Filip Topuzović
Nokia N9
Priča koja stoji iza modela N9 je izuzetno čudna, neretko vrlo komplikovana i gotovo emotivna. Zadnjih nekoliko godina smo bili svedoci pada popularnosti Nokia telefona sa Symbian operativnim sistemom, najviše zbog izuzetne popularnosti iPhone-a i mnoštva modela sa Android operativnim sistemom. Nokia je mučila veliku muku pokušavajući da Symbian prilagodi ekranima osetljivim na dodir i novim zahtevima i očekivanjima koji su se postavljali pred moderne telefone.
Sa najnovijim verzijama Symbian OS-a po imenu Anna i Belle donekle je u tome i uspela, ali korisničko iskustvo (a i sam hardver) nikada nisu u potpunosti uspeli da dosegnu nivo koji je postavila konkurencija. Tržišni udeo je nastavio da opada, i Nokia nije imala izbora nego da se reši legacy lanaca Symbian-a i usvoji nov, svež operativni sistem, pun potencijala za razvoj budućih uređaja.
Početak velikih promena i nagoveštaj nekog novog doba za Nokia-u je počeo u septembru 2010. godine, kada je na čelo kompanije došao Stephen Elop, prethodno vođa poslovnog odeljenja Microsoft-a. Na iznenađenje mnogih, u februaru 2011. godine Nokia je objavila partnerstvo sa kompanijom Microsoft i najavila da će se ubuduće ekskluzivno fokusirati na razvoj pametnih telefona baziranih na Windows Phone 7 operativnom sistemu.
Ta odluka je dočekana na nož, kako od medija, tako i od javnosti, jer su mnogi ovo partnerstvo videli gotovo kao prodaju Nokia-e Microsoft-u. Usledili su čak i protesti zaposlenih, brojni otkazi i pad cene akcija na berzi. No, to je tema za neki drugi članak, šta je učinjeno učinjeno je, i Nokia u svoju budućnost definitivno gleda kroz prozor (Windows).
Mnogo pre nego što je Elop došao u Nokia-u i pre nego što je kompanija počela da druguje sa Microsoft-om, planirana je dugoročna zamena za Symbian. U pitanju je bio operativni sistem pod nazivom Maemo, i ukoliko ste fan Nokia-e odmah ćete se setiti modela N900, predstavljenog krajem 2009. godine.
Maemo operativni sistem je baziran na Debian Linux-u, i bez obzira što model N900 nikada nije doživeo tržišni uspeh, zbog izuzetno fleksibilnog i otvorenog operativnog sistema i dan danas je popularan u jednom uskom krugu developer-a i entuzijasta kao jedan od naj-hakerski orijentisanih gadget-a. Maemo se vremenom sjedinio sa Mobilin projektom kompanije Intel i nastao je operativni sistem MeeGo koji je trebalo da bude osnova post-Symbian Nokia pametnih telefona. Međutim, u međuvremenu se desilo partnerstvo sa Microsoft-om, Nokia je i zvanično odustala od daljeg razvoja MeeGo-a, i prvi, a verovatno i jedini model telefona iz kompanije Nokia koji je plasiran na tržište, a koristi MeeGo OS postala je upravo Nokia N9.
Na Benchmark forumu prozvan “mrtvorođenče”, model N9 je telefon koji odaje počast svima koji su radili na MeeGo projektu i više je tržišni eksperiment nego ozbiljan model na koji Nokia računa da se proda u velikom broju primeraka. Bez obzira na to, Nokia N9 će igrati ulogu vodećeg modela u ponudi dok se ne obavi tranzicija na Windows Phone 7 operativni sistem.
Interesantno je da je prvi najavljeni model Nokia telefona sa Windows Phone 7 operativnim sistemom, Lumia 800, vizuelno identičan modelu N9, što samo govori u prilog tome koliko dugo je Nokia definisala i razvijala svoj novi dizajnerski pravac, kog očigledno ne želi da se reši, bez obzira što je krenula u drugom smeru kada je softver u pitanju.
Treba napomenuti da je napravljena i izuzetno ograničena edicija modela N950 (svega nekoliko hiljada), koji takođe koristi MeeGo, ali je u pitanju uređaj koji ne može da se nabavi u slobodnoj prodaji, već je namenjen isključivo razvojnim timovima.
