Aleksandar Božović
Ivan Stojanović
Samsung je ovoga trenda svestan, pa iako se popularnost ove dijagonale displeja prevashodno zapaža u skupljim kategorijama uređaja, i u pristupačnijoj, J seriji, morao se naći uređaj koji će ispratiti potencijalnu potražnju. Pa ipak, za ovogodišnji model, posebno je bilo teško uskladiti konfiguraciju sa ostatkom ponude južnokorejskog proizvođača: pomak u odnosu na već solidne prethodnike morao je postojati, dok bi mnogo bolji telefon ugrozio uređaj(e) iz A serije.
Posle nekog vremena sa J7 (2017) mogli bismo reći da nam deluje da postoji šansa da se desi baš poslednje pomenuto u prethodnom pasusu… To bi trebalo posebno da obraduje potencijalne kupce, imajući u vidu da iako ne spada u najpristupačniju klasu telefona, ovaj model je cenovno niže plasiran od mnogih uređaja kojima “sme na crtu”. Zašto – možete videti na narednim stranama.
Raspakivanje i dizajn
Konkretan primerak koji je bio na našem testu, nije bio u pakovanju predviđenom za kasniju prodaju, ali je uveliko poznato da pored samog smartfona, pakovanje donosi i uputstva za korišćenje, iglicu za otvaranje slotova sa karticama, adapter za utičnicu, micro-USB kabl i slušalice. Rekli bismo da poslednji element “prebacuje” onaj neki minimum koji se morao naći u pakovanju, te tako ne vidimo nikakav prostor za kritiku na ovom polju.
Neizbežno će biti tokom testa par puta pomenuti J-sedmicinog mlađeg brata, model J5 (2017), a posebno u ovom delu teksta gde pričamo o dizajnu. Prosto, da i J3 za ovu godinu ima iste dizajnerske elemente stražnje strane telefona, mogli bismo zaključiti da su svi modeli ove serije identični do na veličinu.
Posebno se upravo pozadi primećuje sličnost modela J5 i J7: spreda su mnogi modeli Samsunga (osim iz S i Note serija) prilično slični, sa zaobljenim ivicama i kapacitivnim dugmićima pri dnu, oko Home tastera koji poziciju deli sa senzorom otiska prsta – no, pozadi, antenske plastike koje “odsecaju” po deo površine u gornjem i donjem delu i čine pozadinu telefona ispunjenijom, izdvajaju ova dva uređaja od svih ostalih u ponudi južnokorejskog giganta. Pritom, nije se preteralo sa efektom ovih linija, te je dizajn i dalje u celini vrlo sveden i prilično ozbiljan, čak bismo rekli i delom poslovan.
Samo još elipsasti modul koji krije kameru i LED-blic i Samsung logo se nalaze pozadi, dok i spreda, između zvučnika za razgovore i ekrana piše diskretno “SAMSUNG”. Na crnom modelu teško je ove detalje primetiti, ali pomenuti zvučnik okružuju i senzori osvetljenja i udaljenosti, kao i prednja kamera.
Na gornjoj strani uređaja samo su završeci pomenutih antenskih linija, dok su dole micro-USB ulaz i 3.5mm port za audio uređaje. Zvučnik je na vrlo zanimljivoj poziciji: nalazi se iznad Power button-a sa desne strane uređaja, što jeste nesvakidašnje, ali je i funkcionalno, imajući u vidu da je to pozicija koja je retko zaklonjena šakom. Sa leve strane su dugmići za regulaciju zvuka, kao i dva slota: po jedan za memorijsku, i za SIM karticu, ili dve.
Kao što pohvaljujemo činjenicu da kombo-slotom nije “ubijena” dual-sim sposobnost modela u slučaju kada se koristi microSD kartica (ili obratno), moramo pohvaliti i ergonomiju ovog modela. Nekako, čini se da je dizajn doveo i do unapređenja osećaja prilikom držanja ovog modela u ruci, i opšteg rukovanja njime. Zaobljene ivice omogućuju da J7 (2017) lepo legne u šaku i lako se drži, čemu svakako pomažu prilično kompaktne dimenzije za 5.5 displej, dok je metal zadnje strane dovoljno kvalitetan da otisci prstiju na njemu nisu često vidljivi.
