Benchmark Redakcija
Dragoljub Radovanović
Napokon, barem jedan proizvođač je poslušao nezadovoljstvo korisnika širom sveta i odlučio da ljudima ponudi ono što žele. Dobar deo potrošača se već navikao na trend povećavanja ekrana, skoro do te tačke da smo smartfone prestali da zovemo telefonima, već da im dodeljujemo oznaku fablet. Postoji naravno i ona druga grupa korisnika koja jednostavno odbija da koristi toliko glomazne smartfone iz nekoliko razloga. Jedan od njih je otežano nošenje u džepovima pantalona, dok sa druge strane takođe ne vole činjenicu što će korišćenje jednom rukom takođe biti problematično. Takvi pojedinci nisu imali previše izbora kada su u pitanju bili modeli iz visoke klase. Rešenje je bilo ili da stisnu zube, istrpe i eventualno se naviknu na veće dimenzije telefona, ili da svoju sreću okušaju na drugoj platformi kao što je iOS. Apple je jedini proizvođač koji je svoje smartfone godinama ostavljao poprilično kompaktnim, mada je i on odnedavno počeo da popušta pod pritiskom i prešao sa minijaturnih 3.5 na nešto prihatljivijih 4 inča. Sa jedne strane, korisnici viču “hoćemo veće telefone!” dok sa druge urlaju: “dokle više sa povećavanjem ekrana?!”. Kome udovoljiti – to je glavno pitanje.
Očigledno je da proizvođači žele da udovolje svima, tako da smo krajem 2012. godine počeli da viđamo takozvane Mini verzije vodećih modela. Na prvi pogled, neko može reći da je to odlična stvar, jer korisnici dobijaju premium telefone u manjem pakovanju, zar ne? Zapravo – ne baš. Mini oznaka je sa sobom povlačila i određene kompromise. Umesto samo smanjivanja dijagonale ekrana, samim tim i celokupnih dimenzija smartfona, što bi bio logičan potez, proizvođači su u Mini verzije stavljali inferiorniji hardver, a negde čak i izbacivali mogućnosti koje se nalaze na “velikom” vodećem modelu.
Šta to zapravo znači? To znači da su korisnici dobijali model koji je sa svojim specifikacijama prešao iz visoke u srednju kategoriju, tako da nikako niste mogli imati premium model koji ima nešto manju dijagonalu ekrana. Tu zapravo na scenu stupa Sony, prvi proizvođač koji je odlučio da stavi tačku na tako nešto i napokon ponudi korisnicima ono što žele. Želeći da se istakne u odnosu na druge kompanije i njihove (neuspele) pokušaje da se korisniku ponudi manji premium model, tradicionalna Mini oznaka je odbačena i zamenjena pridevom Compact. Model kojim se bavimo danas je zapravo umanjena verzija Xperia Z1, sada već prošlogodišnjeg vodećeg modela, koji je zamenjen novijom Xperiom Z2. Kakav hardver nudi Z1 Compact? Pogledajte…
Hardver
Ono što izdvaja Sony Xperia Z1 Compact od drugih manjih modela je to što u istoj meri snažan kao i regularna Z1 verzija. To podrazumeva da on koristi isti veoma snažni Qualcomm Snapdragon 800 čipset. Nema niže frekvencije ili nekih drugih nedostataka, jer dobija se identični četvorojezgarni Krait 400 procesor sa frekvencijom rada od 2.2 GHz-a, kao i Adreno 330 grafički čip. Sony naravno nije hteo da zakida ni na količini RAM-a, tako da i dalje imamo 2GB-a. Opet, skladište je istog kapaciteta kao na većem Z1 modelu i iznosi 16GB, koje ponovo možete proširiti microSD karticom kapaciteta do 64GB-a. Isti 20.7MP senzor zadnje kamere, identične veličine i sa 1080p@30FPS snimanjem. Mada, pošto je dijagonala ekrana kod Z1 Compact modela manja, samim tim i manje dimenzije, Sony je bio primoran da umesto 3000 mAh, ugura manju 2300 mAh bateriju.
