Aleksandar Božović
Mladen Pantić
Kada je kompanija Huawei, krajem 2011-te osnovala svoju “ćerku-firmu“ Honor, imali su za cilj da ponude uređaje odličnih specifikacija, kvalitetne izrade i atraktivnog dizajna, najpre mlađoj publici. Honor telefoni su cenovno pozicionirani ispod modela Huawei brenda, sa kojima najčešće dele dobar deo specifikacija, pa se u startu nameću kao vrlo atraktivna alternativa. Da bi se to postiglo ponekad moraju da se naprave određeni kompromisi, a mi ćemo u nastavku videti da li je bilo tako i slučaju modela Honor 9.
Honor 9 deli najveći deo hardvera sa modelom Huawei P10, koji je u matičnoj kompaniji pozicioniran kao top model iz „P –serije“, sto znaci da koristi isti HiSilicon Kirin 960 čipset, 4GB LPDDR ram memorije, 64GB interne memorije, sličan set kamera i bateriju od 3200mAh. Ove specifikacije ga svrstavaju u sam vrh ponude mobilnih telefona, tako da od starta imamo visoka očekivanja od ovog uređaja. Uz sve to, Honor 9 ima oko 30% nižu cenu u odnosu na „starijeg brata“, pa će biti jako interesantno videti kako se ponaša u testovima, kao i u realnom radu. Ali krenimo redom, pozabavićemo se najpre pakovanjem i izgledom telefona…
[modul]specifikacija=9228[/modul]
Honor 9 dolazi u beloj kutiji koja je napravljena od čvrstog kartona. Sam uredjaj je „skriven“ uz bočnu stranicu ambalaže i samo raspakivanje uređaja na taj način predstavlja zanimljiv efekat. U kutiji pored samog telefona zatičemo i punjač za brzo punjenje telefona, USB kabl i alatku za otvaranje slota za sim kartice, ali nažalost ne i slušalice. Ovakav kompromis radi uštede možda i nije bio neophodan, obzirom na to da slušalice ne bi mogle značajno da utiču na cenu celog paketa, a opšti utisak o ozbiljnosti proizvođača se gradi, upravo na detaljima. Bez obzira na to, pakovanje odaje utisak visokog kvaliteta.
Sam uređaj ima dimenzije od 147,3 x 70.9 x 7.5mm i to ga svrstava u srednje-kompaktne uređaje, a težina mu je 155g. U ruci deluje teže, verovato zbog upotrebljenih materijala, sto se meni lično, baš dopalo (pisac ovih redova ne voli lagane telefone). Uređaj koji se našao na testu je bio tamno-plave boje koju su stručnjaci za marketing kompanije Honor nazvali safirno plava. U ponudi su još i jako atraktivna glečerno siva kao i ponoćno crna verzija.
Sa prednje strane telefona nalazi se 2.5D staklo sa „Gorilla 3“ zaštitom, ispod kojeg je aluminiumski ram uređaja. Honor nije podlegao trendu pravljenja „basel less“ uređaja koji izgledaju kao da nemaju bočne ivice, a porstor ispod i iznad ekrana im je jako smanjen. Umesto toga, imamo uređaj klasičnijih proporcija, ali su dizajneri Honora primenili neke svoje specijalitete zbog kojih uređaj izgleda dopadljivo, ali i jedinstveno među konkurencijom. Ono što ga izdvaja je primenjeno laminantno staklo koje prekriva zadnju stranu telefona. Izrađeno je od čak 15 slojeva sa specifičnim nano-strukrturama, zbog kojih se na leđima telefona uvek odigrava igra svetlosti koja stvara talasasti efekat na ravnoj površini.
Zadnja strana ima zaobljene ivice. Na gornjem delu su sočiva obe kamere, uokvirena jako tankim metalnim prstenom koji sprečava da se sočiva kamere oštete dok telefon leži na ledjima. Tu je i dual-led blic, a ispod se nalazi diskretan natpis „honor“ Napred, iznad ekrana je otvor za zvučnik, pored koga je prednja kamera i set senzora. U uglu pored zvučnika nalazi se notifikaciona dioda, koja je praktično nevidljiva kada ne radi. Ispod ekrana je čitač otiska prsta koji ima i funkciju „home“ dugmeta. Levo i desno od njega smešteni su kapacitativni tasteri čija se funkcija može prilagoditi, a podrazumevano rade kao „back“ i „recent“. Sva tri ova tastera se po potrebi mogu i isključiti i zameniti komandama na ekranu, ukoliko se korisniku tako vise dopada.