Specifikacija:
Nokia N9
Dimenzije
116.5 x 61.2 x 12.1mm
Masa
135g
Baterija
Li-Ion 1450mAh (BV-5JW)
Ekran
3,9” Clear Black AMOLED, 480 x 854px, PenTile matrica, kapacitivni multi-touch, konveksno Gorilla staklo, anti-glare polarizator
Kamera
8MP Carl Zeiss Tessar (3264 x 2448px), auto fokus, kontinualni fokus, fokusiranje dodirom, geo tagging, detekcija lica, dual LED blic, 720p@30fps video
Prednja kamera
Da
Procesor
1GHz Cortex A8 CPU, PowerVR SGX530 GPU, TI OMAP 3630 čipset
Memorija
1GB RAM, 16/64GB storage
Proširenje memorije
Ne
Priključak za slušalice
3,5mm
Operativni sistem
MeeGo Harmattan 1.2
Konekcije
USB 2.0, Bluetooth 2.1, WiFi 802.11 a/b/g/n
Prenos podataka
GPRS, EDGE, 3G (HSDPA 14,4Mbps)
Adobe Flash
Ne
Cena
Trenutno ga nema u ponudi domaćih mobilnih operatera
Hardver
Nokia N9 predstavlja svojevrstan zaokret u dizajnerskoj filozofiji kompanije Nokia. Ideja je bila da se napravi telefon koji se vraća zaboravljenim vrednostima i unapređuje ih. Po rečima Marka Ahtisaarija (SVP za dizajn Nokia-e), glavni cilj je bio jednostavnost, kako prilikom upotrebe, tako i kada je u pitanju dizajn samog uređaja. Zaista, ukoliko volite minimalizam, verovatno ćete se odmah zaljubiti u Nokia-u N9. Celo kućište uređaja je izrađeno od jednog bloka plastike, koje se izuzetno preciznom mašinskom obradom dovodi u željenu formu. Dakle, nije u pitanju livena plastika, već mašinski izdubljen oblik dobijen iz jednog većeg bloka (u skladu sa osnovnom filozofijom dizajna, oduzimanje, ne dodavanje).
Ne dajte da vas reč plastika zavara, u pitanju je materijal koji je daleko kvalitetniji od uobičajene plastike kakva se može naći na većini mobilnih telefona, i zbog vrlo kvalitetne završne obrade ceo uređaj deluje izuzetno elegantno i prefinjeno. Još jedan plus ovog materijala je to što je celom dubinom identične boje, što znači da eventualne ogrebotine koje će zaraditi tokom upotrebe neće otkriti plastiku neke druge boje, nego će ih čak zamaskirati i učiniti manje vidljivim.
Zbog specifičnog proizvodnog procesa i jednodelnog kućišta, sve unutrašnje komponente se ubacuju kroz mesto na koje će doći ekran, gotovo kao ubacivanje broda u bocu. Ceo “paketić” se zatvara ekranom koji služi kao poklopac za sav hardver koji se nalazi u unutrašnjosti. Posledica ovakvog načina izrade je izuzetno kompaktan, čvrst i robustan osećaj koji telefon daje kada se uzme u ruku, ali sa sobom povlači i nemogućnost menjanja baterije ili bilo kakvo otvaranje telefona u domaćoj radinosti.
Inače, N9 se proizvodi u četiri boje: cijan, magenta, crna i bela, sa dve memorijske konfiguracije od 16 i 64GB. Modeli od 16GB se mogu naći u cijan, magenta i crnoj boji (svi sa mat finišem), dok se modeli od 64GB proizvode samo u crnoj i beloj boji (mat crna, ali glossy bela). Mi smo na testu imali crni model sa 64GB interne memorije.
Uređaj stiže u lepo dizajniranoj ekološkoj kutiji u kojoj ćete naći punjač, kabl za povezivanje sa računarom (koji takođe služi za punjenje), slušalice relativno lošeg kvaliteta i standardan komplet korisničkih uputstava. Neuobičajeno u današnje vreme, Nokia je u paket ubacila i zaštitnu silikonsku futrolu u boji uređaja, koja je vrlo diskretna i ne narušava dizajn telefona kada se koristi.
