Benchmark Redakcija
Nikola Kojić
Sony Ericsson K750i
Glavne odlike Sony Ericsson K750i telefona su kamera rezolucije 2 megapiksela, mp3 plejer i radio prijemnik, podrška za memorijske kartice i ekran standardne rezolucije 176×220. Nažalost, K750i nije smartphone i sa softverske strane ste ograničeni na standardne funkcije telefona uz podršku za Java aplikacije. Takođe, izostala je i upotreba EDGE tehnologije, pa možemo da zaboravimo na brzi prenos podataka i video razgovore.
Verovatno najzanimljivija osobina telefona je da je u ovako malo kućište smeštena kamera sa autofokus mehanizmom i 2 megapikselnim senzorom. Čini nam se da je samo deo sa kamerom kod Nokije N90 velik kao dobar deo K750i telefona. Naravno, Sony Ericsson nije imao potrebe da upošljava renomirane proizvođače optike i senzora, jer je Sony korporacija među vodećim proizvođačima digitalnih fotoaparata. Uz već očekivani mp3 plejer, lepo je videti i prisustvo radio prijemnika, koji se odlično snašao sa našim radio stanicama. Pored brojnih pozitivnih osobina moramo izdvojiti i određene mane, kao sto su nešto tvrđa tastatura i nezgodan upravljački taster (džojstik).
Glavna odlika Sony Ericssona već duži niz godina su nešto jeftiniji telefoni u odnosu na druge proizvođače. I ovoga puta smo svedoci odmerene cene proizvoda, jer konkurecija trenutno nema odgovarajuci telefon u datom cenovnom rangu. Verujemo da će se situacija brzo popraviti, ali će u međuvremenu cena K750i verovatno pasti, tako da će ovaj telefon sigurno zabeležiti značajne uspehe u prodaji
Mreža
GSM 900 / GSM 1800 / GSM 1900
Dimenzije
100 x 46 x 20.5 mm
Težina
99 grama
Ekran
TFT, 256K, 176×220 piksela
Melodije
Polifone (40 kanala), MP3
Vibracija
Da
Imenik
500 mesta, po 15 polja, slike
Log Poziva
30 pozvanih, primljenih, propuštenih
Memorijska kartica
Memory Stick Duo, 64MB
Unutrašnja memorija
38 MB deljeno
GPRS
Klasa 10
Brzina podataka
32-48 kbps
Poruke
SMS, EMS, MMS, email, instant poruke
Sat
Da
Alarm
Da
Infracrveni port
Da
Boja telefona
Crna, Srebrna
Kamera
2 MP, 1632×1224, autofokus
Blic
Da
Bluetooth
Da
EDGE
Ne
Java
MIDP 2.0
MP3 plejer
Da, MP3, AAC
Radio
Da, podržava RDS
WAP
WAP 2.0
T9
Da, nema podrške za Srpski
Slušalice
Da, stereo
Portovi
Fast Port (punjač, slušalice)
Baterija
Li-Po, 900 mAh
Specifikacije deluju primamljivo, ukoliko se izuzme nedostatak EDGE podrške. Baterija od 900mAh je odgovarajuća, i raduje upotreba Litijum – Polimerske baterije jer je manje štetna od Litijum – Jonske.
Pakovanje
Navikli smo da telefoni ovog cenovnog ranga dolaze u lepom pakovanju, sa svom potrebnom opremom i uputstvima. Prvo što upada u oči je veličina kutije, koja je proporcionalna dimenzijama telefona – velika je taman toliko da sve što treba stane unutra. CD sa softverom se nalazi u kartonskoj kutiji, a kablovi uredno savijeni. Punjač je standardne veličine, a u paketu se nalaze još i prijatno dizajnirane Sony Ericsson slušalice, koje vrlo verovatno proizvodi sam Sony. Na slušalicama se nalazi i mali modul sa mikrofonom i jednim tasterom, tako da ih je moguće koristiti ih i kao handsfree.
