Sony Xperia Z2

Dragoljub Radovanović
Test popularnog telefona je napokon tu. Kakav je nestrpljivo očekivani Sony Xperia Z2? Utiske bismo mogli sumirati u jednu reč, ali ipak odlučujemo da vas “mučimo” nešto više i nateramo da pročitate ceo tekst. Znamo da čitanje u današnje vreme nije baš svima najomiljenija aktivnost i da bi radije pogledali i odslušali YouTube klip, ali hajde da kažemo da smo mi u Benchmarku staromodni i preferiramo ovaj način prenošenja informacija i utisaka.

Xperia Z2 se ne može baš nazvati revolucionarnim pošto ovih dana malo koji uređaj to jeste. Sve naredne generacije vodećih smartfona mogu se uvrstiti u tu kategoriju, ali to ne znači da napredak ne postoji. Svojim “likom” Z2 deluje poznato, ali takođe bitan aspekat je i ono što se nalazi “ispod haube”. Kako ispod haube ne bi prodrla voda, opet srećemo IP58 sertifikaciju, koja uključuje i zaštitu od prašine. To znači da možete da ga potopite u slatku (ne morsku) vodu na dubinu do jednog metra u trajanju od 30 minuta. Svakako korisno jer ne morate više strahovati zbog polivanja ili u okolini dubljih vodenih površina – preživeće “kupanje” u svakom slučaju.
Hardver
Vodeći smartfoni u suštini dele slične specifikacije. Postoji po koje odstupanje tu i tamo, kao što je u slučaju Z2 modela recimo najveća rezolucija senzora kamere među Androidima – 20.7MP, ili 3GB-a radne memorije. To su dve stavke koje ga pomalo ističu među konkurencijom. Priča oko čipseta je poznata. U pitanju je Qualcomm Snapdragon 801 koji srećemo i kod HTC One M8 i kod Samsung Galaxy S5 modela. Frekvencija rada četvorojezgarnog Krait 400 procesora od 2.3 GHz je identična sa M8 modelom, ali 200 MHz niža u poređenju sa S peticom. Grafički čip je kod sva tri modela isti – Adreno 330. Što se skladišta tiče – Z2 dolazi samo u 16GB varijanti.

 
[modul]specifikacija=5311[/modul]Kada je pakovanje u pitanju može se reći “na zapadu ništa novo”, ili bolje reći na Dalekom Istoku, obzirom na poreklo kompanije Sony. Isto kao kod Z1 modela – kvadratna “plitka” kutija crno-bele boje. U našem slučaju, unutra se nalazi samo potrebna oprema – USB kabl i punjač izlazne jačine struje od 1.5 ampera. Standardnih in-ear slušalica u našem “Not for Sale” pakovanju nije bilo, ali smo od Sony-a dobili nešto još bolje – MDR-NC31EM Noise Cancelling model. One nisu deo standardne opreme, ali na određenim tržištima i operaterima (čak i kod nas), zapravo dolaze u pakovanju. S obzirom da koštaju ~40 evra u slobodnoj prodaji, to je svakako odlična pogodnost. Još jedan detalj koji smo dobili a nažalost uopšte ne dolazi u standardnom pakovanju je elegantna Style Cover Stand zaštita.
Sony Xperia Z2 je veoma nalik svom prethodniku – i dalje praktikuje OmniBalance dizajn filozifiju, uz nekoliko suptilnih izmena. Ekran je 0.2 inča veći u kućištu veoma sličnih dimenzija, što znači da su ivice levo i desno od ekrana dodatno stanjene. To ne važi za crne trake ispod i iznad ekrana, koje su i dalje nešto šire, tako da Z2 ostaje dosta “visok” telefon, zapravo dosta slične dužine kao One M8. Ne vidimo logiku iza ostavljanja toliko slobodnog prostora na ovom mestu – niti postoje hardverski ili kapacitivni dugmići, niti su ispod tih površina smešteni veći zvučnici kao na M8 smartfonu kompanije HTC.