Na levoj, bočnoj strani uređaja je smešten otvor hibridnog slota u koji se mogu ugraditi dve SIM kartice ili jedna SIM kartica i jedna memorijska kartica. Sa desne strane su dugme za paljenje/gašenje uređaja i klackalica za kontrolu zvuka. Tasteri su jako kvalitetno napravljeni, ne ljuljaju se kada se koriste i imaju mali otpor, a lepo izražen „klik“, što je retko i među dosta skupljim uređajima. Sa donje strane telefona su konektor za punjenje, otvori zvučnika, i izlaz za slušalice.
Sa gornje strane vidi se samo sekundarni mikrofon i IR port, čije me je postojanje jako obradovalo. Naime, ovo je jedna od stvari koju ne možemo naći ni na značajno skupljem modelu Huawei P10. Danas sve manje telefona podržava ovu funkciju, a opcija da se smartfon koristi kao daljinski za sve uredjaje u kući je, priznaćete, jako interesantna. Aplikacija koja dolazi preinstalirana za ovu namenu podržava ogromnu bazu uređaja, a moguće je i „ručno“ naučiti telefon komandama ako posedujete neki, baš specifičan, uređaj.
Sve u svemu, Honor 9 je vrhunski dizajniran i kvalitetno napravljen telefon. Ako brend Honor ima aspiracije ka premium segmentu, ovaj model ih u potpunosti opravdava svojim izgledom i izradom.Kada se uređaj pokrene nailazimo na Android 7.0 Nougat operativni sistem sa Huawei EMUI nadogradnjom, koja je ovde prisutna u verziji 5.1. Korisnicima Huawei ili Honor telefona ovo će biti sve već poznato, ali stvari mogu biti malo složenije za one koji se prvi put sreću sa EMUI interfejsom. Naime, ovaj softver nudi pregršt podešavanja, opcija i mogućnosti da „naštimujete“ izgled i ponašanje svog uređaja, tako da može zastrašiti one malo manje iskusne. Sva sreća, sve je logično organizovano i podeljeno u celine, pa je korišćenje intuitivno, a period privikavanja vrlo kratak.
Počnimo od „lock screen-a“, na kome su podrazumevano samo wallpaper, sat i prečica za direktno otvaranje kamere uređaja. Pozadine se smenjuju svaki put kada otključate uređaj i uvek vas sačekuje nova, kako bi se smanjila monotonija. „Lock screen“ se može obogatiti i vidžetima po želji korisnika. Kada prstom previčemo odozdo ka gore po „lock screen-u“ izlazi nam meni odakle možemo direktno pristupiti muzičkom player-u, komandama za isti, zatim kameri, kalkulatoru, baterijskoj lampi i podešavanjima rada samog „lock screen-a“.
„Home screen“ je standardan, ali podrazumevano bez fioke sa aplikacijama, već se sve što instalirate raspoređuje na početne ekrane. Odavde je moguće aplakicije organizovati, podesiti broj redova i kolona za ikonice, sortirati ih u foldere i slično. Honor 9 nam, čak, omogućava da se aplikacije preslože ako jednostavno protresemo uređaj. Ukoliko preferirate organizaciju sa fiokom za aplikacije i to se može u podešavanjima uključiti.
Panel sa notifikacijama podeljen je u dva taba, na jednom su notifikacije, a na drugom set prečica. Notifikacije izgledaju standardno za Android 7.0, a ja bih pohvalio proizvođača zbog mnoštva podešavanja vezanih za notifikacije. Naime, možemo podesiti koje aplikacije mogu da šalju notifikacije, kao i u kojoj formi će one biti prikazane – samo led svetlo, skraćeni oblik ili pun tekst notifikacije. Prečice su manje-više standardne a Honor 9 se izdvaja ikonicama sa „hvatanje“ screenshoot-a, ili kompletnog videa koji prikazuje ono sto se trenutno radi na uređaju.
