Benchmark Redakcija
Nikola Kojić
Nokia 6680
Telefon koji se nalazi pred nama je direktan naslednik modela 6630. Da li su dizajneri Nokie stvarno toliko revnosni, ili ih je tržište primoralo na konstantnu evoluciju udarnih modela? Konkurencija je svakim danom sve jača, iskusni proizvođači ispravljaju malobrojne mane svojih starijih modela, a novi igrači na trižištu pokušavaju da se probiju kvalitetnim proizvodima i umerenom cenom, pokušavajući da stvore što cenjenije međunarodno ime. 6680 nikako nije “finalni” model, jer već na prvi pogled možemo da mu nađemo određene mane: nedostatak FM tuner-a (ili narodski rečeno – radija), još uvek nedovoljno brz rad u Symbian okruženju (isti procesor kao i u 6630) i naravno stalno prisutno pitanje trajanje baterije kod “pametnih telefona”. Ostaje pitanje zašto se u Nokiji nisu potrudili da dodatno usavrše novi proizvod. Bateriju većeg kapaciteta je doduše moguće dokupiti, a brži procesor bi malo ubrzao rad, ali bi takođe smanjio trajanje baterije. Nedostatak radija je određenim korisnicima najveća mana, na žalost moraće da se zadovolje više nego dobrim MP3 plejerom. Nokia već ima solidan broj modela sa radio prijemnikom, čak i u mnogo nižoj klasi, tako da nemaju opravdanja za izostanak dotičnog kod 6680.
Biće zanimljivo videti kako će 6680 proći na tržištu, s obzirom da se Nokijini symbian modeli znatno razlikuju od pametnih telefona drugih proizvođača. Konkurencija teži ka tome da smanji razliku između pametnih mobilnih telefona (smartphones) i klasičnih PDA uređaja. Ekrani rezolucije 240×320 osetljivi na dodir već čine standardan deo ponude. Finci se još uvek oslanjaju na ekrane nešto niže rezolucije, i upravljanje telefonom preko klasične tastature. Prema najavama, uskoro će i te razlike nestati, ali za sada da vidimo šta nam sve nudi Nokia 6680.
Specifikacija
Ako bacimo pogled na tabelu sa specifikacijama, mozemo uočiti da u odnosu na 6630, ekran kod 6680 ima 256 hiljada boja, tu je i Push To Talk podrška, i naravno stereo MP3.
Mreža
UMTS / GSM 900 / GSM 1800 / GSM 1900
Dimenzije
108.6 x 55.2 x 20.5 mm
Težina
133 grama
Ekran
TFT, 256K, 176×208 piksela
Melodije
Polifone, Monofone, MP3
Vibracija
Da
Imenik
Napredan
Log Poziva
Da
Memorijska kartica
RS-DV-MMC, 64MB
Unutrašnja memorija
10MB deljeno
Operativni sistem
Symbian OS 8.0a, Series 60
GPRS
Klasa 10
Brzina podataka
384 kbps
Poruke
SMS, MMS, email, instant poruke
Sat
Da
Alarm
Da
Infracrveni port
Ne
Boje telefona
Bronzana, Srebrna
Glavna kamera
1.3 MP, 1280×960, video (QCIF)
Blic
Da
Pomoćna kamera
VGA kamera, za video pozive
Bluetooth
Da
Push To Talk
Da
EDGE
Da
Java
MIDP 2.0
MP3 plejer
Da, MP3, AAC, MPEG4
Internet browser
Da, HTML, xHTML, pdf
WAP
WAP 2.0
T9
Da, nema podrške za Srpski
Glasovne komande
Da
Slušalice
Da, stereo
Portovi
Punjač, Pop-Port
Baterija
Li-Ion, 900mAh
Pakovanje
Već smo navikli da proizvodi više klase dolaze u raskošnim pakovanjima, sa svom potrebnom opremom, bogatim uputstvima i originalnim softverom. Finski proizvođač nas ni ovoga puta nije razočarao, narotiv.
Pakovanje je gotovo identično kao kod modela 6630 čiji ste test imali prilike da čitate na BenchMarket-u. Na kompletnu dodatnu opremu nije bilo nikakvih konkretnih zamerki, tako da nije bilo potrebe menjati išta. Pohvalno je što se u paketu nalazi USB kabl, na kome mnogi proizvođači štede.