Kada se na sve ovo doda i utisak vrhunske izrade uređaja kao i njegove izdržljivosti i čvrstine, ne možemo se oteti pomisli da je Samsung zaista ovde napravio telefon koji spolja deluje kao pripadnik neke više cenovne kategorije.
Hardver i performanse
Ne pokušavajući, kako smo i pomenuli, da ugrozi modele iz viših kategorija, Samsung je “ostavio” isti Exynos 7870 čipset i u ovogodišnjem modelu (mada je prošle godine postojala i varijanta sa Snapdragon 617 čipsetom, koji jeste nešto slabiji). Na to nemamo posebno mnogo primedbi, imajući u vidu da je isti izrađen u 14-nanometarskom procesu, te da osmojezgarni procesor predstavlja odličan balans između snage i ekonomičnosti.
[modul]specifikacija=9230[/modul]
S druge strane, grafički potprocesor, Mali-T830 MP2, nije najsrećnije rešenje za one koji očekuju da se nešto ozbiljnije i poigraju na ovom modelu; no, za sve ostalo, neće manjkati hardverske potencije. Šta više, jedan ozbiljan korak u odnosu na prethodnika je načinjen: sada je tu 3 GB radne memorije, pored 16 GB interne (postoji čak i varijanta od 32 GB, mada se ona neće pojaviti na našem tržištu).
Da je J7 (2017) smartfon od kog se može očekivati više nego pristojno ponašanje nagoveštavaju i rezultati sintetičkih aplikacija. Ipak, ono što je mnogo važnije je utisak koji smo stekli u svakodnevnom korišćenju ovog telefona, a on je odličan: radne memorije je sasvim dovoljno i za pristojniji multitasking, dok čak i takvim situacijama, kada se sistem optereti paralelnim radnjama – čipset uspeva sve da izgura bez nepoželjnih trzavica. Drago nam je što vidimo da Samsung optimizaciju svog korisničkog okruženja podiže na sve viši nivo, pa čak i na uređajima koji ne spadaju u skuplje u ponudi.
Softver i utisci u radu
Pišući o softveru na J5, pohvalno smo se izrazili o činjenici da Samsung gotovo sve softverske elemente ponuđene na svojim flegšip modelima, “prenosi” evo i na one iz J serije, koja nije baš ulazna u njihovoj ponudi, ali spada u povoljnije. Kada govorimo o J7 (2017), to je još izraženije, i upravo je softver razlog našeg uverenja da će ovaj telefon mnoge kupce inicijalno zainteresovane za skuplje modele, naterati da se okrenu baš njemu!
Prvo, pomenimo ono što nam se baš i ne dopada. Pre svega, od 16 GB interne memorije, korisniku po prvom startovanju uređaja na raspolaganju stoji tek jedva 8 GB… Istina, bloatware aplikacija nema mnogo, i Samsung UX interfejs je “lakši” nego ikada, ali i dalje zauzima previše prostora – bar po našem skromnom mišljenju.
Device Maintenance nam deluje poput nekog od “Boost” programa za Android, i nismo sigurni koliku realnu dobit donosi… Samsung Members i MagazinOK spadaju u aplikacije koje bismo bili srećniji da nismo zatekli, dok recimo galerije nalazimo dve: Google Photos i Samsungovu. Tu je i set Microsoft-ovih aplikaciju koje mogu da utiču na podizanje produktivnosti korisnika, pa imajući to u vidu, moramo priznati da zaista nema mnogo nepotrebnog softvera.