[modul]specifikacija=5137[/modul]Ukoliko ste upoznati sa Sony Xperia Z1 modelom, onda znate šta možete da očekujete od Compact verzije. Pre svega, par reči o pakovanju. Sličan dizajn telefona, a takođe i jako slična, da ne kažemo ista kutija. Sony već duže vreme zadržava taj plitki kvadratni oblik pakovanja, belu boju i ponosnu oznaku da je sponzor Fifa svetskog kupa u Brazilu. Pozadi ističe u kojim bojama možete naći ovaj model (crnoj, žutoj, beloj i crvenoj), kao i njegove ključne specifikacije.
Pakovanje opet ne bismo nazvali preterano bogatim. Skidanjem poklopca kutije zatičemo telefon u zaštitnoj providnoj kesici, ispod njega tu je punjač, microUSB kabl, nekoliko papirića i knjižica sa uputstvom za brzi početak… i to bi bilo to. Gde su slušalice možda se pitate? To i nas zanima, jer ih nismo zatekli ni prošli put u kutiji većeg Z1 modela, a znamo da su one uključene na američkom tržištu, što nije slučaj i u Evropi. Zašto evropljani dobijaju lošiji tretman od strane Sony-a? To ni nama nije jasno.
Verovatno ste do sad već pogodili da nema razlike u dizajnu između pune i Compact verzije modela Z1, osim one ključne da je celokupan telefon znatno manji. Koliko manji možda se pitate? Evo i konkretnih mera, koje Compact čine 17mm kraćim, 9.1mm užim i iz verovatno opravdanog razloga – 1mm debljim. Ukoliko baš moramo da pogađamo, smatramo da je zbog istih unutrašnjih komponenti kao u većem modelu, izuzevši manji ekran i manju bateriju, Sony morao da blago podeblja telefon kako bi sve “stalo” unutra.
Nećemo se previše zadržavati na samom izgledu telefona, pošto je većina već imala prilike da vidi, a možda i da isproba Sony Xperia Z1. Ovde imamo isti OmniBalance dizajn, pločast oblik sa blago zaobljenim ćoškovima, staklo napred, ali ovoga puta tvrdi pleksiglas pozadi? Dobra odluka ili ne? Po našem mišljenju, možda i bolji izbor, jer takoreći izgleda isto kao staklo, a mnogo je manja šansa da se polomi pri padu. Bokovi su i dalje od aluminijuma, tako da i dalje deluje kvalitetno u istoj meri kao i njegov veći brat.
Da li treba pominjati da je Z1 Compact potpuno vodootporan i otporan na prašinu? Tu je opet IP58 sertifikacija koja garantuje da telefon može da ide na dubinu od preko jednog metra u trajanju od 30 minuta. Iz tog razloga, većina stvari na bokovima se nalazi iza zaštitnih poklopaca, izuzev 3.5mm priključka i dva zlatna pina sa leve strane. Čemu oni služe? Ovo udubljenje je namenjeno magnetnom doku za punjenje, kojeg smo lično isprobali i deluje kao sasvim fina spravica. Telefon stoji u horizontalnom položaju dok je na doku, a kako ne bi “nabadali” konektor, on je magnetizovan tako da provlačenjem telefona u jednom trenutku on će ga automataski privući i začuće se “klik” kako bi znali da je na svom mestu…
Korisnički interfejs je očekivano identičan u odnosu na onaj koji poseduje Sony Xperia Z1 model. Što se tiče verzije softvera, Compact iz kutije stiže sa Jelly Bean 4.3 Androidom, mada od aprila bi trebalo da krene zakazana nadogradnja na Android KitKat 4.4.2. Sony-ev korisnički interfejs se donekle ugleda na Google-ov AOSP, tako da nema previše nepotrebnih elemenata i dodataka koji zagušuju telefon. Jednostavno, pregledno, ne previše napadno i šareno, kao što neki proizvođači praktikuju, tako da se nama dopada kako sve to izgleda.