Telefon smo dobili od zvaničnog uvoznika, tako da je uputstvo na Srpskom jeziku. Kada pogledamo kakva su uputstva većine telefona koji se mogu kupiti na našem tržištu, originalno uputstvo je zaista prijatno iznenađenje. Iako smo navikli da veći deo tehničke robe na našem tržištu ima samo uputstvo na Engleskom, za mobilne telefone je uputstvo na Srpskom je i dalje standardna pojava, čak i ako nije originalno.
RS MMC (Reduced Size MultiMedia Card) kartica ima sopstvenu zaštitnu kutiju, u kojoj se pored kartice nalazi mali adapter sa kojim se RS MMC pretvara u MMC karticu standardne veličine, tako da može da se koristi u običnim čitačima.
Dizajn
Dizajneri u Nokiji su uvek voleli da eksperimentišu sa dizajnom telefona, praveći na taj način veliku paletu modela čiji je izgled bio više ili manje prihvaćen kod korisnika. Ni jedan drugi proizvođač nije raspolagao tolikim brojem različitih modela, a Finci su kao neprikosnoveni vladari tržišta mogli sebi da priušte razvoj tolikih modela.
Iako je i dalje lider po broju prodatih telefona, Nokia ni u kom slučaju više nije toliko dominantna da može stalno da eksperimentiše sa dizajnom. Konkurencija je veoma ozbiljna, tako da sa modelom 6680 nisu pravljeni neki nesigurni dizajnerski potezi. Telefon je klasičnog cigličastog oblika, ili kako to stranci vole da kažu, oblika čokolade (candybar).Telefon je relativno veliki, ali zbog zaobljenih ivica u ruci leži lepo. Ergonomija nije baš na nivou, tu pre svega mislimo na udobnost pri dužem korišćenju tastature. Težina telefona je odgovarajuća, tako da niko neće imati utisak da je šupalj ili kao da je od gvožđa.
Prednjom stranom dominira krupan TFT ekran, ispod koga se sakrila ne tako velika tastatura. Tasteri su dovoljne veličine, i standardnog pravougaonog oblika, blago zakrivljenog (leva i desna kolona numeričke tastature). Kao i kod 6630, levi i desni upravljački taster (softkey) su veliki, pa u odnosu na njih centralni navigacioni taster deluje malo. Smatramo da je ovde učinjena greška u dizajnu, jer bi iz praktičnih razloga navigacioni taster trebao da bude veći. S obzirom da pored četiri smera taster može da se pritisne i u centru, nekomforno je raditi na skučenom prostoru. Ne zaboravimo i to da je pritiskanje centra kružnog tastera najčešće korišćena operacija. Lako se dešava i da ga slučajno pritisnete gore ili dole, iako ste hteli sredinu, ili obrnuto. Za kvalitet tastature imamo samo reči hvale, tasteri se udobno pritiskaju, i bez gledanja u ekran tačno znate da li ste pritisnuli taster ili ne.
Zanimljivo je da su dodatni tasteri za uspostavljanje i prekid veze, kao i tasteri C, meni i olovka (copy-paste) smešteni sa strane. Njihova površina je hromirana, što vrlo efektno izgleda. Iako se čini kao da su na nezgodnom mestu, nije nam se dešavalo da ih pritiskamo slučajno, a njihov položaj je dosta zgodan jer je smanjena potreba za čestim pomeranjem prstiju gore-dole.
Ekran naravno poseduje zaštitnu foliju, koja je odlično pričvršćena, ne odlepljuje se sama od sebe, a gotovo je neprimetna, tako da ćete neko vreme imati dodatnu zaštitu protiv grebanja. I površinu telefona je tesko ogrebati jer je izrađena od kvalitetne plastike. Iako deluje reljefno, površina je glatka, a boja je nenametljiva. Ceo telefon je dizajniran tako da deluje ozbiljno, rekli bismo i poslovno. Iznad ekrana prvo što upada u oči je prednja kamera, koja služi za video razgovore. Na tržištu postoji još i model 6681 koji nema ovu kameru, kao ni podršku za 3G mreže. Na našem tržištu polako počinje upotreba 3G mreža, tako da je njihova podrška ipak značajna za krajnjeg korisnika.