Ne samo to, nego je i dosta korisnih opcija prisutno. Secure Folder omogućuje da korisnik odvoji poseban “prostor” za sebe, Multi Window nudi opciju podele ekrana na dva dela i upotrebe dve aplikacije paralelno, dok se broj “sitnijih” podešavanja zaista može opisati impresivnim. Pa ipak, dva detalja iz softvera bismo istakli: nismo ih videli na J5, pa to J7 izdiže iznad ostatka serije, a i zaista se radi o korisnim stavkama.
Možda manje bitan od dva pomenuta elementa je Briefing. Naime, iako je integracija sa Google Now aplikacijom odlična, Samsung nudi svoju verziju informacionog servisa, Briefing, poput BlinkFeed-a kod HTC-a. Uostalom, i sam Google Now na “najlevljem” homescreen-u ima izlistane vesti za koje misli da bi mogle biti interesantne korisniku; Samsung ih je ovde zamenio Briefing-om, i rekli bismo – okrenuo se nešto tradicionalnijem vidu izveštavanja (Google Now “uči” koji sadržaji zanimaju korisnika i prevashodno njih plasira u feed-u), držeći se eminentnih izveštača (iako je kroz podešavanja moguće donekle podesiti izvore).
No, ono što ovogodišnjeg J7 definitivno izdiže iznad J5 za ovu godinu, a pomalo ga i postavljajući među modele A serije, je – Always On Display, ili kraće, AOD. U nedostatku LED notifikacione lampice (primetili ste da je nismo pomenuli u nabrajanju hardverskih elemenata telefona), neverovatno je koliko ovakva opcija olakšava praćenje notifikacija, i samim tim – upotrebu telefona. Pritom, kako smartfon ima AMOLED ekran, uticaj na potrošnju baterije zaista nije presudan. Nije ni potrebno da pomenemo da se opcije poput ove i kod drugih proizvođača mogu sresti najčešće samo na flegšip modelima…
Stoga, iako su i J5 (2017) i J7 (2016) bili dobro softverski opremljeni, sa mnogo podešavanja, malo bloatware-a i sve boljim UX-om, kod J7 (2017) je opšti utisak dignut na viši nivo pomoću svega par detalja, ali vrlo bitnih. Naravno, i dalje postoji razlika između ovog modela i onih skupljih, ali za one kojima su softverske opcije najvažniji aspekt upotrebe telefona – ta razlika je nikad manja.
Ekran
Kod “mlađeg brata”, modela J5 (2017), kao i prethodnika modela sa testa, J7 za 2016. godinu, rezolucije ekrana su činile da njima ne budemo u potpunosti zadovoljni: sta više, u kombinacijama sa Diamond rasporedom subpiksela, u pojedinim situacijama, piksele je bilo moguće i videti golim okom. Napokon, J7 (2017) ima Full HD ekran, što na 5.5 dijagonali svakako nije manir flegšip uređaja, ali je u klasi kojoj on i pripada više nego prikladno, i ne ostavlja mesta primedbama.
Pored toga, činjenica da imamo Super AMOLED ekran, sa svim njegovim realnim prednostima i kvalitetima, dovodi do toga da na gotovo svim ostalim poljima konstatujemo flegšip karakteristike. Kontrast i dubinu crne boje ne moramo ni komentarisati, minimalno osvetljenje je odlično i omogućuje lagodno korišćenje smartfona i u mrklom mraku, dok je čak i maksimalno osvetljenje više nego korektno (nepunih 500 nita), a sada se i ostvaruje automatski (pri adaptivnom osvetljenju – prethodnik je imao Outdoor mode, koji je korisnik sam morao da aktivira, usled nedostatka senzora osvetljenja).
Reprodukcija boja je podesiva, pa se tako mogu odabrati preseti sa klasičnim “amoledovskim”, saturisanim bojama, ali i on bliži realnoj slici – koji zaista i deluju revnosno, uz zapažanje da je bela boja, iznenađujuće, nešto hladnija. Naravno, ne radi se o većem problemu, a posebno ne o nečemu što bi moglo da pomuti odličan utisak koji ekran J7 (2017) ostavlja u globalu – čak i izvan kategorije kojoj ovaj model pripada.
