Ergonomiji pomaže i činjenica da lateralni bezeli nisu veliki, i telefon je relativno uzak, što obećava mogućnost korišćenja jednom rukom u gotovo svakoj situaciji. Pored toga, osećaj prilikom držanja Nokie 5 u ruci zaista je moćan – telefon je relativno težak (160g), a kako je njegovo metalno kućište iz jednog dela i uz to nekako kompaktno, zaista se stiče utisak da je telefon vrlo, vrlo izdržljiv i kvalitetno napravljen. Nismo, naravno, asertivnijim metodama pokušavali da ispitamo validnost ovih tvrdnji, ali nezavisna istraživanja dobro poznatih YouTube-ra govore ovome u prilog.
Površina stražnje strane fino je matirana, dajući ovom modelu prilično ozbiljan, poslovni izgled, koji tek donekle narušavaju otisci prstiju koji se vremenom “nakupe” na poleđini. Na njenom samom vrhu je sekundarni mikrofon, odmah iznad duguljaste “platforme”, uspravno postavljene, a na kojoj se nalaze glavna kamera i dual-LED blic. Nokia logo je postavljen tako da ga je najlakše pročitati u landscape položaju, mada se sa prednje strane, iznad ekrana, nalazi i jedan koji se u portrait-modu najviše ističe.
On se nalazi odmah do senzora osvetljenja i udaljenosti, sa čije druge strane je centralno postavljeni zvučnik za razgovore. Pomoćna kamera je sa njegove druge strane, i njen senzor je prilično istaknut. Ipak, iako prostora ima, notifikacionu lampicu ovde ne zatičemo, što posebno dobija na težini kada se ustanovi da čuveni Nokiin patent, Glance screen, nije među opcijama na ovom modelu… Dakle, praćenje novopristiglih notifikacija nije olakšano korisnicima ni na jedan od uobičajenih načina (Ambient display takođe nije omogućen) – prilično nejasan potez proizvođača.
Sa donje strane prostora ima i nešto više no gore, ali je zauzet tasterima: između kapacitivnih Back i Recents, nalazi se duguljasti Home, koji funkciju i poziciju deli sa senzorom otiska prsta. Sa donje strane telefona je glavni zvučnik, kao i mikrofon – između njih je micro-USB port, možda i začuđujuće, imajući u vidu da proizvođači masovno prelaze na USB-type-C standard.
Desno su metalni dugmići za startovanje uređaja i podešavanje jačine zvuka, prijatni na dodir i kvalitetno, čvrsto pozicionirani, dok su levo dva otvora za kartice, od kojih jedan prima micro-SD memorijske, a drugi jednu ili dve SIM-kartice, u zavisnosti od toga da li se radi o single- ili dual-SIM modelu. Nema, dakle, već uobičajenog, kombo-slota, koji primorava korisnika da bira između memorijske kartice ili dual-sim funkcionalnosti. Pohvala za Nokiu 5 na ovom polju.
Ako bi se morao sumirati utisak nakon prvog vizuelnog i “fizičkog” druženja sa Nokiom 5, on je svakako pozitivan. Istina, dizajn nije osobito inspirativan, ali svakako ne donosi ni detalje koji će kupca u ovoj klasi oterati ili posebno obeshrabriti. S druge strane, odlični materijali i vrhunski kvalitet izrade daju ovom uređaju notu čvrstine i dugotrajnosti, te u kombinaciji sa solidnom ergonomijom, mogu slabijeg poznavaoca materije da navedu na pomisao da se ovde radi i o dosta skupljem smartfonu. Ne sumnjamo da je Nokia (ili, hmm, HMD) to i htela da postigne.
Iako ima hardver vrlo sličan jačem modelu, Nokii 6, postoje razlozi zbog kojih bi se moglo verovati da bi “Petica” mogla raditi i bolje, u smislu performansi. Konkretno, čipseti u ova dva modela su identični do na nivo klokova, ali Nokia 5 treba da “hrani” znatno manje piksela displeja u odnosu na svog velikog brata. Da li je i u praksi takva situacija, proverićemo kada dođemo u kontakt i sa modelom 6, tek za sad se koncentrišemo na performanse modela sa testa.