Zanimljivo je što se u Nokiji odlučili za ugradnju dve kamere. Ne baš srećno rešenje s obzirom na veličinu aparata, ali mislimo da su dve kamere ipak praktičnije od jedne rotirajuće, čiju ugradnju praktikuje Samsung. Zadnja kamera je visoke rezolucije, 1.3 megapiksela, a prednja niske, samo 0.3 megapiksela. Iznad ekrana, samo sa leve strane, nalazi se svetlosni senzor koji konstantno meri osvetljenje u prostoriji (ili na otvorenom) i prema tome prilagodjava osvetljenje ekrana i tastature. Ako je svetlost jaka, svetla tastature će se ugasiti, a ekran pojačati kako biste i po danu jasno videli šta piše na ekranu. Kada je mrak, osvetljenje tastature se upali, a ekran se podesi na umerenu vrednost. Na ovaj način se izbegava blještanje ekrana noću koje može da šteti očima. Ovaj senzor u značajnoj meri štedi bateriju, tako da njegovo ugrađivanje zaslužuje sve pohvale.
Sa leve i desne strane telefona nalazi se po jedna hromirana štrafta, na čijim se gornjim krajevima nalaze: sa leve strane taster za glasovno pozivanje, a sa desne taster za uključivanje i gašenje telefona. Ove štrafte nemaju neku funkciju, osim estetske naravno.
Sa desne strane telefona nalazi se takodje hromirani poklopac za RS MMC karticu. Otvara se noktom ili nekim oštrijim predmetom, a telefon će detektovati samo otvaranje vrata i sam pogasiti programe kako bi vađenje kartice prošlo bez problema. Kada se kartica stavlja, čim legne kako treba osetićete klik, i kartica neće ispadati. Da biste je izvadili, potrebno je gurnuti je još malo i feder će je izbaciti. Ovaj mehanizam je odavno poznat i predstavlja dobro rešenje, a kartica je dodatno zaštićena čvrstim poklopcem. Ostaje pitanje, da li je u relativno velikom telefonu bilo mesta za recimo SD (Secure Digital) karticu, koja nije mnogo veća, a jeftinija je i koristi se na većem broju uređaja (na primer, ako vam zafali mesta na digitalnom aparatu, ubacite karticu iz telefona).
Glavna kamera se nalazi sa zadnje strane. Ovoga puta ona je zaštićena klizač-poklopcem, koji se grubo rečeno pomera centimetar-dva po vertikali, dovoljno da otkrije optiku kamere. Zanimljivo dizajnersko rešenje je i hromirani krug oko kamere, koji se kad je poklopac otvoren dopunjuje sa hromiranim Nokia znakom na poklopcu. Efektno, nema šta. Lepo je videti da je dizajniranju ovog telefona posvećena velika pažnja. Poklopac je vrlo bitan jer štiti kameru od slučajnog prljanja prstima. Kod većine telefona kamera je nezaštićena, a korisnici koji su u žurbi često slučajno hvataju telefon tako da se sočivo pre ili kasnije zamaže prstima, pa ga je neophodno čistiti da bi postigao željeni nivo kvaliteta fotografije. Svi znamo da je čišćenje sočiva pipav posao, tako da je zaštita za kameru na 6680 veoma zgodan dodatak. Poklopac lepo leži u otvorenom ili zatvorenom položaju, tako da nema slučajnog pomeranja. Otvaranje poklopca automatski pokreće softver za snimanje kamerom.
Plastika sa zadnje strane istovremeno igra ulogu zaštite za bateriju. Plastika se relativno teško skida, a sa strane je pričvršćena samo sa dve žabice. Poklopac za kameru je u sastavnom delu ove plastike, tako da se skidaju zajedno. Ukoliko bi se žabice polomile ili bravica oštetila, ceo poklopac bi morao da se zameni. Ceo poklopac se sastoji iz dva navedena dela plastike, tako da verujemo da njegova zamena nije preterano skupa, doduše proizvođači uvek vole dobro da naplate originalne delove. Zbog ove plastike se čuje blago škripanje kada se telefon pritiska, što mnogi korisnici ne vole. Ovo škripanje je stvarno blago i ne dešava se uvek, tako da ne pravi smetnje pri radu. Svi ostali delovi telefona su potpuno čvrsti.
