Benchmark Redakcija
Nikola Kojić
Sony-Ericsson P910i
Iako je P910i na tržištu prisutan nešto više od godinu dana, njegova cena je tek nedavno pala na prihvatljiv nivo. U toj situaciji većina korisnika ovaj telefon počinje da posmatra iz drugog ugla, to jest kao odličnu zamenu za već široko rasprostranjene Nokia i Motorola modele. Šta to Sony Ericsson P910i pruža u odnosu na druge telefone?
Pre svega, tu je veoma veliki ekran rezolucije 208×320 osetljiv na dodir. Interna memorija od 64 MB je lepa stvar čak i za današnje pojmove, a litijum – polimer baterija od 1260 mAh obećava dugu autonomiju. Na žalost, ovaj Sony-Ericsson model je već delimično tehnološki zastareo, tako da možete zaboraviti na EDGE podršku, video razgovore, dobru kameru sa blicem i ekran vrhunskog kvaliteta. Ipak, ovaj review može biti odličan uvod pre nego što tržištu postane dostupan Sony-Ericsson P990…
Već smo spomenuli da je P910i direktan naslednik Sony Ericsson P900 modela. U trenutku kada se P900 pojavio, bio je najnapredniji mobilni telefon na tržištu. Obuhvatajući sva najmodernija tehnička rešenja svoga vremena, uključujući i veliki ekran osetljiv na dodir, ostavio je celokupnu konkurenciju daleko iza sebe. Na žalost, velike mogućnosti podrazumevale su i velike dimenzije, kao i odgovarajuću cenu. Uspeh ovog modela zainteresovao je druge proizvođače da mnogo ozbiljnije nastupe na smartphone tržištu. Dok je konkurencija najavljivala i predstavljala svoje nove modele, u Sony Ericssonu su odlučili da oprobani recept ne treba menjati, već da je dovoljno samo ispraviti neke manje nedostatke i učiniti uređaj još upotrebljivijim. Model koji imamo na testu, P910i, je nastao upravo kao posledica te evolucije. Na deo koji se otvara je dodata mala QWERTY tastatura, a memorija je proširena na čak 64 MB interne memorije. Ekran je doživeo sitnije unapređenje, kao i softver koji je delimično izmenjen. Pogledajmo sada tabelu sa specifikacijama našeg telefona:
Mreža
GSM 900 / GSM 1800 / GSM 1900
Dimenzije
115 x 58 x 26 mm
Težina
150 grama
Ekran
TFT touchscreen, 256K, 208×320 piksela
Melodije
Polifone (24 kanala)
Vibracija
Da
Imenik
U memoriji, foto poziv
Log Poziva
Da
Memorijska kartica
Memory Stick Duo Pro, 32 MB
Unutrašnja memorija
64 MB
Operativni sistem
Symbian OS 7.0, UIQ 2.1 UI
GPRS
Da
Poruke
SMS, MMS, EMS, email
Sat
Da
Alarm
Da
Infracrveni port
Da
Tastatura
Da, QWERTY i klasična
Boja telefona
Siva
Kamera
0.3 Megapiksela, 640 x 480, video
Blic
Ne
Bluetooth
Da
Push To Talk
Ne
EDGE
Ne
Java
Da
MP3 plejer
Da, MP3, MPEG4
Internet browser
Da
WAP
WAP 2.0
T9
Da, nema podrške za Srpski
Slušalice
Da, stereo
Portovi
Punjač, Pop-Port
Baterija
Li-Po, 1260 mAh
Pakovanje
Kao što smo i navikli kada su u pitanju telefoni visoke klase, P910i dolazi u raskošnom pakovanju sa puno dodatne opreme. Uputstvo je veoma veliko i opširno što pozdravljamo, jer je potrebno vreme i trud da bi se korisnik upoznao sa svim mogućnostima novog telefona. Što se softvera tiče, u kutiji se nalaze dva diska: jedan sa PC softverom i drajverima, a drugi sa dodatnim Symbian aplikacijama čime je korisniku odmah pružena prilika da se upozna sa eventualnim softverom koji će koristiti na telefonu. Na žalost, deo programa nije besplatan, već su ponuđene samo demo odnosno shareware verzije.