Taster služi za javljanje, a sam modul se nalazi ispod jedne slušalice, tako da se za vreme razgovora nalazi kod obraza. Bilo bi bolje da je kabel malo duži pa da je bliže ustima (mada je razlika mala) ali u ovom slučaju bismo trebali da verujemo dizajnerima da je to optimalna pozicija – poverenje nam uliva Sonijevo višedecenijsko iskustvo u dizajniranju kvalitetne audio opreme. Pohvalno je što se u pakovanju nalazi i USB kabel, pa nema potrebe izlagati se dodatnim troškovima oko kupovine kabla ili Bluetooth adaptera. Na kraju ne smemo zaboraviti ni Memory Stick Duo adapter, ukoliko imate potrebe da ga koristite u standardnim čitačima, mada se K750i ponaša kao USB adapter za memorijsku karticu. Po povezivanju sa računarom, sam operativni sistem prepoznaje telefon kao Removable Drive.
Dizajn
Ovoga puta u prilici smo da testiramo telefon koji ima klasičan monoblok oblik. Njegov dizajn sigurno ne mami uzdahe pri prvom susretu, međutim korisnici cene jednostavan i praktičan oblik i iskustvo je pokazalo da se baš ovakvi telefoni jako dobro prodaju. Iako na prvi pogled deluje vrlo pravougaono, K750i sa svih strana ima manja ili veća zaobljenja, koja su najizraženija sa gornje i donje strane. Sve ivice su zaobljene i što je najvažnije telefon vrlo lepo leži u ruci. Sa prednje strane se naravno nalaze ekran i tastatura. Sam ekran zauzima veliki deo prednje površine, ali je možda mogao da bude malo širi, mada su i postojeće dimenzije zadovoljavajuće. Odmah ispod ekrana nalazi se crna tastatura čiji su svi tasteri potpuno pravougaonog oblika sa izuzetkom tastera shortcut i 2. Između njih se nalazi upravljački taster odnosno džojstik koji je potpuno kružnog oblika i relativno je nezgodan za korišćenje. Lako vam se može desiti da ga umesto u neku stranu pritisnete u centar ili obrnuto i deluje kao da je prilagođen za igranje igara a ne za kretanje kroz menije.
Bolje rešenje bi bilo 5 posebnih tastera koji mogu biti delimično spojeni kao što to praktikuje recimo Motorola ili Samsung. Za tastaturu je karakteristično da nema posebne tastere za prekid i uspostavljanje veze, ali zato ima taster back. Razni proizvođači imaju različite kontrolne tastere, ali zajedničko im je da je broj tastera dovoljan da se sve bitne operacije izvršavaju uz što manje klikova, što je i najbitnije, a korisnik se na promenu prilagođava relativno brzo. Kod Sony Ericssona je prisutan i taster za pozivanje prečica, koji se nalazi odmah ispod ekrana. Sami tasteri su nešto malo tvrđi nego što bi trebalo, što može biti neudobno, naročito prilikom pisanja dugih poruka. Ipak, razlika nije velika, a situaciju popravlja činjenica da su tasteri veoma precizni tako da tačno znate kada je taster pritisnut. Ispod tastature se nalazi QuickShare logo, koji je po našem mišljenju nepotreban, jer je taj prostor mogao biti iskorišćen za komforniju tastaturu ili čak nešto veći ekran. Osvetljenje tastature u mraku je odlično, a mi bismo voleli da na telefonu vidimo senzor osetljiv na svetlost kao kod ranije prikazanih Nokia telefona.
Iako je telefon pretežno crn, po njegovom obodu maska je sivo-srebrne boje… Sa leve strane nalazi se play/pause taster i slot za Memory Stick Duo karticu. Play taster je moguće koristiti i kada je tastatura zaključana, a softver za puštanje muzike ili radija je aktivan u pozadini, iako je na ekranu prikazan glavni statusni ekran ili bilo šta drugo. Pored ovog tastera se nalaze dve male plastične izbočine, čija je svrha da lakše “napipate” taster u džepu. Slot sa Memory Stick Duo se nalazi odmah pored tastature, a zaštićen je gumenim poklopcem koji se veoma teško skida i vraća. Otežavajuća okolnost je da je poklopac jednim svojim delom uvek vezan za kućište, pa je vađenje kartice veoma nezgodno. Ležište za karticu poseduje klik mehanizam koji je veoma dobro rešenje, jer uvek tačno znate da li je kartica dobro legla na mesto. Sony i dalje forsira svoj Memory Stick standard, što je svakako loše, jer ih podržavaju uglavnom samo Sony uređaji, a same kartice su nešto skuplje nego konkurentne.
