Nokia N70

Nikola Kojić

Nokia N70

Svedoci smo svakodnevnog porasta broja zadovoljnih Symbian korisnika, a kao glavni krivac nameće se Nokia sa svojom 66xx serijom. Ono na čemu u Nokiji insistiraju je konstantno unapređivanje, pa se tako na nasem testu kao nezvanični naslednik modela 6680 našao jedan telefon iz nove N serije – Nokia N70. Prvo što upada u oči je promena dizajna, ali N70 takođe odlikuju poboljšana kamera i prisustvo FM prijemnika.

Na žalost, novi model i dalje ostavlja mesta za mnoga poboljšanja. Nokiji 6680 smo zamerili na velikim dimenzijama, sporom softveru i bateriji koja je mogla da bude malo većeg kapaciteta. Problem baterije je ograničenje današnje tehnologije i u budućnosti mozemo očekivati češću upotrebu baterija sa gorivnim ćelijama. Dimenzije možda nisu od presudnog značaja, ali većina korisnika ceni telefone nešto skromnije veličine. Na krupniji telefon je bar moguće staviti komforniju tastaturu i ekran nešto većih dimenzija. Kažemo dimenzija zato što Nokia N70 poseduje ekran standardne rezolucije 176×208 sa paletom od 256 hiljada boja. Brzina softvera ostaje glavni problem Nokijinih Symbian telefona. Problem je mogao biti delimično rešen upotrebom boljeg hardvera ali to bi povećalo cenu proizvoda i potrošnju energije. Mnogo praktičnije bi bilo napisati optimizovaniji softver, ali izmene u novom Symbian operativnom sistemu su uglavnom kozmetičke prirode. Ipak, korisnici koji kupuju N70 znaju zbog čega su se odlučili baš za Symbian platformu, i spremni su na kompromis da bi uživali u smartphone mogućnostima.

Iako podseća na klasičan telefon, Nokia N70 je projektovana tako da potpuno zameni prenosne muzičke plejere. Pored standardno kvalitetnog mp3 plejera tu je i FM tjuner, a sve je propraćeno redizajniranim slušalicama koje se u praksi ponašaju kao slušalice koje se isporučuju uz Nokiju N90. Mnogi proizvođači se odlučuju da pojedine modele specijalizuju za slušanje muzike, i biće interesantno posle nekog vremena videti u kojoj su meri korisnici prihvatili ovakve telefone, da li su zadovoljni ovim rešenjem i koliko ih stvarno koriste da bi slušali muziku.

Specifikacija

Ako bacimo pogled na tabelu sa specifikacijama, prijatno iznenađenje predstavlja dodatna količina memorije – ukupno 35 MB u telefonu. Procesor je ostao isti kao i kod 6630, 6680 i N90, u pitanju je 32-bitni ARM-9 baziran procesor na solidnih 220 MHz.

Mreža

UMTS / GSM 900 / GSM 1800 / GSM 1900

Dimenzije

108.8 x 53 x 21.8 mm

Težina

126 grama

Ekran

TFT, 256K, 176×208 piksela

Melodije

Polifone, Monofone, MP3

Vibracija

Da

Imenik

Napredan

Log Poziva

Da

Memorijska kartica

RS-DV-MMC, 64MB

Unutrašnja memorija

35MB deljeno

Operativni sistem

Symbian OS 8.1a, Series 60

GPRS

Klasa 10

Brzina podataka

236.8 kbps (EDGE)

Poruke

SMS, MMS, email, instant poruke

Sat

Da

Alarm

Da

Infracrveni port

Ne

Glavna kamera

2 MP, 1600×1200, video

Blic

Da, LED

Pomoćna kamera

VGA kamera, za video pozive

Bluetooth

Da

Push To Talk

Da

EDGE

Da

Java

MIDP 2.0

MP3 plejer

Da, MP3, AAC, MPEG4

Internet browser

Da, HTML, xHTML, pdf

WAP

WAP 2.0

T9

Da, nema podrške za Srpski

Glasovne komande

Da

Slušalice

Da, stereo sa mikrofonom

Portovi

Punjač, Pop-Port

Baterija

Li-Ion, 900 mAh (BL-5C)