Baterija i punjač za telefon spadaju u obaveznu opremu svakog telefona. Punjač je standardne veličine sa dovoljno dugačkim kablom i u radu se ne greje previše. Zanimljiv je način na koji je ostvarena konekcija ovog telefona sa PC računarom. U pitanju je standardna USB veza, ali se u pakovanju ne isporučuje kabel koji se direktno uključuje u telefon, već se nalazi u okviru Deskstand-a, odnosno stone baze. Ova baza je okruglog oblika i sive boje, a telefon se stavlja tako što se ubode u konektor na površini. Iako je Deskstand elegantno rešenje, ne mislimo da je njegovo korišćenje najbolja ideja. Telefon se pomalo klati jer se u uspravnom položaju drži isključivo pomoću konektora. Nama se u toku testiranja nije desilo da telefon ispadne iz baze, ali tu dolazimo i do druge male zamerke: konektor je dosta jak tako da je potrebno uložiti nešto veći napor da bi se telefon stavio ili izvadio. Sa donje strane baze nalazi se namotan USB kabel i nemoguće ga je odvojiti da bi se koristio posebno. Konektor za punjač je moguće priključiti u Deskstand, čime se ova baza koristi i za punjenje telefona, a konektor na njoj istovremeno povezuje telefon i sa računarom i sa punjačem.
Slušalice koje dolaze uz telefon su standardnog oblika i prijatnog dizajna. Izrada je dosta dobra, a njihovim zvukom ćemo se pozabaviti kasnije. S obzirom da je ekran telefona osetljiv na dodir, plastična “olovka” je obavezna stavka, a lepo je videti da u pakovanju uz onu u telefonu dolazi i jedna rezervna. Da biste telefon nosili svuda sa sobom, u pakovanju se dobija i crna futrola za nošenje oko struka. Telefon stoji u horizontalnom položaju, a torbica se zatvara sa gornje strane tako da uređaj nikako ne može da ispadne. Ukoliko vam je futrola prevelika, telefon možete nositi i oko ruke uz pomoć jake trakice koja se nalazi u pakovanju. Tu su još i mali šrafciger i deo maskice za telefon, ukoliko poželite da skinete tastaturu i koristite svoj uređaj kao pravi PDA. Naravno u pakovanju dolazi i Memory Stick Pro Duo kartica od 32 MB i adapter uz čiju pomoć je ove kartice moguće koristiti na standardnim čitačima.
Dizajn
Da li ste nekada bili u prilici da vidite Sony Ericsson P800 mobilni telefon? U pitanju je prvi Sony Ericsson smarthone model, veoma velikih dimenzija i pri čijoj izradi je dizajn bio u drugom planu. Pri projektovanju njegovog naslednika, P900 modela, velika pažnja je posvećena izgledu i ergonomiji. Telefon koji imamo na testu izgleda gotovo identično kao i P900, a njegov oblik je najlakše opisati kao mešavina monoblok i telefona na preklop.
Iako P910i na prvi pogled ima standardan cigličasti oblik, tastaturu je moguće otklopiti. Kada je navedeni poklopac zatvoren, korišćenje olovke nema efekta jer se telefon ponaša kao i svaki drugi. Za navigaciju kroz siromašan meni se koristi tastatura ili točkić koji se nalazi sa leve strane telefona. Otvaranjem poklopca uređaj dobija sasvim nove mogućnosti: ekran postaje osetljiv na dodir, a softver menja organizaciju menija koji se pretvara u spisak svih sadržanih aplikacija. Centralnim delom prednje maske telefona dominira veliki ekran rezolucije 208 x 320 tačaka. U slučaju kada je telefon sklopljen, rezolucija se smanjuje na 208 x 208 tačaka, odnosno svi pikseli koji su ispod maske postaju crni. Sama činjenica da se tastatura nalazi na pokretnom delu može da dovede u pitanje njenu čvrstinu, na sreću sumnja nije opravdana jer je zglob čvrst a poklopac se u zatvorenom položaju oslanja na plastiku sa strane ekrana. Tasteri nisu preterano krupni, ali njihova veličina je sasvim dovoljna za normalno korišćenje. Klik je solidno definisan i tastatura nije neudobna ni za duže kucanje, ali se u poređenju sa modernim telefonima ipak vidi razlika. Tasteri na Nokijama koje smo testirali ranije su udobniji za rad, ali ta činjenica ne ide na štetu P910i telefonu jer ćete unos teksta ili upravljanje programima češće vršiti uz pomoć olovke ili QWERTY tastature. Raspored gornjeg reda dugmića je pomalo čudan, jer su pored klasičnog numeričkog dela prisutna još samo četiri tastera: Ok, back, cancel i menu. Kursora nema nigde, kao ni tastera za prekidanje veze.
