Xiaomi Mi Mix 3 (Video)

Ovaj test ćemo početi pomalo neuobičajeno – kritičkim osvrtom na zapažanje publike. Zašto? U drugoj polovini prošle godine smo svuda, i po sajtu, i po komentarima na društvenim mrežama, a naročito po YouTube komentarima čitali kako preporučujete Pocophone F1 kao “best buy” telefon. Istina je da on nije bio “best buy” čaki ni u ponudi kompanije Xiaomi, što nas je ujedno navelo na pomisao da će publika koja pomno prati dešavanja na mobinom delu tržišta to svakako zapaziti. O čemu se radilo? Pocophone F1 je koštao nešto ispod 50 hiljada dinara, a Xiaomi Mi Mix 2S, koji smo takođe prikazali na sajtu, 60 hiljada. Istina, u sivom kanalu je Pocophone bio jeftiniji, ali isto je važilo i za Mi Mix 2S, prethodnika telefona koji vam danas predstavljamo.
 
Za razliku u ceni od oko 100 evra, dobijao se telefon neuporedivo kvalitetnije izrade sa keramičkim leđima, lepšeg dizajna, sa odličnim kamerama, daleko boljim od prosečnih kamera na Pocophone telefonu, istina sa nešto manjom baterijom. Sve to ga je činilo pravim “high end” proizvodom, itekako vrednim razlike u ceni u odnosu na Pocophone. No dobro, šta da se radi. Verovatno je visoka cena u trenutku pojavljivanja Mi Mix 2S modela uticala na incijalno mišljenje i prihvatanje tog telefona. Odmah da kažemo, slična situacija je i sada…
 
Uređaj na testu
Sada pred sobom imamo naslednika. Mi Mix 3 sve što je valjalo kod prethodnika želi da podigne na viši nivo. Uspeva li u tome? Inicijalni utisci su odlični. Već u samom startu u bogatom pakovanju dobijate odgovarajuću futrolu za telefon, ali i pravi kuriozitet – bežični punjač, koji baš kao i brzi punjač od 18 W možete koristiti za punjenje telefona – istina, nešto sporije, snagom od 10 W, ali zašto da ne?

Mi Mix 3 je po mnogo čemu poseban. Pre svega, odlikuje ga dizajn bez okvira (makar teoretski, pošto su minimalni okviri ipak neminovnost). Da bi to ostvario, a zadržao prednju kameru, Xiaomi je implementirao slajder mehanizam, čijim se pokretanjem otvara kamera modul. Ovaj mehanizam deluje prilično čvrsto i robusno, ali je sa druge strane to plaćeno nešto većom debljinom telefona. Debljina uređaja iznosi oko 8,5 milimetara – nije strašno, ali valja imati u vidu. Možda je aktuelniji problem nešto veća težina, pošto sa svojih 220 grama ovaj uređaj spada u teže modele telefona visoke kategorije.

Vizuelnu atraktivnost prati i kvalitetna izrada, s obzirom da spreda zatičemo Corning Gorilla Glass 5 staklo, frejm je izrađen od aluminijuma serije 7000, a poleđina je keramička. Ukoliko ne budete koristili prilično krutu futrolu, spremite se na često brisanje leđa, budući da keramička leđa lako primaju otiske prstiju. Ništa strašno jer malo brige i urednosti svakako neće škoditi vašem mobilnom ljubimcu.

Verovatno vam je već sada jasna nit koja prožima telefon – za svaku dobru osobinu, postoji i ona druga strana medalje. Tako je uostalom i kod većine novijih modela u nastojanju da se konkretan telefon istakne u moru konkurentskih modela, uvek se napravi neki kompromis. U to možemo da ubrojimo i odsustvo 3,5-mm konektora za slušalice, ali i podrške za microSD kartice. Stoga ne možete da proširite dostupnu memoriju, jer Dual SIM slot nije hibridnog tipa. U još jednu takvu stavku možemo ubrojati otpornost na prašinu i vodu. Xiaomi Mi Mix 2S nije imao zvaničan IP sertifikat, a ove godine ga nema ni Xiaomi Mi Mix 3.

