Benchmark Redakcija
Branko Mitić
Samsung Bada
Pre nekoliko dana, 13. oktobra, prisustvovali smo manifestaciji Bada Developer day, koju je Samsung organizovao u hotelu Zira u Beogradu. Na celodnevnom dešavanju učestvovali su mnogi čelni ljudi Samsunga – Duckwon Lee, DukSu Han, Sung-Byum Park, Pawel Koziol,… Ovaj događaj je bio okrenut programerima, ali nas je inspirisao da napišemo tekst koji će širu publiku približiti Bada platformi.
Samsung se odlučio za novi operativni sistem, iako već pravi pametne telefone sa Symbian, Windows i Android operativnim sistemima. Iz tog razloga Bada platforma nam nije bila najjasnija, sve do ovog događaja. Precizni da budemo, ova prezentaicija nije bila namenjena propagandnim aktivnostima, već je imala čisto tehničku komunikaciju između Samsunga i programera. Način na koji Samsung samouvereno priča o Bada platformi nas je uverio da u pitanju nije neki pilot projekat, već da Bada ima veliku budućnost.
Možda baš u tome može da leži opravdanje za ležernost Samsunga što se tiče prvih meseci života Bada platforme. Ceo proces, od predstavljanja platforme, do izlaska prvog uređaja i SDK, u doba kada svake nedelje imamo novosti na sceni smart telefona, činio se pomalo spor. Ipak, stekli smo utisak da Samsung ne žuri nigde.
Prva dobra vest za Samsung jeste da Bada platforma nije zamišljena kao konkurencija postojećim sistemima. Čini se da su Android, iOS i Windows Phone 7 u ovom trenutku previše jaki da bi dozvolili društvo bilo kog drugog sistema, pa makar on bio plod velike korporacije kao što je Samsung.
Ideja Bada platforme jeste da zameni postojeće touchscreen telefone koji nisu imali napredan operativni sistem. Generalno gledano, Samsung predviđa da će se udeo pametnih telefona svih vrsta značajno uvećavati narednih godina. Shodno tome, Samsung ne samo da vidi mesto pod suncem za Badu, već predviđa da će uskoro pola smart telefona koje bude isporučio dolaziti sa ovim sistemom.
Ako malo bolje razmislimo, ova predviđanja su u potpunosti ostvariva. Tokom 2009. godine, od 220 miliona prodatih Samsung telefona, 40 miliona bili su touchscreen telefoni, od kojih mnogi nisu imali napredan operativni sistem. To znači da širom sveta živi veliki broj ljudi koji su usvojili ideju da njihov mobilni telefon nema tastere, ali sa druge strane nemaju prilike da telefon unapređuju preko dodatnih aplikacija.
Bitni Bada datumi:
– 10. novembar 2009 – najavljena Bada platforma
– februar 2010 – predstavljen prvi Bada telfona – S8500 Wave
– maj 2010 – objavljena beta verzija SDK, paralelno sa time Samsung organizovao Bada Developer Challenge sa ukupnim nagradnim fondom od 2,7 miliona dolara
– 1. jun 2010 – počela prodaja S8500 Wave, prvog Bada telefona
– avgust 2010 – predstavljena 1.0 verzija SDK
Kao što vidimo, gotovo cela 2010. godina služila je kako bi se tržište mobilnih telefona pripremilo za Badu. Događaj koji se desio u Beogradu je jedan od poslednjih, a iz našeg ugla gledanja, označava da Bada postaje potpuno komercijalan proizvod. Istina, Samsung je već prodao veliki broj S8500 Wave telefona, ali se ova godina i dalje može okarakterisati kao “godina nulta”. Sledeća godina će biti prva “prava” godina za Badu i Wave telefone, a za 12 meseci ćemo moći da analiziramo predviđanja koja je Samsung dao.
Ovaj događaj je označio i uključenje programera iz Srbije u konkurs za izbor najbolje aplikacije i dobijanje vrednih novčanih nagrada. Konkurs će trajati do marta sledeće godine. Treba reći da će “naše” aplikacije u početku moći da budu samo besplatne, ali da se već oko nove godine ili početkom 2011., očekuje mogućnost naplaćivanja aplikacija. Samsung neće limitirati cene, a odnos prihoda biće 70% za programera i 30% za Samsung – što je normalan odnos, kao i kod drugih platformi. Plaćanje aplikacija će se obavljati preko postpaid računa (za eventualno prepaid plaćanje, nismo dobili informacije). Na ovaj način Bada platforma će, makar u jednom segmentu, preskočiti Android iz perspektive Srbije, gde još nema rešenja za one koji legalno hoće da kupe neki program ili igru.
Spomenuli smo Wave telefone, a pored postojećeg S8500, Samsung je najavio ili predstavio još pet novih telefona. Telefoni će biti konkurentni u nižoj i srednjoj klasi smartfona. Podsećamo, Samsung sa Badom nema želju da pobedi Android, iOS ili WP7, već samo da ponudi pametne telefone za neko novo tržište. Mada postojeći S8500 Wave i njegov naslednik S8530 Wave II su sve samo ne telefoni srednje klase (smatramo da su bolji). Samsung će očigledno imati kvalitetan raspon telefona, a bez obzira što Bada kao sistem neće pretendovati na vrh, biće ponuđeno nekoliko hardverski izuzetnih telefona.