Umesto kursorskih tastera, dizajneri u Sony Ericssonu su odlučili da za upravljanje bude zadužen točkić koji se nalazi na levoj strani telefona, u gornjem delu. Meni nije ogranizovan po principu ikonica, već se bazira na spisku programa / opcija, pa je točkić sasvim prirodno rešenje. Za ovu ideju je zaslužan Sony, jer je sličan princip primenjivao na svojim starijim telefonima pre udruživanja sa Ericsson-om. Kada je točkić u pitanju, moramo uputiti jednu zamerku koja se odnosi na kvalitet izrade. Površina koja se okreće je nazubljena, što znači da prst preko nje sigurno neće proklizavati, ali je udobnost pri korišćenju takvog rešenja dosta smanjena. Točkić se takođe okreće nešto teže nego što bi trebalo, a kada u obzir uzmemo da se veoma često koristi, moguća je pojava zamora prsta koji ga okreće. Ako ništa drugo, njegova čvrstina uliva poverenje i mislimo da se ovaj točak neće kvariti ni posle duge upotrebe. Okretanje nije jedina stvar koju možete raditi: točkić je moguće pritisnuti (OK), pomeriti u nazad (back) odnosno prema sebi (menu). Ovi pritisci su takođe nešto tvrđi i doprinose utisku da je ovaj deo telefona mogao da bude udobniji. Upotreba točkića u velikoj meri smanjuje korišćenje tastature i po našem mišljenju ubrzava rad, tako da je njegova ugradnja dobra ideja o kojoj bi trebali da razmisle i drugi proizvođači mobilnih telefona.
Sa druge strane glavne tastature se nalazi mala QWERTY tastatura predviđena za brzi unos teksta i na taj način u Sony Ericssonu pokušavaju da pomognu korisnicima da podatke unose na jednostavniji način. Već smo rekli da je zglob poklopca čvrst i pouzdan, a otvara se do ugla od oko 160 stepeni. Na žalost, pri kucanju je potrebno pridržavati poklopac sa donje strane, a tada će do izražaja doći loša strana ovog rešenja: dok pridržavate poklopac, slučajno ćete pritiskati tastere sa donje strane, koji srećom nisu aktivni jer se glavna tastatura isključuje pri otvaranju. Sama QWERTY tastatura poseduje vrlo sitne dugmiće koji predstavljaju slova, a tu je i shift, space kao i treći crveni taster kojim se slova prebacuju u mod sa ciframa i specijalnim karakterima koji su ucrtani crvenom bojom. Veoma zgodna opcija, jer je time na jednostavan i brz način moguće otkucati bilo šta. Ljudima sa krupnijim prstima rad na ovoj tastaturi neće predstavljati zadovoljstvo, ali sigurni smo da neće praviti greške i da je ovaj način unosa teksta ipak pogodniji od klasične tastature za mobilne telefone. Naravno, većina korisnika će zaboraviti na tastere kada prvi put u ruku uzme malenu olovku i počne da krstari po menijima ili virtuelnoj tastaturi, odnosno koristi mogućnost prepoznavanja teksta napisanog po ekranu. Ovim je Sony Ericsson pokrio sve moguće načine unosa teksta, a na svakom korisniku je da odluči šta će najčešće koristiti – najbitnija je mogućnost izbora.
Dizajn, nastavak
Iako je telefon velik, na njegovoj površini nema previše detalja. Sa leve strane, odmah iznad točkića nalazi se konektor za slušalice koji je gumenim poklopcem zaštićen od prašine. Konektor je standardan micro stereo jack. Doduše, ne baš potpuno standardan jer poseduje još jedan kanal za mikrofon, ali je na njega u svakom slučaju moguće priključiti neke druge slušalice za slušanje muzike. Za korišćenje standardnih slušalica sa 3.5 mm mini stereo priključkom trebaće vam jednostavan adapter koji se na žalost ne dobija uz telefon, ali ga je i na našem tržištu moguće naći veoma jeftino. Ispod točkića se nalaze još i infrared port kao i taster za paljenje i gašenje telefona. Pomalo čudan položaj za ovaj taster, ali nama se nije desilo da ga tokom korišćenja slučajno pritisnemo.