Kao što je standardno za većinu mobilnih telefona, SIM kartica se nalazi ispod baterije. Kartica se stavlja u zaštitni nosač koji može i mora da se zaključa tako što se deo plastike pritisne prstom a zatim pomeri na levu stranu. Nosač ne deluje naročito izdržljivo a potrebno ga je jače pritisnuti tako da ceo mehanizam ne pretstavlja najpouzdanije rešenje. Srećom, SIM kartica se retko vadi tako da ovaj propust možemo da zanemarimo. Zanimlivo je da telefon normalno radi i bez ikakve SIM kartice kao Symbian uređaj, samo što je naravno onda nemoguće koristiti funkcije vezane za mobilnu mrežu. Za ovakav rad je čak izdvojen i poseban predefinisan profil. Sa gornje strane telefona se nalazi spikerfon, a sa donje okrugli konektor za standardan punjač, pored koga se nalazi Pop-Port koji se koristi za slušalice, povezivanje sa računarom i svim ostalim uređajima. Samim dizajnom Pop-Porta nismo zadovoljni, jer je nešto većih dimenzija, a kontakti na konektoru deluju pomalo osetljivo, kao i plastika kojom se konektor drži za port na telefonu. Samo uključivanje i isključivanje uređaja je pomalo teško, i nema nekog klika koji bi označavao da je konektor tačno legao, kao ni polugice koju biste pritisnuli kada želite da izvadite uređaj, tako da ste prinuđeni da čupate. Konkurencija ima bolja rešenja na ovom polju.
Hardver
Nokia nikada nije bila lider kada su ekrani mobilnih telefona u pitanju. Od kada su telefoni sa kolor ekranima počeli da se pojavljuju na tržištu, Sharp, Motorola i Samsung vode glavnu reč. Finci nisu kasnili u osvanju novog tržišta, ali su njihovi telefoni imali ekrane niže rezolucije ili manjeg kvaliteta, a samo manji deo modela je pratilo trendove koje su određivali drugi. Kako Nokia u zadnje vreme više ništa ne prepušta slučaju, u 6680 je ugradjen vrhunski TFT ekran rezolucije 176×208 piksela. Deklarisani broj boja je 262144, i prelazi između nijansi su savršeni. Vidljivost je solidna i kada je sunčano, a slika je oštra i jasno čitljiva, bez loših piksela. Proizvođač se na žalost u uputstvu ogradjuje od zamene ekrana, tvrdeći da su loši pikseli normalna pojava i da oni ne znače da je ekran neispravan. Iako primerak na testu nije imao tih problema, ne bismo voleli da kupimo nov telefon i dobijemo ekran sa mrtvim ili svetlim pikselima (ipak, u praksi se jako retko dešava da ekran mobilnog telefona, posebno renomiranih proizvođača , ima mrtve piksele, prim.ured.)
Za zvuk važi slična priča. Nokia je dugo vremena imala modele sa samo 4-kanalnom polifonijom, koja je bila i dosta tiha. Njeni bolji modeli su imali samo softverske mono mp3 plejere, dok je na primer Siemens jos pre nekoliko godina imao model SL45 sa savršenim hardverskim mp3 plejerom i odličnim stereo slušalicama, tako da je ta kombinacija po kvalitetu zvuka bila u klasi sa iRiver plejerima. Problem sa polifonijom je Nokia ipak blagovremeno rešila, tako da već neko vreme njeni modeli imaju kvalitetnu polifoniju i dovoljnu glasnoću. Model 6680 nije izuzetak tako da nemamo nikakvih zamerki.Ipak, kod 6680 polifonija je u drugom planu. Kada vas neko bude zvao, uživaćete u mp3 melodijama koje se čuju sa glasnog spikerfona. Verovatno ćete doći u situaciju i da smanjujete jačinu zvona ili da napravite novi profil (ili koristite neke od predefinisanih). Kada vas neko zove i telefon zvoni, desni taster ispod ekrana automatski menja funkciju u “silent” tako da odmah možete isključiti zvono. Spikerfon je tu naravno i iz drugog, važnijeg razloga. Imajući u vidu 3G telefoniju i video razgovor, dobar mikrofon i spikerfon su neophodne alatke da biste sagovornika mogli da čujete dok ga gledate na ekranu, a sve to dok vas snima ugrađena prednja kamera, ili dok sagovorniku pokazujete nešto što se nalazi ispred vas a snimate ga glavnom kamerom. Porebno je malo vežbe dok ne naučite kako da držite telefon da vas kamera stalno snima, jer sve vreme mora da bude uperena tačno u vaše lice.