[modul]specifikacija=9212[/modul]
Kako to tabela specifikacija i potvrđuje, radi se o modelu niže srednje klase, čemu posebno u prilog ide podatak da je čipset u njemu Snapdragon 430. Iako su oba osmojezgarna i sa svim A53 jezgrima, u odnosu na Snapdragon 625, koji pokreće veliki broj modela srednje klase u poslednje vreme, 430 je izrađen u 28nm-procesu (625 u 14-nm), i ne podržava big.LITTLE arhitekturu. Stoga, ni energetska efikasnost ni performantnost Snapdragon 430 čipseta ne mogu biti na nivou drugopomenutog, što ne znači da se ne možemo nadati da će i ovako Nokia 5 prikazati solidan učinak na polju procesorske snage.
I zaista, čak i sintetički testovi pokazuju da ovaj model nije slab u okvirima svoje klase: rezultati u testovima koji koriste jedno jezgro očekivano su slabi, ali kada se svih 8 “upregnu”, Nokia 5 ume da pokaže zube – 45.000 poena u AnTuTu testu nisu zanemarljivi. Međutim, ono što je uvek mnogo važnije od rezultata u testovima, upravo je polje na kom ova Nokia nikako ne razočarava – u svakodnevnom korišćenju.
Iako, naravno, hardver nije jedini zaslužan za dobar rad u standardnoj upotrebi, “Petica” ovde zaista zaslužuje pohvale. Smartfon je vrlo responzivan, momentalno reaguje na komande, te otvara aplikacije i izvršava naredbe, a u slučaju zahtevnijih operacija, obavlja ih u razumnom vremenu, čak i ako je to paralelizovano sa drugim operacijama (primera radi, nadogradnja većeg broja aplikacija prošla je glatko, iako smo za to vreme koristili uređaj za surf Chrome-om) – takođe je vrlo važno pomenuti da do primetnijeg zagrevanja ne dolazi. Dakle, iako se neće baš naosvajati nagrada za brzinu, Nokia 5 je uređaj više nego prikladnih performansi za svoju kategoriju.
Softver i utisci u radu
Kako se to moglo i naslutiti čitanjem prethodnog odeljka, vezanog za hardver, jedan od elemenata najzaslužnijih za solidno korisničko iskustvo je – softver. Po našem mišljenju, HMD/Nokia kompanija je napravila dobar korak ponudivši svoje uređaje sa čistim Androidom, bez gotovo ikakvih izmena (ikonice na Homescreen-u i u podešavanjima su u tradicionalnoj plavoj, Nokijinoj boji – sem toga, stock Android je netaknut).
Jednostavno, već od Marshmallow verzije (6.0), Android pokazuje vrhunsku stabilnost, poseduje raznovrsne sisteme sigurnosti, krasi ga prilično atraktivan dizajn i funkcionalno je krajnje bogat, što je Nougat iteracija (7.0) samo dobrano popravila. Sve je manje opravdanja/razloga za prelazak na skinovane verzije ovog OS-a (dakle, druga je priča kod proizvođača koji već dugo imaju svoj vid UI-a), ili za početak sa takvim izvedbama Androida, ako se ima u vidu odsustvo problema ukoliko se odabere upotreba “čistog” Androida.
Naravno, prilagoditi hardveru čak i “vanilla” softver nije baš mačji kašalj, no na tom polju deluje da je Nokia odradila odličan posao, što pristojne performanse i kultivisan rad i potvrđuju. Na tom putu, a sa ciljem izvlačenja maksimuma i iz hardvera kamere, njena aplikacija je izmenjena u odnosu na Google kameru. No, već aplikacija galerije koristi se iz Google-ove kuhinje (Photos), kao i Phone, Maps, Calendar i ostale – praktično, jedno Pixel-liko korisničko iskustvo je u pitanju.
Čak i fioka sa aplikacijama se otvara povlačenjem doka na gore, što strelica iznad njega i sugeriše. Kako je verzija Androida na Nokii 5 zapravo 7.1.1 (poslednja dostupna za non-Google uređaje), jedino što još možemo da poželimo je da i nadogradnje budu blagovremene. To će svakako biti lakše imajući u vidu izostanak većih modifikacija sistema, a jasno je koliko bi značilo korisnicima. Uostalom, to je možda i najveća prednost “čistog” Androida, uz onu “nevidljivu”: premda on nema mnogo dodatnih, uzbudljivih opcija i podešavanja, njegova prava vrednost uočava se posle više dana upotrebe, kroz miran tok i nesmetano korišćenje, u svim situacijama i zgodama…
Ekran
Prvi pogled na specifikacije Nokie 5 najviše prostora za zabrinutost ostavlja u vezi sa displejom. Naime, IPS LCD dijagonale 5.2 je svega HD rezolucije, koja rezultira sa 282 ppi. Naravno, za klasu kojoj ovaj model pripada ovo je prilično prikladno; uostalom, postoji još nekoliko uređaja konkurentskih kompanija koji imaju identične rezolucije čak i na većim dijagonalama. Ipak, što je još važnije, prikaz slike zaista ne deluje “iskrzano” i pikselizacija se ne primećuje golim okom, te zaista ne možemo reći da rezolucija predstavlja ozbiljniji problem.