Simetrično u odnosu na Play taster sa desne strane nalazi se taster-klackalica za pojačavanje ili smanjenje jačine zvuka. Ova klackalica se takođe koristi prilikom zumiranja i njena pozicija je vrlo zgodna kada se telefon koristi kao fotoaparat. Ispod klackalice se nalazi glavni taster za slikanje čija je upotreba vrlo jasna – slabiji pritisak za fokusiranje, a jači za slikanje. Kada se pokrene softver za kameru, plastika oko ovog okidača treperi nekoliko sekundi belom bojom, što izgleda vrlo efektno. Još ispod okidača, na ivici, nalazi se otvor kroz koji se provlači kanap ukoliko telefon želite da nosite kao privezak. Sa donje strane nalazi se samo konektor za Fast Port, na koji je moguće priključiti punjač, slušalice, USB kabel ili neki dodatak poput modula sa blicom koji se kupuje odvojeno. Deo konektora na slušalicama ili punjaču koji ulazi u telefon napravljen je od plastike i delimično je tanak, tako da ukoliko punjač ili slušalice stalno nosite sa sobom, postoji mogucnost da se ovaj deo konektora slomi. Dobra stvar je što Fast Port stoji čvrsto i ne klima se, a priključivanje i vađenje uređaja je jednostavno.
Na vrhu telefona nalazi se mali taster za uključivanje i isključivanje. Pored njega stoji i infracrveni port, čije prisustvo pozdravljamo, iako telefon podrzava i Bluetooth, a u pakovanju dolazi i USB kabel. Uz pomoć infracrvenog porta telefon je moguće koristiti kao daljinski upravljač za bilo koji uređaj. Potreban sofver se već nalazi u telefonu, a pre upotrebe je naravno potrebno podešavanje. Pomoću Bluetootha telefon je čak moguće koristiti i kao daljinski upravljač za računar, naravno uz instaliran odgovarajući softver. Podržani su Windows i MacOS X operativni sistemi.
Dizajn – nastavak
Zadnja strana telefona je pomalo neobična, jer je poklopac kamere vidno ispupčen u odnosu na ostatak telefona. Ovo ispučenje je malo nezgodno, jer u praksi telefon često ostavljamo na sto ili neku drugu ravnu površinu, a navikli smo da zadnja strana telefona bude ravna i da stoji stabilno, bez okretanja, kao što je to slučaj sa K750i. Sam poklopac je napravljen od srebrnaste plastike i jednostavno se pomera i čvrsto stoji u otvorenom ili zatvorenom položaju. Kada telefon koristimo kao kameru, iznad sočiva se nalazi usmerena lampa koja ima ulogu blica. Zanimljivo je da je ovo klasična lampa i moguće je uključiti je iz menija telefona, bez upotrebe kamere. Osvetljenje je belo i relativno jako, a pri fotografisanju se pojača na maksimum oko dve sekunde, da bi fotografije ispale što svetlije. Domet ove lampe je veliki, i upotrebljiva je za slikanje i na daljinama od više metara. Zanimljivo je da je u softveru telefona moguće uključiti da lampa svetli SOS signal. Nadamo se da korisnicima ovo neće zatrebati, ali ova osobina je vrlo važna. U svakom slučaju, lampa na ovom telefonu je vrlo korisna stvar, daleko upotrebljivija od blica većine kamera mobilnih telefona. Na K750i je takođe moguće prikačiti i “pravi” blic, koji se prodaje odvojeno. Ispod sočiva kamere nalazi se malo ogledalo koje se koristi za autoportrete. Spikerfon se nalazi odmah ispod dela sa kamerom, pored Sony Ericsson logoa.