Skratićemo vam muke. Nokia N9 je prelep telefon, jedan od najlepših koji smo imali prilike da koristimo. Prefinjene, blago zaobljene linije kućišta se neprimetno prelivaju u zakrivljeni ekran, koji gotovo bez opipljivog prekida nastavlja krivinu započetu bočnim stranicama. Način završne obrade i upotrebljeni materijali samo upotpunjuju celokupan utisak dajući telefonu izuzetno elegantnu, a u isto vreme svežu i dinamičnu notu.
Prednju stranu uređaja krasi “zvezda večeri”, 3,9″ Clear Black AMOLED ekran sa konveksnim staklom, rezolucijom od 480 x 854px i odnosom stranica od 16:9. U pitanju je laminirani ekran, čiji je displej slepljen sa staklom, što znači da prilikom upotrebe uređaja korisnik ima utisak da se sadržaj ekrana nalazi na samoj površini, i da između njegovog prsta i onoga što želi da dodirne ne postoji nikakva prepreka.
Zaista, ekran je izuzetno kvalitetan, crna je potpuno crna i u većini slučajeva nećete moći da prepoznate gde tačno završava ekran a gde počinje okvir, što ga vizuelno čini još većim. Boje su izuzetno žive i realne (malo bliže realnosti nego na konkurentnim AMOLED ekranima kompanije Samsung koji imaju za nijansu prezasićene boje), što u kombinaciji sa već pomenutim laminiranim ekranom čini da sadržaj, a naročito ikone u glavnom meniju, deluju gotovo kao nalepnice na ekranu. Površina displeja je zaštićena dobro poznatim Gorilla staklom koje pruža povećanu otpornost na ogrebotine, kao i anti-glare polarizatorom za redukciju odsjaja.
Vidljivost ekrana na otvorenom je iznenađujuće dobra i što se toga tiče nemamo nikakvih primedbi. Ekran Nokia-e N9 koristi takozvanu PenTile matricu poznatu sa mnogih modela Samsung telefona sa AMOLED ekranima, što znači da njegovi sub-pikseli nisu uniformno raspoređeni u standardnom RGB rasporedu kao kod LCD ekrana, već se smenjuju u RG/BG formatu i nisu iste veličine. Posledica je nešto lošiji prikaz ivica svetlih objekata na tamnoj podlozi, ali je Nokia ovu manu vešto zamaskirala pametnim dizajnom korisničkog interfejsa, tako da velika većina korisnika nikada neće biti svesna da gleda u PenTile matricu, niti da se ona na bilo koji način razlikuje od standardnih ekrana.
Iznad ekrana su smešteni senzor za jačinu ambijentalnog osvetljenja, senzor za blizinu i zvučnik slušalice. Ispod ekrana nema nikakvih dugmića, što je specifičnost MeeGo operativnog sistema i čime ćemo se pozabaviti na narednim stranama. Ipak, prostor ispod ekrana nije neiskorišćen, i tu se na potpuno neuobičajenom mestu nalazi prednja kamera u desnom uglu, dok je u levom uglu smešten beli notifikacijski LED.
Na vrhu uređaja se nalazi 3,5mm priključak za slušalice, kao i par vratanaca, od kojih prva kriju standardni micro USB port za punjenje i povezivanje sa računarom, dok su druga ležište za Micro SIM karticu. Nakon kompanije Apple i njihovog forsiranja Micro SIM standarda, Nokia je prvi proizvođač koji se odlučio da pređe na manji standard SIM kartica. To znači da najverovatnije nećete moći jednostavno da prebacite svoju SIM karticu u Nokia-u N9, već ćete morati da svratite do nekog servisa u kom će Vašu karticu skratiti na Micro SIM dimenzije. Alternativa je poseta Vašem mobilnom operateru, kod kog možete (ukoliko koristite post paid) da zamenite svoju standardnu SIM karticu za Micro SIM.
Na donjoj strani telefona se nalazi mikrofon i primarni zvučnik. Leva strana je potpuno prazna, dok se sa desne nalaze dumići za pojačavanje i stišavanje zvuka, kao i za zaključavanje ekrana, odnosno slanje u stanje mirovanja. Zadnju stranu krasi samo hromirana pločica koja služi da istakne kameru od 8MP sa Carl Zeiss optikom, i koja prilično podseća na ukrasne hromirane ploče kakve se mogu naći na pragovima luksuznih automobila. Neposredno iznad kamere se nalazi dvostruki LED blic pored koga je sakriven i sekundarni mikrofon za eliminaciju pozadinske buke prilikom razgovora i za snimanje zvuka u stereo režimu prilikom snimanja videa.
