Benchmark Redakcija
Sony Ericsson Z530i
Sony Ericsson je definitivno jedan od najinventivnijih proizvođača mobilnih telefona; dovoljno je setiti se prvog “pametnog” telefona sa ekranom osetljivim na dodir, koji se nalazi ispod konvencionalne tastature (Ericsson R380), odnosno prvih pravih malenih lepotana kojima ni James Bond svojevremeno nije uspeo da odoli (Ericsson 768). Trka za najprodavanijim telefonom, danas kada su “mobilni” izuzetno široko rasprostranjeni, izgleda kao traženje Svetog Grala. Neki proizvođači su ga možda i pronašli (Motorola sa svojim “evergreen” modelom V3), a nekima je bio na dohvat ruke (izuzetno uspešni Sony Ericsson T610 i K750i). U Sony Ericsson-u se služe svim trikovima kako bi njihovi telefoni postali traženiji i poželjniji, pa su nakon usvajanja čuvenog Walkman brenda, mobilni telefoni nedavno prošireni i CyberShot “serijom”. Napredniji biznis telefoni, K790 i K800 kao njegovo 3G izdanje, već stižu sa CyberShot “kamerom”, što će mnogima biti dovoljna garancija kvaliteta. Međutim, na svakom tržištu je veoma bitan i uspeh jedne kompanije u entry-level segment-u, pa je baš zbog toga, ljubazna hostesa na ogromnom Sony Ericsson štandu na ovogodišnjem CeBIT-u, insistirala da nam pruži najviše informacija upravo o telefonu Z530i i W300. Ova dva, u osnovi ista telefona, namenjena su kupcima sa skromnim zahtevima, ali to nikako ne znači da će oni za uloženi novac dobiti malo. Štaviše, novi modeli niže srednje klase u odnosu na prethodnike donose dovoljan broj poboljšanja, od kojih su neka preuzeta iz više srednje, pa i više klase. Broj poboljšanja je, da ponovimo, dovoljno brojan da nove modele bez griže savesti možemo proglasiti potpuno novim, jer imaju osobine telefona koji koštaju nešto više. Glavne karakteristike Sony Ericsson Z530i telefona jesu preklopni mehanizam, ekran rezolucije od 128 x 160 piksela, proširiva memorija, bluetooth i infra-red povezivanje, simpatičan dizajn, visok kvalitet izrade i završne obrade i dug vek trajanja baterije. Slične mogućnosti prate i “muzikalnog blizanca”, W300, koji stiže sa više proširive memorije i nešto kvalitetnijim ekranom iste rezolucije.
Glavna odlika proizvoda kompanije Sony Ericsson je nešto niža cena proizvoda u odnosu na neke druge proizvođače, uz i dalje vrlo visok kvalitet izrade (često i viši u odnosu na rešenja iz Nokie iz iste klase). Pakovanje u kome je stigao Sony Ericsson Z530i je malo i vrlo simpatično, a u njemu su svoje mesto našli svi potrebni dodaci: punjač, USB kabl, slušalice, Memory Stick Micro M2 kartica kapaciteta od 64 MB i uputstvo. Uz Walkman model stiže veća kartica (256 MB), CD sa softverom i kvalitetnije HPM-70 stereo slušalice. Slušalica koja stiže uz SE Z530i ima, naravno i mali modul sa mikrofonom i jednim tasterom, tako da se koristi i kao hands-free. Pogledajmo kompletnu specifikaciju telefona Sony Ericsson Z530i:
Mreža
GSM 900 / GSM 1800 / GSM 1900
Dimenzije
90 x 47 x 24 mm
Težina
93 grama
Ekran
TFT Passive UBC, (16-bit) 65.536 boja 128×160 piksela, Eksterni – 101×80 piksela
Melodije
Polifone (40 kanala), MP3
Vibracija
Da
Log Poziva
30 pozvanih, primljenih, propuštenih
Memorijska kartica
Memory Stick Micro (M2), 64MB u paketu, 1024 MB maksimalno podržano
Unutrašnja memorija
20 MB deljeno
GPRS
Klasa 10, (115 Kb/s)
Brzina podataka
32-48 kbps
Poruke
SMS, EMS, MMS, email, instant poruke
Sat
Da
Alarm
Da
Infracrveni port
Da
Boja telefona
crna, siva, crvena
Kamera
0.3 MP, fiksni fokus, 640 x 480, (interpolirano do 1.3 MP), video QCIF
Blic
Ne
Bluetooth
Da
EDGE
Ne
Java
MIDP 2.0
MP3 plejer
Ne
Radio
Ne
WAP
WAP 2.0
T9
Da, nema podrške za Srpski
Slušalice
Samo za hands-free
Portovi
Fast Port (punjač, slušalice)
Baterija
Li-Ion 900 mAh (BST-33)
SAR vrednost zračenja
Glava: 1.02, telo: 0.36 W/Kg
Dizajn
