Aleksandar Božović
Miroslav Nikolić
Kao da su marketing stručnjaci Samsunga u jednom trenutku shvatili da bi neko uređenje bilo pozitivno uvesti: odjednom, tj. u relativno kratkom periodu, određen broj serija je ugašen, dok se priča nakon toga nekako svela na one 4 najvažnije koje su sve pokrivale, iako je ostalo u priči i još dosta modela osim njih – radi se o J, A, S i Note serijama. Iako su uređaji iz prvopomenute serije najpristupačniji, nikako ih ne možemo okarakterisati kao jeftine, u smislu da postoje i jeftiniji, ali pre svega zbog toga što su dovoljno unapređeni i “ispeglani” poslednjih godina, da im taj epitet jednostavno nikako ne pristaje.
Od svih pripadnika J serije, kako u postavci za 2017. godinu, tako i inače, čini nam se da je J5 uređaj koji privlači najviše pažnje. Prosto, “tajna” leži u njegovim dimenzijama – reklo bi se da je 5.2” dijagonala ekrana u prilično kompaktnom kućištu odgovarajuća za većinu korisnika. Uz to, ovogodišnji J5 je doživeo brojna unapređenja u odnosu na svog prethodnika, što na polju dizajna, što na polju kompletnosti, te ovo samo podiže njegov potencijal u smislu popoularnosti. Samim tim, znajući da pred sobom imamo uređaj koji bi mogao biti mega popularan među kupcima – sa posebnom pažnjom i zainteresovanošću pristupamo testiranju ovog modela…
Raspakivanje i dizajn
Iako nam telefon na test nije došao u pakovanju u kom će se pojaviti i u prodaji, bilo je jasno da će sadržinu “paketa” činiti uputstva za korišćenje uređaja, iglica za otvaranje slota za kartice, micro-USB kabl, zidni adapter za struju, kao i slušalice, koje iako možda nisu visokog kvaliteta, predstavljaju dobrodošao dodatak.
Dizajn uređaja je ove godine izmenjen blago, ali ipak primetno. Pre svega, sada više podseća na svoju skuplju sabraću, A5 i S7, imajući nešto oblije ćoškove, ali i ivice generalno, rastajući se tako od nešto oštrijih linija prethodnih dveju generacija. Ovako, rekli bismo da ne samo da je dobijen nešto privlačniji telefon, nego je i ergonomija poboljšana, imajući u vidu kako kompaktne dimenzije (146.2 x 71.3 x 8 mm), tako i zaobljene strane smartfona.
Kako je to već praksa na nekoliko Samsungovih modela srednje kategorije u poslednje vreme, bezel ispod ekrana nešto je manji od onog iznad, iako se na njemu nalaze Recents, Home i Back tasteri, u tom redosledu. Uz to, Home je hardverskog tipa, a u njemu se krije i senzor otiska prsta. Iznad ekrana, pored zvučnika, zatičemo i prednju kameru i LED-blic, kao i senzore udaljenosti, ali i osvetljenja, što je novost – automatsko osvetljenje ekrana, samim tim, omogućeno je, za razliku od prethodnika. Ipak, ozbiljna zamerka ide na odsustvo LED notifikacione lampice: kod nešto skupljih modela Samsunga, koji imaju Always On displej, moglo bi se na tome i progledati kroz prste; ovako, radi se o zaista ozbiljnom nedostatku na inače prilično kompletnom telefonu.
Plastične “trake” koje služe za pojačavanje prijema signala nisu diskretno skrivene uz ivice uređaja, nego su baš iskorišćene kao primetan deo dizajna, i možemo reći da su fino inkorporirane u ostatak stražnje strane smartfona, čineći skladnu celinu uz centralno postavljenu kameru i blic. “Oblast” u kojima se nalaze je takođe oblasta, i u ravni sa ostatkom kućišta.
Sa donje strane telefona su mikrofon, pomalo već zastareli micro-USB port, kao i 3.5mm ulaz za slušalice. Zvučnik je na relativno čudnoj poziciji – pri vrhu sa desne strane, gde smo ga već videli i na A5 modelu i još nekima. U suštini, pozicija je solidna jer je tu retko pokriven rukom, a ispod njega je sa te strane još samo dugme za paljenje telefona. Levo su tasteri za regulaciju zvuka, kao i dva slota: jedan za micro-SD karticu i jedan za SIM-kartice (ili samo jednu). Dakle, ne zatičemo tzv. kombo-slot, nego su dual-sim sposobnosti nezavisne od želje korisnika za dodatnom memorijom – sve pohvale Samsungu za ovaj potez.