Ispod haube, telefon pogoni Texas Instruments OMAP3630 čipset sa ARM Cortex A8 procesorom na 1GHz i PowerVR SGX530 GPU-om prećen sa 1GB RAM memorije. U pitanju je dobro poznat čipset, koji je na žalost bio aktuelan pre više od godinu dana, i u doba dvojezgranih telefona i najavljenih četvorojezgranih zveri, na papiru deluje prilično neubedljivo. Srećom, u zadacima koje pred njega postavlja MeeGo OS se snalazi iznenađujuće dobro, ali ipak ostaje pomisao kako bi tek sve radilo da se u telefonu našao neki od modernijih, dvojezgranih modela procesora.
Softver
Kao što smo već pomenuli, Nokia N9 je prvi uređaj na tržištu koji koristi MeeGo operativni sistem. Verzija koja se nalazi na Nokia-i N9 je 1.2 revizija ovog OS-a i nosi ime Harmattan. U pitanju je sistem koji je baziran na Linux-u, s tim što se aplikacije izvršavaju nativno, a ne preko Java virtuelne mašine kao što je slučaj na Androidu. Jedna od glavnih ideja prilikom dizajniranja ovog operatvnog sistema je bila upotreba uređaja bez ijednog dugmeta i to jednom rukom, i većina komandi se izvodi dobro poznatim pokretom, takozvanim swipe-om, odnosno klizanjem prsta po površini ekrana.
Počnimo od onoga sa čim se verovatno najveći broj korisnika sretne kada prvi put uzme telefon u ruke, a to je zaključano stanje. Nokia N9 ima takozvani stand-by ekran, koji je uvek aktivan, čak i kada je uređaj zaključan. Tom prilikom je ekran u crno-belom modu, i jedino što se prikazuje su sat i notifikacijske ikone za propušten poziv, SMS, primljen e-mail i slična obaveštenja. Zbog osobina AMOLED ekrana, ovakav prikaz troši jako malo energije i praktično ne utiče na potrošnju baterije. Kada se telefon stavi u džep ili torbu, senzor za blizinu gasi ekran u potpunosti. Kada se telefon izvadi iz džepa, ekran se odmah vraća u stand-by režim, tako da nikakva interkacija sa telefonom nije potrebna da bi korisnik pogledao koliko je sati i da li je propustio neko obaveštenje.
Dvostrukim dodirom ekrana, uređaj se budi i pojavljuje se lockscreen. Ekran se pri tom prebacuje u normalan prikaz boja, pojavljuju se wallpaper, datum, i detaljnije informacije o propuštenim obaveštenjima. Ovom prilikom ćemo napomenuti da Nokia N9 razlikuje dva tipa swipe-a, onaj koji počinje van ekrana i onaj koji počinje u njemu. Da bi se ekran otključao, dovoljno je prstom “skloniti” lockscreen iz bilo kog pravca, s tim što taj potez mora da počne van ekrana.
Ukoliko postoje pristigla obaveštenja, ona se hronološkim redosledom slažu na dnu ekrana, i prevlačenjem prsta preko određenog obaveštenja je moguće direktno otključati uređaj i ući u odgovarajuću aplikaciju. Kratkim swipe-om sa dna ekrana se u bilo kom trenutku pristupa prečicama ka najčešće korišćenim aplikacijama.
Kada se telefon otključa, pojavljuje se jedan od tri početna ekrana kroz koje se može kretati u krug swipe-ovanjem u levo ili u desno. Centralni ekran sadrži klasičan grid sa ikonama putem kojih se pokreću instalirane aplikacije. Za sada nema podrške za foldere, mada Nokia obećava da će ta mogućnost biti dodata u nekom od budućih update-a.
Levo od spiska aplikacija se nalazi ekran koji kombinuje obaveštenja sa društvenih mreža, vremensku prognozu i obaveštenja o propušenim pozivima, SMS-ovima, e-mail-ovima i sličnim informacijama bitnim prilikom svakodnevne upotrebe telefona. Koja tačno obaveštenja će se prikazivati na ovom ekranu je moguće detaljno podesiti u Settings meniju. Desno od spiska aplikacija se nalazi multi-tasking menadžer, kojim ćemo se malo detaljnije pozabaviti.