Ni desna strana nije mnogo bogatija: na sredini se nalazi poklopac za Memory Stick Duo karticu, koji je nemoguće izgubiti jer se gumenim delom drži za telo telefona. Ležište za karticu poseduje klik mehanizam i to je veoma dobro rešenje, jer uvek tačno znate da li je kartica legla kako treba na mesto. Iznad ležišta za karticu nalaze se još samo dva tastera: jedan za pokretanje Internet browsera i drugi za slikanje kamerom.
Ležište za olovku se nalazi sa gornje desne strane telefona. Olovka čvrsto stoji u telefonu i ne dešava se da slučajno ispada. Na žalost, izrađena je od plastike i dosta lagana, većina pravih PDA uređaja poseduje veće olovke izrađene od metala, naravno olovka u mobilnom telefonu je manja iz razumljivih razloga. Donjom stranom telefona dominira veliki konektor na koji se kači punjač ili kojim se telefon priključuje na stonu bazu. Već smo rekli da je konektor nešto jači nego što bi trebalo, i nije prisutan nikakav taster ili mehanizam za oslobađanje priključenih uređaja, tako da ste prinuđeni da čupate.
Kamera je po običaju smeštena na zadnjoj strani telefona i ne poseduje integrisani blic. Ispod nje se nalazi malo ogledalo koje je od pomoći prilikom slikanja autoportreta. Pored kamere je smešten spikerfon koji se nalazi u malom žljebu koji omogućava da se zvono čuje glasno i kada telefon leži na stolu. Spikerfon je dosta velike površine, što može da ima pozitivan uticaj na jačinu i kvalitet zvuka. Na tom delu plastika je izbušena, a iako su rupe nešto krupnije, ne verujemo da će prašina praviti probleme jer je u normalnom položaju telefona ova strana okrenuta na dole.
Poklopac za bateriju zauzima veći deo zadnje površine. Na njegovom gornjem delu nalaze se dve gumirane nožice, koje služe da se kamera zaštiti od grebanja kada telefon leži na stolu. To je veoma dobra ideja, a društvo na zadnjem poklopcu im pravi mali Sony Ericsson znak. Možda veličina poklopca pomalo čudi, ali kada ga skinemo i pogledamo bateriju ispod, stvari dolaze na svoje mesto. Baterija je među najvećima koje smo videli u mobilnim telefonima, što je vrlo pohvalno jer su dimenzije srazmerne kapacitetu baterije. Ispod nje se naravno nalazi ležište za SIM karticu koje je standardno. Kartica se ubacuje u odgovarajući žljeb, a iako nikakva zaštitna poluga ne postoji, ona u ležištu stoji dovoljno čvrsto i jednostavno se vadi.
Kada je kvalitet kučišta u pitanju, za ovaj model imamo uglavnom pohvalne reči. Plastika poseduje odličnu čvrstinu i završnu obradu, naravno s obzirom na dimenzije telefona nismo sigurni kako bi podnela pad. Poklopac za bateriju je nešto malo nižeg kvaliteta, ali to je problem većine proizvođača tako da globalno možemo reći da smo zadovoljni. Najviše od svega nas je obradovao kvalitet pokretne tastature, jer s obzirom na njegovu konstrukciju nismo očekivali preveliku čvrstinu. Izbor boja je možda pomalo monoton, međutim ukoliko imamo na umu da je telefon više namenjen poslovnim korisnicima, ovo nećemo računati kao minus. Na žalost, zamerku moramo uputiti na dimenzije telefona – iako solidno leži u ruci, telefon je pomalo nezgodan za razgovor. Veličina može biti prepreka i ukoliko telefon nosite sa sobom dok trčite ili vozite bicikl.