Najlepša novost na polju zvuka je stereo mp3 plejer. Kao osnovno rešenje za reprodukciju Nokia nudi fabrički instaliran Real Player, naravno prilagođen Symbian operativnom sistemu. Prednost Symbiana je mogućnost korišćenja plejera drugih proizvođača, ali za sada ćemo se više zadržati na hardverskom delu. Muzika se pušta na spikerfonu, naravno u mono modu, i na slušalicama, u stereo modu. Kvalitet zvuka na spikerfonu je loš za slušanje, tačnije spikerfon nije predviđen da se na njemu sluša muzika, za tu svrhu služe slušalice. Spikerfon može da posluži na primer ako u nekom društvu hoćete da pustite neku pesmu, za tu svrhu zvuk je sasvim solidan, svi zvuci će se čuti jasno, naravno koliko to mali ugrađeni zvučnik dozvoljava. Interesantno bi bilo videti dodatak koji Samsung isporučuje uz određene modele svojih telefona, u pitanju je nešto bolji spoljnji zvučnik koji je moguće prikačiti kao dodatak na telefon. Ipak, kada je mp3 plejer u pitanju, glavna stvar je kvalitet muzike u slušalicama. Srednji i visoki tonovi se jasno čuju i dobro su izdefinisani, dok je bas nešto slabiji. Zvuk je nešto lošiji nego kada se na iRiverovom plejeru koriste iRiverove ili Sennheiser slušalice, ali na primer dosta bolji nego na slušalicama koji se dobijaju uz Creative plejere ili uređaje nekih drugih proizvođača. Međutim, za drugi plejer možete dokupiti neke standardne kvalitetne slušalice, i staviti ih u standardan konektor (odnosno malu bananicu) i tako dobiti odličan zvuk, dok ste kod 6680 ograničeni na vrlo dobre ali ne i vrhunske Nokia slušalice. Ove slušalice se standardno isporučuju i uz modele iz niže klase koji imaju radio aparat (6680, na žalost, nema) tako da je Finski proizvođač mogao uz ovaj telefon da isporuči bolje slušalice, uzevši u obzir cenu i klasu kojoj telefon pripada.Slušalice ili spikerfon su i dobar način da smanjite uticaj mikrotalasnog zračenja telefona na vaše telo, o tome treba voditi računa tokom dužih ili čestih razgovora. Zvanična SAR vrednost zračenja telefona iznosi 0.5 W/Kg , što je naravno u okviru međunarodno propisanih normi.
Zanimljivo je da telefon ima veoma dobar prijem signala, iako je antena integrisana. Unutrašnja antena polako postaje standard, i čini se da su proizvođači uspeli da kvalitet njenog signala dovedu na nivo spoljne antene. Telefon će se dobro snalaziti i na mestima sa slabijom pokrivenošću, tako da su inženjeri u Nokiji odradili svoj posao na nivou, vođeni dugogodišnjim iskustvom u proizvodnji mobilnih aparata.Baterija je litijum-jonska, kapaciteta 900 mAh. Po samom izgledu i zapremini deluje relativno malo, a čini nam se da ispod zadnjeg poklopca ima mesta za deblju bateriju, koju možete da kupite ukoliko vam obična ne bude dovoljna. Litijum-jonske baterije su standard, ne moraju se prazniti nego se mogu dopunjavati po želji. Bateriju je neophodno formirati prema uputstvu. Period na koji smo dobili telefon od uvoznika nam na žalost ne dozvoljava ozbiljno testiranje baterije, ali prema utiscima za vreme testiranja, kao i prema rečima stranih kolega i posetilaca našeg foruma, uz standardno korišćenje baterija bi trebala da izdrži 4 dana. Uz češće korišćenje kamere, blica, mp3 plejera i uz duže razgovore, baterija traje znatno kraće, ali očekujemo da drži oko 2 dana. Treba voditi računa o tome da uključena 3G i Bluetooth podrška troše dosta struje, tako da se njihovim isključivanjem kada se ne koriste ostvaruje znatna ušteda i produžava trajanje baterije. Takođe, poželjno je gasiti aplikacije koje se trenutno ne koriste kako ne bi bespotrebno radile u pozaditi i trošile sistemske resurse i struju.