Baterija
U odnosu na prošlogodišnji model, koji je imao bateriju kapaciteta 3.300 mAh, ovogodišnji ima čitavih 300 mAh više u jednako kompaktnom kućištu. Dakle, pre svega, kapa dole Samsungovim stručnjacima na izvrsnom inženjeringu, koji je kućište ovog modela ostavio u realmu “zgodnih”, tankih, dopadljivih uređaja, istovremeno mu podarivši atribute vrlo poželjne u svetu današnjih smartfona.
Zašto to napominjemo? Jednostavno, poslednjih godina deluje da je proizvođačima važnije da na tržište izbace što tanje i vizuelno privlačne modele, no da ih “opreme” vrhunskom – pa čak i samo dobrom autonomijom, ignorišući želje mnogih korisnika. Samsung ovim modelom pokazuje da se mogu dobiti “i jare i pare” – i to debelo, vrlo podgojeno jare!
8h ekrana na 24h posvećenih trošenju baterije mogu se lako prevesti u 2 dana više nego ozbiljne upotrebe smartfona, dok kod relaksiranije upotrebe ni 3 dana ne zvuče nemoguće. Odličan rezultat. Pritom, i punjenje je nešto brže no kod J5 (2017), te se za oko 2h telefon dovede do 100% od skoro praznog. Dakle, autonomija ostaje snažno uporište J serije, i možda i vodeći “selling-point” njenih telefona, na globalnom nivou, zbog čega je posebno pohvalno za Samsung što se nije “igrao” sa glavnom karakteristikom uređaja iz nje.
Polje koje uređaju sa testa ne “dozvoljava” da se u potpunosti razračuna sa modelima A serije je ono fotografije i video snimanja. Iako je kod J7 (2017) Samsung koristio Sony-ev 1/3″ IMX258 senzor, koji se nalazi i u jednom LG-u G6, primera radi, stiče se utisak da nije potpun potencijal izvučen iz hardverske postavku, koju sačinjava i više nego respektabilan otvor blende od f/1.7 , i to “preko” 13 miliona piksela.
Kamera aplikacija koja upravlja svime prilično je jednostavna, ali intuitivnost i tok upotrebe donekle narušava činjenica da se sa osnovnog njenog ekrana jednom komandom može samo uključiti/isključiti blic, ući u opširnija podešavanja i preći ili na prednju kameru ili na video. Za “paljenje” HDR moda, mora se prvo preći “svajpom” na levi ekran, gde su i opcije poput Panorame, Night ili Pro moda; sa druge, desne strane, nalazi se nekolicina predefinisanih filtera.
Već pogled na prvih nekoliko fotografija otkriva jednu, reklo bi se, slabost usled hardverskih karakteristika: iako bi se od f/1.7 otvora blende očekivalo da donese prevashodno korist, stiče se utisak da povećan protok svetlosti ka senzoru nije odgovarajuće softverski precesiran, te tako u oblastima jače ekspozicije fotografije često znaju da deluju prilično “spaljeno”, i sa velikim nedostatkom detalja, a kako je dinamički kontrast relativno slab – ni u senkama nema mnogo detalja. Sa uključivanjem HDR moda, ovo se donekle popravi, mada ni onda situacija nije sjajna (posebno u tamnijim delovima fotografije).
Delovi kadra na kom je nebo najbolje otkrivaju nedostatke u ekspoziciji, mada se da i videti da šuma nema u velikoj meri, čak ni u oblastima uniformnog kolorita. Oštrina slika je korektna, nije prisutno primetnije softversko izoštravanje (nestandardno za Samsung, bar prethodnih godina), imajući u vidu da svakako nema mnogo postprocesinga generalno.