Stereo zvučnici ipak postoje sa prednje strane, ali prorezi iz kojih dopire zvuk su široki svega par milimetara, tako da je širina ovih traka bez problema mogla biti upola manja. Da je slučaj takav, imali bismo znatno kompaktniji 5.2-inčni smartfon… U gornjem prorezu za zvučnik smeštena je i LED traka za notifikacije, koja svetli zeleno, crveno, belo, ljubičasto ili narandžasto u zavisnosti od situacije. Ispod se nalazi Sony logo, senzori blizine i ambijentalnog osvetljenja, kao i 2.2MP prednja kamera.
Ram Xperia Z2 smartfona je napravljen od anodizovanog aluminujuma, veoma fino zaobljenog, kako na ćoškovima tako i na ivicama prednje i zadnje strane, tako da zaista nema nikakvih oštrih ivica koje bi smetale pri držanju telefona. Traka u kojoj je deo boka potpuno ravan istaknuta je drugačijom srebnom nijansom od ostatka metalnog rama. Ostatak rama može biti crn, beo ili ljubičast, u zavisnosti od varijante boja u kojoj telefon dolazi. Daleko od idealnog rešenja su ipak plastični poklopci koji su tu da osiguraju vodootpornost uređaja.



Sa leve strane imamo poklopac iza kojeg se nalazi microSIM slot za karticu, ali takođe i microUSB port, tako da pri svakom punjenju poklopac mora biti otvoren. Ova ideja nam se nimalo ne dopada iz nekoliko razloga – prvi je estetskog tipa zbog elementa koji će pri punjenju visiti slobodno sa strane telefona, drugi je moguće “rasklimavanje” poklopca nakon čestog otvaranja i na taj način kompromitovanje vodootpornosti i treći razlog – sam proces otvaranja poklopca koji od vas zahteva da zavučete nokat u određeni prostor sa zadnje strane telefona.
Srećom, otvaranje poklopca radi punjenja kompletno se može izbeći, ali samo pod jednim uslovom – kupovinom Magnetic stanice za punjenje, koja iskorišćava pogo pinove smeštene odmah ispod poklopca sa leve strane. U ćošku se nalaze dva manja otvora, namenjena provlačenju trake za nošenje telefona oko vrata/zgloba, što može biti korisna stvar. Sa donje strane tu su samo tri rupice mikrofona. Desna strana je najzauzetija i od dna ka vrhu poseduje fizički okidač za kameru, dosta kratko dvodelno dugme za jačinu zvuka, prepoznatljivi okrugli Power taster i još jedan nerado viđen plastični poklopac iza kojeg se nalazi microSD slot. Vrh uređaja sadrži 3.5mm priključak i još jednu rupicu mikrofona.
Dragontrail zaštitno staklo nalazi se napred, celom površinom prednje, ali takođe i zadnje strane Xperia Z2 modela. Svi mi znamo da ovo staklo donekle nudi zaštitu od grebanja i slabiju sklonost ka pucanju, ali je daleko od svemogućeg stakla – pad na beton i dalje može značiti njegov lom, samo što kod telefona sa staklom sa obe strane imate 50% veću šansu za katastrofu, tako da treba biti pažljiv pri rukovanju ovim smartfonom. Pozadi u ćošku imamo 20.7MP kameru, ispod nje LED blic, Sony logo na sredini i Xperia oznaku u dnu.



Sony koliko vidimo nije previše sklon promenama, kako na polju dizajna, tako i kod softverskog dela Xperia Z2 modela u odnosu na prethodnika. Japanski proizvođač se najverovatnije vodi filozofijom “ako nešto nije pokvareno, ne treba ga ni popravljati”. Da budemo iskreni, barem kada je korisnički interfejs u pitanju, mi se potpuno slažemo. Ključ je u jednostavnosti – upotrebili bismo frazu “manje je više” koja se često vezuje za minimalizam u dizajnu. U pitanju je 4.4.2 KitKat verzija Androida, koja donekle pruža izgled i utisak Guglovog izvornog KitKat-a. Kažemo donekle sa punim pravom, jer Sony ipak upotrebljava drugačiju šemu boja, nešto drugačije ikonice i po koji drugačiji element tu i tamo.
Uključivanjem ekrana kao i obično čeka nas Lockscreen. Baš kao i HTC, Sony nije propustio da ubaci i alternativni način buđenja telefona, duplim kuckanjem po ekranu. Elementi su nam poznati – časovnik i datum u vrhu, ime operatera u dnu i tipično za KitKat – prečica za kameru u samom dnu ekrana. Zadržavanjem prsta ili polakim prevlačenjem dobija se efekat svetlucavih čestica. Prisutni su i Lockscreen widgeti, a recimo ovde možete staviti Gmail, Calendar, Hangouts, Google+, itd.