Pakovanje

Za razliku od Nokije N90, naš telefon sa testa dolazi u klasičnom pakovanju bez providnih delova. Kutija najviše podseća na onu u kojoj se isporučuje 6680. Unutra se nalazi zaista sve što je potrebno: telefon, punjač, USB kabel, slušalice (handsfree), baterija, RS MMC kartica od 64 MB i naravno orininalna uputstva i CD sa PC softverom. Pošto punjač ima konektor novog tipa koji se ugrađuje u N seriju i karakterišu ga male dimenzije, u pakovanju se nalazi i mali kabel – adapter pomoću koga N70 možemo puniti i uz pomoć nekog starijeg Nokia punjača ukoliko se za tim ukaže potreba.

Zanimljivo je da su slušalice potpuno redizajnirane, pretežno bele boje i pomalo retro dizajna sa ivicama koje nisu zaobljene (naravno, nisu oštre već je to samo dizajnerski detalj). O obliku ne treba previše raspravljati, ali izbor bele boje pomalo čudi jer je telefon srebrno – crn. U tom slučaju, ukoliko ne nosite belu odeću izgledaće kao da ste slušalice pozajmili sa nekog drugog uređaja (iPod-a na primer). Ono što je najvažnije je da je kabel spolja ojačan platnom, što pored prijatnijeg izgleda može mnogo da utiče i na trajnost slušalica. Kod većine baš kabel prvi strada zbog savijanja, koje je u slučaju novih Nokia slušalica veoma ublaženo.

RS MMC (Reduced Size MultiMedia Card) kartica ima sopstvenu zaštitnu kutiju, u kojoj se pored kartice nalazi mali adapter sa kojim se RS MMC pretvara u MMC karticu standardne veličine, tako da može da se koristi u običnim čitačima.

Dizajn

Setimo se vremena kada je Nokia bila veoma dominantna na tržištu, tako da su njeni dizajneri imali mogućnost da eksperimentišu i ponude krajnjim kupcima veliku paletu raznolikih modela. Kako je konkurencija jačala, u Nokiji više nisu imali dovoljno sredstava da rizikuju sa tastaturama čudnog oblika. Iako su 6600, 6630 i 6680 zadržali prepoznatljive Nokia linije, za novu N seriju možemo da kažemo da predstavlja revoluciju u dizajnu Nokijinih telefona. N i E serije su pokušaj da se dizajn prilagodi što širem krugu korisnika, i mislimo da je Nokia u tome uspela u velikoj meri. Dok su stare serije zanemarivale kvalitet i upotrebljivost kućišta na račun izgleda, kod novih serija ideja vodilja dizajnera je lakoća korišćenja praćena hromiranim detaljima i kvalitetnom plastikom.

Dimenzije Nokije N70 su gotovo identične dimenzijama 6680 – novi telefon je malo uži i kraći, ali takođe i deblji. Težina je smanjena za nekoliko grama što se u praksi ne primećuje. Zanimljivo je da N70 deluje kao manji telefon od 6680 (osim naravno ako stoje jedan pored drugog pa možete direktno da uporedite) što je sigurno posledica dobrog dizajna. Elementi na prednjoj masci su ostali u gotovo istom rasporedu, pre svega svetlosni senzor u gornjem levom i pomoćna kamera u gornjem desnom uglu. Senzor konstantno meri osvetljenje u prostoriji (ili na otvorenom) i prema tome prilagođava osvetljenje ekrana i tastature. Ako je svetlost jaka, svetla tastature će se ugasiti, a ekran pojačati kako biste i po danu jasno videli šta piše na ekranu. Kada je mrak, osvetljenje tastature se upali, a ekran se podesi na umerenu vrednost. Na ovaj način se izbegava blještanje ekrana noću koje može da šteti očima. Pomoćna kamera služi za video razgovore, a ugradnja dve kamere je već standardno rešenje na koje nemamo zamerki. Ispod senzora i pomoćne kamere nalazi se veliki TFT ekran rezolucije 176×208 koji može da prikaže 262144 različite boje. Slika je oštra a boje su jasne, sve u svemu ekran je veoma kvalitetan. Problemi nastaju pri sunčanom vremenu jer osvetljenje ekrana ne može da se meri sa sunčevim osvetljenjem, ali ekran je i dalje vidljiv. Ovo je ograničenje same TFT tehnologije i ne utiče na konačnu ocenu kvaliteta ekrana.

