Benchmark Redakcija
Koliko god Google bio dominantan na polju mobilnih telefona, interesantno je da, kada su u pitanju pametni televizori, Android niti je najpopularnija platforma, niti možemo reći da nudi najbolje korisničko iskustvo. Titulu najboljeg operativnog sistema za pametne televizore, kada bi se ona dodeljivala, bi sasvim sigurno podelio korejski dvojac Samsung i LG, čija su Tizen i WebOS rešenja pogodila suštinu onoga što pametni televizor treba da bude i koja nude lepši i praktičniji interfejs, brži rad i generalno daleko najbolje iskustvo korišćenja koje ćete pronaći na nekom pametnom TV-u.
Ostali proizvođači su se mahom odlučivali ili za Android (koji ima svojih problema i koji niti na jednom TV-u koji smo videli do sada nije baš radio besprekorno), ili za neku sopstvenu ili deljenu platformu, čiji kvalitet i mogućnosti umeju prilično da variraju, od boljih rešenja poput VidaaU 4.0 do onih lošijih poput Panasonic MyHome Screen platforme, pri čemu se svakom od njih može dosta toga zameriti, zavisno od toga šta od funkcija i mogućnosti vam je neophodno u skladu sa vašim navikama korišćenja.
A onda je čini nam se pre nekoliko meseci objavljena vest da LG planira da svoju WebOS platformu ponudi i drugim proizvođačima, što je za nas moramo priznati bilo veliko iznenađenje, jer ako si najbolji u nečemu, deliti tu prednost sa drugima nije nešto što se poima kao dobar poslovni potez. No, sigurno je da vrlo dobro znaju šta rade, a ovo je svakako bila odlična vest za korisnike. Ono što definitivno nismo očekivali tada je da će prvi ne-LG TV sa WebOS platformom stići od strane jednog domaćeg brenda i to onog sa kojim do sada nismo imali praktično nikakvog kontakta – kompanije FOX Electronics. Kažemo domaćeg brenda, jer se Fox televizori proizvode u Srbiji, odnosno nije u pitanju rebrendiranje nečega proizvedenog u Kini ili Turskoj. S obzirom da nismo imali praktično iskustvo sa njihovim televizorima, naše poimanje Fox-a, verujemo i mnogih od vas je bilo da su u pitanju jeftiniji modeli za nezahtevne korisnike, ali se Fox 65WOS600A koji nam se ovog puta našao na testu nikako ne uklapa u taj imidž.
Zapravo, prvi utisak nakon vađenja iz kutije je da je u pitanju vrlo solidno izrađen TV – metalni okvir, metalno postolje, metalna leđa, sve vrlo čvrsto i praktično jedini plastični deo je dodatak za elektroniku i konektore. Čak je i dizajn vrlo korektan, pa iako okvir panela nije najtanji koji smo videli, nema dodatne margine, već slika počinje i završava se od okvira do okvira, što nije nešto što viđamo često. Postolje je izvedeno u vidu dva tanka profila od livenog metala sa po dve nožice na svakoj strani, a kako se oni nalaze na samim krajevima, TV zauzima prilično mesta, pa je jedva stao na našu Ikea policu od 150cm sa svega 2-3 cm lufta.
Pomenuli smo konektore na zadnjoj strani, a oni su raspoređeni u dve sekcije. U prvoj dostupnoj sa boka za lakši pristup su tu dva HDMI i jedan USB port, optički audio izlaz i CI+ slot za kartice – praktično ono što ćete najčešće i koristiti, dok su u drugoj dostupnoj sa donje strane tu antenski ulazi, još po jedan HDMI i USB port, kompozitni AV ulaz, LAN port i konektor za slušalice.
Iako u našim recenzijama o operativnom sistemu obično pričamo na kraju, ovog puta ćemo krenuti od njega i to sa dobrim razlogom. Naime, LG nije samo licencirao svoj WebOS i prepustio implementaciju svakoj od kompanija, već je u pitanju čini se mnogo više od toga. Kao neko ko kod kuće poseduje LG TV, moramo priznati da se korišćenje FOX 65WOS600A apsolutno ne razlikuje ni po čemu, bilo po pitanju iskustva, brzine ili mogućnosti.