Podrazumevani početni ekran je relativno čist i na njemu imamo četiri prečice ka aplikacijama, Google polje za pretragu i uobičajnih pet ikonica u Dock-u, kojima je dozvoljeno menjati raspored ili grupisati ih u foldere. Maksimalan broj početnih ekrana je sedam, a u ćošku veoma lako možete postaviti koji od njih želite da bude glavni. Dugim zadržavanjem prsta na ekranu dobijamo sekciju odakle možemo da ubacujemo widgete, aplikacije, menjamo pozadine ili celokupne teme. Fioka sa aplikacijama poseduje prozirnu pozadinu, 4×5 mrežu ikonica kojima ručno možete menjati poziciju i napraviti redosled koji vama najviše odgovara, poređati ti ih po abecedi, dobiti listu najviše korišćenih, ili stranicu sa instaliranim aplikacijama. Iz ovog skroz levog ekrana može se pristupiti i Play prodavnici, Sony Select preporučenim aplikacijama, a dopada nam se i mogućnost pretrage ili uklanjanja aplikacija sa telefona direktno iz fioke. Sony ovde ima i svoje aplikacije kao što je recimo Walkman, Whats’s New za aplikacije i igre ili Socialife za praćenje Facebooka, Twittera i raznih feedova sa vestima.




Tu je recimo i Video Unlimited za iznajmljivanje serija i filmova, mada ovaj servis ne funkcioniše u našoj zemlji. TrackID je servis recimo sličan Shazamu i dozvoljava da saznate ime pesme koju trenutno slušate. Smart Connect je aplikacija u kojoj možete automatizovati pokretanje aplikacija u zavisnosti od toga šta priključite na telefon, recimo pri ubacivanju slušalica pokreće se Walkman i reprodukuje pesma pri određenoj glasnoći, itd. TrackID TV prepoznaje zvukove sa televizora i pruža informaciju koji film ili seriju gledate, a TV SideView aplikacija pretvara Z2 u daljinski za vaš televizor. Tu je i ugređeni fajl menadžer, Navigon navigacija (30 dana proba), Sketch za crtanje, PlayStation Mobile, itd.
Panel sa notifikacijama ima crnu pozadinu i podeljen je u dve sekcije – notifikacije i brza podešavanja. Postoji Clear dugme za uklanjanje svih notifikacija sa ekrana, a u drugoj sekciji možete brzo da uključujete/isključujete razne opcije. Fabrički su dodate samo osnovne prečice, ali možete dodati ukupno 16 i na taj način imati sve “brze prečice” na dohvat ruke. Task Switcher je klasičan, nudi pregled aplikacija i njihovo zatvaranje prevlačenjem u levo ili desno, a ovde postoje i Mini aplikacije, tačnije prozorčići koje možete otvoriti više u isto vreme i na taj način donekle dobiti multitasking mogućnosti.



Sony je samo blago promenio dizajn u odnosu na Z1, tako da je utisak držanja Xperia Z2 modela u ruci dosta sličan. Uglavljen je ekran veći za 0.2 inča u kućište dimenzija sličnih prethodniku, što je svakako lepo videti. Ipak, Z2 je blago duži, konkretno za 2.8mm što nije mnogo, a čak su uspeli da ga učine i užim za 0.7mm i tanjim za 0.3mm. Ovo su jako sitne izmene, koje se teško primećuju čak i kada držite oba telefona jedan pored drugog.
Xperia Z2 je čak i nešto lakša od prethodnika, tačnije za 7 grama, ali čak i sa 163g ne može se nazvati laganim telefonom, jer na težinu ipak utiče staklo i metal. Osećaj u ruci svakako govori da se radi o jako dobro izrađenom premium modelu, i na tom polju je svakako ispred Samsung Galaxy S petice. Hladan dodir metala na okviru nam se dopada, i telefon zaista deluje jako čvrst. One M8 nam je ipak omiljeniji kada je u pitanju izrada i osećaj u ruci, ali ne može se opovrgnuti da je po izradi Z2 jako ozbiljan smartfon. Po našem mišljenju, on mora ipak biti nešto kompaktniji.