Između ekrana i tastature je možda ostavljeno previše prostora, a tastatura je nešto sitnija nego što je bila u slučaju telefona 6680. Ovo se na sreću ne primećuje u realnom radu, jer je osećaj pri korišćenju tastera odličan. Veoma je lako pritisnuti ih, ali je otpor dobro odmeren da se tasteri ne pritiskaju slučajno, i znaćete tačno kada je taster pritisnut bez potrebe da gledate u ekran. Inaće tastatura je hromirana, a osvetljenje je plavo. Dodat je i jedan novi taster, koji ima ulogu shortcut menija.

Najveću promenu je doživeo navigacioni taster, koji sada veoma podseća na rešenja koje primenjuje Samsung. Reč je o jednom “obruču” koga je moguće pritisnuti na 4 strane i u praksi se ponaša slično kao 4 odvojena tastera. U njegovoj sredini se nalazi potpuno nezavisan centralni taster. Ovo je veoma dobro rešenje jer je udobnije od jednog velikog navigacionog tastera kao kod 6680 odnosno mnogo udobnije od džojstika kod SE K750i telefona. U praksi se retko dešava da na N70 slučajno pritisnete pogrešan kursor, što je ranije bio čest slučaj. Ceo navigacioni deo je ipak mogao biti veći, čime bi još malo dobio na udobnosti.

Dizajn, nastavak

Stranice telefona su pretrpele najveću izmenu: možda smo očekivali razne pomoćne tastere, ali od toga nema ništa. Leva strana je potpuno prazna, a sa desne se nalaze poklopac za RS MMC karticu i malo hromirano dugme koje služi za fotografisanje kada se telefon nalazi u horizontalnom položaju. Kako N70 treba da bude zamena za muzički plejer, očekivali smo standardne tastere za kontrolu multimedije na jednoj strani. Tu su se mogli naći tasteri za puštanje i zaustavljanje muzike, tasteri za prethodnu/sledeću pesmu/stanicu i tasteri za kontrolu jačine zvuka. Na žalost, ništa od toga nije prisutno na N70, tako da ukoliko vam zatreba neka od navedenih komandi telefon morate izvaditi iz džepa i ponovo otvoriti softverski plejer koji je do tada radio u pozadini.

Do prvog razočaranja izradom dolazimo kada pogledamo poklopac za RS MMC karticu, koji se nalazi na sredini desne strane telefona. Nokia 6680 kao i N90 imale su kvalitetan poklopac sa šarkom, međutim N70 poseduje vratanca koja se za telefon drže komadom savitljive plastike, i postoji realna opasnost da se ova plastika polomi ili iščupa. Vratanca je moguće otvoriti noktom, a kada se zatvore stoje relativno čvrsto. Na sreću, mehanizam za ubacivanje kartice koji se nalazi ispod je oproban i pouzdan, i zasniva se na standardnom rešenju da kartica po pravilnom ulasku klikne, a na ponovni pritisak se oslobađa.

Sa zadnje strane telefona nas čeka drugo i na sreću poslednje razočaranje. Reč je o poklopcu od plastike koji štiti kameru, i zauzima veći deo zadnje površine telefona. Pomenuti poklopac nije urađen dovoljno kvalitetno, i kvalitet njegove plastike vidno zaostaje za plastikom ostatka telefona. Kada se poklopac pritisne, čuje se neprijatno škripanje, a deluje kao da bi mogao da odpadne ako vam telefon ispadne. Preostali deo zadnje površine je izrađen od izuzetno kvalitetne crne plastike koja ne škripi ni najmanje pri pritisku. Ipak, poklopac za kameru je generalno dobra ideja, jer se sočivo lako zaprlja. Kod većine telefona kamera je nezaštićena, a korisnici koji su u žurbi često slučajno hvataju telefon tako da se sočivo pre ili kasnije zamaže prstima, pa ga je neophodno čistiti da bi postigao željeni nivo kvaliteta fotografije. Svi znamo da je čišćenje sočiva pipav posao, i poželjno ga je izbeći. Na žalost, poklopac ne stoji čvrsto na mestu, pa se dešava da ga slučajno pomerate dok držite telefon.