Hardver
Sada se ponovo moramo vratiti na priču o starosti ovog modela – godinu dana će imati uticaja na ugradnju starijeg tipa ekrana ili nekog drugog hardvera. Stvarno, kada je ekran u pitanju, primetili smo malu razliku između njegovog kvaliteta i kvaliteta ekrana modernih telefona koje smo imali na prethodnim testovima. Iako je deklarisan na 256 hiljada boja, tehnologija je nešto starija i iz toga proizilazi mala razlika. Međutim, kvalitet ekrana veoma jednostavno nadoknađuje njegova rezolucija (208 x 320 tačaka), površina i osetljivost na dodir i zbog toga smatramo da ovaj telefon po pitanju ekrana pruža daleko više od drugih telefona koje smo imali na testu. Izuzetak bi zbog upotrebljene rezolucije mogao da bude jedino ekran na Nokiji N90 (352 x 416 tačaka) međutim njegove male dimenzije ipak ne pružaju znatno konforniji rad. Tekst na Sony Ericsson telefonu je solidno čitljiv i na suncu i po toj osobini ne zaostaje mnogo za modernim displejima. Navedena olovčica je precizno radila na ekranu, a osetljivost je moguće kalibrisati kako ne bi došlo do desinhronizacije površina. U mnogim situacijama umesto olovke smo koristili i obli nokat prsta, koji se kao i na PDA uređajima pokazao vrlo upotrebljiv kada ste u pokretu i ne želite da vadite olovku. Naravno nikakvo oštećenje ekrana se nije javilo. Zaštitnu foliju morate odmah skinuti jer su na njoj odštampane specifikacije i reklame, a i pitanje je kako bi touchscreen funkcionisao sa folijom.
Koliko smo hvalili ekran, toliko ćemo hvaliti i zvuk. Ovoga puta razlike u godinama se ne primećuju jer zvučne komponente ne napreduju brzo. Pri prvoj upotrebi zvučnika – spikerfona isti nas je veoma prijatno iznenadio, zvuk je odličan ako u obzir uzmemo iz kog odnosno kolikog izvora dolazi. Melodije su veoma glasne tako da stvarno nećete imati problema da ih čujete osim na jako bučnim mestima. U takvim situacijama oslonićete se na vibraciju koja je standardne jačine. Lepo bi bilo da je vibracija nešto jača ali uzimajući u obzir dimenzije telefona to ne bi bilo lako realizovati. U svakom slučaju jako zvono će je odmeniti u većini situacija. Kvalitetom i jačinom zvuka prilikom razgovora smo bili zadovoljni i na to nemamo nikakvih zamerki. Naravno zvučnik za razgovor je uvek problematičan u bučnim prostorijama pa korišćenje spikerfona može da reši problem, do duše ne baš na najpoželjniji način.
Veoma bitna stavka kada je zvuk u pitanju je ugrađeni mp3 plejer i kvalitet zvuka koji prizvode slušalice koje se dobijaju uz telefon. Softver za puštanje muzike je solidan, a pesme se i bez plej liste smenjuju jedna za drugom što nije slučaj kod Nokije. Komande su malo nezgrapne jer je dosta pažnje posvećeno izgledu softvera umesto jednostavnosti korišćenja. Navigaciju je možda najlakše vršiti pomoću točkića koji se jos jednom pokazao vrlo koristan. Već smo rekli da se za slušalice koristi standardan priključak tako da je umesto slušalica koje dolaze u paketu moguće koristiti i neke druge uz pomoć jednostavnog konvertora koji se na žalost ne isporučuje uz telefon. Mislimo da za korišćenjem alternativnih slušalica nema potrebe, jer je kvalitet Sony Ericsson slušalica koje dolaze uz telefon veoma dobar. Zvuk je jasan, a basevi, srednji i visoki tonovi su dobro usaglašeni, tako da pomoć ekvilajzera nije neophodna. Kod neusaglašenih slušalica ni ekvilajzer često ne donosi željene rezultate. Mogli bismo da kažemo da su slušalice koje se isporučuju uz ovaj telefon po kvalitetu zvuka vrlo slične sa skupljim Sony slušalicama koje se koriste uz diskmen ili (mp3) vokmen. Zvuk je takođe sličan onom koji postižu slušalice na Nokia N90 i N70 telefonima, a blago zaostaje za najskupljim Sennheiser modelima (na primer MX500).