Sony Ericsson Z530i ima klasični preklopni mehanizam, što se u žargonu kaže da je “na preklop”. Po dimenzijama bi ga mogli svrstati u srednje male (90 x 47 x 24 mm), što znači da nije premali niti previše lagan (93.4 g), a rekli bi smo da je mogao biti nešto tanji, pošto je 24.5 milimetara za najmanje čitav centimetar više od aktuelnih standarda tzv. tankih telefona. Mnogim posmatračima sa strane se nije dopalo što je Sony Ericsson zadržao “otvarač za konzerve”, tj. plastični deo koji izgleda kao rukohvat na torbama, a koji je imao i prethodnik (Z200), ali u kompaniji smatraju da ovaj dodatak pomaže da telefon zadrži mladalački duh, pošto se upravo kroz ovaj dodatak provlače razni lančići i privesci na kojima se, između ostalog, drži i telefon. Takođe, kroz ovaj “most” je provučena i “spoljašnja” antena, što nikako ne treba zaboraviti. Gornji deo telefona, u rasklopljenom stanju, deluje kao manji, kao i kod Motorole V3 (i tu prestaju sva poređenja ova dva telefona), što nije bio slučaj kod Z200 i Z300, ali telefon sjajno leži u ruci, s obzirom na to da su mu sve ivice potpuno zaobljene. Vrlo je jednostavno otvoriti ga palcem šake u kojoj ga držite, ako znamo da nije tanak i da mu opruga nije jaka. Unutrašnjost telefona je uvek mat srebrna, dok spoljašnja maska, koja ne može da se zameni (kod W300 može), stiže u tri boje – crna, siva i crvena. Sa Sony Ericsson Z200 telefonom je u paketu bila srebrna i maska još jedne boje (teget), pa nije jasno zbog čega ta opcija ne postoji kod naslednika. Maske su napravljene od kvalitetne plastike sa matiranim “premazom”, tako da otisci prstiju teško ostaju vidljivi, a sam telefon nije podložan grebanju. Spoljašnji ekran je monohromatski (amber-crni), sa rezolucijom od 101 x 80 piksela i dovoljno je pregledan i u statusnom modu (sat, datum) i kada je potrebno pogledati ko vas zove. Njegova vidljivost pri jačem dnevnom osvetljenju nije sjajna, ali to ne možemo uzeti kao veliku manu telefonu ovog cenovnog ranga.
Tastatura je skoro u ravni sa ostatkom površine na kojoj se nalazi, što u prvi mah može delovati nezgodno, kao i činjenica da već drugi red numeričkih tastera ima manju površinu, jer ga “seče” gornji red. Tasteri su načinjeni od tvrde plastike, što je dobro, numerički tasteri su okruglog oblika, savršeno ravni, dok su soft-tasteri blago ulegnuti, a centralni, navigacioni taster blago ispupčen. Za tastaturu je karakteristično da nema posebne tastere za prekid i uspostavljanje veze, ali zato ima dirku za povratak (back). Pored centralnog petosmernog tastera (svi pravci plus centralni taster), tzv. joypad-a, tu su i levi i desni “soft” tasteri, taster za povratak i brisanje (C). Petosmerna multi-dirka, se u “root”-u može iskoristiti za dodeljivanje prečica, a numerički tasteri su umerene tvrdoće i osim možda nešto manje površine, nema ništa što bi bitno mogli da im zamerimo. Osvetljenje tastature u mraku nije previše jako, ali je opet, dovoljnog intenziteta da bi ste videli gde je koji taster. Vrlo diskretno pozadinsko osvetljenje se može dopasti korisnicima koji ne vole šljašteće telefone (ko je rekao Nokia 8310?). Sa leve strane se nalazi taster-klackalica za pojačavanje ili smanjenje jačine zvuka tokom slušanja zvukova ili razgovora, koja se takođe koristi za zumiranje fotoaparat modu. Sa desne strane se nalazi “prozor” za infra-crveni port. Pošto telefon ima i Bluetooth čip, Sony Ericsson je Z530i obogatio i programom za daljinsku kontrolu računara preko BT konekcije. Ispod numeričke tastature su, sa desne strane, taster za uključivanje i isključivanje telefona, a sa leve strane je smešten taster za QuickShare. Sa donje strane se, naravno, nalazi konektor za jedan od dva tipa Fast Port-a, na koji je moguće priključiti punjač, slušalice, USB kabl ili neki drugi dodatak (modul sa eksternom kamerom ili blicem). Kao kod svih novijih (a i većine starih) modela Sony Ericsson-a, pohvalno je što šta god povežete na Fast Port stoji čvrsto i ne klima se, a priključivanje i vađenje konektra je jednostavno.