Tu je i klizač koji podešava trenutni nivo osvetljenosti ekrana, uz „auto“ funkciju – nešto što Google iz samo njima znanih razloga odbija da implementira u stock Android. Inace, osvetljenost ekrana ima maksimalnu vrednost od 522 nita, što je za svaki respekt, a kada se postavi na minimalne vrednosti, svetlo nije prejako onogućava čitanje teksta u mračnoj prostoriji bez zamaranja očiju. Još jedna specifičnost koju sam primetio je i to da Honor 9 ima mogućnost da u uslovima izloženosti jakom svetlu (npr, napolju, na jakom suncu) automatski, na kratko, podigne osvetljenje ekrana čak i iznad maksimalnih vrednosti kako bi korisniku omogućio dobru vidljivost. To je, takodje, jedan od detalja koje matična kompanija nije primenila ni na skupljem modelu Huawei P10.
EMUI ima još svojih specifičnosti i zaista je teško sve ih pobrojati, ali ovde ćemo navesti samo one najinteresantnije:
Interfejs omogućava prilagodjavanje za rad samo jednom rukom, i to tako što će smanjiti prikaz celog ekrana u jedan ugao, ili ubacivanjem takozvanog „floating dock-a“. „Floating dock“ je zapravo skup prečica, organizovan u kružnoj formi, koji se može postaviti na bilo koje mesto na ekranu radi lakšeg pristupa. Treba li da napomenem da se prečice i njihov raspored takođe, mogu podešavati po želji?
Na Honoru možete definisati više korisnika i „gostiju“, a vlasniku je omogućen i takozvani „privatni prostor“ – deo memorije telefona u koji se smeštaju fajlovi nevidljivi za druge korisnike.
Tu je i opcija „blizanac aplikacija“ odnosno mogućnost da na jednom uređaju koristite više instanci jedne iste aplikacije. Iz nekog razloga, meni je ovo uspelo samo sa Facebook aplikacijom i WhatsApp-om, ali verujem da će se broj podržanih aplikacija uvećati kroz nadolazeće update-ove softvera.
Zanimljivo je da je i pored svih ovih mogućnosti za podešavanje rada korisnički interfejs maksimalno brz i fluidan. Sve radi bez i najmanje zadrške, aplikacije se otvaraju trenutno, a vremena učitavanja su izuzetno kratka. Kako sve to izgleda u praksi pogledajte u kratkom videu:
Ovo je segment u kom Honor 9 zaista ima šta da pokaže. Opremljen je sa dve zadnje kamere, monohromatskom rezolucije 20MP i kolor kamerom koja ima 12MP. Otvor blende ovde je solidnih f/2.2, a tu su i dual led blic i „phase detection“ autofokus. Nažalost, za razliku od skupljeg „brata“, optička stabilizacije slike je izostala. Napred imamo jednu kameru od 8MP, sa još širim otvorom blende od f/1.9.
Interfejs je manje – više standardan, prevlačenjem prsta ulevo dobijamo pano sa opcijama za trenutni mod fotografisanja, a udesno nam se otvara meni za odabir modova. Na raspolaganju je stvarno veliki broj modova, efekata i filtera, a čak je moguće i neke dodatne „skinuti“ sa interneta.
Na žalost (ili na sreću, kako će se kasnije pokazati…) dok je uređaj bio kod mene na testu, bilo je jako tmurno i kišovito vreme tako da će čitaoci ovog puta ostati uskraćeni za slike u uslovima jako dobrog spoljašnjeg osvetljenja, ali to možda i nije tako loše. Naime, u takvim uslovima veliki broj telefona može da napravi jako solidne slike, a samo najbolji modeli će se snaći i kada su uslovi daleko od idealnih…
Slike uslikane napolju imaju puno detalja, oštre su, a boje su tačne i nisu prezasićene kao što se dešava kod nekih konkurentskih modela. Možda algoritmi za izoštravanje malo prenaglašeno rade, ali to je jako slabo vidljivo, čak i na uvećanju slike na prirodnu veličinu, i nikako ne utiče na sam kvalitet fotografije. Detalja ima, čak i u senkama, a HDR mod, ako se koristi, ih dodatno naglašava. Sam HDR radi dosta dobro, mada detalji umeju malo da se izgube u svetlijim delovima slika, ali opet, to nije ništa alarmantno. Sve u svemu slike uslikane napolju, po kišnom danu, su više nego zadovoljavajućeg kvaliteta.