Da, telefon deluje izuzetno atraktivno, i tu nema dileme. Slajder mehanizam je vrlo dobro odmeren – da je jači, telefon bi bio previše robustan, i bio bi problem nekim korisnicima da ga intuitivno koriste. Opet, da je slabiji, ne bi valjalo jer bi se mehanizam prelako aktivirao. Ono što pleni jeste kada pogledate telefon spreda. To je to! Čist, neopterećen dizajn, bez suvišnih ivica.
 Hardver ovog telefona je izuzetno brz, na nivou prošlogodišnjeg modela. Naime, Xiaomi Mi Mix 3 stiže sa Snapdragon 845 čipsetom, dok je Snapdragon 855 ostao za neki kasniji model – u ovom trenutku, to bi trebala da bude 5G varijanta, ili možda Mi Mix 3S.

Ovo je jedan od najbržih čipsetova današnjice, i svakako nećete imati problem sa performansama, ali definitivno su telefoni ovakve snage već duže vreme dostupni, čak i u dosta pristupačnijim varijantama.
[modul]specifikacija=9620[/modul]
Već smo spomenuli da ne postoji microSD slot. Stoga treba voditi računa o tome da se skladišni prostor ne može nadograditi. To znači da telefon treba pažljivo birati u samom startu, ali koliko nam je poznato osnovni model neće dolaziti sa 64 GB prostora, već sa 128 GB. Takođe, ima 6 GB RAMa, što je više nego dovoljno ne samo za danas, već i za budućnost.

Sam Snapdragon 845 znači da telefon radi munjevito brzo. Stiže sa osam jezgara. Od toga, četiri Kryo 385 Gold jezgra rade na do 2.8 GHz, dok četiri štedljiva Kryo 385 Silver jezgra rade na do 1.7 GHz. Pozitivnom utisku doprinosi i odlični Adreno 630 GPU, koji je sastavni deo čipseta. Jedno je jasno – performanse telefona su odlične i tu nema nikakve dileme.

Rezultate, uostalom, možete i sami videti na priloženim “skrinšotovima” u 3DMark, Antutu i Geekbench 4 aplikacijama. Hardverski gledano, telefon spada u vrh ponude, iako su modeli bazirani na Kirin 980 čipsetu pretekli Snapdragon – barem dok se ne pojavi famozni Snapdragon 855 model.
Telefon fabrički dolazi sa Android 9 Pie operativnim sistemom. Kao i kod svih Xiaomi telefona – barem onih koji nisu deo Google Android One programa – prati ga MIUI interfejs. Mi smo odmah u startu aktivirali ponuđeni “apdejt”, nakon koga smo na telefonu imali MIUI 10.2 interfejs. Već smo u par navrata pričali o njemu, i suština je ostala neizmenjena – imate mnoštvo opcija, dosta pastelnih boja i sveprisutno šarenilo, te u principu traži neki period navikavanja. Sa druge strane, ako ste Xiaomi korisnik, snaći ćete se kao riba u vodi.

S obzirom da je telefon hardverski izuzetno snažan, ne treba se čuditi što sistem prosto „leti“. Na raspolaganju je više nego dovoljno memorije (6 GB), te uz jak procesor sve ide tečno i glatko. Slično se može reći i za igre, koje veoma dobro rade na Adreno 630 GPU-u. Multitasking je izuzetno udoban – mada bismo preporučili da ne preterujete, ne zbog hardvera ili užitka u radu, već zbog baterije, koja ima 3200 mAh. No, o tome nešto više dalje u tekstu.

Uz sistem stiže nekoliko korisnih alatki. Prisutna je aplikacija za skeniranje, zatim Screen Recorder koji snima ono što se odvija na ekranu telefona, te pregršt Google aplikacija. Tu je i svojevrsni kontrolni centar koji se, interesantno, naziva Security, iz koga možete podešavati razne parametre, od busta za igru, preko čišćenja sistema od nepotrebnih aplikacija, do bloklista, Second Space se stara o izdvojenom prostoru u koji možete pohraniti aplikacije i podatke, stvarajući tako bezbednu zonu kojoj samo vi imate pristup. Uz Dual SIM mogućnosti, praktično možete da napravite telefon u telefonu.

Šta još dodati? Nema radija, nema ni Microsoftovih aplikacija, koje smo zaticali ranije. Kada se udubimo u opcije, shvatamo da postoji mnogo prilagođavanja i podešavanja telefona, uključujući i neke koje zaista retko viđamo, i to ne kod mnogo konkurenata. Postoji mnogo tema i mogućnosti vizuelnih korekcija. Prisutne su odlične mogućnosti podešavanja i prilagođavanja ekrana. Možete podešavati određene gestove, paliti ekran duplim tapkanjem prsta i slično. “Mi Drop cloud” servis takođe možete koristiti za čuvanje fajlova.

