Nekako smo se u godinama koje su za nama navikli da je Plus verzija Galaxy S serije telefona u stvari ona najbolja u ponudi Samsunga. Da se podsetimo, S6 i S7 su imali verziju sa normalnim, ravnim ali i Edge ekranom, pa su se po tome razlikovali. S8, S9 i S10 su dobili veće modele sa većim ekranima sa sufiksom + koje je u prvom redu i odlikovala baš ta karakteristika u smislu veličine, ali su po sredi bili telefoni nešto boljih specifikacija. Galaxy S20 serija naravno takođe ima svoju Plus verziju, ali ona više nije najbolji model u seriji – kao što znate, tu titulu je ove godine za sebe prigrabio model Ultra koji smo već predstavili i na čiju ćemo se recenziju možda i prečesto pozivati u ovom tekstu. S20 Ultra je, tako bismo rekli, S20+ na steroidima. Šta god da ima S20 Plus, kod Ultre je to veće ili više – što je opet rezultovalo najvišom cenom do sada za neki telefon Android sveta – naravno, ukoliko ne govorimo o modelima sa savitljivim ekranom ili nekim modifikovanim modelima od strane nekih nezavisnih kompanija.
Biće vrlo zanimljivo videti, ukoliko do tih podataka ikada i dođemo, kakav će sada biti odnos snaga po pitanju prodaje. Niti jedan od ovih telefona S20 serije nije jeftin i kao što smo i rekli u S20 Ultra recenziji, nekako miriše na to da će i pored Ultra cene od 1400e , dobar deo onih koji smatraju da je došlo vreme za novi telefon progutati knedlu, dodati tih 40ak posto više i odlučiti se za top model. Malo iz perspektive prestiža, malo zbog onoga „kad je bal nek je maskenbal“, a malo možda i zbog dugovečnosti svoje investicije u smislu – kupio sam najbolje u tom momentu, sad sam miran. To su opet samo pretpostavke i nagađanja – videćemo koji će model najbolje proći kod publike.
Takođe vredi pretpostaviti da će i Plus biti popularniji od najslabijeg modela Galaxy S20 serije. Malo je veći, veća baterija, bolje kamere – i sve to isto tako malo manje i malo slabije od Ultra modela. Da se mi ne bi ovde ponavljali iznova po pitanju karateristika – fokusirajmo se na razlike S20 Plus modela u odnosu na najjači – Ultra. Sve što vam eventualno bude nedostajalo u ovoj recenziji i čini vam se da je ostalo nedorečeno, preporučujemo da pogledate našu S20 Ultra recenziju i pronađete sve ostale stvari koje vas zanimaju, a koje su zajedničke za celu S20 seriju.
Da krenemo od dimenzija. Plus je u odnosu na Ultra osetno laganiji – 34 grama razlike, ali i ugodniji za ruku. Nema dileme da bolje leži, , a razlika u dijagonali ekrana je (ne)primetnih 0.2 inča – što zbog iste rezolucije ekrana dovodi i do nešto veće gustine piksela. O kvalitetu prikaza smo sve rekli u našem prethodnom testu, a najkraći sažetak bi glasio – sjajno.
Na pozadini telefona kamera sistem je osetno manjih dimenzija u odnosu na Ultra model, ali kao što smo rekli u prvom susretu sa S20 serijom: paradoksalno je da veliki kamera sistem, čija nam se izvedba inače i ne sviđa, bolje izgleda od kamera bloka na S20 i S20 Plus telefonima koji su nekako uniformnog dizajna kao A51, A71 ili S10 Lite telefoni. S20 serija je nekim detaljom naprosto morala da se razlikuje od tih modela. Jeste kod nje staklo, naspram plastike kod A serije, ali nešto je tu moralo da bude posebno. A nije.