Samsung je J5 (2017) modelu “podario” Exynos 7870 čipset (14-nanometarska tehnologija), u smislu da je potonji u prethodnoj generaciji telefona bio prisutan samo u nešto jačem uređaju, J7, dok su modeli A serije ove godine dobili neznatno jači Exynos 7880 čipset. Praktično, stiče se utisak da je J5 (2017) po pitanju procesorske snage opremljen gotovo jednako dobro i “snažno” kao i nekolicina zvučnijih smartfona Samsungove postavke. Ni ostatak specifikacija uopšte ne izgleda loše, što možete videti u priloženoj tabeli.
[modul]specifikacija=9223[/modul]
Logično, u radu se oseti da je Samsung opremio svoj model dobrim internim komponentama, te jedino 2 GB radne memorije mogu ponekad izazvati manje probleme prilikom intenzivnijih multitasking operacija, dok se za Mali-T830MP2 grafiku svakako znalo da neće činiti čuda, ali za povremeno igranje je sasvim u redu. Istina, čak i u cenovnom rangu kom J5 pripada postoje telefoni koji rade nekako naoko brže (uglavnom su “opremljeni” stock Androidom), ali svakako nemamo nikakvih posebnih zamerki na iskustvo u radu sa kojim se susrećemo sa modelom sa testa.
I rezultati u sintetičkim testovima potvrđuju da ne bi trebalo da bude ikakvih problematičnih zbivanja tokom korišćenja uređaja, iako pojedini konkurentski uređaji uspevaju da skupe i po koji poen više. No, kako je osmojezgarni procesor najpotentniji upravo kada se sva jezgra “upregnu”, J5 (2017) ne “uleće” u neprijatne situacije ni kada se smartfon nešto obimnije optereti zadacima, i samim tim, na nas je globalno ostavio vrlo prijatan utisak u korišćenju.
Softver i utisci u radu
Samsungov UX korisnički interfejs “prekriva” Android 7.0 Nougat, uz jednu zaista vrlo pohvalnu činjenicu: na J5 (2017) su prisutne gotovo sve opcije i podešavanja koja se mogu zateći i kod mnogo skupljih modela južnokorejskog proizvođača (osim onih koje možemo vezati za ograničenja u hardveru). Ipak, jedna velika stavka nije tu, nažalost: J5 nema Always On opciju displeja, a kako ne postoji ni notifikacioni LED, praćenje novopristiglih obaveštenja jeste donekle otežano… Čitač otiska prsta spašava situaciju donekle, ali svakako ostaje žal za nekim od pominjanih, praktičnih rešenja.
Ono što nam se svakako dopada je nastavak rada na optimizaciji Samsungovog softverskog okruženja, koje je sada znatno manje sklono nekadašnjim usporavanjima, “seckanjima” i lagovanju – pomenute neprijatne pojave pojavljuju se tek sporadično, i to najčešće kada se uređaj baš “pritegne”. Svakako se ne radi o problemu koji treba istaći, i raduje nas što Samsung nastavlja da radi na optimizaciji i olakšavanju svog sistema.
Ipak, i pored pomenutog olakšavanja sistema, od 16 GB interne memorije koliko telefon poseduje, korisniku je dostupno tek oko 8 GB po inicijalnom startovanju uređaja, pa se da uvideti da kojekakvih aplikacija, ne baš možda svim korisnicima poželjnih, svakako ima. Naravno, mnogo toga uključenog u sistem dobro je i korisno: u tri foldera izdvojene su Google (Maps, Drive, Duo…), Microsoft (Word, Excel, OneDrive) i Samsung aplikacije (S-Health, Voice recorder, Internet kao alternativni pretraživač, i slične). Kako se uglavnom radi o aplikacijama kojima se pristupa zaista etabliranim i korisnim servisima, nemamo mnogo zamerki na činjenicu što su prisutne, iako generalno uvek zastupamo stav da izbor treba prepustiti korisniku.
Ipak, bloatware-a ima u blažoj meri: već smo videli da su dva browser-a tu, imamo i dve galerije, dok bismo više voleli da nismo sreli ni Samsung Apps ili Samsung Members aplikacije… Ipak, situacija nije strašna, a memorija je proširiva.