Naime, već smo pomenuli da Nokia N9 ne poseduje ni jedno dugme za navigaciju kroz korisnički interfejs. Kada korisnik jednom uđe u aplikaciju, iz nje izlazi tako što je “skloni” sa ekrana na isti način kao što sklanja lockscreen da bi otključao telefon. Dakle, dovoljno je uraditi swipe sa blio koje ivice ekrana i aplikacija se šalje u pozadinu. Tom prilikom, aplikacija takođe dobija svoju karticu, odnosno umanjeni prikaz u multi-tasking menadžeru. Na taj način se može aktivirati neograničen broj aplikacija, s tim što se one hronološki ređaju tako da je najskorije korišćena aplikacija uvek u gornjem levom uglu.
Broj prikazanih kartica možete menjati tako što ćete “uštinuti” ili “razvući” ekran sa dva prsta, čime ćete menjati broj prikazanih kartica sa 4 na 9, i obrnuto. Treba napomenuti da je u pitanju “pravi” multi-tasking, što znači da se aplikacije ne šalju u režim mirovanja, već zaista ostaju aktivne u pozadini. Interesantno je da kartice nisu samo screenshot-ovi poslednjeg stanja aplikacije, već su samo umanjeni prikazi i sve što se događa u prozoru aplikacije možete videti u realnom vremenu i na kartici.
Aplikacije koje ne želite da rade u pozadini možete ugasiti dugim pritiskom na željenu aplikaciju, a potom kliknuti na “X”. Tom prilikom se takođe pruža mogućnost i da se ugase sve aktivne aplikacije. Aplikacija se takođe može ugasiti i swipe-om sa vrha ekrana, ali se ta opcija mora uključiti u oviru Settings menija. Kada se jednom naviknete na ovakav način kretanja kroz aktivne aplikacije, prosto će vam biti neverovatno kako niko pre Nokia-e nije smislio ovako inovativan i intuitivan sistem.
Na vrhu ekrana, kao i na mnogim drugim operativnim sistemima, uvek se nalazi statusna linija. Na njoj se nalaze informacije o napunjenosti baterije, jačini signala mobilne mreže, ime operatera, grafički prikaz trenutno aktivne konekcije (WiFi ili data), kao i sat. Dodirom na statusnu liniju dobijaju se dodatne opcije za podešavanje profila zvona, kao i prečice ka podešavanju internet konekcije i statusa na društvenim mrežama.
Ceo operativni sistem je dizajniran u skladu sa osnovnom idejom, minimalistički. Ipak, mnogo pažnje je posvećeno detaljima i nikako ne deluje kao zbrzan proizvod, naprotiv. Jedan motiv koji se ponavlja kroz ceo sistem je takozvani “squircle”, odnosno oblik koji je tačno na pola puta između kruga i kvadrata. U squircle maniru su dizajnirani mnogi elementi, kao što su ikone, loading indikatori, određeni dugmići u aplikacijama… Korisnički interfejs zaista zaslužuje sve pohvale jer je vrlo intuitivan, pametno dizajniran i prijatan za upotrebu.
U skladu sa aktuelnim trendovima, podrška za društvene mreže je integrisana duboko u operativni sistem. Fascinantan je broj naloga sa kojim Nokia N9 može da barata bez potrebe za instaliranjem dodatnih aplikacija. Google, Facebook, Twitter, Skype, Flickr, YouTube, Picasa, Exchange, samo su neki od protokola koje Nokia N9 podržava. Takođe, moguće je detaljno podešavati online statuse za svaki od naloga pojedinačno, mada postoji prethodno pomenuti prekidač u statusnoj liniji kojim se brzo svi nalozi mogu postaviti u offline, odnosno online status.
Podrška za Skype je naročito dobra, i ako je neki od vaših kontakata trenutno online na Skype-u a vi ste u tom trenutku zakačeni na internet, telefon će vas prilikom poziva pitati da li želite da poziv obavite preko Skype-a ili klasičnom mobilnom mrežom. Instant messaging preko društvenih mreža je integrisan sa SMS-om u Messages aplikaciji i odlično funkcioniše.
Mail aplikacija je takođe na očekivanom nivou, i uz upotrebu unified inbox-a i odgovarajućih boja za svaki nalog, pravo je zadovoljstvo koristiti je.