Pri dnu zadnje strane telefona nalazi se dugme koje je potrebno pritisnuti i povući deo maske na dole da bi se otvorilo ležište za bateriju. Ispod baterije nalazi se ležište za SIM karticu, koje poseduje limeni poklopac i vrlo se lako koristi. Veoma dobro rešenje, jer se kartica lako stavlja a poklopac je čvrsto drži na mestu. Po ugledu na prethodnike, N70 može da se koristi i bez SIM kartice kao Symbian uređaj, i za to je čak izdvojen poseban profil “offline”. Naravno, u tom slučaju nije moguće koristiti usluge GSM mreže.

Na gornjoj strani telefona nalaze se spikerfon i taster za paljenje i gašenje telefona, a sa donje mali okrugli konektor za standardan punjač, pored koga se nalazi Pop-Port koji se koristi za slušalice, povezivanje sa računarom i svim ostalim uređajima. Samim dizajnom Pop-Porta nismo zadovoljni, jer je nešto većih dimenzija, a kontakti na konektoru deluju pomalo osetljivo, kao i plastika kojom se konektor drži za port na telefonu. Uključivanje i isključivanje uređaja je pomalo teško, i nema nekog klika koji bi označavao da je konektor tačno legao, kao ni polugice koju biste pritisnuli kada želite da izvadite uređaj, tako da ste prinuđeni da čupate.

Hardver

Iako su Nokijini inženjeri dugo vremena insistirali na rezoluciji ekrana od 176×208 piksela, prijatno iznenađenje u prethodnim testovima nam je priredila Nokia N90 sa ekranom koji ima četiri puta više tačaka: njegova rezolucija je 352×416 piskela. Slika je fantastično jasna, na žalost takav ekran nije osobina cele N serije. Ovoga puta ponovo nas je dočekao stari ekran, iako je kao softver upotrebljen novi Symbian koji ima podršku i za veće rezolucije. Sve u svemu ne možemo biti nezadovoljni ni ekranom ugrađenim u N70, jer osim rezolucije nismo u stanju da mu nađemo neku drugu manu.

Kada je zvuk u pitanju, stvari stoje potpuno drugačije. Poboljšana zvučna platforma je osobina cele N serije, tako da N70 poseduje sve dobre osobine Nokije N90. Ugrađeni spikerfon je solidne jačine i nećete imati problema da ga čujete. Na većini mobilnih telefona je i dalje preporučljivo jačinu zvona držati podešenu na maksimum, dok na novim Nokijama zvono možete i da smanjite, naravno ukoliko niste na nekom bučnom mestu. Izbor polifonih melodija nije naročito velik, ali to i nije previše bitno jer će većina korisnika kao zvono staviti neku mp3 melodiju. Vibracija je prosečne jačine i nije problem osetiti je ako vam je telefon u džepu. Kod telefona koji pordržavaju video razgovor, kao što je to slučaj sa N70, neophodna je mogućnost prebacivanja razgovora na spikerfon da biste mogli da čujete sagovornika dok ga gledate na ekranu.

Već smo spomenuli da N70 poseduje redizajnirane slušalice, a sada ćemo videti kako se one ponašaju u realnom radu. Kvalitet zvuka je vrlo sličan zvuku koje daju slušalice od Nokije N90. To u praksi znači da se srednji, visoki i niski tonovi čuju veoma dobro i precizno i međusobno su dobro usaglašeni. Kada se zvuk pojača slušalice su vrlo glasne, a na poslednjem stupnju dolazi do malog izobličenja visokih tonova, što nije velika mana jer se najglasniji podeok ipak retko koristi. Jačina zvuka na poslednjem podeoku je više nego dovoljna za svakodnevno slušanje, a doktori vam verovatno ne bi preporučili da ga stalno koristite. Kvalitet zvuka na Nokia N90 mp3 plejeru i slušalicama bi se mogao uporediti sa Creative ili iRiver mp3 plejerima sa Sennheiser MX400 slušalicama, ili sa Siemens SL45 telefonom i njegovim slušalicama. Nove Nokia slušalice imaju ugrađen mikrofon i koriste se kao handsfree. Kada primite poziv ili poruku, muzika se pauzira i u slušalicama se čuje zvono telefona, a razgovor započinje pritiskom na taster koji se nalazi na delu kabela slušalica gde se nalazi i mikrofon, ili pritiskom na odgovarajući taster na telefonu.