Ljubitelje muzike će pored dobrog plejera i slušalica obradovati i količina memorije ugrađene u telefon – u pitanju je čak 64 MB. Zanimljivo je da je dodatna kartica kapaciteta samo 32 MB, pa ćete brzo poželeti da je zamenite većom. Memory Stick je standard koji Sony Ericsson uporno gura, a smatramo da bi bilo bolje da telefon koristi standardne SD kartice. Zvaničan podatak je da su podržane kartice od maksimum 1 GB. Na žalost, radio prijemnik nije prisutan u ovom telefonu.
Sony Ericsson P910i je još jedan telefon sa integrisanom antenom. U okviru ovog aparata bilo je dovoljno mesta za unutrašnju antenu, a evidentno je da su proizvođači njihov prijem doveli na nivo blizak spoljašnjim antenama. Prijem signala je dosta dobar pa je skala često bila na maksimumu. Praksa je pokazala da su ostvarene veze bile veoma dobre, na nivou sličnom drugim vodećim proizvođačima. SAR vrednost mikrotalasnog zračenja predajnika ovog telefona iznosi 0.88 W/kg što je više od svih telefona koje smo do sada testirali. Međunarodno propisana granica iznosi 2 W/kg , pa je ovaj telefon ipak duboko u granicama normale. Uticaj mikrotalasnog zračenja je moguće smanjiti upotrebom spikerfona ili bežičnih slušalica. Neka istraživanja pokazuju da upotreba klasičnih žičanih slušalica ipak nije dovoljno bezbedna.
Već smo rekli da je baterija litijum-polimerska i većih dimenzija koje omogućuju kapacitet od veoma dobrih 1260 mAh. Raduje upotreba litijum-polimera jer je ovakva baterija sličnih karakteristika kao odgovarajuća litijum-jonska, ali je manje opasna po okolinu. Trajanje baterije možemo da procenimo na 2-3 dana u zavisnosti od korišćenja. Na ovaj period pored svakodnevnog razgovora i organajzera najviše utiču korišćenje mp3 plejera i bluetooth-a.
Softver
Ovoga puta na testu imamo telefon koji poseduje vrlo specifičan upravljački sistem – to su ekran osetljiv na dodir i olovka. Ne bismo mnogo pogrešili kada bi smo rekli da se mogućnosti i osnova softvera ovog telefona ne razlikuju mnogo od nekog Nokia pametnog telefona. Razlike dolaze do izražaja kada je upravljački sistem u pitanju zbog čega Sony Ericsson ostvaruje značajnu prednost kada je preglednost i efikasnost rada u pitanju. Maleni i nezgodni džojstik je zamenjen olovkom i točkićem, a da bi navedene pogodnosti uopšte mogle da se koriste standardni Symbian je prerađen i na taj način je dobijena UIQ verzija Symbian OS-a.
Napomenuli smo da telefon može da se koristi u dva režima: jedan sa zatvorenim i drugi sa otvorenim poklopcem sa tastaturom. U zatvorenom režimu na raspolaganju nam je radna površina rezolucije 208 x 208 piksela što je sasvim dovoljno za statusne linije. Glavne ekran deluje dosta prazno, a meni se sastoji od svega 5 najvažnijih stavki. Odabirom stavki Applications otvara se standardna lista svih programa koji mogu da rade u ovom režimu (a većina može). Kada se poklopac otvori, donji deo ekrana se uključuje a softver se automatski prebacuje u režim za rad sa olovkom. Rezolucija ekrana od 208 x 320 tačaka čini ekran duguljastim pa je glavni meni orgamizovan po principu listinga programa. Bar za skrolovanje je smanjen i premešten na donji deo ekrana kako bi se za tekst i ikonice oslobodilo što više mesta po horizontali. Na vrhu ekrana su prisutne standardne ikonice, a stvar koja nam se veoma dopala je klasičan horizontalni tekst meni u drugom redu odmah ispod spomenutih ikonica. Sa ovim detaljem se Symbian UIQ približava klasičnom računaru ili PDA uređaju. Celokupna organizacija korisničkog interfejsa čini ga vrlo preglednim i možemo da kažemo da je ovaj sistem za klasu upotrebljiviji od Symbian sistema koji koristi Nokia.