Aplikacija za telefoniranje je prilično elementarna, sadrži listu nedavnih poziva, dialer i prečicu ka kontaktima. Na žalost, nema podrške za smart dialing. Lista kontakata podržava merge informacija sa više različitih naloga, tako da će se sve informacije o određenom kontaktu uvek nalaziti na jednom mestu.
Galerija je prilično standardna, s tim što poseduje jednu korisnu opciju koja se retko sreće na drugim telefonima. U pitanju je non-destructive image editing, što u praksi znači da možete do mile volje da se igrate sa editovanjem fotografija, i da imate mogućnost da se u svakom trenutku vratite na početno stanje, odnosno da vratite sliku kakva je bila pre početka editovanja.
Muzički plejer ispunjava očekivanja, ali ne donosi ništa novo. Na žalost, ne postoji podrška za kreiranje playlist-a direktno na uređaju, ali postoji nekoliko predefinisanih playlist-a koje se automatski osvežavaju (Most played, Never played, Recently added, Recently played). Takođe, izostala je podrška za equalizer-e, ali je tu podrška za Dolby Surround Sound koji navodno stvara surround utisak prilikom slušanja muzike.
Web browser je takođe dobar, iako ima mali broj raspoloživih opcija. Stranice se brzo otvaraju, skrolovanje je glatko i brzo, nema grešaka u prikazu, ali nedostaje podrška za tabove (mada se može otvoriti više instanci i baratati sa njima preko multi-taskinga) i Adobe Flash.
Telefon dolazi sa preinstaliranim Nokia Maps i Nokia Drive aplikacijama, koje na žalost imaju izuzetno lošu podršku za našu zemlju. Ukoliko vam je GPS navigacija bitna stvar, sa Nokia-om N9 se nećete usrećiti, jer trenutno ne postoji ni dodatna aplikacija koja bi mogla da se koristi u našoj zemlji. Bilo bi lepo ako bi u nekom trenutku u budućnosti Nokia odlučila da unapredi mape za Srbiju, jer su Nokia Maps i Nokia Drive zaista sjajne aplikacije, ali bez kvalitetnih mapa nemaju upotrebnu vrednost.
Neposredno po završetku testa pojavila se besplatna aplikacija CloudGPS koja omogućava relativno bazičnu navigaciju upotrebom Google Maps-a ili OpenStreetMap-a. Offline režim, kao ni glasovna uputstva nisu podržani, ali smo smatrali da je ovu aplikaciju vredno pomenuti jer trenutno predstavlja jedino rešenje kada je naša zemlja u pitanju. Takođe je vredno napomenuti da aplikacija koristi OpenGL ES hardversku akceleraciju, što znači da je zumiranje i kretanje kroz mape izuzetno brzo i fluidno.
Documents aplikacija se dobro snalazi sa otvaranjem standardnih Office formata, ali je na veliko razočaranje izostala podrška za edit. Ovo je velika šteta i udarac za business upotrebu Nokia-e N9, jer trenutno ne postoji ni aplikacija koja bi mogla da se instalira a da podržava edit office dokumenata.
Treba obratiti pažnju na virtuelnu tastaturu, koja je naročito dobra, kako u uspravnom, tako i u landscape režimu. Haptic feedback putem zvuka i vibracije je izuzetno dobro realizovan, što zajedno sa dobrom veličinom i rasporedom tastera za posledicu ima jako brzo kucanje uz mali broj grešaka.
Instalirano je i nekoliko popularnih i grafički atraktivnih igara, od kojih je svakako najinteresantnija Angry Birds Magic. U pitanju je dobro poznata Angry Birds igra, ali sa malim obrtom (nivoi se otključavaju objektima ili uređajima koji u sebi imaju RFID čip). Od ostalih igara, tu su Galaxy on Fire 2, Need for Speed Shift i Real Golf 2011.
Još neke slike interfejsa:
Kamera
Iako Nokia ne promoviše kameru na modelu N9 kao jednu od glavih prodajnih tačaka, očekivanja su ipak visoka, jer je sa modelom N8 postavljena gotovo nedostižno visoka granica. Da se ne bi odstupalo od jednostavnog dizajna, Nokia je bila primorana na određene kompromise.