Procesor je isti kao i kod Ultra modela, prostora za podatke ima u identičnoj količini, osim što S20 Plus ima 8GB radne memorije u odnosu na 12 GB sa koliko stiže Ultra. Ostaje nam još razlika koja se tiče baterije, a Plus stiže sa baterijom od 4500 mAh i koja je naš desetočasovni test YouTube-a završila sa preostalih 37 procenata kapaciteta, što je solidan rezultat. I to su manje više sve razlike ovih telefona osim onih koje se tiču kamere, pa da pogledamo kako tu stoje stvari.
S20+ svoju glavnu kameru „nasleđuje“ od S10 serije i po sredi je blago modifikovani sistem. Senzor raspolaže sa 12 MP, maksimalni otvor blende je f/1.8, a žižna daljina je klasična za moderne pametne telefone – 26 mm. Osnovna razlika u odnosu na senzor kod prethodne generacije je što je novi senzor fizički veći, kao i pikseli u njemu koji sada iznose 0,8 µm, naspram 1,4 µm. Ovo znači i bolje upijanje svetla, što je kod telefona možda i najbitnija stavka. Fokusiranje se obavlja faznim autofokusom na nivou dva piksela, a sočivo poseduje i fizičku (optičku) stabilizaciju.Telefoto, odnosno zum sočivo ima senzor od 64 MP, f/2.0, PDAF, optičku stabilizaciju i 3x hibridni optički zum. Iako ne poseduje nikakvu kretnju koja bi omogućila proces zumiranja, ovo sočivo svoj hibridni zum ostvaruje kropovanjem dela kadra velikog senzora. Na taj način mogu se dobiti vrlo pristojne 12 MP fotografije, a optička stabilizacija umnogome pomaže da ove slike budu vrlo upotrebljive.
Treće sočivo je ultra širokougaono, identično kao ono na Samsung Galaxy S20 Ultra. To znači 12 MP, 13 mm, f/2.2 i ugao pokrivanja od velikih 123 stepeni. Naravno, kao ni na Ultra modelu, ovo je jedino sočivo bez autofokusa, što ga čini ograničenim za pojedine situacije.Četvrta kamera dodata ovom sistemu je TOF tipa i služi za merenje dubine elemenata kadra, opet identična onoj na S20 Ultra.Sa prednje strane S20+ ima senzor od 10 MP, žižne daljine od 26 mm i otvorom blende od f/2.2. Iako ne raspolaže sa 40 MP kao na S20 Ultra, tu je fazno fokusiranje na nivou dva piksela, što je vrlo lepa opcija.
Po dnevnim uslovima glavni senzor pravi odlične fotografije. Lepo izbalansirane, detaljne i oštre. Boje su verne, bez pomeranja spektra u neželjenim smerovima, a kadar ima širok dinamički raspon, uspevajući da lepo obuhvati najtamnije i najsvetlije elemente. Evidentan je Samsung postprocessing, posebno na elementima kao što su trava, grane i lišće, gde se softver trudi da maksimalno izoštri ove elemente kadra. Prave razlike u odnosu na 108 MP Quad Bayer senzor na S20 Ultra ima, ali ne u prevelikoj meri. Pre svega mislimo na nivo detalja, posebno kad se slike prave u maksimalnoj rezoluciji senzora.
Fotografije u uslovima slabijeg svetla su jako dobre, možda čak i neprirodno oštre, za šta je ponekad krivo softversko peglanje slika. Šum je redukovan u najvećoj meri, ali blenda f/1.8 upija ogromnu količinu svetla omogućavajući veliku fleksibilnost, posebno kada postoji neki izvor svetla. Ovo rezultuje detaljnim fotografijama i vrlo vernim prikazom boja. Šuma ima samo u najtamnijim delovima kadra, a korišćenjem Noćnog režima slikanja senzor za nekoliko sekundi može da upije veliku količinu svetla, praveći vrlo upotrebljive fotografije, čak i kada nema mnogo svetla u okolini.