Najzanimljivija novost na polju zvuka je ugrađeni FM tjuner. Na starijim Nokijinim modelima radio je bio sasvim standardna pojava, međutim od njegovog pristustva se odustalo na Symbian modelima. Po prvi put smo u prilici da na smartphone Nokiji vidimo stereo mp3 plejer i FM tjuner. Na žalost, FM podrška nije baš najkvalitetnije odrađena, jer se na većini stanica često čuje povremeno krčanje. Iako je automatsko traženje dobro realizovano, prisustvo krčanja znatno smanjuje upotrebljivost telefona za slušanje radio stanica. Takođe, nije podržan ni RDS standard koji omogućuje stanicama da pred zvuka emituju i kratke tekstualne poruke. Radio je nemoguće slušati bez slušalica koje se ponašaju kao antena.

Uz telefon se isporučuje i RS MMC memorijska kartica, koja mora biti Dual Voltage tipa. Proizvođači polako usvajaju naziv MMC Mobile za ovakve kartice, što je dobro jer je teže pomešati različite kartice prilikom kupovine. S obzirom da je isporučena kartica kapaciteta 64 MB, ukoliko želite da na pravi način iskoristite ugrađeni mp3 plejer vredi razmisliti o kartici većeg kapaciteta. Cena MMC Mobile kartica se stabilizovala i na našem tržištu, pa više nije problem pronaći odgovarajuću.

Iako je antena integrisana u telefon, sa prijemom generalno nismo imali nikakvih problema. Odličan prijem je veoma bitna stvar i Finci se veoma trude da njihovi telefoni budu besprekorni po tom pitanju. SAR vrednost mikrotalasnog zračenja telefona iznosi 0.5 W/Kg , što je već standardno za Nokije iz ove klase. Nismo sigurni da li su predajnici u Nokia telefonima isti, u svakom slučaju mikrotalasno zračenje je tema koju proizvođači mobilnih telefona izbegavaju koliko je god to moguće. Da biste smanjili štetan uticaj na svoje telo, preporučljivo je koristiti spikerfon ili handsfree za vreme razgovora, odnosno držati telefon dalje od tela ukoliko koristite wap ili internet. Kada predajnik telefona ne radi, nema opasnosti tako da čim ga ne koristite, telefon bez bojazni možete držati u džepu.

Baterija je litijum-jonska, kapaciteta 900 mAh. Po samom izgledu i zapremini deluje relativno malo, a čini nam se da ispod zadnjeg poklopca ima mesta za deblju bateriju. Litijum-jonske baterije su standard, ne moraju se prazniti nego se mogu dopunjavati po želji. Bateriju je neophodno formirati prema uputstvu. Period na koji smo dobili telefon od uvoznika nam na žalost ne dozvoljava ozbiljno testiranje baterije, ali prema utiscima za vreme testiranja, kao i prema rečima stranih kolega, uz standardno korišćenje baterija traje oko 3 dana. Uz češće korišćenje kamere, blica, mp3 plejera, radija i uz duže razgovore, baterija traje znatno kraće, ali očekujemo da drži dan ipo do dva dana. Treba voditi računa o tome da uključena 3G i Bluetooth podrška troše dosta struje, tako da se njihovim isključivanjem kada se ne koriste ostvaruje znatna ušteda i produžava trajanje baterije. Takođe, poželjno je gasiti aplikacije koje se trenutno ne koriste kako ne bi bespotrebno radile u pozaditi i trošile sistemske resurse i struju. Da bi se baterija napunila potrebno je da telefon bude oko 2 sata priključen na punjač.