Lockscreen u gornjem delu ekrana donosi časovnik, dan u nedelji i datum i levo od njega dva siva kruga. Levi krug sa strelicom vodi ka widgetima koje možete dodavati na lockscreen, dok je desni prečica za kameru. Animacija otključavanja ekrana je ostala ista, tačnije kako prevlačite prst preko ekrana stvaraju se takoreći roletne. Početni ekran takođe sadrži manji časovnik widget sa datumom, a ispod njega nalaze se četiri raznobojne prečice ka Walkman aplikaciji, Albumu, Movies aplikaciji i Playstation Mobile. Dock sadrži četiri ikonice kojima možete menjati položaj ili zameniti ih nekim drugim, i između njih u vidu tačkica prisutna je ikonica za App drawer. Na ostalim ekranima imamo Sony Select, muzički wiget, galeriju i widget za kameru.
App drawer je proziran, tačnije vidi se wallpaper koji ste postavili na početni ekran i ima 4×5 raspored ikonica. U vrhu se nalaze tačkice koje vam govore na kojem ste trenutno ekranu, a ako skrolujete skroz levo dobijate karticu u kojoj možete da pretražujete aplikacije, uninstalirate ih, poređate po svom rasporedu, abecedno, najčešće korišćenim ili instalranim. Tu je takođe i prečica za Play Store i Sony Select.
Panel sa notifikacijama ima sivu temu, a u njegovom vrhu nalazi se pet toggle dugmića. Ispod njih opet imamo časovnik sa datumom i pored njega Clear dugme koje uklanja sve notifikacije.
App switcher je standardnog tipa i na njemu se prikazuju nedavno pokrenute aplikacije u vidu kvadrata sa slikom, a prisutna je i sekcija iz koje pozivate neke od mini aplikacija ili bolje rečeno plutajućih widgeta, koje možete da otvorite preko bilo čega što trenutno radite, što nudi dobre multitasking mogućnosti.
Dialer ima belu pozadinu i tastere u istoj boji. Prisutno je pametno biranje, a u vrhu ekrana nalaze se četiri kartice – Imenik, Dialer, Favorites i Contacts.
S obzirom da je u pitanju manja verzija Sony Xperia Z1 modela, očigledno je da će ona biti nešto zgodnija za korišćenje ili držanje u džepu. Compact nije izgubio premium osećaj u ruci sa smanjenim dimenzijama ili sa pleksiglasom umesto stakla na zadnjoj strani. On i dalje ostaje jako čvrst, sada 33 grama lakši i mnogo bolji za korišćenje jednom rukom. Sony je uzeo Z1, smanjio ga i na taj način udovoljio korisnicima kojima je bio prevelik, a takođe zadržavajući sve ono što je Z1 činilo jako privlačnim i kvalitetnim modelom. Po našem mišljenju, Sony je ovde jako lepo odradio posao.
Pitanje koje bi odmah mnogi postavili – šta je sa ekranom? Samsungova Mini verzija Galaxy S4 modela je možda malo preterala sa spuštanjem rezolucije ekrana – sa 1920 x 1080 na 960 x 540. Sony je ipak hteo da krene recimo HTC-ovim putem, koji je rezoluciju One Mini postavio na mnogo prihvatljivijih 1280 x 720 tačaka. Nemojte zaboraviti da je ovde dijagonala smanjena sa 5 na 4.3 inča, tako da nema previše razloga za brigu, jer iako nije toliko oštar kao ekran Z1 modela sa 441ppi, cifra od 342ppi čini ekran ovog modela sasvim dovoljno oštrim. 1080p na ovoj dijagonali bi nudio ogromnih 512ppi – mi se svakako ne bismo bunili, bilo bi lepo, ali ne i ključno za iskustvo u korišćenju. Pozitivna stvar je to da Compact ima mnogo bolje uglove gledanja u poređenju sa ekranom koji se našao na Z1 modelu koji smo testirali. Triluminous takođe ostaje odličan u drugim poljima – dubok prikaz crne, samim tim i dosta visok kontrast, prilično tačne boje i sveukupno zaista deluje kao jedan visoko kvalitetan ekran, uprkos “niskoj” 720p rezoluciji.