Poklopac za bateriju je relativno mali u odnosu na poklopce drugih mobilnih telefona. Male dimenzije telefona i veliki deo za kameru su naterale dizajnere u Sony Ericssonu da naprave određene kompromise, koji su veoma dobro odmereni. Kada se poklopac otvori, vidi se ležište za SIM karticu, koje je vrlo jednostavno, bez nekog posebnog mehanizma. Kartica se ubaci u odgovarajući žljeb i stoji čvrsto, a nije nije ni komplikovano izvaditi je. Preko ležišta za karticu se ubacuje baterija, ali tako da se jedna njena polovina ubaci u telefon, ispod dela sa kamerom. Kada se baterija stavi na mesto, njen donji kraj takođe legne u predviđenu rupu, i da bi baterija izašla potrebno je pomeriti je rukom. Poklopac je standardan sa ležištem i kvakom i deluje trajno.
Na kraju priče o dizajnu moramo uputiti jednu oštru kritiku na račun izrade Sony Ericsson K750i telefona: bilo gde da pritisnete telefon, bila to tastatura, deo sa kamerom ili čak strane, čuće se neprijatno krckanje plastike. Iako plastika deluje vrlo kvalitetno i čvrsto, sa odličnom završnom obradom, telefon jednostavno krcka. Ovaj zvuk nije toliko izražen, ali je stalno prisutan. Kod nekih drugih aparata uglavnom je problematično ležište za bateriju, ali K750i se jednostavno čuje bilo gde da ga pritisnete. Srećom, utisak popravlja konstrukcija koja izgleda izuzetno čvrsto, i telefon deluje kao da mu ne bi smetao i manji pad. Težina telefona je potpuno odgovarajuća, neće previše smetati prilikom nošenja, a kada aparat uzmete u ruke deluje čvrsto i pouzdano.
Hardver
Ako se sećate nekadašnjih Ericsson telefona, prisetićete se i činjenice da je Ericsson pre ujedinjenja sa Sony korporacijom uvek imao izuzetne telefone koji su međutim imali veoma male ekrane, koji su često bili dovoljni samo za 2-3 reda teksta. Sa druge strane, Sony je u svoje modele ugrađivao relativno velike ekrane, koji su za razliku od monohromatskih kod konkurencije pordžavali više nijansi sive boje, i imali dobar odziv i animirane menije. Zajednički nastup dva giganta na tržištu mobilnih aparata je pratio tržišne trendove i postavljao nove standarde kada su ekrani u pitanju.
U K750i je ugrađen TFT ekran danas već standardne rezolucije 176×220, koji može da prikaže 262 hiljade boja (262144, tačnije). S obzirom da K750i nije smartphone, rezolucija je sasvim dovoljna. Slika je naravno veoma oštra, a prelazi između nijansi savršeni. Ekran je solidno vidljiv i na suncu, mada ne treba očekivati neke vrhunske rezultate, jer je to već ograničenje same TFT tehnologije.
Ponovo ćemo se prisetiti Sony telefona koji su među prvima uveli polifone melodije i spikerfon na telefonu i tako postavili standard koji su ostali proizvođači morali da prate. Pored 40 kanalne polifonije, danas je na K750i prisutna i podrška za mp3 zvona. Zvono je dovoljno glasno. iako je spikerfon sa zadnje strane, jer telefon leži na poklopcu kamere kada je na stolu. Prilikom razgovora zvuk je standardne jačine, što znači da na mirnijem mestu nećete imati problema sa razgovorom, ali u bučnoj prostoriji može biti problema. U tom slučaju je poželjno razgovor prebaciti na spikerfon, što rešava problem ali ne baš na elegantan način. Razgovor je moguće obaviti i pomoću slušalica koje igraju i ulogu handsfree-ja. Zvuk je ponovo standardne jačine, međutim čujete ga na obe slušalice koje leže u ušnoj skoljci, tako da je situacija nešto bolja, pa ne bi trebalo da bude većih problema ni na bučnijim mestima. Ipak, glavna uloga ovih slušalica je korišćenje radio prijemnika i mp3 plejera. Bez njih je nemoguće slušati radio, jer se kablovi ponašaju kao FM antena. Radio tjuner je izuzetnog kvaliteta, dobro se snalazi sa našim stanicama, a softver je odličan i pretraga stanica je vrlo jednostavna. Moguće je prelistavati memorisane stanice, podešavati frekvenciju ručno, a najkorisnija opcija je serch koja je vezana za levi taster ispod ekrana i automatski i gotovo trenutno traži sledeću stanicu. Softver takođe podržava RDS, a to je tekst koji emituje svaka radio stanica i koji se prikazuje na ekranu dok slušate datu stanicu.