Jedna aplikacija koja možda nama ne treba, ali nudi zanimljive opcije, je i Secure folder: već samo ime govori da se radi o zaštićenom prostoru, koji korisnik može da iskoristi za skladištenje ličnih sadržaja, kao i za prikrivenu komunikaciju, koristeći aplikacije sa zasebnim nalozima, koji se “odspolja” ne vide. I u podešavanjima zatičemo opcije koje mnogim korisnicima mogu biti zanimljive. Pre svega, Smart alert dovodi do vibracije kada se telefon podigne sa stola ili izvadi iz džepa, a ukoliko je zabeležen neki propušten poziv ili slično – dakle, pokušaj da se donekle nadoknadi izostanak LED notifikacione lampice.
Tu je i još par gestovnih kontrola, poput opcije za brzo pokretanje kamere dvostrukim pritiskom na Home dugme, ili Easy Mute-a, a moguće je i prilagoditi sadržaj ekrana upotrebi jednom rukom. Multi Window, sa druge strane, je opcija koju je Samsung razvio i pre nego što je Google u Android 7.0 Nougat uveo opciju za istovremeno korišćenje više aplikacija na ekranu, i Samsungova implementacija nam se čak čini i intuitivnijom.
Pošto je naš konkretni primerak dual-sim, omogućeno je i korišćenje dvostrukih naloga za aplikacije koje koriste broj telefona kao znak raspoznavanja korisničkih naloga – korisnici aplikacija Viber i WhatsApp će posebno znati da cene ovo, iako se ne radi o nečemu posebno novom. Mnoštvo podešavanja tu je i za ekran i zvukove, i njima Samsung zaokružuje širok set kontrola koje nudi koriisnicima svojih telefona. Iako se šarenilo rasprostranjeno mnogim delovima interfejsa i grafička ideologija neće svideti svima, moramo da primetimo da Samsung sa vremenom ide u dobrom smeru, kada je u pitanju implementacija UX-a, u globalnom smislu.Ekran
Same specifikacije ekrana kao da “zbunjuju”, imajući u vidu da to što se radi o Super AMOLED-u svakako vidimo kao plus, dok se tek HD rezolucija ne može smatrati prestižnim rešenjem. Pa ipak, istina je negde između, doduše – nešto bliža pozitivnoj strani.
Ispostavlja se da se usled Diamond raspored subpiksela matrice ekrana, i ppi-a od tek 282, u pojedinim situacijama mogu videti pikseli ekrana. Naravno, ne radi se ni o čemu preterano značajnom, niti je to u cenovnoj klasi kojoj telefon pripada nešto čemu se može prigovoriti, ali prosto – pomalo upada u oči, jer da nije toga, imali bismo posla sa zaista sjajnim ekranom. Kako smo i navikli kod AMOLED ekrana poslednjih generacija, reprodukcija boja je vrlo dobra u standardnom podešavanju, a moguće je izabrati i nekoliko drugih modova prikaza, čime se može istaći, recimo, zasićenost boja, po kojima su AMOLED-i i poznati. Istina je da bela blago vuče ka plavičastoj, ali radi se zaista o nijansama.
Uz to, ni ne moramo isticati da su nivoi crne fenomenalni, a kontrast odličan i pored visokog maksimalnog osvetljenja (skoro 500 nita), koje se pritom ostvaruje automatski – prošle godine, tj. kod prethodnika, bilo je potrebno uključiti Outdoor mode. Imajući sve to u vidu, kao i ponudu konkurentskih modela, zaključujemo da J5 (2017) ima više nego prikladan ekran, uz nadu da će sa podizanjem rezolucije u narednoj iteraciji, on postati i očigledan predvodnik klase.
Baterija
Ako smo određene nedostatke raznih komponenata ovog smartfona morali bar pomenuti, jedan jedini kod baterije ne smeta nam uopšte. Radi se o sporom punjenju. Da bi se od blizu praznog uređaja došlo do skoro punog, potrebno je preko 2.5h. U vremenu kada punjenje od 15 minuta pojedinim modelima “namakne” i čitavih 30% baterije, rekli bismo da 10ak procenata koje za to vreme dobije J5 predstavlja vrlo malo. Međutim, nije – jer on sa tih 10ak procenata može da radi vrlo dugo!
Pražnjenje cele baterije praktično nam je predstavljalo problem: 3.000 miliamperčasova na 720p rezoluciju i sa štedljivim procesorom, pokazalo se kao vrlo mnogo, uz sve moguće optimizacije koje je Samsung obezbedio, te smo bukvalno konstantno njakali telefon, ne bismo li ga doveli do praznog za manje od 2 dana. Dakle, i sa ozbiljnom upotrebom, svaku drugu noć može se izbeći razmišljanje o punjaču, dok nešto opuštenijim korišćenjem vidimo izvlačenje tri dana kao potpunu realnost. Odlična autonomija!