Statusni ekran prikazuje sat i datum, kao i aktuelne “događaje”, tj. propuštene pozive, poruke, alarme ili podsetnike. Ako je aktiviran plejer, ekran će prikazivati nazive fajla koji se sluša. Poklopac za bateriju je relativno mali u odnosu na poklopce drugih mobilnih telefona i u odnosu na dimenzije samog telefona. Kada se poklopac otvori, vidi se ležište za SIM karticu, koje je vrlo jednostavno, bez nekog posebnog mehanizma. Kartica se ubaci u odgovarajući žljeb i stoji čvrsto, a da bi je izvadili, potrebno je da imate makar male nokte ili neki odgovarajući alat. Preko ležišta za karticu se ubacuje baterija, ali tako da se jedna njena polovina ubaci u telefon, ispod ostatka poklopca, prema delu sa kamerom. Kada se baterija postavi na mesto, više ne može da se pomera zahvaljujući opruzi koja se nalazi ispod fiksnog poklopca. Poklopac baterije deluje solidno i ne verujemo da tako lako može da se otvori ili polomi prilikom nespretnog montiranja. Sam telefon, koliko god nam to bilo teško da poverujemo, deluje vrlo solidno izrađeno – nema neprijatnog krckanja prisutnog kod K750i, na primer. Telefon daje utisak čvrstine i sigurnosti isto koliko i, recimo, W800i ili W810i, ali i čuveni T610. Iznad spoljašnjeg ekrana se nalaze objektiv VGA kamere i ogledalo za lakše samo-slikanje.
Hardver
Ako se sećate ranijih modela Ericsson telefona, setićete se i činjenice da su imali vrlo male ekrane, koji su često bili dovoljni samo za 2-3 reda teksta (već pominjani Ericsson 768 je imao samo jedan red, što je za vreme u kome se pojavio već bilo skoro neprihvatljivo – Nokia je tada već imala jedan 6110). Sa druge strane, Sony je u svoje modele ugrađivao relativno velike ekrane, koji su za razliku od monohromatskih kod konkurencije pružali više nijansi sive boje, i imali dobar odziv i animirane menije, mada se, ruku na srce, radi o periodu koji je došao posle pomenutih telefona Ericssona i Nokie. Glavni ekran telefona Sony Ericsson Z530i može da prikaže sliku rezolucije 128 x 160 piksela. Radi se o tzv. UBC matrici, koja je naslednik STN ekrana, ali je i dalje dosta lošija od pravog aktivnog TFT-a. Bez obzira što ekran prikazuje 65k boja, on je dosta lošiji od 262k TFT ekrana kod modela Sony Ericsson W300, koj je njegov najbliži rođak, a još lošiji od onog što smo navikli da vidimo na telefonima kakvi su K750i ili W800, koji, opet nisu u vrhu ponude svoje klase (treba videti, recimo, ekran telefona Samsung D600). UBC matrica ima odziv kristala koji bi smo procenili na 100 milisekundi, i iako je brži od ekrana kod stare T68-ice, i dalje nije bitno kontrastniji, tako da njegova preglednost po sunčanom danu nije perfektna, te ćete morati malo da se pomučite da bi ste sa njega pročitali informacije. No, opet, uzevši u obzir klasu i cenu telefona, ne možemo da budemo prestrogi u davanju konačnog suda.