Kada je zvuk u pitanju, veoma bitna stavka je i kvalitet mp3 plejera i slušalica. Softver za slušanje muzike je vrlo jednostavan za korišćenje, dovoljno je kliknuti na all music i program će početi redom da pušta pesme. Naravno moguće je kreirati i liste puštanja muzike. Softver se može ostaviti da radi u pozadini dok vi na telefonu radite nešto drugo. Korišćene kamere će izazvati kratak prekid u reprodukciji muzike u trenutku slikanja. Taster play-pause sa leve strane telefona radi bez obzira da li je mp3 plejer aktivan radi u pozadini ili je ugašen, pritisak na njega će nastaviti muziku tamo gde ste stali prošli put. Jedino je nezgodno što ukoliko želite da pustite sledeću pesmu ili da uradite neku sličnu akciju softver za muziku mora biti aktivan na ekranu. Kvalitet zvuka u slušalicama je veoma dobar, basevi, srednji i visoki tonovi su odlično usaglašeni. Međutim, zvuk deluje pomalo mutno, ali to nije jako izraženo, već predstavlja samo mali minus. Već smo napomenuli da je proizvođač slušalica vrlo verovatno sam Sony, koji je u audio svetu prisutan više u mainstream nego u high-end segmentu. Sonijeve slušalice su od ranije poznate kao vrlo dobre i ujednačene, ali ipak čak i na našem tržištu postoje bolje. Slušalice i kvalitet zvuka na K750i je nešto malo lošiji od zvuka koji je nudio Siemens SL45 ili koje nudi Nokia N90, i neki bolji iRiver i Sennheiser modeli. Zvuk na K750i je u klasi sa na primer Creative mp3 plejerima sa Sennheiser MX300 slušalicama, a bolji od zvuka koji je davala Nokia 6680 koju smo nedavno testirali. Treba napomenuti i da se slušalice kod Sony Ericssona K750i priključuju na Fast Port, tako da je bez modifikacija na njega nemoguće priključiti neke standardne slušalice. Kada se jačina zvuka u slušalicama poveća do maksimuma, nisu primetna izobličenja, a sam zvuk je dovoljno glasan i nema potrebe slušati muziku na maksimumu sem ako je okruženje baš bučno. Dve trećine skale će biti sasvim dovoljne za svakodnevno slušanje.
Slušalice ili spikerfon su i dobar način da smanjite uticaj mikrotalasnog zračenja telefona na vaše telo, o tome treba voditi računa tokom dužih ili čestih razgovora. SAR vrednost zračenja telefona iznosi 0.66 W/Kg , što je naravno u okviru međunarodno propisanih normi. Prijem signala je dosta dobar, mada skala za jačinu signala u proseku pokazuje nešto nižu vrednost na istim lokacijama nego Samsung ili Nokia telefoni. U praksi razlike nije bilo, telefon se dobro snalazio i na slabije pokrivenim mestima, ali je za konačnu sliku ipak potrebno duže testiranje.
Baterija je standardnih dimenzija, litijum-polimerska, kapaciteta 900 mAh. Telefon je tačno pravljen prema ovoj bateriji (ili obrnuto) tako da u njega nikako ne može da stane neka deblja baterija koja bi imala veći kapacitet. Raduje upotreba litijum-polimera, jer je ovakva baterija sličnih karakteristika kao odgovarajuća litijum-jonska, ali je manje opasna po okolinu. Trajanje baterije možemo da procenimo na 2-3 dana u zavisnosti od korišćenja. Vremena kada su baterije na telefonima izdržavale po nedelju dana su davno iza nas, ali s obzirom na to šta sve K750i može, 2 dana pri jačoj upotrebi treba smatrati dovoljnim. Veliki svetao ekran, brz procesor, mp3 plejer, kamera, razgovori i poruke nadovezuju se jedni na druge i lagano troše struju. Ne treba zaboraviti ni baterijsku lampu, Bluetooth, kao ni mogućnost igranja igara.