Ipak, pojedine zamerke imamo. Pre svega, odmah po startovanju uređaja, tačnije tokom inicijalnog podešavanja, kada se dosta sadržaja prikazuje na beloj pozadini, uočili smo da je reprodukcija bele boje pomalo neprecizna, vuče ka hladnijem delu spektra, te bela izgleda plavičasto. Ovo generalno veži i za ostale boje, s tim da se manje primećuje nego kod bele – nije u pitanju ozbiljniji problem, ali da se uočiti i bez posebnih merenja specijalnim uređajima.
Drugi detalj koji smo uočili vezan je za reprodukciju crne boje – čak i pri nižim nivoima osvetljenja, ona ume da deluje poput tamno sive… Generalno, kontrast bi mogao biti bolji, iako se to ne ispoljava mnogo kada je u pitanju vidljivost pri jakom svetlu – tome pomažu kako visok nivo maksimalnog osvetljenja (preko 600 nita!), tako i staklo koje nije preterano reflektivno. Sve u svemu, ekran Nokie 5 na mnogim poljima baš i ne briljira, ali generalno ostavlja sasvim korektan utisak, te ne remeti opšte mišljenje o uređaju.
Baterija
Prognozirati autonomiju Nokie 5 pred test bilo je vrlo nezahvalno: iako je kapacitet baterije relativno izdašan spram kategorije uređaja i veličine displeja (3.000 miliamperčasova), a rezolucija ekrana poniska, Snapdragon 430 umeo je da se pokaže kao rastrošan (Moto G5 nam prvi pada na pamet). Stoga – dosta toga je zavisilo od toga kako je odrađena optimizacija komponenata, kao i celog sistema.
Na kraju, ako se vodimo krilaticom da je sve dobro ako se dobro svrsi – ovde itekako imamo dobru situaciju! Sa preko 6h upaljenog ekrana, na punih 24h upotrebe telefona, Nokia 6 se svrstala među uređaje sa najboljim rezultatom kada je autonomija u pitanju, posebno ako izuzmemo telefone kojima je to u fokusu (Nokia 5 svakako se ne vrti samo oko baterije – u pitanju je all-round uređaj).
Dan upotrebe verujemo da će svima biti više nego moguć, dok su 2 dana opuštenijeg korišćenja smartfona realnost. Ipak, kada se korisnik Nokie 5 nađe u situaciji da mora da dopuni svoj smartfon, poželjno je da ne planira da se udaljava od utičnice na neko vreme: da bi se telefon napunio od skoro praznog do 100% baterije, potrebno je skoro 2.5h (fabričkim punjačem)… No, to smo spremni da oprostimo ako je autonomija sama po sebi pohvalna – kod Nokie 5 to svakako jeste.Pre potpadanja pod vlasništvo Microsoft-a, Nokia je bila poznata po svojim vrhunskim PureView kamerama sa Carl-Zeiss sočivima, da bi i tokom godina na Windows Phone OS-u, polje fotografije i videa ostalo snažno uporište kvaliteta čuvenog finskog brenda. Stoga, sa povratkom Nokie među aktivne proizvođače, mnogi bivši i budući korisnici prosto nisu mogli ništa, nego da se ponadaju da će i sada od svog omiljenog proizvođača dobiti kamere izvrsnog kvaliteta. Ipak, put do toga vrlo je trnovit…
Uostalom, mi danas ovde testiramo lower-midrange uređaj, te samim tim priče o fantastičnoj kameri moramo odložiti do pojave nekog pravog flegšipa. Ono što sad možemo, za početak, je da bacimo oko na aplikaciju kamere: pored okidača fotografije, postavljenog centralno dole, nalaze se prečice do videa i galerije; prekidači za HDR, tajmer, blic i prelazak na prednju kameru su gore, uz taster koji vodi do “finijih” podešavanja. Dakle, aplikacija je prilično rudimentarna, ali i kao takva, velikoj većini korisnika biće sasvim prikladna.
13 MP “leži” iza otvora blende f/2.0, a PDAF je zadužen za ispravno fokusiranje – postavka se ne izdvaja od većine konkurenata iz cenovne klase. Pa ipak, kvalitetom fotografija, Nokia 5 ume da iznenadi. Pre svega, nivo detalja je vrlo dobar, kao i oštrina, mada nema mnogo veštačkog izoštravanja, što se vidi i po određenoj količini šuma koji je prisutan – ništa što bi predstavljalo veći problem, naravno.