Softver
O Symbian operativnom sistemu ne treba trošiti previše reči, radi se o dobro poznatom i proverenom operativnom sistemu. Iako se neki proizvođači opredeljuju za Windows Mobile, Nokia kao većinski vlasnik čvrsto stoji uz Symbian. Sam operativni sistem donekle podseća na klasičan softver mobilnih telefona, koji je vrlo lako proširiti dodatnim aplikacijama. Izbor raznog dodatnog softvera je stvarno veliki, a uz telefon već dolaze licencirani svi najznačajniji programi. S obzirom da je telefon originalan, operativni sistem je kompletno preveden na Srpski, izbor jezika se vrši u meniju sa podešavanjima (phone settings). Telefon je došao fabrički podešen na Engleski, i tako smo ga i testirali. Pri prvom uključivanju se podešava grad i vreme, a Beograd se nalazi na listi ponuđenih. Ovo je bitno zbog izbora vremenske zone, a u opcijama se može uključiti da telefon sam menja zimsko i letnje vreme.
Glavni ekran, pored osnovnih podataka, sada sadrži i 5 prečica za koje u Nokiji pretpostavljaju da su najznačajnije: Calendar, Messaging, Notes, Gallery i Printing Services. Levi i desni kontrolni taster su takođe prečice, za poruke i za kameru. Kameru je najlakše pokrenuti jednostavnim otvaranjem poklopca, posle čega se softver sam startuje. Imenik je podeljen na kontakte u telefonu, kontakte na SIM kartici i izbor grupa. Najjednostavnije je da sve kontakte iz kartice prebacite u telefon, jer uz svako ime možete upisivati podatke po želji, takodje i zbog jednostavne sinhronizacije sa računarom. Na žalost, pri kucanju nove poruke nije moguće birati broj sa SIM kartice, ograničeni ste samo na brojeve koji se nalaze u imeniku telefona. Sam imenik je vrlo pregledan, kao i aplikacija za pisanje i pregled poruka. T9 kucanje poruka je moguće, međutim još uvek ne postoji podrška za Srpski tako da ovu mogućnost verovatno nećete ni koristiti.
U meni se ulazi jednostavnim pritiskom na donje levo dugme na tastaturi. Brzina telefona za ove osnovne radnje nije baš pohvalna, standardni telefoni sa svojim fabričkim softverom su brži u kretanju kroz meni. Usporenje je retko i uglavnom se odnosi na učitavanje ikonica i spiska programa sa kartice. Na primer, kada prvi put posle dužeg vremena ulazite u meni, čekaćete oko pola sekunde ili nesto više, a kada se sve učita, kretanje će ići kao podmazano. Kalendar je veoma pregledan i koristan, kao i aplikacija “galerija”. Tu možete gledati slike, animacije, slušati mp3 muziku ili melodije. Pregled slika je jednostavan i brz, pritiskom na gore ili dole telefon prikazuje sledeću odnosno prethodnu sliku. Mp3 plejer je dosta pregledan ali je kreiranje plejliste malo komplikovano, a pesme nije moguće listati kao slike, nego je potrebno startovatni svaku posebno iz galerije. Utišavanje ili pojačavanje se vrši kursorima levo i desno, a postoje i jednostavne komande za brzo premotavanje napred ili nazad.
Aplikacija kamera se vrlo brzo startuje, gotovo trenutno, a sa kursorima se jednostavno vrši izbor da se snima slika ili animacija. Kvalitet se podešava u opcijama. Slikanje se vrši centralnim kružnim tasterom. Odziv kamere je odličan, posmatranje okoline radi izbora scene je vrlo tečno.
Od programa za rad sa slikama i animacijama vredi izdvojiti photo editor, koji omogućava laku primenu osnovnih operacija nad slikama. Možda obrada slika na mobilnom telefonu zvuči čudno, ali nekad je potrebno potamneti ili iseći sliku bez pomoći računara. Veoma korisna aplikacija je Movie koji uz pomoć gotovih algoritama od nekoliko vaših slika pravi veoma efektnu animaciju. Pravila za pravljenje filma je moguće i ručno podešavati.
Softver – nastavak
Podešavanje sata i alarma je standardno, kao i Wap browser. U Office folderu pored standardnih nalazimo i nekoliko zanimljivih programa, koji služe za pregled Word, Excel, PowerPoint i Adobe Acrobat fajlova.