Prethodnik modela sa testa na polju kamere nije činio čuda, ali ni razočaravao – dakle, mogućnosti u skladu sa klasom. No, ove godine J5 ima nešto veći otvor blende od f/1.7, pa bi 13 MP kamera uz unapređenja u softveru mogla pružiti i određene benefite u konačnim rezultatima.
Sama aplikacija prilično je jednostavna i skladnog izgleda. Sa donje strane nalaze se okidač fotografija i video snimaka, kao i prečica do galerije, dok su u gornjem redu samo prekidači za blic i prelazak na prednju kameru, kao i prečica do detaljnijih podešavanja. No, ako se malo pažljivije pogleda, vidimo da bele tačkice pri dnu otkrivaju da postoje i dodatna dva ekrana do kojih se može doći “svajpovanjem” – u pitanju su ekrani za izbor moda (automatski, HDR i ostali, među kojima čak i jednostavniji Pro mod) i efekata.
Kada je kvalitet fotografija u pitanju, mogli bismo reći da je on solidan, uz napomenu da to dosta zavisi od nivoa prisutnog osvetljenja – što je, uostalom, i očekivano. Kameru smo pretežno testirali tokom sunčanog dana, sa izobiljem svetla, pa su fotografije obilovale detaljima, nije bilo uočljivo previše softverskog izoštravanja, a boje su bile revnosno reprodukovane. Ipak, vidljivi su problemi sa ekspozicijom svetlih delova kadra, dok je dinamički opseg vrlo slab. HDR mod donekle popravi situaciju, ali čak i sa njim – mesta za napredak ima, i to podosta.
Šuma nema mnogo, što se drastično menja u večernjim uslovima – slike postanu prilično mutne, sa ozbiljnim manjkom detalja i oštrine. Ipak, ako ništa, povećan otvor blende omogućuje da veća količina svetlosti bude “uvučena” u senzor, te slike ne ispadaju previše mračne. Na par primera je vidljivo da ni fokus nije najbolje odmeren, pa ukoliko bi se sa softverske strane pristupilo rešavanju pomenutih problema – mogao bi uslediti napredak i na ovom polju.
Prednja kamera ne samo da je prilično upotrebljiva noću, imajući u vidu da poseduje LED blic, nego i danju ume da “uhvati” zaista zavidno dobru fotografiju. Fokus joj je podešen taman negde na dužinu ruke, pa lice na selfiju bude dobro fokusirano, a čak i pozadina dobije fini, blaži bokeh efekat. Boje su čak malo izraženije no na glavnoj kameri, a isti problemi obe: i kod prednje je dinamički opseg najveća boljka, ali se to ovde nekako manje “računa”.
Prilično očekivano, pomenuti problem prenosi se dalje i na video snimke – dinamički opseg nije sjajan, ali su i boje prilično bledunjave, a stabilizacija vrlo slaba. Stoga, možemo reći da nije za očekivati da će korisnici ovog uređaja čuda praviti kada su u pitanju video snimci, što ne znači da neće poslužiti za povremeni klip zanimljivog zbivanja. Uostalom, slično možemo zaključiti i za fotografije – određeni problemi postoje, ali imajući u vidu kategoriju uređaja i povremene vrlo korektne rezultate, nema mesta većim pridikama.
Možemo reći da Samsung nije izneverio ovim modelom. Pre svega tu mislimo na korisnike ove serije koji su razmišljali o novom uređaju, ali i svoju postavku modela uopšte – vrlo je bitno imati u ponudi model koji možda ne “razbija” sa performansama i ekskluzivnim mogućnostima, ali nudi sve što savremeni smartfon mora da ima, pritom kroz fantastičnu autonomiju dajući jedan nivo sigurnosti, koji je osobito bitan onima koji se na telefon oslanjaju kada je posao u pitanju.
Kada pored toga obratimo pažnju i na prednosti ovogodišnje J-petice u odnosu na prethodnika, vidimo da je mnogo elemenata unapređeno (dizajn, ekran, softver, pa čak i baterija), te je jedan prilično čvrst takmac postao još primetniji na tržištu. Tačne prodajne brojke ne znamo, ali znamo da su impresivne, i nakon testiranja ovog uređaja zaključujemo da one za J5 mogu ići samo dalje uzlaznom putanjom…
Prednosti:
– Fenomenalna autonomija – Super AMOLED ekran (i pored 720p rezolucije) – Moderniji dizajn – Izrada Nedostaci:
– Nedostatak LED lampice (ili AOD-a) – Neinspirativna kamera