Softver

Za razliku od N90, Nokia N70 poseduje noviji 8.1a Symbian operativni sistem. U pitanju su uglavnom sitnije dorade i redizajnirane ikone. Grafički, sofver veoma podseća na softver Nokije N90, samo što je kompletna grafika skalirana za manju rezoluciju. Sitnije dizajnerske greške su ispravljene, pa sada celokupno okruženje deluje kompletno i uredno. Grafički dizajneri u Nokiji su stvarno odradili dobar posao. Sličnu temu koristi i Nokia 6230i, tako da ovo nije karakteristika samo Symbian modela.
 

Sam operativni sistem donekle podseća na klasičan softver mobilnih telefona, koji je vrlo lako proširiti dodatnim aplikacijama. Izbor raznog dodatnog softvera je stvarno veliki, a uz telefon već dolaze licencirani svi najznačajniji programi. S obzirom da je uređaj originalan, operativni sistem je kompletno preveden na Srpski, izbor jezika se vrši u meniju sa podešavanjima (phone settings). Telefon je došao fabrički podešen na Engleski, i tako smo ga i testirali. Pri prvom uključivanju se podešava grad i vreme, a Beograd se nalazi na listi ponuđenih. Ovo je bitno zbog izbora vremenske zone, a u opcijama se može uključiti da telefon sam menja zimsko i letnje vreme.
 

Detaljan opis softvera možete pročitati u testu Nokia 6680 telefona, a mi ćemo ovoga puta više prostora odvojiti za screenshotove kako bi grafičke promene došle do izražaja. Kao novost vredi izdvojiti program za slušanje radija, koji baš nije oduševio dizajnom i opcijama. Tu je i nova verzija zmije, koja se ovoga puta preselila u pravo 3D okruženje. Nokia je konačno na pravi način demonstrirala snagu procesora u mobilnom telefonu, ali za tim nije ni bilo potrebe jer je izbor 3D igara za Symbian odličan. Ipak, ceo Symbian sistem je generalno jedno relativno sporo rešenje: odziv telefona na veliki broj komandi je dosta spor, što ume da iritira.

Kamera
 

Šta očekivati od kamere na mobilnom telefonu koja slika u rezoluciji 1600×1200 (1.92 megapiksela) ali nema autofokus mehanizam? Pre svega ne treba očekivati dobre rezultate u makro modu, a ako uzmemo u obzir da je LED blic isti kao na Nokiji 6680 ne treba očekivati ni dobre noćne slike.   Ipak, testiranju kamere smo prišli bez nekih predrasuda, a rezultati su bili relativno očekivani.

Kada su fotografije u pitanju, treba pohvaliti slike pri dnevnom svetlu. Iako poneka slika ispadne mutna, u globalu se dobijaju upotrebljive slike visoke rezolucije, koje se mogu štampati u foto radnji u manjim formatima. Međutim, kamera se ne snalazi dobro ako na jednom delu slike imamo prejako svetlo, pa može da dođe do zamućenja dela koji je jače osvetljen. Noćni snimci su na nivou snimaka sa 6680, što znaći da je pri neonskom svetlu moguće dobiti solidne fotografije. Blic je gotovo potpuno zakazao, i upotrebljiv je na daljinama do pola metra, to jest ako želite da slikate nečiji portret. Makro mod je dosta mutan, jer ne postoji mehanizam koji bi fokusirao sočivo na tako malo rastojanje. Naravno makro mod kao setovanje ni ne postoji, već tako nazivamo slikanje objekata iz blizine.

Moguće je podesiti predefinisanu scenu, korišćenje blica, balans belog, tonove boja i naravno kvalitet slike. Slike maksimalnog kvaliteta zauzimaju od 250 do 500 KB svaka. Na kraju možemo reći da je 2 megapiksela više marketinški trik nego realna dobit. Slike su po kvalitetu nešto bolje od slika sa 6680 zbog veće rezolucije, ali su lošije od slika koje pravi N90 i dosta lošije od slika sa Sony Ericsson K750i telefona. Video mod je solidan, rezolucija je 352×288 piksela, a snima se 15 frejmova u sekundi. Rezultat je isti kao kod Nokije N90, i video je sasvim upotrebljiv. Šteta je samo što se koristi mp4 format, a najbolje je gledati ga iz Nokia PC Suite softvera.