Postoji i opcija agregacije informacija, koju nije obavezno koristiti. Krajnji levi ekran, Quick Card, sadrži kondenzovane prikupljene najbitnije informacije, kao što su poslednje vesti, vremenske prilike, broj pređenih koraka i slično. Ovu opciju možete da konfigurišete, pa čak i da potpuno ugasite, ukoliko tako želite. Tu je i Quick Ball, programabilna “lopta” koja se može šetati po vašem ekranu tako što se iscrtava preko sadržaja, nalik na Facebook Messenger. Nju možete podešavati iz posebnog menija, u zavisnosti od toga koje funkcije želite da sadrži.

Takođe, slajder se može softverski prilagoditi. Po “difoltu”, otvaranje slajdera i pristupanje prednjoj kameri jeste znak da želite da snimite selfi, pa je Xiaomi podesio da se njegovim otvaranjem automatski pokreće prednja kamera. No, ukoliko želite nešto drugo, možete to lako promeniti iz softverskih opcija. Recimo, možete da odgovorite na poziv otvaranjem slajdera i završite ga zatvaranjem. Isto tako, možete pokrenuti neku aplikaciju i slično.

 

MIUI 10.2 je adekvatno osvežen u odnosu na devetku, opcijama koje tačno komplementiraju Android 9 onim što mu fali, i generalno približavaju novajliju njegovim mogućnostima i opcijama. Na raspolaganju je više tema, mogućnost prilagođavanja kontrola, tako da korisnik može u priličnoj meri da optimizuje iskustvo u skladu sa svojim željama ili potrebama. 
Ekran
Nesporno unapređenje stiže i u vidu Super AMOLED ekrana, spram prošlogodišnjeg IPSa. Uz njega stižu i Always On funkcije za prikazivanje informacija i kada je telefon ugašen. Dijagonala od 6,39 inča je ispraćena rezolucijom od 2340 x 1080 piksela – objektivno sasvim dovoljno sa gustinom od oko 403 ppi.
 
Prikaz je odličan, a boje sjajne uz mnoštvo opcija za softversko podešavanje i prilagođavanje. Boje su izuzetne, ali to i očekujemo od OLED ekrana. Ukoliko se pitate da li ovaj ekran zaostaje po nečemu za najboljima, odgovor je – ne, bez obzira na teoretski nešto nižu rezoluciju. No, da znate, i na tim telefonima ultra-visoke rezolucije ekrani uglavnom rade u nižim rezolucijama radi uštede baterije jer veoma mali broj ljudi podešava to setovanje tako da uvek drži najvišu rezoluciju na uređaju.
 
Međutim, ključna stvar i stavka koja je zajednička sa poglavljem o dizajnu jeste što je displej bez ivica (u razumnoj meri) i bez izreza! Ko bi rekao da će “niskobudžetni” Xiaomi jednog dana diktirati standarde na ovom polju i donositi vrlo specifična, inženjerski izazovna rešenja naspram firmi koje su tu godinama?
 
Zvuk
U odnosu na većinu telefona visoke klase i tendencije ka bogatom stereo zvuku, Mi Mix 3 ovde zaostaje. Koristi samo jedan zvučnik, smešten na donjoj ivici telefona. Sam zvučnik je prilično glasan, i sasvim dobre jasnoće. Dakle, reč je o korektnom rešenju, ali ništa više od toga.

Isto tako, znajte da nema FM radija, i nema 3,5-milimetarskog konektora za slušalice. Uvek nam je žao kada to vidimo, jer zaista ne vidimo razlog izostavljanja tog konektora koji bi nam delovao racionalno, a može značiti odricanje od skupih slušalica koje imate. Mnogi će reći da se to radi zbog dizajna, da nema “rupe” u telefonu, ali ne bismo tako lako prihvatili taj argument, posebno ne na telefonu koji nema nikakav IP rejting.
 
Baterija
Xiaomi Mi Mix 3 ima bateriju čiji je kapacitet umanjen u odnosu na prošlogodišnji model, sa 3400 na 3200 mAh. I dalje će to značiti solidnu autonomiju, dan rada bez ikakvih problema, odnosno oko 11 sati uključenosti ekrana tokom obdanice, ali ipak realni rezultati nisu u rangu top modela današnjice. Nakon našeg desetočasovnog testa YouTube-a kapacitet baterije je ostao na 30%. Sve u svemu, korektno!
 