Primeri slika uslikanih napolju:
Primeri slika bez HDR efekta i sa HDR-om:
Crno – bela fotografija je oblast u kojoj Honor 9 zaista briljira. Slike su bogate detaljima, šuma nema ni u naznakama, dinamički opseg je izuzetno veliki i ove fotografije zaista pokazuju koliko više svetlosti i detalja je monohromatski senzor u stanju da „uhvati“.
Primeri crno – belih fotografija:
I na drugim poljima kamere Honora 9 daju jako dobre rezultate. Posebno je interesantno koristiti ovakav set kamera da bi se dobio takozvani „bokeh“ efekat. Za razliku od nekih konkurentskih modela ovde možemo odabrati da li će u fokusu biti objekat koji je u prvom planu, ili pak, pozadina. Takodje, kod ovog uredjaja „bokeh“ ne izgleda izveštačeno i podseća na fotografije profesionalnih fotografa.
Primeri „bokeh“ fotografija:
Fotografije u zatvorenom prostoru su, za nijansu, slabijeg kvaliteta. Može se uočiti manja količina šuma, naročito ukoliko je slabije svetlo. Detalji se pomalo stapaju, ali su slike dinamički i dalje jako dobre.
Selfi kamera vrlo solidno obavlja svoj posao, a moguće je koristiti i takozvani portret – mod koji povećava količinu detalja i izražajnost subjekta, dok istovremeno primenjuje „veštački bokeh“ na pozadinu.
Panoramske fotografije imaju smanjen broj detalja u odnosu na standardne, ali su i dalje jako upotrebljive, a „šivenje“ je odradjeno bez greške.
Ostali primeri:
Video materijal se može snimati u više ponuđenih modova, ali najbolje rezultate daje snimanje u 1080p rezoluciji, sa 60 sličica u sekundi. Tako dobijeni snimci su oštri i detaljni, frejmrejt je stabilan i snimak „ide“ tečno, a softverska stabilizacija slike dosta dobro odradjuje svoj posao. Honor 9 poseduje i mogućnost snimanja video materijala u 2160p rezoluciji, sa 30 sličica u sekudi. Ovakav video je zaista neverovatno detaljan i oštar, međutim ovde je primetno podrhtavanje na snimku, i preporuka korisnicima je da ovaj mod koriste isključivo kada snimaju sa stativa. Zvuk u video zapisu je čist i jasan, bez obzira koji mod se koristi.
Primeri video zapisa:
Honor 9 files1080p60fps.mp4
Honor 9 files2160p30fps.mp4
Kada je Huawei predstavio čipset Kirin 960 dosta je poljuljao pozicije konkurenciji u segmentu premium uređaja. Sam čipset se sastoji od četiri A73 jezgra koja rade na taktu od čak 2.4GHz i još četiri A53 jezgra na taktu od 1.8GHz. Brža, A73 jezgra zadužena su za obavljanje najzahtevnijih zadataka, a nešto sporija A53 se koriste kada je potrebno obavljati manje zahtevne operacije i produžiti autonomiju uredjaja. Sve ovo potpomognuto je Mali G71 GPU-om, koji daleko jači, ali i energetski efikasniji od prethodnika. Čipset je izrađen u 16nm procesu, pa je zagrevanje svedeno na minimum, a i autonomija uređaja se na taj način značajno uvećava.
Treba napomenuti da Honor 9 koristi neke jako napredne algoritme u upravljanju svojim hardverom. Na prvom mestu, procesorska jezgra mogu dinamički menjati radni takt u zavisnosti od opterećenja, i to po klasterima, nezavisno. Tako je moguć scenario u kom svih osam jezgara rade na izvršenju jenog zadatka, ali i varijanta u kojoj samo četiri jezgra rade, sa smanjenom frekvencijom, ukoliko recimo, čitate mail-ove. Takodje, čipset će u u realnom radu „proceniti“ tačno koliko procesorske snage je potrebno za određeni zadatak i automatski će oboriti frekvencije na tik iznad potrebnih, kako bi se osigurale neophodne performanse, a sačuvala autonomija baterije.