Mogućnosti za brzi unos teksta su još jedna stavka kojom se ovaj telefon izdvaja od konkurencije. Na raspolaganju su obična numerička tastatura, sitna QWERTY tastatura, pisanje po ekranu ili virtuelna tastatura na ekranu. Ko je bio u prilici da se druži sa pravim PDA uređajima, upoznat je vrlo dobro sa poslednja dva sistema. Sistem prepoznavanja slova napisanih po ekranu je CICs JotPro i na njegov rad nemamo nikakvih zamerki, osim što je neophodna vežba da bi se dobro naučio. Na gornjem delu ekrana se pišu slova, a na donjem brojevi. Ukoliko mislite da je ovaj način unosa nezgodan, vredi probati i virtualnu tastaturu koja se poziva jednostavnim klikom na malu ikonicu pri dnu ekrana. Na donjoj polovini ekrana će se iscrtati tastatura koja se koristi olovkom.
Uz telefon stiže veliki broj programa od kojih bi trebalo izdvojiti Quickword, Quicksheet i pdf+, koji služe za otvaranje odgovarajućih dokumenata. Dok se Word i Excel fajlovi otvaraju dosta brzo, pdf format je relativno spor i delimično nepregledan, tako da ukoliko planirate da čitate pdf dokumente na telefonu predlažemo da ih pre toga obradite na računaru. Od igara su prisutni Solitaire i veoma dobar šah sa promenljivim nivoom težine. Iskusni šahisti neće imati velikih problema, ali će ipak morati da se zamisle.
Control Panel je vrlo detaljan i u njemu je moguće podesiti sve što se rada telefona tiče. Standardne aplikacije tipa poruke, kontakti, mp3 plejer, kamera, video i slike su dobro urađeni i pružaju sve potrebne mogućnosti. Organajzer je veoma dobar i najviše podseća na one koji se koriste na PDA uređajima. Za svaki kontakt je moguće uneti veliki broj najrazličitijih podataka, kao i sliku i melodiju. Rad sa porukama uz SMS i MMS obuhvata i e-mail poruke. Program za slikanje se zove CommuniCorder i na prvi pogled njegovo ime može da zbuni, dok ostali programi imaju potpuno odgovarajuće nazive. Lista svih programa obuhvata oko 2 ekrana, a naknadno instalirane aplikacije se smeštaju na kraj. Ovaj telefon je kompatibilan sa P800 i P900 modelima, tako da je od njih nasledio ogromnu bazu raznih programa i igara pa stvarno nije problem naći odgovarajući program. Jedinu zamerku možemo uputiti monotonom izgledu softvera, međutim u mogućnosti smo da biramo između nekoliko ponuđenih tema pa svako može naći nešto što mu odgovara.
Kamera
O kameri ovoga puta nećemo mnogo pričati jer je ona daleko ispod nivoa današnjih kamera. Rezolucija od 640 x 480 piksela od odsustvo autofokusa ne obećavaju mnogo. Kamera na žalost nije ni za svakodnevno slikanje, jedino može da bude korisna za slike koje je moguće dodeliti kontaktima u imeniku. Noćne pa čak i večernje slike su slabo upotrebljive kao i makro mod, a dnevne slike su pomalo mutne i ne iskorišćavaju dobro čak ni nisku rezoluciju u kojoj se snimaju. Podešavanja vezana za snimanje su brojna, ali na žalost ne mogu da utiču mnogo na krajnji rezultat. Video mod nije ništa bolji, a jedina prednost je što ga možete snimati dok ima mesta na kartici.
Kamera
O kameri ovoga puta nećemo mnogo pričati jer je ona daleko ispod nivoa današnjih kamera. Rezolucija od 640 x 480 piksela od odsustvo autofokusa ne obećavaju mnogo. Kamera na žalost nije ni za svakodnevno slikanje, jedino može da bude korisna za slike koje je moguće dodeliti kontaktima u imeniku. Noćne pa čak i večernje slike su slabo upotrebljive kao i makro mod, a dnevne slike su pomalo mutne i ne iskorišćavaju dobro čak ni nisku rezoluciju u kojoj se snimaju. Podešavanja vezana za snimanje su brojna, ali na žalost ne mogu da utiču mnogo na krajnji rezultat. Video mod nije ništa bolji, a jedina prednost je što ga možete snimati dok ima mesta na kartici.