Reprodukcija boja je dobra kada dinamički opseg ne “izda”, iako na ponekim primercima vuče ka hladnijem delu spektra (takođe nestandardno za Samsung). Na fokus nemamo zamerki, doduše u uslovima dobrog osvetljenja: uveče je situacija očekivano slabija. No, poneki promašeni fokus na večernjim slikama bismo i “preživeli” da su ostali elementi na mestu, što, nažalost – ne možemo da konstatujemo. Veliki otvor blende propušta dovoljnu količinu svetlosti ka senzoru, ali usled ograničene softverske obrade, konačni rezultati su suviše mutni, sa mnogo šuma i malo detalja.
Prednja kamera ima fiksni fokus, ali solidno odmeren na dužinu ispružene ruke, te selfi-fotografije uglavnom ispadaju razumno oštrima i sa dovoljno detalja. Ipak, zatičemo i ovde probleme kao i kod zadnje kamere: preeksponirani delovi kadra budu nekada u potpunosti ogoljeni od detalja, čak do te mere da fotografija bude u celosti upropaštena. Neke scene će stoga možda biti bolje uslikati i više puta, ukoliko to situacija dozvoli, sa nadom da će neka od fotografija predstavljati dobitnu kombinaciju: to uključuje i suptilnu, ali vidljivu pojavu bokeh efekta.
Video snimci, kako smo to i očekivali, prevashodno mogu da posluže u situacijama kada treba uloviti neki zanimljiv sled trenutaka, a ništa prigodnije za snimanje nije pri ruci: jednostavno, problemi sa dinamičkim opsegom prate i njih, dok je stabilizacija suviše slabo rešena da bi se bilo kakvo snimanje bez stativa moglo smatrati uspešnim – posebno dok se osoba kreće tokom snimanja. Imajući u vidu da hardver kamere nije potpuno bez potencijala, odnosno da se iz njega moglo više izvući no što je to J7 (2017) doneo, ostaje da se nadamo da bi se nekom softverskom nadogradnjom mogao dobiti bolji kvalitet kako video snimaka, tako i fotografija.
Nakon nekoliko dana druženja sa najjačim ovogodišnjim pripadnikom J serije, ne možemo da se otmemo utisku da stručnjaci iz Samsunga nešto nisu baš najsjajnije sračunali… Jednostavno, J7 (2017) nam deluje kao uređaj koji bi mogao da pomrsi račune pre svega modelu A7 (2017), iako potonji ima 5.7” ekran, kao i eventualno još pojedinim modelima iz ponude vodećeg proizvođača Android telefona u ovom trenutku.
Dizajnom im je vrlo sličan, uz par rešenja po kojima se izdvaja, izradom ne zaostaje ni milimetar, ko ni softverskim mogućnostima, što do ove godine nije bio slučaj. Praktično, da je kamera ovog uređaja nešto bolja, za sve one kojima procesorka snaga nije preterano važna – J7 bi bio optimalno rešenje. Ovako, ako uzmemo u obzir da veliki broj kupaca kameru drži visoko na listi prioriteta prilikom akvizicije novog mobilnog ljubimca – linija razgraničenja ipak postoji…
Sa druge strane, i prethodnih godina korisnici modela J serije pretežno nisu očekivali od smartfona fantastičnu kameru i nesagledive hardverske mogućnosti – hteli su pouzdanog saputnika sa dosta softverskih mogućnosti i podešavanja, praćenih izdržljivošću, kako kroz dobru izradu, tako i u vidu vrhunske autonomije. To sve dobijaju i sada, u novom, lepšem kućištu, sa softverom nikad bližem najboljim modelima, i snažnim nastupom na praktično svim poljima, osim kamere. Stoga, iako J7 nije flegšip, niti je tako zamišljen – u očima onih kojima kamera nije prioritet, lako bi mogao biti savršen telefon.
Prednosti:
– Fenomenalna autonomija – Ekran – Izrada – Ergonomija – Softverske mogućnosti
Protiv:
– Kamera – Cena (uslovno)
Telefon na test ustupio Samsung.