Pored 40 kanalne polifonije, danas je na K750i prisutna i podrška za mp3 zvona. Zvono je dovoljno glasno. iako je spikerfon sa zadnje strane, jer telefon leži na poklopcu kamere kada je na stolu. Prilikom razgovora zvuk je standardne jačine, što znači da na mirnijem mestu nećete imati problema sa razgovorom, ali u bučnoj prostoriji može biti problema. U tom slučaju je poželjno razgovor prebaciti na spikerfon, što rešava problem ali ne baš na elegantan način. Razgovor je moguće obaviti i pomoću slušalica koje igraju i ulogu handsfree-ja. Zvuk je ponovo standardne jačine, međutim čujete ga na obe slušalice koje leže u ušnoj skoljci, tako da je situacija nešto bolja, pa ne bi trebalo da bude većih problema ni na bučnijim mestima. Ipak, glavna uloga ovih slušalica je korišćenje radio prijemnika i mp3 plejera. Bez njih je nemoguće slušati radio, jer se kablovi ponašaju kao FM antena. Radio tjuner je izuzetnog kvaliteta, dobro se snalazi sa našim stanicama, a softver je odličan i pretraga stanica je vrlo jednostavna. Moguće je prelistavati memorisane stanice, podešavati frekvenciju ručno, a najkorisnija opcija je serch koja je vezana za levi taster ispod ekrana i automatski i gotovo trenutno traži sledeću stanicu. Softver takođe podržava RDS, a to je tekst koji emituje svaka radio stanica i koji se prikazuje na ekranu dok slušate datu stanicu.
Sony Ericsson Z530i koristi Litijum Polimersku bateriju oznake BST-33 koja ima 0.9 Amper-časa, a prema specifikaciji, daje autonomiju od 400 sati mirovanja, odnosno devet sati razgovora. Na našoj mreži, uz nešto više od tri sata telefoniranja i klasičnog testiranja (dosta upotrebe menija i isprobavanja svih opcija, bluetooth-a i WAP-a) i preko 50 razmenjenih poruka, telefon je izdržao oko 70 časova bez isključivanja tokom noći. Baterija se od 4% do završetka pametnog punjenja preko ispravljača puni oko 100 minuta. Ericsson je prvi počeo da koristi PoLy-Ion baterije u svojim telefonima (model T28). Mana ovih baterija su slabe “performanse” pri temperaturama nižim od 0 stepeni Celzijusa, čak i kad su u pitanju novije generacije. Sa druge strane, Li-Ion baterije su više ekološke nego klasične Litijum Jonske, dok je poređenje sa Nikl Hidridnim deplasirano. Hands Free slušalice su dobar način da smanjite uticaj mikrotalasnog zračenja telefona na vaše telo, o čemu bi trebalo voditi računa tokom dužih ili čestih razgovora. SAR vrednost zračenja Sony Ericsson Z530i telefona iznosi 0.36 W/Kg , što je gotovo dvostruko manje u odnosu na K750i i W800i. Prijem signala je vrlo dobar, u rangu sa očekivanjima, mada su stariji modeli sa eksternim antenama (koji i više “zrače”) i dalje nedostižni. Činjenica je, ipak, da da indikator za jačinu signala u proseku pokazuje nešto nižu vrednost na istim lokacijama nego Samsung ili Nokia telefoni, pa je bilo moguće normalno razgovarati i na mestima na kojima “nema crtice” već je samo prikazan naziv GSM mreže. Možemo reći da smo sa primopredajom signala zadovoljni, mada lokalni provajder ume da bude opterećen, pa nekada nije jasno da li je poziv propušten zbog telefona ili same mreže. Kako nam se “nedostupne” situacije na istim lokacijama dešavaju sa svim telefonima, skloni smo da nekoliko “ispadanja” iz mreže pripišemo “063 mreži”, a ne Sony Ericsson Z530i telefonu.
Softver
Softver koji stiže uz Sony Ericsson Z530i podseća na sve aktuelne “meni” telefone ovog proizvođača, mada je vidljivo nekoliko svežih rešenja koje smo videli na W810i, a ne i na K750, recimo. Glavni meni je i dalje skup ikona, njih 12, poređanih po tri u četri reda. Ikonice su animirane, a meni radi jako brzo, pa više nemamo osećaj da Sony Ericsson telefoni, kao što je jedan kolega rekao, imaju meni baziran na Macromedia Flash-u. Prosto je iznenađujuće da i telefon ovog cenovnog ranga ima “snage” da u wallpaper-u čuva animirane pozadine, kao i da bez zastajkivanja prikazuje i grafički najintenzivnije stavke, čak i ako je u pozadini aktivan download (neke java igre ili programa).Verzija telefona koju smo testirali nije imala meni na Srpskom jeziku.