Softver
Na polju softvera od Sony Ericssona K750i ne treba očekivati previše, jer je u pitanju klasičan operativni sistem mobilnih telefona. Od njegovih mogućnosti sigurno ne zastaje dah, ali sve što je stvarno potrebno je već tu. Iako je lepo na telefonu videti Symbian ili Windows Mobile, ne treba zaboraviti da telefon prvenstveno služi za razgovor, i da njegova upotreba treba da bude što jednostavnija, bilo da je to razgovor, fotografisanje, ili slušanje muzike. Ono što na svakako raduje je brzina samog softvera, gotovo sve se izvršava trenutno i nećete dolaziti u situaciju da čekate dok telefon razmišlja. S obzirom da telefon nije namenjen našem tržištu, nije ga bilo moguće podesiti na Srpski jezik.
Zanimljiv je način na koji su kod K750i realizovane prečice. Shortcut taster se nalazi odmah ispod ekrana u centralnom delu, i otvara My shortcuts meni koji možete podešavati po svojoj želji. Kursorski tasteri su prečice za poruke, imenik i Media Player. Desni taster je moguće podesiti po želji, a pritisak centra džojstika otvara glavni meni koji je animiran. Ikonice su pažljivo i detaljno dizajnirane i lepo izgledaju, ali je potrebno malo prilagođavanje jer je ime ikonice moguće videti tek kada je odaberete kursorom. Ovakav pristup može malo da smeta ali ćete vrlo brzo zapamtiti gde se šta nalazi.
Glavna tema je tamnije crvene boje sa belim slovima. Izbor crvene boje deluje zanimljivo, i sa estetskog aspekta nemamo zamerki, međutim sa psihološkog aspekta crvena boja na ljude deluje pomalo razdražujuće, pa je ipak preporučljiva plava ili zelena boja. Većina proizvođača za glavnu temu koristi pretežno plavu boju, pa je Sony Ericsson ponudio i odličnu plavu temu, koja je čak možda i bolja od glavne. Postoji i treća, crna tema, koja deluje vrlo nedovršeno, ali s obzirom da na testu imamo sample primerak telefona, kod finalne verzije je verovatno sve na svom mestu.
Imenik je veoma obiman, i za svih 500 mesta je moguće uneti po 15 različitih polja, tako da bez problema u imenik možete unositi sve moguće informacije o datoj osobi. Uz svaki kontakt je moguće staviti sliku, a preporučljivo je da za to koristite slike najmanje rezolucije, jer će se najbrže učitavati i zauzimati malo mesta u memoriji, a na ekranu izgledati isto. Kada se nalazite na glavnom statusnom ekranu, duži pritisak na neki taster sa slovima (odnosno brojem) će automatski otvoriti imenik i pozicionirati se na prvi kontakt koji počinje datim slovom. Korišćenje imenika sa SIM kartice je takođe jednostavno, a prisutno je više opcija za kopiranje brojeva. Meni sa porukama je standardan, a kucanje jednostavno. Dok kucate poruku, pritisak na taster će u gornjem desnom uglu prikazati spisak svih slova odnosno karaktera koji se nalaze na datom tasteru. Jedini propust koji je napravljen vezan je za nepostojanje brojača koji pokazuje koliko ste karaktera otkucali to jest koliko vam je još ostalo mesta za pisanje. Slova su nešto krupnija što znači da je tekst manje pregledan, ali su ovakva slova vidljivija za osobe sa lošijim vidom, pre svega misleći na malo starije korisnike koji slabije vide na blizinu. T9 je na Engleskom jeziku, a ne postoji podrška za Srpski. Srećom, lako ga je isključiti.
Već smo pohvalili programe za korišćenje radija i mp3 plejera. Od nestandardnih opcija tu su foto, video i music editor, koje korisnici neće koristiti često, ali je pomoću njih moguće praviti osnovne izmene na slikama, skratiti video ili komponovati polifonu melodiju kombinujući predefinisane ritmove, što može biti zanimljivo. Call log je obiman i detaljan, a organajzer poseduje standardne opcije poput alarma, kalendara, planera, štoperice, kalkulatora, uključivanja lampe itd. Ni na jednu od ovih aplikacija nemamo zamerki.