Ovoga puta, upotrebljen je senzor od 8MP (u odnosu na 12MP na modelu N8), a ksenonski blic je zamenjen sa dual-LED jedinicom. Snimanje videa se obavlja u 720p rezoluciji sa 30 frejmova po sekundi. Interesantno je da senzor zapravo ima 8,7MP, što omogućava slikanje u 16:9 widescreen formatu u osetno većoj rezoluciji nego što je to slučaj na drugim telefonima koji imaju kamere od 8MP.
Na slici možete videti ukupnu površinu koju pokriva senzor, i prostor koji se koristi prilikom slikanja u 16:9, kao i u klasičnom 4:3 modu. Razlika je u tome što većina drugih telefona uvek fotografiše u 4:3 formatu, a potom se po potrebi deo slike odseca sa vrha i dna da bi se dobio odnos stranica od 16:9. Tom prilikom se gubi dobar deo kadra, a slika zapravo nije šira, već je samo crop-ovana.
Nokia N9 međutim, prilikom fotografisanja u 16:9 modu bočno “hvata” veći kadar u odnosu na onaj koji je dostupan prilikom fotografisanja u 4:3 odnosu stranica i po vertikali gubi mnogo manji deo kadra nego što je to uobičajeno. Rezultat je fotografija rezolucije 7,1MP prilikom fotografisanja u 16:9 modu, odnosno 8MP u klasičnom 4:3 modu. Radi maksimalnih performansi prilikom slikanja pod slabim osvetljenjem.
Nokia N9 koristi veliki otvor blende od f/2,2, u kombinaciji sa senzorom najnovije generacije i Carl Zeiss sočivom.
Što se interfejsa kamere tiče, nemamo nikakvih primedbi. Sve komande su brzo dostupne i dobro raspoređene. Prisutna je podrška za najčešće korišćene režime fotografisanja, kontrolu blica, balansa bele boje, kompenzaciju ekspozicije, manuelno podešavanje ISO vrednosti i prepoznavanje lica. Moguće je i fokusiranje dodirom prilikom fotografisanja, ali i prilikom snimanja videa (kontinualni autofokus je podržan).
Period koji je potreban da se kamera upali i “škljocne” prvu fotografiju je sveden na minimum, kao i period između dve uzastopne fotografije. Uz prečicu za brzo pokretanje kamere sa lockscreen-a, malo je verovatno da ćete propustiti interesantnan trenutak. Utisak jedino malo kvari nedostatak hardverskog dugmeta za kameru, što bi lepo zaokružilo ceo paket.
Na žalost, tokom perioda u kom smo testirali Nokia-u N9, vremenski uslovi su bili vrlo nepovoljni (magla i kiša), tako da je moguće da nismo stekli potpuno realan utisak kada je kamera u pitanju. Bez obzira na to, ono što smo uspeli da testiramo je pokazalo da se Nokia N9 dosta dobro snalazi u uslovima lošeg osvetljenja i makro fotografije, ali smo ostali pomalo razočarani količinom detalja na slikama i video snimcima.
Primeri fotografija i video zapisa
Utisci u radu
Ceo sistem ima izuzetno dobar odziv na komande, sve teče vrlo glatko i skoro da nema trenutaka kada se oseti da telefon pogoni zastareo hardver. Skrolovanje u svim delovima operativnog sistema je izuzetno glatko, i pravo je zadovoljstvo swipe-ovati kroz aplikacije. Težina je takođe dobro odmerena, i bez obzira na to što je telefon izrađen od plastike, u ruci ne deluje previše lagano.
Prostor je vrlo dobro iskorišćen, i po spoljašnjim dimenzijama telefon jedva da je malo veći od npr. Apple iPhone-a 4/4S, iako ima osetno veći ekran. Nokia je sa ekranom od 3,9″ pogodila zlatnu sredinu između dimenzija ekrana i ergonomije, i bez obzira na to što nije među najtanjim modelima na tržištu, udobno smo ga smestili u džep farmerki.
Nismo imali nikakvih problema da se naviknemo na novi operativni sistem, naprotiv. Potreban je minimalan period navikavanja na odsustvo bilo kakvih dugmića ispod ekrana, ali kada jednom naviknete na swipe kao metod za kretanje između aplikacija, prosto ćete “leteti” po sistemu. Sve komande su jako logične i uočljive, i ubrzo smo se osećali kao da smo MeeGo koristili zadnjih nekoliko godina. Jedino će ljubitelji widget-a ostati razočarani, jer ih MeeGo operativni sistem ne podržava.