S obzirom na mogućnosti telefona za povezivanje sa drugim uređajima, ne čudi činjenica da je ceo jedan folder odvojen za razne načine povezivanja. Podešavanja su uobičajena.Jedan folder je takođe izdvojen za lične aplikacije, među kojima su najzanimljivije Opera browser i dve igrice: za Nokiju klasični Snake i nekoliko vrsta pasijansa.
Teme se nalaze u meniju za podešavanje, i ovoga puta u telefonu dolaze nekoliko plavih tema koje veoma liče jedna na drugu, i jedna crna tema. Zanimljiv je i Application manager iz koga se vrši brisanje svih prisutnih programa, bilo da su osnovni ili naknadno instalirani. Osnovne programe koji se ne koriste je moguće obrisati, i tako uštedeti na memoriji za recimo dodatne mp3 pesme i slikanje kamerom. Naravno, mp3 fajlovi zauzimaju mnogo više prostora nego aplikacije ali svaka mogućnost uštede je korisna. File manager je jednostavan i pregledan, a sama organizacija podataka, to jest struktura foldera u memoriji i na kartici je intuitivna i praktična.
Kamera
U našem ranijem testu Nokije 6630 detaljno smo se pozabavili pitanjem ugrađene 1.3 megapiksel kamere, i sve što je u prethodnom tekstu rečeno, važi i ovde. Ova rezolucija polako postaje standard kada su mobilni telefoni u pitanju, a gromoglasno se najavljuju modeli od više megapiksela. Jedina novost vezana za ovu kameru je ugrađeni LED blic. On je relativno slab i upotrebljiv je na daljinama do pola metra. Slike u mraku su inače loše, tako da je blic koristan ukoliko želite da slikate lice neke osobe.
Kvalitet slika varira od dosta dobrog pri dnevnom svetlu, preko mutnog u makro modu, sve do veoma lošeg pri slabom svetlu ili digitalnom zumu. Naravno, nije baš ozbiljno porediti ovakav aparat sa pravim digitalnim fotoaparatima, jer su optika i senzor dosta umanjeni, a i zbog cene gotovog proizvoda potrebno je praviti određene kompromise. Slika sa Nokije 6680 rađena pri najboljim mogućim uslovima, je i dalje blago mutna, i boje nisu dovoljno zasićene. Ovakve slike su realno upotrebljive ako se razviju u foto radnji u formatu 13×9 cm.
Ako smo digitalne fotografije nazvali upotrebljivim, video zapis svakako ne zaslužuje taj naziv. Klipovi su veoma mutni i deluju niskokvalitetno, ali barem zauzimaju malo prostora u memoriji, često manje nego slika. Ostaje pitanje zašto se Nokia nije odlučila da ponudi mogućnost snimanja u nekom ozbiljnijem formatu, na primer Mpeg ili Mjpeg.
Primer video klipa snimljenog video kamerom
Za gledanje ovog videa, biće vam potreban Apple Quicktime ili neki kompatibilan codec. Prednja kamera je rezolucije 640×480, sa dosta lošim kvalitetom slike, ali ona je namenjena za video razgovore ili slikanje za MMS poruku, i te funkcije obavlja dobro.
Povezivanje sa računarom
Realizaciji povezivanja telefona 6680 možemo uputiti samo reči hvale. Osnovni program koji se koristi je Nokia PC Suite, prijatno dizajniran softver koji je veoma upotrebljiv. Instalacija je brza i jednostavna, a sam interfejs programa veoma intuitivan. Fajlovima na telefonu i kartici se pristupa iz Nokia Phone Browser-a, koji se upotrebljava identično kao Windows Explorer. Symbian aplikacije se instaliraju iz posebnog programa, isto važi i za kopiranje mp3 pesama. Bilo bi zanimljivo videti mogućnost da se MMC kartici pristupa kao USB flash disku, na žalost tako nešto nije predviđeno. PC Suite se ustvari sastoji od velikog broja manjih aplikacija-modula, a njihova lista se može videti na slici.
Iz nekog čudnog razloga softver nije hteo da prekopira .doc fajl sa računara, bilo na memoriju telefona, bilo na karticu. Ovo je veoma ozbiljan propust. Verzija PC Suite-a je bila 6.6, i najnovija je do dana pisanja ovog teksta.
Testovi
Za merenje performansi Nokije 6680 u multimediji i igrama, koristili smo JBenchmark, JBenchmark 2 i JBenchmark 3D.