Zapravo, jedina razlika je u ikonicama na glavnom ekranu, koje nisu u vidu dijagonalnih kartica kao na LG modelima, već u formi klasičnih ikonica. Ovakav dizajn nije jednako lep kao original, ali je daleko od lošeg jer je i dalje sve vrlo pregledno i lepo dizajnirano. Baš kao i na LG modelima, iznad ikonica se pojavljuje i linija sa predlozima sadržaja koje bira isti ThinQ AI algoritam, što je vrlo lep detalj koji apsolutno izdvaja ovaj model u odnosu na one sa drugim SMART OS rešenjima, izuzev naravno Androida. Fluidnost interfejsa je impresivna i da budemo iskreni, očekivali smo da TV bude makar malo sporiji od LG OLED i Nanocell modela, ali to ipak nije slučaj – odziv je praktično trenutan.
Pozivanje menija je naravno moguće iz bilo koje aplikacije, pri čemu se on pojavljuje dok aplikacija i dalje savršeno radi u pozadini, što je nešto što smo do sada viđali samo na Samsung i LG modelima, a što je naročito impresivno s obzirom na činjenicu da TV ima 1.5GB RAM-a i Quad Core procesor, što samo govori u prilog tome koliko je zapravo WebOS platforma dobro optimizovana u odnosu na Android TV.
Naravno, WebOS iskustvo ne bi bilo potpuno bez Magic Remote daljinskog, a on je u svojoj Fox varijanti identičnog oblika kao kod npr. CX OLED-a, osim što je gornja površina siva umesto crna, što zapravo uopšte ne izgleda loše i čak daje malo kontrasta tasterima. Tasteri su takođe jednakog kvaliteta sa jasno definisanim klikom, a aktivne su i sve prečice, mapiranje brojeva fukcijama za brz pristup i druge stvari koje WebOS i Magic Remote kombinaciju čine tako dobrom. Žiroskopska kontrola takođe radi odlično, a jedino što smo primetili na ovom TV-u je da je par puta tokom testiranja tražio da zadržimo taster kako bi uspostavio vezu sa daljincem, najverovatnije zbog neke interferencije u našem studiju na tom kanalu, iako je daljinski sve vreme radio bez problema.
Što se aplikacija tiče, tu je sve ono što je i inače dostupno u LG prodavnici, poput praktično svih relevatnih video i muzičkih servisa i ono što je bitno, aplikacija domaćih kablovskih operatera. No, iako je osećaj korišćenja kao na nekom od LG modela više klase, hajde da vidimo kakva je slika.
Panel ovog modela je IPS tipa, što podrazumeva odlične uglove gledanja, ali i nešto viši nivo crne koji je u ovom slučaju možda i najslabija tačka ovog TV-a na fabričkim podešavanjima. Srećom, smanjivanje osvetljenja panela za dva ili tri podeoka pravi veliku razliku, pa se nivo crne sa čak 2 nita u nekim situacijama može spustiti na za IPS standardnih 0.3, pri čemu se poboljšava i kontrast koji je prirodno vrlo solidnih 1200:1. Budućim vlasnicima ovog modela će značiti da se ovo postiže pri podešavanju pozadinskog osvetljenja i kontrasta na 100%, a osvetljenja na 48.
Kad pominjemo osvetljenje, ono je Direct LED tipa, ali bez lokalnog zatamnjivanja, iako je globalna kontrola svetline vrlo brza i u mogućnosti da i u potpunosti ugasi osvetljenje. Uniformnost osvetljenja nije sjajna, pa je na sivoj pozadini moguće uočiti varijacije u svetlini, iako su one u nivou prihvatljivog. Maksimalno izmereno osvetljenje je iznosilo 365.4 nita i to u HDR Vivid modu, mada TV slične vrednosti postiže i u SDR modovima.