Meni je vrlo intuitivan, za razliku od istog kod, recimo, Motorola telefona. Osim vertikalnog “listanja” opcija, postoje i horizontalni tabovi, što je korisno u dvodimenzionalnim menijima kojima se pristupa brže (lakše je skrenuti na stranu nego vraćati se svaki put na vrh “direktorijuma” da bi se izašlo u nad-meni). Ovo dvodimenzionalno listanje, osim što je animirano i atraktivno izgleda, važi za sve liste u meniju – bilo da se radi o listi poziva, opcijama telefona ili imeniku.
Kursorski tasteri su prečice za poruke, imenik i Media Player, a tri ova tastera je moguće definisati po želji. Pritisak centra džojstika otvara glavni meni koji je animiran. Ikonice su pažljivo i detaljno dizajnirane i lepo izgledaju, ali je potrebno malo prilagođavanje jer je ime ikonice moguće videti tek kada je odaberete kursorom. Naravno, ako izaberete neku od atraktivnih tema koje besplatno možete preuzeti sa Sony Ericsson WAP sajta, meni može i dosta drugačije da izgleda.
Glavna tema je tamnije crvene boje sa belim slovima. Izbor crvene boje deluje zanimljivo, i sa estetskog aspekta nemamo zamerki, mada postoje i bolje teme. Default tema kod modela W300 je, naravno, Walkman tema, koja je narandžasta.
Imenik ima maksimum od 1000 unosa, ako u svaki uneste dva do tri polja. Naravno, ako za svakog poznanika ubacite više podataka (e-mail, više brojeva), onda je ukupan broj imena nešto manji. Default telefon se uvek prvi prikazuje, a ako je drugi telefon prisutan kod istog imena, on se može u meniju videti navigacionim tasterom na levo ili desno. Svakom kontaktu se može dodeliti sopstvena melodija i slika, a ako unesete datum rođenja, telefon će vas sam podsetiti da ga ne zaboravite (i budete loš prijatelj). Unošenje teksta (prilikom kucanja poruka) je isti kao i kod svih SE telefona i, naravno, zahteva određeno navikavanje. Uz svaki kontakt je moguće staviti sliku, a preporučljivo je da za to koristite slike najmanje, VGA rezolucije, jer će se brže učitavati i zauzimati manje mesta, dok će na ekranu izgledati isto kao i velike. Pozivanje glasom je moguće za do 40 brojeva koji se nalaze u memoriji telefona.
Kada se nalazite na glavnom statusnom ekranu, duži pritisak na neki taster sa slovima (odnosno brojem) će automatski otvoriti imenik i pozicionirati se na prvi kontakt koji počinje datim slovom. Korišćenje imenika sa SIM kartice je takođe jednostavno, a prisutno je više opcija za kopiranje brojeva. Meni sa porukama je standardan, a kucanje jednostavno. Dok kucate poruku, pritisak na taster će u gornjem desnom uglu prikazati spisak svih slova odnosno karaktera koji se nalaze na datom tasteru. Jedini propust koji je napravljen vezan je za nepostojanje brojača koji pokazuje koliko ste karaktera otkucali to jest koliko vam je još ostalo mesta za pisanje. Slova su nešto krupnija što znači da je tekst manje pregledan, ali su ovakva slova vidljivija za osobe sa lošijim vidom, pre svega misleći na malo starije korisnike koji slabije vide na blizinu
Sony Ericsson Z530i, kao i njegovi rođaci, ne prikazuje imena sa SIM kartice, te je za čitanje istih potrebno ući u poseban podmeni. Naravno, moguće ih je iskopirati i editovati, nakon čega je najbolje da ih kroz Outlook izvezete u neki .XLS fajl i sačuvate na računaru.