Ekran
Može se reći treća sreća kada je u pitanju ekran na Sonijevoj vodećoj Z seriji. U prethodna dva slučaja Sony je koristio TN tip ekrana kod kojeg su velika zamerka bili njegovi uglovi gledanja. Srećom, Sony je konačno prešao na IPS i takvih nedostataka više nema. Triluminos ekran – kako je nazvan – poseduje 5.2-inčnu dijagonalu i 1920 x 1080 rezoluciju, koja donosi visoku oštrinu od 424 tačaka po inču. Ključne prednosti ovog ekrana su njegov jako širok gamut boja, kakav recimo možemo videti na Super Amoled ekranima.
Šta je ovde jako zanimljivo? Pre svega to što za pozadinsko osvetljenje koristi plave diode umesto belih, ukombinovane sa crvenim i zelenim fosforom, kako bi se postigao prikaz još življih i bogatijih boja. Gamut svakako jeste širi od klasičnog sRGB spektra, ali ne može se reći da je prikaz boja potpuno tačan. Upotrebom plavih dioda umesto belih kompromitovan je i prikaz belih pozadina, koje donekle vuku ka plavoj nijansi. U isto vreme, uz pomoć našeg kolorimetra izmeren rezultat temperature boja potvrđuje malo hladniju temperaturu od 7889K.




Ukoliko pogledate naše merenje unutar Calman programa za merenje i kalibraciju, jasno je da su boje izvan svojih kvadratića, što znači da postoji odstupanje od idealnih nijansi. Jasno se vidi da boje idu dublje ka tamnijim oblastima, što im pomaže da kao na Super Amoledu izgledaju punije i takoreći lepše na oko, ali to nisu te nijanse koje su recimo tražene na monitorima za profesionalnu obradu fotografija.
U ovom slučaju Sony (takođe i Samsung) zna da na smartfonu nećemo obavljati nikakvu profesionalnu obradu, tako da se odlučuje za življe i više zasićene boje, koje potrošači zapravo i vole. Konkretno odstupanje boja je Delta E 4.83, a Gamma kriva takođe nije baš idealna. Vrednost Gamme je 2.58 (idealna je 2.20), i ona je tačna do 60 IRE, nakon čega naglo opada ka svetlijem predelu sive skale, čineći da u svetlijim nijansama tonovi izgledaju nešto ispranije nego obično. Maksimalno osvetljenje ekrana donosi cifru od 404 cd/m2, dok je dubina izmerena dubina crne boje 0.31 cd/m2 pri najvećem osvetljenju. Osvetljenje je dovoljno visoko da ekran bude lepo vidljiv na suncu, ali nažalost ne može da parira Super Amoled ekranu Galaxy S5 modela.

Kod vodećih smartfona u ovo vreme kada se koriste najmoćniji dostupni čipseti performanse su bez sumnje vrhunske, a razlike između modela različitih proizvođača dosta male. Samsung se uvek nekako izbori da ima najveću frekvenciju rada procesora, tako da S5 na papiru ima 2.5 GHz naspram 2.3 GHz kod četvorojezgarnog Krait procesora Z2 modela. Da li će ovih 200 MHz biti dovoljno da osetite tu razliku u koriščenju? Svakako da ne, ali sintetičke benchmark aplikacije hoće. Telefon je u radu brz koliko god je to moguće, jako gladak i vreme izvršavanja akcija je zaista minimalna. Ko voli sintetiku i upoređivanje rezultata, spremili smo i tabelu sa vrednostima najpopularnijih modela.
 

 
Sony Xperia Z2
HTC One M8
Samsung Galaxy S5
Samsung Galaxy Note 3

Quadrant
17196
23755
24454
21227

Nenamark 1
59.8
59.1
60.0 fps
60.4 fps

Nenamark 2
59.6
59.1
60.2 fps
60.3 fps

Vellamo
1619
1758
1615
2703

Antutu
33788
33789
35990
32398

Linpack
372.593, 814.815
384.557, 727.011
397.314, 926.74
487.403, 1047.619

BenchmarkPi
134ms
139ms
126ms
100ms

CF-Bench
35055
38650
34269
24580

Sunspider
923ms
562ms
390ms
738ms

BrowserMark
1304
2036
3469
2777

Peacekeeper
859
1129
839
889

Octane
4288
3039
3890
3698

SmartBench
7407
9187
8706
9729

GFXBench
27.5 fps offscreen, 29.3 fps – 3.0 T-Rex
28.2 fps offscreen, 30.1 fps – 3.0 T-Rex
27.6 fps offscreen, 27.8 fps – 3.0 T-Rex
45 fps offscreen, 43 fps onscreen – 2.5 Egypt