Slobodno mogu da potvrdim da sve ovo jako dobro funkcioniše i u praksi. Honor 9 je sve vreme testiranja bio prijatno hladan, odziv je u svakom trenutku bio trenutan, zahtevne igre je pokretao brzo i bez zastajkivanja, a frejmrejt je konstatno bio visok, bez padova čak ni u zahevnijim scenama.
Još jedna specifičnost koja je vezana za Honor 9 je sposobnost mašinskog učenja. Naime, što više koristite ovaj uređaj, on uči vaše navike i prati vaše obrazce ponašanja. Tako vremenom postaje sposoban da predvidi vaše akcije i unapred, recimo, „pakuje“ potrebnu aplikaciju u RAM memoriju kako bi ubrzao pristup i pokretanje bez predugačkog učitavanja.
Baterija ima kapacitet od 3200mAh odlično se „držala“ tokom testa. Nisam imao uslova za detaljnije testiranje, ali bez obzira na to, umela je da ostane na 10-15% napunjenosti posle celog dana jako intenzivnog testiranja koje je uključivalo konstantna podešavanja uređaja, fotografisanje, surfovanje, korišćenje društvenih mreža, ali i rad u igrama i pokretanje sintetičkih testova.
Kada smo već kod sintetičkih testova, red je i da kažem da je i tu Honor 9 briljirao. Zabeležio je jako visoke rezultate i realno ima jako malo uređaja koji mogu da mu pariraju. Uostalom, pogledajte rezultate:
Kao što se iz priloženih rezultata vidi, Honor 9 poseduje performanse uporedive sa daleko skupljim uređajima, bukvalno iz „flagship“ kategorije. Doduše, to je bilo i očekivano jer hardver deli sa „bratskim“ modelom Huawei P10. U testovima je ostavio iza sebe modele koji koriste Snapdragon 820/821 ili Exynos 8890 čipset, i jedino modeli sa Snapdragon 835 čipsetom beleže bolje rezultate.
Iz svega ovoga nameće se da bi poređenje performansi sa konkurentskim modelima koji slično koštaju kao Honor 9 bilo izlišno. U svojoj cenovnoj kategoriji Honor 9 jednostavno nema konkurenciju.Kada je Google svojevremeno izbacio modele Nexus 4 i Nexus 5, napravio je pravi „bum“ na tržištu pametnih telefona. Oni nisu bili bez svojih mana, ali ponudili su korisnicima telefone dobre izrade, sa performansama koje su bile u rangu sa najboljim i najskupljim uređajima koji su tada bili prisutni na tržištu. Tako su kreirali bukvalno novu klasu uređaja koja je dobila nadimak „flagship killer“. U međuvremenu pojavili su se i drugi modeli koji su imali slične pretenzije, ali kao i Google, brzo su promenili svoj kurs i počeli su da formiraju cene koje se nisu mnogo razlikovale od drugih top-modela.
S’ druge strane, Kompanija Honor se od svog osnivanja trudi da kupcima ponudi telefone koji po karakteristikama nimalo ne zaostaju za uređajima sa vrha ponude, ali po znatno povoljnijim cenama. Takav je slučaj i sa Honorom 9. Telefon ima zaista vrhunski dizajn, odličan kvalitet izrade, mnogo mogućnosti za podešavanje uređaja prema svojim afinitetima, odlične kamere i performanse dostojne svakog top-modela. Zbog svega toga, mislim da u današnjem svetu mobilnih telefona jedino ovaj model može sa pravom da ponese nadimak „flagship killer“.
Prednosti:– Dizajn i izrada – Performanse- Cena – Jako dobre kamere- Trajanje baterije- EMUI interfejs nudi obilje opcija za podešavanje
Nedostaci:– Pomalo „klizav“ u ruci, treba poziti na moguća oštećenja- Kamera nema optičku stabilizaciju