Osim SMS i MMS poruka čije je kreiranje pravo uživanje, prisutan je i jednostavan POP3 i SMTP E-Mail klijent, u koji je moguće postaviti potpis ili skinuti samo header, a kasnije i celu poruku. U SMS “režimu” pohvaljujemo to što se svaka brojka u samoj poruci postavlja kao link koji je moguće dodati u imenik, notes ili odmah pozvati!
Kontakte možete kopirati na SIM karticu, ali će tada biti prenesen samo podrazumeavani broj, dok će ostali podaci biti trunc-ovani. Naravno, prisutna je i grupa korisnika kojoj se može dodeliti melodija, slika, a korisno je to što im svima možete poslati istu poruku (korisno ako ste nekakav šef, PR ili marketing menadžer).
Settings meni je standardan, a pohvalićemo veliki izbor profila i činjenicu da je vibraciju i zvono moguće posebno podešavati, i naravno korisiti oba u isto vreme. Izbor predefinisanih melodija za zvono i poruke je dosta slab, ali je na internetu veoma lako naći veliku količinu već gotovih zvona, tako da lako možete naći nešto bas po svom izboru.
Call log je obiman i detaljan, a organajzer poseduje standardne opcije poput alarma, kalendara, planera, štoperice, kalkulatora, uključivanja lampe itd. Ni na jednu od ovih aplikacija nemamo zamerki. Lista brojeva je ograničena na ukupno 30 stavki, sa datumom i vremenom poziva za svaku ponaosob. Svaki broj ima vrlo jasnu statusnu ikoncu koja označava tip poziva (primljeni, pozvani, propušteni). Svaka lista se može i posebno pogledati.
Od ponuđenih aplikacija, SE je na Z530i preinstalirao FaceWarp, simpatičan program za “obradu” slike i čitač online vesti, a telefon poseduje i mogućnost čitanja RSS Feed-ova, koji su i kod standardnih web-čitača sve popularniji.
Čak i Sony Ericsson Z530i stiže sa aplikacijom koju smo prvi put videli na K750i – MusicDJ će omogućiti kreiranje četvorokanalnih midi pesmica od već snimljenih semplova iz nekoliko muzičkih žanrova. VideoDJ, zato, omogućava osnovni editing snimljenih video klipova – upisivanje slova, ubacivanje muzike, osnovne tranzicije i uklapanje delova u veću celinu. Photo DJ (DJ? – prim. aut.) je kao “bojanka” iz Windows-a u malom… Diktafon je još jedan koristan programčić, ali je mikrofon slabe osetljivosti pa će snimiti samo glasnije zvukove. Notes je mala aplikacija po ugledu na Notepad, a Organzer je klasičan program ove vrste – datumu se pristupa iz kalendara i lako mu se dodaje “događaj”, bilo da se radi o podsetniku ili rođendanu. Ovi podsetnici će se, kao i alarm, aktivirati i kada je telefon isključen. Alarm vas može buditi svako jutro u određeno vreme, a možete ga i podesiti svaki put posebno. U istom meniju se nalazi i opcija štoperice i “Svetski Sat”, koji vam pokazuje koliko je sati u glavnim gradovima širom sveta. Konačno, File Manager je prisutan kao standardna aplikacija – iz nje možete pokretati fajlove ili ih brisati. Program za reprodukciju muzike je elementaran, nema podešavanja ikvilajzera, pošto se ne radi o Walkman telefonu.
Kamera
Kamera telefona Sony Ericsson Z530i zaista nije nešto što će vas oduševiti – u pitanju je standardni mali CMOS sa VGA rezolucijom. Zanimljiv dodatak koji je prvi put viđen na K750i su tabovi pomoću kojih se lako menjaju parametri za fotoaparat. Kamera snima i video materijal u 3GP formatu, zajedno sa zvukom, a rezolucija snimanja je približna šestini VGA rezolucije – 176×144. Nemamo nekih komentara za kvalitet kamere, ali možemo reći da su slike daleko lošije od onih koje daje jedan W810i, čak i u VGA modu.