Na žalost, mesto gde Nokia N9 najviše razočarava je izbor dodatnih aplikacija. Ponuda na Store-u je izuzetno ograničena, i ono malo aplikacija što ima nije posebno vredno pomena. Pristojne igre se još i mogu naći, ali što se tiče korisnih aplikacija, izbor praktično da ne postoji. Situacija donekle podseća na prve mesece Android Marketa i Apple App Store-a, ali se za razliku od njih najverovatnije neće promeniti na bolje zbog napuštanja MeeGo OS-a. U vreme kada je upravo ekosistem najveća prodajna tačka konkurentnih modela, ova mana se dugoročno može pokazati kao kobna za MeeGo OS, a samim tim i za Nokia-u N9.
Kvalitet razgovora i jačina signala su očekivano dobri, mada je zvučnik malo tiši od proseka tako da se može desiti da ga nećete čuti u bučnijim okruženjima.
Baterija nas je prijatno iznenadila, i bez ikakvih problema je izdržavala 24h besomučnog maltretiranja fotografisanjem, web browsing-om, razgovorima i isprobavanjem svih mogućih opcija. Smatramo da je 2 dana realne upotrebe vrlo ostvariva brojka.
Tokom testiranja telefona, pojavio se i PR1.1 update za Nokiu N9, koji smo naravno instalirali. Iako je u pitanju prvenstveno bug-fix update, prisutno je i par novih funkcija:
• Čitanje NFC tagova za direktnu interakciju sa uređajima koji podržavaju NFC
• Kontrola muzičkog plejera sa lockscreen-a
• Fotografisanje i snimanje videa sa kolornim filterima
• Unapređeno baratanje RAM memorijom i pouzdaniji multi-tasking
• Swype tastatura (na žalost bez podrške za srpski jezik)
• Unapređenja za sinhronizaciju sa Exchange serverima
• Aktivno eliminisanje pozadinske buke prilikom razgovora
• Zatvaranje aplikacija swipe-om sa gornje ivice je uključeno po default-u
• Novi indikatori za stand-by ekran prilikom punjenja i za kalendar
Na sreću svih korisnika, Nokia je obećala da će izdavati softverske update-e za model N9 do 2015. godine, i već početkom 2012. se očekuje još jedan update koji bi trebalo da donese mnoštvo novih funkcija.
Zaključak
Nokia N9 je izuzetno “rastrzan” uređaj. Na određenim poljima briljira, dok na drugim mestima gotovo bez opravdanja gubi poene. Kada se u obzir uzme visoka cena (u trenutku pisanja teksta se kretala oko 500€ za model od 16GB i nešto više za model od 64GB) i napušten ekosistem, jasno je da je Nokia N9 daleko od best buy nagrade. Međutim, postoji nešto neopipljivo u ovom modelu, čar posedovanja uređaja koji je mogao da bude prekretnica za Nokia-u, ali je gotovo namerno pušten da propadne zbog korporativne politike kompanije koja je u tom periodu preživljavala radikalan zaokret.
Zaista, kvalitet izrade, korisničko iskustvo, količina pažnje posvećena detaljima i osećaj prilikom upotrebe su superiorni i bez problema mogu da se mere sa najboljim modelima iz Apple i Android tabora. Bez obzira na pomenute kvalitete, zbog napuštenog sistema i nedostatka aplikacija Nokia N9 će najverovatnije ipak biti raritet i model koga će se mnogi rado sećati ali će ga retko ko koristiti. Zaista šteta, jer ako je sudti po onome što je Nokia N9 prikazala, alternativna budućnost Nokia-e sa modelom N9 bi bila vrlo interesantna.
Prednosti:
– Odličan displej
– Sjajan dizajn, izrada i kvalitet upotrebljenih materijala
– Inovativan i funkcionalan OS
– Odlično rešen multi-tasking
– Odlične performanse
– Dobro trajanje baterije
Mane:
– Napuštena platforma uzrokuje mali broj aplikacija
– Prošlogodišnji hardver
– Slaba podrška za navigaciju u Srbiji
– Ne podržava editovanje Office dokumenata
– Ne podržava Adobe Flash
– Visoka cena