„Zum“ sočivo koje nije zum sočivo je najprijatnije iznenađenje. Iako se služi trikovima da ostvari 3x zum, rezultati su izuzetno dobri. Veliki senzor, dobar fokus i optička stabilizacija omogućavaju kropovanje centralnog dela kadra kako biste ostvarili zum koji „ide“ do 30x. Naravno, ne treba se zanositi, ali su ove fotografije prilično dobre. Jasno je, postoji razlika u odnosu na pravi zum, ali nikako nije tako velika kao što biste očekivali. Šum je softverski redukovan, što na velikim nivoima zuma može da se primeti, ali su slike vrlo dobre. Boje su slične onima na glavnom senzoru, detalja ima u izobilju, a oštrina je na vrlo visokom nivou. Pri korišćenju maksimalne rezolucije senzora, vidljiva je nešto manja dinamika kadra, ali i značajan porast kada su detalji u pitanju.
U uslovima slabijeg svetla, vidi se pravi nedostatak ovog sočiva, pre svega zbog prirode funkcionisanja. Prostim uveličavanjem dela kadra prisutna je lepa količina šuma, koliko god se Samsung softver trudio da ga eliminiše. Boje su blago isprane, a fali i oštrine, posebno u tamnim delovima kadra.
Za situacije kada u kadru nema mesta za sve elemente, tu je ultra-široko sočivo, identično onom na S20 Ultra. U skladu sa svojom prirodom, dinamika je na visokom nivou, boje su blago zasićene, šuma ima tek u tragovima, a određeni deo detalja se gubi u tamnim delovima kadra. Korekcija sočiva je na visokom nivou, a prisutna je i dodatna softverska opcija rešavanja distorzije. Veliki ugao koje ovo sočivo zahvata je njegova najveća prednost i tako ga i treba posmatrati, posebno jer ne poseduje mogućnosti autofokusa.
Noćne fotografije su slične dnevnim. Slike su dobre, ali zbog prirode same kamere zafaliće vam dinamike kadra, a boje će biti za nijansu hladnije od realnog stanja. Oštrina je na solidnom nivou, ali znatno opada od sredine kadra ka ivicama.
Selfi kamera predstavlja odličan dodatan sistemu na zadnjoj strani. Iako ima „samo“ 10 MP, tu je velika količina detalja, sa oštrinom i reprodukcijom boja na vrlo visokom nivou. Relativno širok ugao snimanja samog sočiva će biti dovoljan čak i kada u kadru ne budete sami, a pritom želite da uhvatite neku istorijsku znamenitost okoline. Boja kože se detektuje pravilno, bez bežanja u topliji deo spektra, a fokusiranje omogućava izdvajanje subjekta od pozadine na prirodan način, a ne softverskim putem. Ovo garantuje dobru detekciju subjekta, jer se fokusiranje obavlja prema blizini elemenata kadra.
Kada je video u pitanju, i S20+ ima mogućnosti snimanja 8K video materijala, a napomenućemo da se za snimanje koristi „telefoto“ senzor, jer on jedini raspolaže dovoljnom rezolucijom da ovakvo snimanje podrži.Realno gledano, 8K je u 2020. godini i dalje gimmick i 4K video je nešto što ćete apsolutno najčešće koristiti za snimanje. Kako je za 4K dovoljan senzor od 8 MP, glavni teret na sebe preuzima najbolje – glavno sočivo.