Povezivanje sa računarom
Sony Ericsson Z530i kao i telefoni više klase, poseduje sve parametre za komunikaciju, bilo da se radi o WAP, GRPS pa sve do Bluetooth i IR i opcija za sinhronizaciju. Standardno povezivanje nećemo opisivati, pošto je standardno i sve funkcioniše kako treba. Treba pomenuti da prilikom sinhronizacije nije dolazilo do bilo kakvih problema, sinhronizacija sa različim uređajima je tekla bez problema, a bekap imenika je uspeo “iz prve” bar kada je povezivanje kablom u pitanju. Kontakte je vrlo brzo i jednostavno moguće sinhronizovati u Contacts folder Microsoft Outlook-a, editovati ih, a zatim pohraniti nazad u telefon (najbolje je da editovanje radite dok je telefon povezan na računar, jer se podaci sinhronizuju po principu “novija izmena ima prednost”). Telefon podržava HID (Human Interface Device) profile pa ga možete koristiti kao daljinski kontroler za računar. Sony Ericsson PC Suite softver ima svoje prednosti i mane. Prednost je svakako što je veoma jednostavan i to što osnovne funkcije izvršava bez problema. Veoma je pohvalno što Windows sam prepoznaje memorijsku karticu kao removable drive, odnosno mass storage device, pa joj je moguće pristupiti na bilo koji način kao običnom hard disku, ali nije pohvalno što je brzina trasnfera preko SE porta u rangu sa USB 1.0 specifikacijom. Memoriji telefona se pristupa iz Sony Ericsson softvera, a transfer je veoma spor. Organizacija podataka na telefonu i kartici je jednostavna i intuitivna, a mana je nemogućnost kopiranja Java programa uz pomoć originalnog softvera. Proizvođači softvera za mobilne telefone uglavnom forsiraju kupovinu preko interneta, tako da je ovo jedan vid zaštite Java softvera. Sony Ericsson PC Suite se može besplatno preuzeti sa Sony Ericsson websajta, a preporučujemo da probate i Sony Ericsson Update Service – ova aplikacija postoji i u verziji na Srpskom jeziku i omogućava Vam da unapredite verziju softvera i to na vrlo jednostavan način. Zanimljivo je da posle flash-ovanja nije potrebno ni restartovati telefon, a sva podešavanja, kontakti, slike i poruke ostaju i nakon apdejta!
Zaključak
Sony Ericsson Z530i je vrlo kvalitetan telefon, sa “softverske” i “hardverske” i vrlo je dobro pozicioniran na tržištu. Smatramo da bi bilo još bolje da je ugrađena kamera TFT tipa, a kod naslednika očekujemo i ekran koji se sada koristi kod K750i telefona, pošto naslednik K790i već stiže sa QVGA (320 x 240 piksela) matricom. Primopredaja zvuka je vrlo dobra, sagovornik se odlično čuje, mada malo teže u gradskoj buci. Vibracija je na granici da bude dovoljno jaka, a zvuk polifonih melodija i mp3 klipova je dovoljno prodoran u tišini, ali je “u gradu” potrebna pomoć vibracije, što je i normalno. U meniju ima nekih novina, koje su karakteristične samo za telefone koji su se pojavili nakon ovogodišnjeg CeBIT-a (sortiranje slika po datumu iz “EXIF”-a, pomoćni tekst u podmenijima, itd.), a impresivno je da telefon ove klase ima ne samo Bluetooth već i Infra-crveni port (koji se, doduše, sve manje koristi). Za nekih 30 do 40 evra više, možete se odlučiti za model Walkman W300, koji stiže sa karticom od 256MB i kvalitetnim stereo slušalicama, pa će uživanje u muzici biti potpuno. Za sličan novac se možete odlučiti i za W550, koji je već nasledio nešto skuplji W600, koji ipak pripada srednjoj Walkman klasi sa cenom od preko 200 evra. I dok je poređenje sa K750i deplasirano, jer se radi o skupljem telefonu, smatramo da je Z530i ipak atraktivnija kupovina od modela K700 – iako sve zavisi od toga šta očekujete od svog mobilnog telefona. Kako nemamo nikakve primedbe na stabilnost softvera i pouzdanost rada telefona Sony Ericsson Z530i, možemo zaključiti da se radi o pouzdanom telefonu koji za upotrebu može biti vrlo jednostavan, iako poseduje napredne načine povezivanja i pregleda online sadržaja. Ako, pak tražite bolju kameru, morate odvojiti novac za K750i, a ako želite da u slobodno vreme slušate muziku, bolji izbor je neki od mnogobrojnih Walkman modela (W300, W600, W800…).
Telefon na test ustupio ComTrade Computers , zvanični zastupnik Sony-Ericsson proizvoda za SCG.