Dve lepe stavke smo spomenuli na samom početku teksta. U pakovanju stiže brzi punjač od 18 W, zahvaljujući kome ćete brzo dopunjavati bateriju, ali isto tako i bežični punjač. Ukoliko se opredelite za njega, možete puniti telefon praktično svaki čas, a njegova snaga je deklarisana na 10 W. Možda će punjenje trajati nešto duže, ali s obzirom da kapacitet nije toliko veliki, skloni smo da kažemo da se punjenje odvija sasvim prihvatljivom brzinom. Xiaomi je u suštini ostao veran sistemu zadnjih kamera iz prethodne godine, protiv čega nemamo ništa protiv, posebno zbog toga što je vrlo specifičan, a opet – više nego dovoljan u svakom pogledu. Telefon ima dve zadnje kamere od po 12 megapiksela – po jedan telefoto i wide senzor. Softver je dosta bogat raznim opcijama i mogućnostima podešavanja, a na raspolaganju je i manuelni režim snimanja. Samo, pripazite, jer je watermark uključen po “difoltu”.
 
Xiaomi Mi Mix 2S upotrebljava senzore od 12 megapiksela, u Telephoto + Wide kombinaciji, ali to nije sve, pošto se koristi interesantna kombinacija senzora koje potpisuju Sony i Samsung, baš kao i prošle godine.  Tu je obavezni AI sistem prepoznavanja scena, ali i novi noćni mod snimanja. Glavni senzor ima veličinu piksela od 1,4 mikrometra, kao i optičku stabilizaciju. Samsungov senzor ima veličinu piksela od 1 mikrometra.



Nas je i ovaj put kupilo bogatstvo boja Xiaomi kamere. Boje su izuzetno dobre, a kolorit veran i odličan duž čitavog spektra i u različitim uslovima. Bez obzira što uslovi za snimanje i nisu bili neki naročiti, vidi se da softverska reprodukcija odlično radi svoj posao. Naspram prethodnika, rekli bismo da fotografije deluju manje izoštreno, čak ima i određene doze šuma, ali u odnosu na ranija insistiranja na preteranoj oštrini, sada fotografije zapravo deluju – prirodnije.
 


Uopšte gledano, rezultat su odlične fotografije. Naše iskustvo snimanja je odlično, i nema sumnje da će – ma šta kazao i pokazao DXOMark rezultat – Xiaomi Mi Mix 3 svojim korisnicima pružiti odlično iskustvo fotografisanja. Tome će pomoći i Dual Pixel Phase Detection autofokus. Jednostavno, telefon vrlo lako i brzo snima odlične fotografije sa minimumom napora.
 


Ukoliko uključite AI režim snimanja, rekli bismo da tada boje postaju prenaglašene i dosta zasićene – regularni režim snimanja nam se čini najsrećnijim rešenjem ukoliko je verodostojnost bitnija. To bi bio naš izbor, ali naravno, slobodno možete upaliti AI i verovati brojnim optimizacijama Xiaomi softvera i prepoznavanju velikog broja scena – preko 200 ih je u bazi.
 


Takođe, podržan je i 2X zum režim, što smo takođe imali prilike da vidimo u proteklim mesecima na telefonima sa vrhunskim kamera sistemom. Ovaj režim snimanja teoretski stiže “bez gubitaka” i primere možete videti na priloženim fotografijama. Naravno, nije nikakva posebna novost, jer smo prednosti od korišćenja telefoto kamere već viđali u proteklom razdoblju na mnogim telefonima više kategorije.




Noćno snimanje je unapređeno novim režimom snimanja. Night Mode, koji bi trebalo da je postao dostupan i na drugim telefonima više kategorije ovog proizvođača putem softverskog apdejta MIUI korisničkog interfejsa, funkcioniše veoma dobro. Zapravo, snima čak 8 slika u relativno kratkom vremenskom rasponu od nekoliko sekundi i spaja ih u jedinstveni snimak sa veoma izraženom ekspozicijom. Proces smo videli i kod Huawei telefona. Rezultat? Pa, u suštini, Xiaomi daje realniju sliku, ali Huawei daje svetliju sliku sa više noćnih detalja.