Što se tiče razlike između telefona, treba imati umu da neće svi telefoni imati striktno definisane hardverske zahteve, kao što je to slučaj sa Androidom i novim Windows Phone 7. Ovo je bitna informacija za programere, koji treba da znaju da korišćenje svih hardverskih mogućnosti na najboljim Bada telefonima, može da uslovi da aplikacija neće raditi delimično ili potpuno na onim jeftinijim telefonima. Sigurno da ovo nije najsrećnije moguće rešenje, ali je Samsusng na ovaj potez bio primoran, kako bi u ponudu mogao da uvrsti jeftinije telefone.
Što se tiče Bada operativnog sistema, možemo reći da je korišćen relativno poznat recept pravljenja otvorenog operativnog sistema. Naravno, ni jedan operativni sistem, ma koliko se predstavljao kao “open”, nikada u potpunosti neće biti “open”. Ipak, svi preduslovi za stvaranje dobrog ekosistema su tu. Nećemo vas zamarati pričom i podacima o RTOS i Linux kernelu, Free/Net/Open BSD kodovima, jer oni koji te informacije treba da znaju ili se uveć obavešteni ili će ih tražiti u usko stručnoj literaturi. Bitnije od toga je što ulazak u programerske vode za Bada platformu prilagođen današnjim trendovima, pa ako ste se bavili programiranjem za Android ili iOS, neće biti teško da se “prebacite” na Badu.
Ono što je različito u odnosu na, primera radi, Android, jeste što će se u Bada SDK programirati sa C++, preko Eclipse okruženja. C++ umesto Jave je u teoriji bolji izbor, ali praksa će pokazati je li to dobar potez ili ne, odnosno hoće li pozitivne stvari C++ programiranja biti poništene manjim odzivom programera. U svakom slučaju, sve su to teme o kojima su predviđanja nezahvalna. Evidentan je trud Samsunga da privuče programere, što kvalitetnim ekosistemom, što vrednim nagradama. Istina, bilo je reči o pojedinim ograničenjima i u procesu programiranja i u plasmanu aplikacija, mada smo sva ograničenja videli ili kao već ustaljenu praksu ili kao način da softver bude adekvatan hardveru i ciljnoj grupi Bada platforme.
Što se tiče samih aplikacija i upotrebljivosti, nismo videli bilo kakve posebne razlike u odnosu na trendove. UI izgleda kvalitetno, a one najbitnije opcije kao što su copy, paste, pinch-to-zoom, pregled interneta u tabovima su prisutne. Takođe, tu su najnoviji servisi socijalnih mreža i “lokacija”. Naravno, na ovo treba dodati i iskorišćavanje hardverskih komponenti zarad funkcionalnosti aplikacije, ali podsećamo da neće svi telefoni imati sve hardverske komponente. Ono što Bada sistem nema, jeste multitasking. Osnovni vid multitasking postoji, kroz rad sistemskih komponenti “iz pozadine”, ali bilo kakve dodatne aplikacije neće moći da rade na ovaj način. O samoj problematici multitaskinga bi mogla da se napiše omanja knjiga, pa zato nema smisla upuštati se u bilo kakve dalje analize. Sigurno da će se nedostatak multitaskinga etiketirati Bada telefonima kao mana, ali s obzirom da jedan iOS tri godine nije imao multitasking (ni sada nema klasičan MT), da ga Windows Phone 7 nema, čini se da će Bada sistem moći da preživi bez istog, s obzirom da inicijalno nije ni namenjen da bude najbolji OS za mobilne uređaje.
Sve u svemu, Bada platforma nam deluje interesantnije nego što smo je ranije videli. Posebno nam se dopada što je Samsung napravio Badu ne da bude “još jedan od operativnih sistema”, već je jasno definisao tip telefona i potencijalno tržište. Sigurno da je najveća mana Bada platforme nedostatak “trećih” aplikacija, ali ta situacija se uskoro može popraviti. U ostalom, od 250.000 iOS i nešto manje od 100.000 Android aplikacija, koliko se zapravo nalazi na vašem telefonu? Ne više od 50 biranih, u većini slučajeva 20-ak, nekada svega 10. To je ono što nam od Bade treba – 50 vrhunskih aplikacija, kako bi ljudi u miru koristili svoj telefon, ne razmišljajući o iPhone ili Android uređajima.
Sigurno da će aktuelan konkurs poboljšati situaciju u “prodavnici” aplikacija, a nadamo se da će se za Badu pojaviti i određeni broj aplikacija koje su korisne u Srbiji, kao što je to postignuto prilikom Vip Android konkursa. Dodatan podsticaj našim programerima može da bude što će oni moći svoje aplikacije da naplate i to već za nekoliko meseci. Bada nema baš lak posao, ali iza ovog projekta stoji velika korporacija i u tome vidimo dovoljan potencijal. Smatramo da na tržištu trenutno ima dovoljno mesta za još napredan operativni sistem, a pogotovo nam se dopada ideja da će Samsung pokušati da pojedine ljude po prvi put uvede u svet naprednih mobilnih telefona i operativnih sistema. Zbog toga poboljašanja mogu očekivati ne samo korisnici Bada telefona, već svih smartfona. Test Samsung Wave S8500 Bada telefona moći ćete da pročitate na našem sajtu za par dana.