Možda deluje kao da se ponavljamo iz testa u test, ali za Snapdragon 800 čipset imamo samo reči hvale. Kad smo testirali Mini verzije drugih proizvođača, uvek smo nekako imali utisak da ne nude punu brzinu kao njihova velika braća, što je zapravo bilo i tačno. Uzmimo recimo za primer Samsung Galaxy S4 Mini i HTC One Mini, kod kojih je odlučeno da umesto Snapdragon 600 čipseta koriste inferiorniji Snapdragon 400 i manje RAM-a. Smanjene performanse ni u kom obliku nećete imati na Z1 Compact modelu, jer on koristi potpuno isti procesor i grafički čip kao veća Z1 verzija. To znači da smo u kompaktnijem telefonu dobili isti nivo glatkoće, izuzetno brz odziv i jednostavno ogromnu sirovu snage Snapdragon 800 čipseta. To je pravi način da se predstavi manja verzija – Samsungu i HTC-u poručujemo da hvataju beleške.
Sony Xperia Z1 Compact
Sony Xperia Z1
Quadrant
21388
17586
Nenamark 1
58.8 fps
60.0 fps
Nenamark 2
58.9 fps
60.0 fps
Vellamo
2919
2832
Antutu
29092
26305
Linpack
438.918, 1003.968
434.37, 851.852
BenchmarkPi
104ms
115ms
CF-Bench
26208
25000
Sunspider
903ms
785ms
BrowserMark
2825
2277
Peacekeeper
831
797
Octane
4103
3374
SmartBench
10045
9112
Epic Citadel 1920 x 1080
58.4 fps
59.7 fps
3D Mark Ice Storm 1080p
Maxed Out 1080p, 17086 Unlimited
9652
Nije sve idealno jer kloniranjem Z1 u manje pakovanje, povlači za sobom iste one probleme koje on poseduje. Pre svega mislimo na jačinu zvuka sa zvučnika, koji je zbog svoje vodootpornosti nešto na tišoj strani. U prevodu, on isporučuje slabiji zvuk pri slušanju muzike, ali takođe će biti telefon teže čuti kako zvoni na nešto bučnijem mestu. Subjektivan utisak zvuka koji dolazi sa slušalica je bio izuzetno pozitivan, ali recimo u poređenju sa Samsung Galaxy Note 3 modelom koji nam je pri ruci, deluje ipak nešto tiši na maksimalnom nivou glasnoće – slična situacija kao i sa zvučnikom.
Baterija iako manjeg kapaciteta u odnosu na 3000 mAh bateriju koja se nalazi u Z1 modelu, uopšte nas nije razočarala svojom autonomijom, čak naprotiv. Verujemo da ovo ima veze sa tim što je ekran Z1 Compact modela manji i poseduje nižu rezoluciju, što ga čini manjim potrošačem. Telefon smo testirali sa osvetljenjem ekrana postavljenim na polovinu i neprekidno ga držali uključenim dok je telefon pokretao Peacekeeper test baterije. Uspeli smo da izvučemo čitavih 7 sati i 30 minuta pre nego što je kapacitet spao na kritičnih 5%, što je zapravo i bolji rezultat nego što smo dobili kod njegovog brata. Autonomija je zapravo prilično dobra.