I rezultati su potpuno očekivani – Dosta detalja, fluidni pokreti zahvaljujući stabilizaciji, kako u 30, tako i u 60 fps, verne boje i lepo izbalansiran kadar. Lutanje fokusa nije prisutno, a primetili smo nešto agresivnije softversko izoštravanje slike koje se neće svakome svideti. U 30 frejmova video ima bitrate od oko 38 Mb/s koji dupliranjem frejmova raste na oko 70 Mb/s, što je zaista dovoljna količina detalja i za najzahtevnije korisnike. Čak je i zumiranje telefoto sočivom vrlo dobro izvedeno, nema skokovitih prelaza, a softver se trudi da prikaz održi na visokom nivou, bez neželjenih artefakata. 4K snimci su mogući sa sve tri kamere, a primetna je razlika u odnosu na to koji senzor koristite. Kada je god moguće naveći kvalitet ćete izvući sa primerne kamere, a kada situacija nalaže ni širokougaono sočivo neće biti neupotrebljivo. Jasno je da postoje neki kompromisi po pitanju kvaliteta i nedostatka autofokusa, ali ćete zato uživati u uglu snimanja od 123 stepena, čime se malo koji telefon današnjice može pohvaliti. Takođe, SuperSteady opcija je prisutna na uštra-širokom sočivu i ograničena na 1080p. Iz iskustva SuperSteady je više zvučno ime, poput Space Zoom, nego što ćete od njega imati neke konkretne koristi. Takođe, ograničenje na 1080p nije mala stvar i mnoge korisnike će ovo odbiti, posebno jer stabilizovani 4K video glavnog senzora daje superiornije rezultate u svakom pogledu.
Kada je u pitanju video u uslovima slabog svetla, glavno i telefoto sočivo održavaju visok nivo snimljenog materijala. Fokus ne luta, boje su verne, a oštrina na zavidnom nivou, sa primetnom redukcijom šuma. 8K video, pre svega zbog 24 fps ne deluje baš sjajno, iako beleži zavidnu količinu detalja. 4K se dobro bori sa slabim svetlom, trudeći se da zadrži što prirodniju sliku. Telefoto sočivo raspolaže sa vrlo sličnim performansama, dok se jedina razlika primećuje kod ultra-širokog sočiva, gde se vide nedostaci poput izostanka autofokusa i slabijeg otvora blende, pa je preporuka da ovaj video koristite samo u krajnjoj nuždi i kada kadar ipak raspolaže sa određenom količinom svetla.
Sve u svemu, još jedan standardni telefon Samsung Galaxy S serije, ali teško je reći da smo ostali u nekom posebnom raspoloženju kada je Plus verzija ovih telefona u pitanju. Nema šta, svetla pozornice usmerena su na S20 Ultra a ova druga dva modela su ipak samo varijacija na tu temu. I onda je zaista teško uraditi neku konkretniju recenziju, kada shvatiš da se skoro svakom novom rečenicom samo ponavljaš kao nekoliko dana ranije – a čeka nas još pri svemu tome i S20. Zato ćemo napraviti malu pauzu od ove serije, jer se bojimo da bi u ovom momentu zafalilo inspiracije da i o tom telefonu kažemo nešto novo. To i jeste neka vrsta usuda kada se odlučiš da izbaciš ovakvu jednu seriju.
Objektivno, samo je kamera sistem ono oko čega možemo pronaći izvesne razlike, jer postoje konkretni rezultati i utisci. Sve ostalo je isto, malo veće ili malo manje. Osnove su iste: S20 serija je i ove godine ostala u istom ritmu kao i prethodnih, kao stabilan i siguran odabir svakog kupca. Egzibicije i avanture u smislu nekih neobičnih, posebnih mogućnosti ili dizajna, sada su na manjim proizvođačima koji na taj način pokušavaju da se istaknu na pozornici. Na njima je da se trude, a za to vreme će Samsung brati plodove svog decenijskog rada i statusa na Android sceni. U vreme kada se flagship modeli pod najezdom sjajnih modela više srednje klase manje prodaju no nekada, Samsung opet može da računa da će u tom najvišem segmentu iznova dominirati, jer mnogi vole da igraju na sigurno.
Prednosti:
– Vrhunski ekran- Performanse- Odličan sistem kamera- Zaokruženost proizvoda na kojoj Samsung radi generacijama
Mane:
– Nije najbolji u seriji- Dizajn od koga smo očekivali više