Galerija, sample fotografije
Dnevni snimci
Noćni snimci
Makro režim
Povezivanje sa računarom
Sony Ericsson PC softver ima svoje prednosti i svoje mane u odnosu na konkurenciju. Povezivanje je moguće preko serijskog ili USB kabela, Bluetooth-a ili infracrvenog porta. Očekivali smo da brzina transfera pri korišćenju USB kabla bude velika, međutim fajlovi se kopiraju brzinom od oko 30 KB u sekundi, što zna da bude vrlo iritirajuće. Ukoliko prebacujete muziku možete slobodno da radite neki drugi posao dok telefon u pozadini polako radi. Dizajn PC softvera nas takođe podseća na neke starije dane, jer su programi sivi i jednostavni. Doduše, sve što vam je potrebno je tu, pa je vrlo jednostavno napraviti backup, sinhronizovati podatke, prebaciti slike ili instalirati dodatne aplikacije na telefon.
Organizacija podataka na memoriji telefona i kartici je jednostavna i intuitivna, tako da bar sa te strane nemamo nekih zamerki. Brzina transfera i dizajn softvera su bili zastareli i kada se telefon pojavio na tržištu, a mi danas ipak očekujemo nešto više.
Pored PC računara podržan je i Apple Mac.
Testovi
Od brzinskih testova možemo da očekujemo solidne rezultate, s obzirom da je u P910i ugrađen ARM9 procesor na 156 MHz. Podsetićemo, Nokia 6680 poseduje ARM9 procesor na 220 MHz, tako da bi rezultati telefona na testu trebalo da budu oko 70% vrednosti rezultata Nokije 6680. Dodatno usporenje može doneti i veća rezolucija, ali najbolje je da prvo pogledamo testove. Za testiranje Sony Ericsson P910i telefona smo koristili standardne Java testove, JBenchmark i JBenchmark2.
Na žalost, nismo preterano oduševljeni postignutim rezultatima. Sporiji procesor i veća rezolucija su stvarno imali velikog uticaja, a možda je i podrška za Java platformu nešto lošije odrađena. Posebnu težinu nosi jako loš rezultat u testu korisničkog interfejsa, međutim razloga za brigu nema. U praksi je odziv interfejsa na komande bolji nego kod već testiranih Nokia telefona, ali je situacija još uvek daleko od idealne. Brzinom ovoga telefona možemo biti polovično zadovoljni, a stvari kod igara su zadovoljavajuće jer su Symbian UIQ igre optimizovane baš za ovaj procesor i rezoluciju.
Telefon na test ustupio CT Computers zvanični distributer Sony Ericsson proizvoda za SCG.
Utisci
Sony Ericsson P910i je još jedan u nizu telefona koji imaju specifičnu publiku. Njegovi kupci će biti ljudi koji žele telefon koji može da odmeni PDA uređaj u većini situacija. Što se njih tiče, P910i je vrlo dobar telefon – prihvatljive dimenzije, odličan Symbian UIQ operativni sistem, prihvatljiva brzina rada i odličan zvuk. Mi bismo ipak voleli da vidimo model koji će zainteresovati vrlo širok krug korisnika mobilnih telefona, i iz tog razloga nagrade na našem sajtu izostaju. Nagradu bismo takođe mogli da damo i specijalizovanom telefonu koji je u svim bitnim kategorijama za svoju klasu postigao odlične rezultate. Na žalost, P910i potpuno podbacuje kada je u pitanju kamera, nedostaju mu mnoga savremena tehnička rešenja poput podrške za 3G mreže ili brzog transfera podataka sa računarom. Po našem mišljenju, najveća prednost ovog modela u odnosu na konkurentske Nokia modele su odličan ekran (veličina, rezolucija, osetljiv na dodir) i bolji korisnički interfejs. Najveća mana ovog telefona i dalje predstavljaju njegove prevelike dimenzije – nadamo se da će u bliskoj budućnosti sve ovo moći da stane u neko manje kućište, pri čemu jedino ekran treba da ostane iste veličine.
Telefon koji imamo na testu je već prošao svoj tržišni zenit, ali je njegova cena kod nas sada pala na nivo prihvatljiv za veliki deo potrošača. Korisnici koji vole pregledan ekran osetljiv na dodir ne bi trebali previše da oklevaju, naravno ukoliko im ne smeta neki od nedostataka. To upravo znači da ovaj telefon dobija našu preporuku ukoliko znate šta želite a šta vam ne smeta.