Nokia 6680
Nokia 6630
Nokia 6600
Jbenchmark
Score
5181
6077.8
2261.6
Text
1422
1658.8
538.4
2D Shapes
1233
1466
535
3D Shapes
632
788
339.8
Fill Rate
483
508.8
229.2
Animation
1411
1656.2
619.2
Jbenchmark2
Score
154
187.8
83.2
Image Manipulation
324
353.4
164.6
Text
942
1007.4
324.2
Sprites
72
80.8
32.2
3D Transform
108
107.4
45
User Interface
36
75.2
50.8
JBenchmark3D
High Quality
180
182
n/a
Low Quality
282
289.6
n/a
Triangles PS
43009
45648.6
n/a
Ktexels PS
1987
2354.2
n/a
Zanimljivo je da je 6680 u konstantnom zaostatku u odnosu na 6630. Razlika se kreće od 0 do skoro 20 procenata. Slična zapažanja su imale i strane kolege. Ako malo pažljivije pogledamo rezultate, videćemo da razlike gotovo nema u testovima koji se oslanjaju na matematiku odnosno procesor, a razlika je najveća u testovima koji se odnose na fill rate i iscrtavanje velikog broja objekata po ekranu. Ne zaboravimo da Nokia 6680 ima 18-bitnu paletu (256k boja) a 6630 16-bitnu (64k boja). Vrlo je verovatno da 6680 u video memoriju mora da šalje 24-bitne podatke, jer se u memoriju standardno upisuju 8-bitni podaci (jedan bajt), tako da su za smeštanje 18-bitnog podatka potrebna 3 bajta u memoriji. U ovoj činjenici leži objašnjenje zašto je 6680 sporiji kada nešto treba iscrtati na ekranu. Naravno, više boja znače i kvalitetniju sliku.
Utisci
Situacija na tržištu pametnih mobilnih telefona je veoma zanimljiva, jer su filozofije različitih proizvozvođača veoma drugačije, tako možete da birate između veličine telefona, kvaliteta ekrana, mogucnosti povezivanja, trajanja baterije i mogućnosti proširivanja softvera. Evidentno je da su drugi proizvođači ostvarili znatne uspehe u prodaji, i time naterali Nokiju da pri dizajnu svojih telefona obrati pažnju na svaki mogući detalj. Kao posledica te pedantnosti, ispred nas se nalazi Nokija 6680. Za telefon imamo uglavnom samo reči hvale, a evo i onoga što bismo zamerili: relativno velike dimenzije, ekran bi mogao da bude nešto veće rezolucije (na primer 240×320) i osetljiv na dodir, slušalice su trebale da budu kvalitetnije, ne postoji podrška za radio, softver bi mogao da bude malo brži. Na određene sitnije nedostatke smo se osvrnuli u tekstu, ali oni stvarno nisu od presudnog značaja. Takođe, možda je vreme za neke radkalnije izmene po pitanju kapaciteta baterije. Baterija je relativno malih dimenzija u odnosu na telefon, tako da mesta za poboljšanje sigurno ima. Nokija je uvek bila vodeći proizvođač kada je trajanje baterije u pitanju, i ovoga puta smo zadovoljni sa tim, ali smatramo da klasa smartphone uređaja generalno zaslužuje vise pažnje vezane za bateriju.
Od pozitivnih strana bismo svakako izdvojili potpuno upotrebljiv mp3 plejer, podršku za 3G mreže, kvalitetnu izradu, relativno dobar dizajn, kao i čitav niz ranije spomenutih dizajnerskih i hardverskih rešenja (na primer, senzor koji meri svetlost okoline i sam određuje osvetljenje ekrana i tastature, zatim dobar spikerfon itd.). Upotrebljivost softvera je odlična, a interfejs je pregledan i intuitivan. Veoma pohvalno je i to što za Symbian postoji veliki broj aplikacija, pa ćete upotrebljivost telefona podići na viši nivo.
Ovoga puta priznanja našeg sajta su izostala, pre svega zbog spomenutih mana, ali i relativno visoke cene. Naravno, mane su mnogo manje značajne od prednosti koje smo naveli, tako da za 6680 ide topla preporuka, naravno ukoliko vam cena nije problem. Ako Nokia nastavi sa unapređenjima kako je počela, u budućnosti joj se smeše neke od priznanja Bench-Market sajta.
Telefon na test ustupio CT Retail, member of ComTrade Group
Kontakt telefon: 011/2015-575