Galerija

Dnevno snimanje

Digitalni zoom
 

Primena LED “blic” lampe
 

Noćno snimanje
 

Makro mod
 

Povezivanje sa računarom

Nokia N70 se sa računarom najlakše povezuje uz pomoć USB kabela koji dolazi u pakovanju, ali je moguće koristiti i Bluetooth vezu.   Za komunikaciju sa telefonom se koristi Nokia PC Suite, veoma jednostavan ali upotrebljiv program. Ceo PC Suite se sastoji iz manjih modula, pomoću kojih je moguće obaviti sve potrebne radnje. Kartica i memorija telefona se pretražuju pomoću File Managera, programa koji jako liči na Windows Explorer. Bilo bi lepo videti mogućnost da se MMC kartici pristupa kao USB flash disku, na žalost tako nešto nije predviđeno. PC Suite je standardan za sve Nokia telefone platforme 60, tako da po tom pitanju nisu vršene nikakve izmene, a mi bismo pohvalili softver kao praktičan i brz. Njegova jedina mana je što je program nemoguće ugasiti (bez ručnog gašenja procesa) već stalno mora biti prisutan u system tray-u.

Testovi

Da bismo izmerili performanse Nokije N70 u multimediji i igrama, koristili smo JBenchmark, JBenchmark 2, JBenchmark 3D i SPMark04 3D. JBenchmark je java aplikacija, a SPMark04 je Symbian program.

Rezultati testova jasno govore da je N70 u malom ali konstantnom zaostatku za Nokijom 6680. Dva pomenuta telefona poseduju isti procesor (ARM 220 MHz) i isti ekran, tako da ovaj zaostatak možemo pripisati Symbian operativnom sistemu. Umesto da optimizacija učini svoje da rezultati budu bolji, sistem je samo dodatno opterećen. Čak ni povećana količina memorije nije pomogla, ali verujemo da će se posledice veće količine memorije osetiti kod velikih aplikacija ili listanja dugačkih dokumenata.

Utisci

Pažljivom oku nije promakla činjenica da u celom testu nismo preterano hvalili N70. Ipak, mnogo korisnika će staviti ovaj model na svoju listu želja. Kupci ovog telefona će biti ljudi koji žele najbolji smartphone na tržištu, a ne žele da koriste Windows Mobile koji favorizuje Motorola, ne sviđa im se Sony Ericsson-ovo viđenje smartphone telefona, i ne uzimaju u razmatranje Palmovu ili Samsungovu kombinaciju mobilnog telefona i PDA uređaja. Za N70 takođe možemo reći da nema ni jednu ozbiljnu manu, mada smo mu zamerili na kvalitetu izrade pojedinih delova, nedovoljno pouzdanom prijemu radio stanica, lošem blicu i nedostatku autofokusa, kao i na relativno sporom softveru. Ipak, sve ove mane su imali i njegovi prethodnici, a mnoge stvari su poboljšane. Dobrih osobina je zaista mnogo: prijatan dizajn, kvalitetna tastatura, odlične slušalice, podrška za 3G mreže i video razgovore, dobar spikerfon, svetlosni senzor, a tu su i sve prednosti koje Symbian pruža.

Ako N70 uporedimo sa konkurencijom, stvari ne stoje baš tako sjajno. Postoje telefoni kvalitetnije izrade, boljih tehničkih mogućnosti, ekrana veće rezolucije, bržeg softvera, manjih dimenzija, manje cene… Ni jedan od konkurentskih telefona ne kombinuje sve navedeno, i izbor je uvek težak. Najveća prednost Nokije N70 i dalje je upotreba Symbiana, i veliki deo korisnika će ceniti baš to. Za N70 se u ovom trenutku nikako ne može reći da je jeftin i da predstavlja best-buy, ali će vremenom stvari doći na svoje mesto.

Telefon na test ustupio CT Retail, member of ComTrade Group
Kontakt telefon: 011/2015-575