Pitanje je šta vam se više dopada – oni koji prosto žele da snime bogatije i detaljnije noćne fotografije će reći da je Huawei u prednosti, oni koji žele rezultat verniji sopstvenom oku i onome što ono vidi bi se mirne duše mogli opredeliti za Xiaomi. Još jedna stavka o kojoj treba voditi računa – imate poseban Night mode, ali isto tako, ako je uključen AI, imate njegov automatski noćni mod snimanja, koji ima neke svoje parametre fotografije.




U odnosu na prošlogodišnji Mi Mix 2S, sada imamo dramatično poboljšanje prednje kamere. Umesto obične selfi kamere od 5 megapiksela, dobili smo sistem sa dve kamere kome pristupamo otvaranjem slajdera. Reč je o senzorima od 24 i 2 MP, pri čemu potonji u suštini služi samo za postizanje efekta dubine. Rezultat su odlični selfiji, koji se lako “hvataju” u svim prilikama i uslovima snimanja. Mi Mix 3 je među najboljim telefonima u tom pogledu.



Takođe, Mi Mix 3 donosi dobre video snimke. Podržano je snimanje u 4K rezoluciji i to do 60 fps. Na raspolaganju su i “niže” varijante. Ipak, treba imati u vidu da su stabilizacije rezervisane za 1080p rezoluciju. Elektronska stabilizacija teoretski radi i u 4K, mada nismo primetili neku razliku u praksi. 4K video je, kao što možete očekivati, vrlo oštar, ali u uslovima kretanja bismo toplo preporučili 1080p video – on je odlično rešen i veoma fluidan, naročito u 30 fps verziji, gde imate aktivne sve stabilizacije i asistencije. Telefon kao što je Xiaomi Mi Mix 3 je veoma poželjan i dostupan svima koji ne pate od brendova, već zapravo žele da budu drugačiji, da se izdvoje, da budu jedinstveni, a da se pri tome ne odreknu odličnih mogućnosti. Ovakav telefon definitivno ima jasnih prednosti. Nudi veoma dobar hardver, jedinstveni dizajn, neka tehnička rešenja koja konkurenti prosto nemaju, ali i vrhunsku kameru, dobar kvalitet izrade i tako dalje. Na prvi pogled, sve što smo priželjkivali od Xiaomi-ja.
 
Međutim, postoji i druga strana medalje. Ne nalazimo neke stvari koje smo priželjkivali, makar u formi unapređenja. Tu pre svega mislimo na izostanak sertifikata o otpornosti na vodu i prašinu. Nema ni microSD slot, ni 3,5-mm konektor za slušalice. Ukoliko ne budete želeli da koristite kejs, spremite se za češće brisanje uređaja. Nešto je teži od proseka, a i debljina od 8,5 mm mu ne ide u prilog. Šta hoćemo da kažemo? Subjektivni osećaj autora, inače veoma naklonjenog Mi Mix seriji, što se jasno videlo i iz uvoda, jeste da kada prođe inicijalno oduševljenje i nakon određenog perioda korišćenja, početni utisak ushićenja popušta, što je u neku ruku i očekivano – zar ne?
 
No, Mi Mix 3 je telefon od koga smo očekivali puno. Ta očekivanja su delimično ispunjena, ali je zapravo mnogo bitnije što je celo tržište dramatično napredovalo od prošlogodišnjeg Mi Mix 2S. Novajlija je bez sumnje veoma poseban i možemo ga toplo preporučiti svima koji žele da se razlikuju od drugih. Međutim, ta razlika ima svoju cenu, koja je poprilična. Naime, telefon će koštati 80 hiljada dinara na domaćem tržištu. U tom cenovnom rangu možete da birate, ali ipak ostaje onaj utisak o posebnosti ovog modela koji odiše jedinstvenim dizajnom, odličnim ekranom i jednako impresivnim performansama. Da li je to dobitna kombinacija karakteristika? Odlučite sami prema sopstvenom nahođenju i potrebama. Zaključujemo da je Mi Mix 3 veoma aktuelan i atraktivan telefon i to su ključni utisci koje smo “poneli” sa testa ovog nesvakidašnjeg telefona!  
Prednosti:
– Jedinstveni dizajn – Konačno, ekran bez okvira i izreza – Kvalitet izrade i keramička leđa – Hardver – Ekran – Veoma dobra kamera
Nedostaci:
– Bez 3,5-mm konektora i microSD slota – Nema IP sertifikat o otpornosti – Težak i debeo – Autonomija u odnosu na druge top modele
Cena: 79,999 dinara