Reprodukcija boja nas je možda i najprijatnije iznenadila, imajući u vidu da su one prilično revnosno prikazane (čak i topliji deo spektra, gde i skuplji uređaji znaju da “sprže” određene nijanse), uz tek nešto malo jaču saturaciju. Dinamički opseg je, međutim, prilično loš – stoga, poželjno je praktično stalno držati HDR uključenim.
Poslednje se, jasno, ne odnosi obavezno i na situacije sa manje dostupnog svetla, u kojma – potpuno očekivano – Nokia 5 pokazuje ograničenja svog senzora, i isporučuje slabije rezultate. Vidan je pad nivoa detalja kod slika, a još više oštrine: slike počinju da deluju mutno i “mekano”. Šuma ima primetno više no pri solidnom svetlu, ali boje i u ovim situacijama ne izgledaju nerealno. Faktički, ukoliko kropovanje nije ideja u startu, i slike u uslovima slabog osvetljenja mogu biti upotrebljive.
Prednja kamera jedna je od retkih na tržištu (u svim cenovnim klasama) sa autofokusom, i uz 8 MP iza f/2.0 blende – predstavlja solidnu alternativu sa prednje rezultate. Fotografije sa njom su vrlo dobre: ne može da uhvati količinu detalja kao zadnja kamera, ali za prednju je više nego zadovoljavajuća, posebno imajući u vidu dobru oštrinu, kontrolisan šum i blago toplije boje (u odnosu na zadnju kameru). Opet, jedina zamerka može ići na ime dinamičkog opsega.
Najzad, dinamički opseg definitivno se kandidovao za najslabiju kariku svake stavke kamere Nokie 5, imajući u vidu da kvari utisak i o video snimcima sa nje. No, ovde postoji i jos otežavajućih faktora: stabilizacija slike je slaba (kamera, očekivano, nema OIS), boje su dosta “mrtvije” nego na slikama, a nivo detalja je tek prosečan. Dakle, kod video snimaka mesta za napredak ima, i uz manje korekcije, Nokia 5 bi u okviru klase mogla imati odličnu kameru – i ovako je u odabranom društvu.Eh, da nam je samo po 10 eura za svaki put kad smo čuli: “Jaoo, samo kad bi Nokia počela da pravi telefone na Androidu, da im pokaže svima kako to treba to da izgleda!” Imali bismo verovatno za jedan nov smarton, i to da biramo flegšip po želji…da li se čekanje pokazalo opravdanim?
Sada, kada Nokia pravi telefone na Androidu – da li bi svi koji su ikad izgovorili gore pomenutu rečenicu, zaista i stali iza nje? Rekli bismo, sa trenutnim modelima Nokie u ponudi – verovatno ne bi. Međutim, to je za razumeti. Nokia se tek vratila (mnogi čak polemišu i oko toga da li je to “prava” Nokia, ili nešto sasvim deseto…), ponudila za početak entry modele, pravi flegšip se tek čeka. S druge strane, mnoštvo patenata, koji su nekad praktično činili Nokia telefone, ostao je pod okriljem Microsoft-a: trebaće, dakle, ipak još koja godina da se Nokia “izgradi”, i približi nivou na kom je nekad bila, ako se to uopšte i desi. Videćemo tada kakvo će biti mišljenje većine.
Do tada, ne vidimo razloge za opšte nezadovoljstvo mase. Telefoni u ponudi su kvalitetne izrade, čistog softvera koji će retko koga odbiti, korektnih cena. Možda se ne izdvajaju mnogo, ali to im i nije cilj. Ipak, imaju još jednog keca u rukavu, na kog se itekako oslanjaju, nadajući se dobrim prodajnim rezultatima: nostalgiju…
Sudeći po prvim izveštajima sa tržišta – Nokiji ide dobro. Dakle, prvi proračuni i prve ideje pokazuju se kao dobre. No, ako se Nokia zaista i vrati, u smislu da zauzme primetno mesto među uigranim igračima – tek će se onda očekivati mnogo od nje. Tek tada ćemo videti “od čega je sazdana”. Jedva čekamo…
Prednosti:
– Kvalitetna izrada – Cist Android i dobro korisnicko iskustvo – Odlicna autonomija
Nedostaci:
– Nema Glance screen, niti notifikacionu lampicu
Telefon za potrebe testiranja ustupio Vip mobile.