Settings meni je standardan, a pohvalićemo veliki izbor profila i činjenicu da je vibraciju i zvono moguće posebno podešavati, i naravno korisiti oba u isto vreme. Izbor predefinisanih melodija za zvono i poruke je dosta slab, ali je na internetu veoma lako naći veliku količinu već gotovih zvona, tako da lako možete naći nešto bas po svom izboru. Uz telefon stiže i jedna igra koja je potpuno 3D, radi se o tenisu. Ovde ćemo konačno osetiti neku korist od džojstika, a grafički igra izgleda odlično ako imamo na umu da je u pitanju mobilni telefon.
Kamera
Otvaranjem poklopca sa zadnje strane telefona automatski se uključuje softver za kontrolu kamere. Prisutne su sve potrebne opcije, uključujući mod snimanja, kvalitet slike, makro mod, noćni mod, paljenje usmerene lampe, tajmer na oko 6 sekundi, efekte, balans belog, upis vremena i datuma na sliku, resetovanje brojača slika i na kraju naravno da li sliku upisujete u memoriju telefona ili kartice. Na raspolaganju vam se nalazi kartica od 64MB i 38MB memorije telefona, što je dovoljno za kameru ali ne i za mp3 plejer. Jedna slika u proseku zauzima nešto više od 400 KB. Mod za video klipove takođe poseduje većinu ovih opcija, ali je kvalitet snimka loš jer je maksimalna rezolucija samo 176×144. Olakšavajuća okolnost je što je snimanje jednog klipa moguće sve dok ima mesta na kartici, a format zapisa je 3gp koji je standard za mobilne telefone. VIdeo se snima sa oko 15 frejmova u sekundi, a čak se postojeća rezolucija ne iskorišćava na pravi način jer je stepen kompresije veliki pa je slika dosta mutna.
Rezolucija moda za slikanje je 1632×1224, što je gotovo tačno 2 megapiksela. Razlika u ondosu na 1600×1200 je naravno jako mala, ali lepo je znati da dobijamo tačno ono što se i reklamira. Kvalitetom slika smo vrlo, vrlo zadovoljni, i Sony je ovde pokazao svoje pravo lice. Dnevne slike su ispale oštre i jasne, sa dobro zasićenim bojama. Makro mod je odlčan, a noćne slike su solidne imajući u vidu da ekspozicija noću mora da bude duža, pa slike mogu ispasti mutno. Jedino razočarenje predstavlja količina šuma na fotografijama, odnosno njegova prisutnost na tamnim delovima slike.
Ovaj šum se ispoljava u vidu tankih vertikalnih linijica na tamnim delovima slike pri dnevnom slikanju, odnosno debelih plavih horizontalnih linija u noćnom režimu. Pretpostavljamo da je u pitanju neispravnost našeg sample primerka telefona, jer strane kolege nisu imale sličnih problema. Pre kupovine obavezno napravite neku probnu sliku i pogledajte da li ima šuma na tamnim delovima. Ako zanemarimo ovu manu našeg primerka, možemo reći da je kamera na Sony Ericssonu K750i bolja od kamere na Nokiji N90. Kvalitet slika je na nivou starijih digitalnih aparata, tako da za K750i sledi topla preporuka.
Ostaje nam još samo da pohvalimo ugrađenu lampu, čiju upotrebljivost najbolje možete videti na primeru prve i druge noćne slike. Dok se na prvoj vidi samo mrak, korišćenje lampe je dalo zadovoljavajuće rezultate na daljini od oko 2-3 metra. Lampa je još upotrebljivija za snimanje videa, međutim njegova niska rezolucija i loš kvalitet vas teraju da koristite mod za slike.
Foto galerija
Dnevno svetlo, zoom x1
Dnevno svetlo, zoom na maksimumu
Noćno snimanje
Makro režim
Povezivanje sa računarom
Sony Ericsson PC softver ima svoje prednosti i svoje mane u odnosu na konkurenciju. Veoma je pohvalno što Windows sam prepoznaje memorijsku karticu kao removable drive, pa joj je moguće pristupiti na bilo koji način kao običnom hard disku. Brzina prenosa je oko 300 KB u sekundi, što je pomalo ograničavajuće, ali svakako ne sporo. Međutim, memoriji telefona morate pristupiti iz Sony Ericsson softvera, a transfer ide i do 10 puta sporije, pa je pravo mučenje kopirati i obične slike. Takođe, sinhronizacija kontakata iz telefona sa Outlookom je relativno spora, pa će prvo kopiranje trajati oko 2 minuta. Organizacija podataka na telefonu i kartici je jednostavna i intuitivna, a mana je nemogućnost kopiranja Java programa uz pomoć originalnog softvera. Proizvođači softvera za mobilne telefone uglavnom forsiraju kupovinu preko interneta, tako da je ovo jedan vid zaštite Java softvera.