HDR podrška je tu, ali je jasno da se ona zbog nedovoljne svetline i odsustva lokalnog zatamnjivanja svodi na mapiranje sadržaja i nešto bolji prikaz boja, kao uostalom i na svim modelima u ovoj klasi. Kad smo kod toga, pomenimo da je u pitanju desetobitni panel, odnosno sa 8 bita i upotrebom FRC-a, koji je u stanju da prikaže oko 70% DCI-P3 spektra, uz ne baš savršeno glatak, ali i dalje relativno fin gradijent boja za ovaj rang.
Kalibracija boja ni u jednom od fabričkih modova (koji su inače isti kao i na LG modelima) nije baš sjajna, a najtačniji je Cinema mod sa Delta E odstupanjem od 7.9.
Ipak, subjektivno slika, a naročito nakon pomenutih podešavanja izgleda veoma dobro, sa vrlo živim bojama i pogotovo dobrim utiskom u HDR Vivid modu, pa možemo reći da je i u tom smislu Fox 65WOS600A premašio naša očekivanja.
Ono što definitivno nismo očekivali je da ovaj model dođe sa LG-evim True Motion procesiranjem kretanja, što ga definitivno izdvaja u klasi u kojoj većina modela i nema bilo kakve MEMC algoritme, a ne one koji važe za jedne od najboljih. Istina, kako je u pitanju panel sa osvežavanjem od 60Hz, nije podržan De-blur, već samo De-judder, odnosno eliminisanje trzanja, ali su vam na raspolaganju modovi od Smooth za onih koji vole potpuno glatko kretanje do Cinema Clear za one koji ne vole soap opera efekat, pa će verujemo svi naći podešavanje kojim će biti zadovoljni.
Iako smo pomenuli da jeThinQ AI prisutan kod predloga sadržaja, LG je izgleda za sebe zadržao opcije AI procesiranja slike i zvuka, mada one nisu dostupne ni na njihovim modelima van više klase.
Onima koji TV povezuju sa konzolom ili PC-em radi igranja će značiti podatak da je tu i Instant Game Response opcija sa kojom je input lag svega 10.8ms, što je zaista odlično.
Kad pominjemo zvuk, on je snage 2x10W i izvire iz zvučnika na donjoj strani TV-a sa bas reflex otvorima. I u ovom domenu Fox je uspeo da prijatno iznenadi, pa je zvuk, doduše moramo reći u Music modu koji nam se najviše dopao, vrlo dobrog balansa i sa prilično dobrom bas reprodukcijom zbog koje TV zvuči dosta ubedljivo. Prisutno je i nešto sub basa, ali ne dovoljno da zvuk uporedimo sa vrhunskim modelima po ovom pitanju.
Opet, u odnosu na neke LG modele nedostaje opcija automatskog prilagođavanja zvuka prostoriji, ali su tu opcije za prilagođavanje odziva zavisno od montaže na zid ili postolje, petopojasni ekvilajzer i Ultra Surround, kao i vrlo fleksibilna selekcija izlaza, mogućnost povezivanja Bluetooth zvučnika ili korišćenje TV-a za reprodukciju muzike sa mobilnog telefona. Sve u svemu, Fox nas je ovim modelom itekako iznenadio, jer praktično nudi vrlo rafinirano iskustvo korišćenja koje vezujemo za WebOS i magični daljinac, u kombinaciji sa vrlo dobrom slikom i zvukom za ovu klasu i procesiranjem kretanja koje je šlag na tortu.
Fox 65WOS600A je odlično zaokružen proizvod na koji, s obzirom na njegovu zvaničnu cenu od 79.990 dinara, odnosno oko 670€ za 65”, a koja na nekim akcijama ovih dana ume da bude i dosta niža, praktično nemamo neke bitne zamerke. Ako išta, voleli bismo da je fabrička kalibracija nešto bolja, ali uz malo podešavanja, apsolutno verujemo da će vlasnici ovog modela njime biti itekako zadovoljni.
Recite nam naravno u komentarima i kakvi su vaši utisci i ukoliko ste vlasnik nekog LG modela, koliko vam ovo zapravo deluje poznato.