Senzori na mobilnim telefonima postaju sve veći i imaju bolje rezultate, u toj meri da se približavaju kvalitetu jeftinijih kompakt digitalnih kamera. Iako nije na nivou 41MP kamere Nokia Lumia 1020 modela, ovo je po našem mišljenju jedna od boljih kada su u pitanju Android telefoni. Senzor je veličine 1/2.3″ što je svakako veće od onoga što smo normalno navikli da srećemo na telefonima. Ovde je reč o BSI senzoru sa F/2.0 otvorom blende i on je deo Exmor RS porodice. Kamera koristi Sony BIONZ procesor slike i širokougaoni G objektiv.
Aplikacija za kameru nudi korisnički interefejs koji je pregledan i jednostavan za upotrebu, a u njemu se nalazi sasvim dobar broj opcija. Dva režima koji će vas najviše zanimati su Superior auto i Manual. Prva pomenuta opcija vrši automatsku procenu uslova i prema njima vrši odgovarajuća podešavanja. Ova opcija je bila generalno tačna po tom pitanju, ali problem kod nje to što se rezolucija fotografija spušta na 8.3 megapiksela i 16:9 odnos. Kada koristite ručni režim, u njemu možete da odaberete 20.7MP podešavanje koje pruža mnogo više detalja u fotografijama.
Što se samog kvaliteta fotografija tiče, njima smo jako zadovoljni – ali sa nekim sitnijim zamerkama. Fotografije u sebi imaju veliku količinu detalja, ali takođe i nešto veću količinu šuma u vidu linijica. U procesu njegovog “peglanja” dobar deo detalja je izgubljen. Na fotografijama od 8.3 megapiksela, šum je prisutan u manjoj meri, ali je i manje detalja, tako da kako god da okrenete – negde gubite na kvalitetu. Dan u kome smo pravili fotografije za test je bio oblačan, ali možemo da primetimo da su boje izgledale dosta tačno. Tu je takođe i HDR režim, koji postaje dostupan samo na 8.3MP rezoluciji.
Video snimanje je dobro, ali nije savršeno. Snimci koje smo zabeležili u sebi imaju dosta detalja, ali nam se čini da je autofokus bio malo više agresivan sa učestalim izoštravanjem slike kada to i nije bilo potrebno. Bitrate snimka u našem slučaju je bio veoma korektan sa 17.5 Mbps, ali pikselizacija je prisutna u određenoj meri. Framerate je imao vrednost ispod cifre od trideset, tačnije 29.720 fps.
Primeri fotografija:
Sony Xperia Z1 Compact je zaista prvi telefon koji je uspešno uspeo da prenese premium vodeći model u manje pakovanje. Jednostavno, dok su prethodni Mini modeli koje smo testirali od kompanija HTC i Samsung ostajali donekle korektni, sa sobom su povlačili kompromis u vidu inferiornijeg hardvera. Takav slučaj nemamo kod ovog modela, ako izuzmemo manju rezoluciju ekrana i manji kapacitet baterije, koji je u praksi upravo zbog te manje rezolucije pružio i bolju autonomiju u odnosu na Z1.
U prevodu, osobama kojima je Z1 prevelik, Compact predstavlja odličnu alternativu, a da to ne znači da će sa njim dobiti išta slabije korisničko iskustvo. Ono je zapravo identično, sa razlikom da je Compact lakši, manji i bolji za nošenje u džepu, a takođe i bolji za korišćenje jednom rukom. Softver je identičan kao kod većeg brata, a takođe i performanse koje nudi, prisustvom Snapdragon 800 čipseta. Senzor kamere je takođe isti, tako da nudi veoma kvalitetne fotografije, koristeći 20.7MP senzor. Naš konačan sud je da je Compact jedan od retkih, možda bolje reći jedini premium smartfon u manjem pakovanju, tako da od nas zaslužuje visoke preporuke…
Prednosti
– Sony Xperia Z1 u kompaktnijem izdanju – Premium izrada – Otporan na vodu i prašinu – Visoke performanse – Kvalitetan ekran Mane
– Nešto slabiji zvuk sa zvučnika
Cena: oko 480 evra
Uređaj na test ustupio Sony.