Epic Citadel 1920 x 1080
58.8 fps
59.0 fps
57.9 fps
59.8 fps

3D Mark Ice Storm Unlimited
17578
20064
18216
14218

Želimo prvo da se dotaknemo zvuka koji dopire sa prednjih stereo zvučnika. Činjenica da ih ima dva umesto jednog i da zvuk dopire spreda a ne otpozadi kao kod nekih modela je prednost sama po sebi. Mada, oni ne prilaze ni blizu nivou jačine Boom Sound zvučnika M8 modela, štaviše malo su na tišoj strani, najverovatnije zbog njihove vodootporne zaštite. Bas u pesmama takođe izostaje, tako da muzika sa puno basova zvuči ravno i tanko. Zvuk sa zvučnika je zadovoljavajuć, ali ništa više od toga. Za slušanje muzike preko slušalica postoji takozvana Clear Stereo opcija koja poboljšava stereo zvuk na slušalicama. Razlika u kvalitetu nije drastična, ali je ipak primetna ako se malo više udubite u muziku. Zvuk koji smo slušali na MDR-NC31EM Noise Cancelling slušalicama je delovao izuzetno čist, glasan na maksimalnoj jačini, ali slabiji u poređenju sa HTC One M8 i Samsung Galaxy S5 modelima. Kvalitet zvuka je sveukupno dobar, ali kada je slušanje muzike u pitanju prednost ipak imaju pomenuti modeli.

Jedna od velikih prednosti Sony Xperia Z2 modela je bez sumnje i njegova monstruozna baterija od 3200 mAh. Očekivali smo da ćemo iz ovog smartfona izvući dobru autonomiju, ali ona je čak i prevazišla naša očekivanja. Sa umerenim korišćenjem kada telefon neće biti konstatno u vašim rukama, na polovini osvetljenja u 70% vremena, i 30% vremena na maksimalnom osvetljenju i isključivo na WiFi konekciji, možete očekivati više od 7 sati uključenosti ekrana, konkretno 7 sati i 21 minut u našem slučaju.
Nonstop simulirano surfovanje na maksimalnom osvetljenju donelo nam je 6 sati i 45 minuta uključenosti ekrana. Nešto realnije cifre sa korišćenjem mobilne mreže za internet kreću se oko pet ipo časova uključenosti ekrana sa variranjem pozadinskog osvetljenja između 50 i 100%, pogotovo sada na jakom suncu kada je maksimalno osvetljenje itekako potrebno. Autonomija je dakle fenomenalna, iz našeg iskustva najbolja među Samsung i HTC konkurencijom. Čekamo i LG G3, kako bismo videli kakva će tu biti situacija.

Opet se uveravamo u to da Sony nije previše bio voljan da na nasledniku izvrši neke ogromne promene, a upravo takav slučaj je i sa zadnjom kamerom. Ponovo imamo BSI senzor sa F/2.0 otvorom blende, rezolucije 20.7 megapiksela, veličine 1/2.3″, i ovaj senzor je deo Exmor RS porodice. Kamera koristi Sony BIONZ procesor slike i širokougaoni G objektiv. Ispod kamere nalazi se i LED blic za nešto tamnije uslove fotografisanja. Optička stabilizacija nije prisutna, ali tu je iznenađujuće dobra digitalna stabilizacija.
Kamera zaista ima dosta podešavanja i raznih režima, iako je sve to donekle zanimljivo, verujemo da vas najviše zanima sam kvalitet fotografija. Krenimo od najvećeg aduta Sony Xperia Z2 kamere – rezolucije senzora. Senzor rezolucije 20.7MP pruža izuzetno visok nivo detalja u fotografijama, mada da biste mogli odabrati ovu rezoluciju mora biti korišćen Manual umesto Superior Auto režima. Kad smo već kod pomenutog režima, generalno nam se nisu dopadale fotografije beležene u njemu, tako da smo se odlučili za Manual. Ipak, u ovom režimu šum je nešto izraženiji u odnosu na Superior Auto, koji koristi neku metodu peglanja šuma.