Softver nema nikakve ekstra mogućnosti, osim programa za slanje MMS poruka i vrlo jednostavnog programa za obradu slika. Takođe, dizajn svih komponenata je pomalo zastareo, a drajver za telefon se umesto drajvera za jedan uređaj instalira kao nekoliko sitnih drajvera, što nije baš najpodesnije rešenje.
Testovi
Ovoga puta cilj nam je bio da izmerimo brzinu kojom K750i izvršava Java aplikacije, jer je Java jedina platforma za pokretanje nezavisnog softvera na ovom telefonu. Kao test smo koristili JBenchmark, JBenchmark2 i JBenchmark3D, a rezultate smo uporedili sa prethodno testiranim modelima, Nokijom 6680 i Nokijom N90. Rezultati su vrlo zanimljivi, jer je K750i ostvario značajne rezultate u poređenju sa Symbian telefonima. U proseku, K750i je nešto sporiji od Nokije 6680, a odlični rezultati u JBenchmark2 programu su posledica izvršavanja istog Java programa na različitim platformama, jer svaki proizvođač mora da pravi svoj Java kompajler. Sve u svemu, možemo biti zadovoljni kako se telefon ponaša sa Java aplikacijama, a dokaz u praksi predstavlja 3D igra Super Real Tennis koja radi tečno i poseduje odličnu 3D grafiku a čak je i veoma igriva. Ono što je najbitnije je ponašanje telefona u svakodnevnom radu, a već smo rekli da je softver veoma brz i skoro sve se dešava trenutno.
Utisci
Posle testiranja Sony Ericsson K750i telefona možemo samo reći da smo izuzetno zadovoljni! Glavni adut K750i aparata su male dimenzije, ali i veoma velike mogućnosti. Veoma bitna stvar je da se telefon odlično pokazao kao fotoaparat i mp3 plejer, što su funckije koje su trenutno u fokusu svih proizvođača mobilnih telefona. Manje standardni detalji kao što su radio i lampa su kvalitetno realizovani, a to je jako važno, jer nemamo dobro mišljenje o uređajima koji su natrpani funkcijama kojima nije posvećena dovoljna pažnja, pa se retko koriste u praksi a opterećuju uređaj. Velika je šteta što je video mod loš, jer memorija nije problem. Za ozbiljnije slušanje mp3 muzike je poželjno kupiti veću Memory Stick Duo karticu, a alternativa je odličan radio. Nismo imali nikakve primedbe na stabilnost softvera i pouzdanost rada telefona, osim što se u jednoj prilici softver zakočio na nekoliko sekundi. To posebno dobija na težini, ako se ima u vidu da je telefon koji smo mi testirali demo primerak. Dakle, Sony Ericsson je kod K750i modela čak i u ranim verzijama softvera uspeo da otkloni sve “bubice” koje mnogi drugi proizvođači nikada i ne otklone kod pojedinih serija svojih telefona…
Nije teško predvideti uspeh K750i modela na tržištu, iako konkurencija ima svojih aduta. Glavne mane su nešto malo lošija tastatura, nezgodan džojstik i blago krckanje plastike. PC softver bi mogao biti bolji, a izostanak EDGE tehnologije će se osetiti u vremenu koje je pred nama. Cena je potpuno odgovarajuća za ono što telefon nudi, tako da će lako naći svoje kupce. Ukoliko cena još malo padne narednih meseci možemo očekivati značajnu prodaju i na našem tržištu. Uz sve navedeno, K750i zaslužuje toplu preporuku.
Telefon na test ustupio ComTrade Computers, zvanični zastupnik Sony-Ericsson proizvoda za SCG.