Boje u fotografijama su jako dobre, možda blago na zasićenijoj strani, ali barem što se fotografija tiče, mi lično volimo da su nešto više zasićene nego manje, jer tada mogu da deluju isprano. U situacijama sa manje svetla, Z2 i dalje ostaje jako dobar, pre svega mislimo na fotografije koje su napravljene u unutrašnjem ambijentu, gde uslovi nisu savršeni. Noćne fotografije nisu idealne, ali su po našem mišljenju sasvim dobre, mada kao i kod većine smartfona, šum u njima postaje nešto očigledniji. Kada smo kod fotografija, želimo da istaknemo jednu manu sa pregrevanjem kamere na izuzetno jakom suncu. Često smo dobijali greške da kamera treba da se ohladi kako bi mogla da funkcioniše, a to čekanje između serija fotografija nas iskreno nije previše radovalo…
Kada je video snimanje u pitanju, proizvođači se počevši od Samsungovog Note 3 modela sve više odlučuju za 4K rezoluciju. Mi se uopšte ne bunimo, jer iako većina neće imati 4K monitor ili televizor da u punom sjaju odgleda ove snimke, oštrina snimka i detaljnost je svejedno primetna i na 1080p ili 1440p monitorima. Boje u snimku su nešto neutralnije u poređenju sa fotografijama, ali svejedno i dalje sasvim dobre. Što se tiče detaljnosti snimka, 4K rezolucija donosi ogromnu količinu detalja. Nismo mogli da direktno uporedimo S5 i Z2 u istim kadrovima, ali uporedno otvaranje oba snimka nam pruža utisak da je S5 ipak nešto oštriji i detaljniji. Bitrate je u ovom slučaju ogroman, čak 56.1 Mbps, a framerate iznosi 29.529 FPS. Sveukupno fantastična kamera, koja ide rame uz rame sa kamerom Samsung Galaxy S5 modela.

Fotografije:
https://www.flickr.com/photos/131107995@N06/sets/72157651816839219/
Video: (klik na sliku za Download snimka)  

Među najočekivanijim smartfonima ove godine došao nam je treći po redu, nakon HTC One M8 i Samsung Galaxy S5modela. Teška konkurencija, zar ne? Sony je imao težak posao kako bi nas oduševio nakon testiranja pomenutih modela, ali je pomalo neočekivano to i – uspeo. Možda i najveća zamerka koju smo imali kod Xperia Z i Z1 smartfona je bio njihov TN ekran. Sada kada je to ispravljeno i kod Z2 modela napokon odabran IPS tip, naš utisak o telefonu je postao znatno bolji. Ne kažemo da baziramo celokupno iskustvo na kvalitetu ekrana, jer nije ni on takoreći potpuno idealan zbog zasićenijih boja, plavičaste bele i ne tako idealne Gamma vrednosti, ali je svejedno drastičan korak unapred u odnosu na TN sa slabijim uglovima gledanja i donekle ispranim bojama.

Nijedan vodeći smartfon nije savršen, a to važi i za Z2 na koji ipak imamo nekoliko sitnijih zamerki. Dizajn i izrada su na visokom nivou, ali voleli bismo da vidimo kompaktniji i lakši smartfon u narednoj generaciji. Kamera je uz Samsung Galaxy S5 svakako u vrhu smartfona sa Androidom, tako da je to definitivno plus. Opet jedna zamerka bi išla na preterano pregrevanje kamere, što ume poprilično da zasmeta u vrelim letnjim danima.
Softver je odličan, interfejs nam se i dalje jako dopada jer nas podseća na Stock KitKat, koji najviše preferiramo. Zvučnici nas nisu oduševili, dok je zvuk sa slušalica bio dobar, ali ukoliko želite telefon za muziku, trebali bi da gledate u pravcu One M8 ili Galaxy S5 modela. Baterija je fantastična i najbolja među pomenutim modelima, a ako vam je ovo bitna stavka, Z2 je definitivno smartfon za vas. Uprkos pomenutim nedostacima, ovaj smartfon opisujemo kao odličan, i definitivno zaslužuje našu Highly Recommended preporuku…  
Prednosti
– Premium izrada – Odličan hardver – Napokon IPS ekran – Fantastična kamera – Izuzetna autonomija Mane
– Pomalo glomazan i težak – Kamera koja se pregreva – Prezasićene boje (ne mora biti mana svima)
Uređaj na test ustupio Sony.