Benchmark Redakcija
U našem pregledu noviteta koji nas očekuju na tržištu monitora u 2021. koji smo napravili početkom godine, bilo je nekih zaista impresivnih modela koji spadaju u one “gamechanger” ili “next gen” kategorije, ali eto, prva polovina godine je prošla, a nijedan od do sada testiranih monitora nije doneo taj očekivani nivo inovacija.
Onda nam je kompanija Gigabyte u redakciju donela Aorus FV43U i odmah nam je bilo jasno da je to model koji smo čekali svo ovo vreme. Lista tehnologija istaknutih na samoj kutiji je prilično duga i malo je reći impresivna, jer su tu redom 4K rezolucija, osvežavanje od 144Hz, Quantum Dot, HDR sertifikovan na 1000nita, lokalno zatamnjivanje, HDMI 2.1 i mogućnost strobovanja osvetljenja paralelno sa upotrebom varijabilnog osvežavanja – praktično zvuči kao lista želja koju bismo poslali Deda Mrazu, pre nego stvarna specifikacija za jedan monitor.
Doduše, kako je dijagonala ovog modela čak 43”, nismo sigurni da li bi ga trebali zvati monitor, ili pak TV i pored nedostatka tjunera, mada je verovatno najtačniji opis zapravo “gejming displej velike dijagonale”, nešto poput onog Big Format Gaming Display-a koji je nVidia predstavila pre par godina, samo u tehnički još naprednijem izdanju.
Većina PC gejmera će se složiti da je 24” verovatno optimalna veličina za gejming na radnom stolu, eventualno 27”.
Zapravo, ciljna publika Gigabyte FV43U i nisu samo PC gejmera, jer je izlazak gejming konzola poslednje generacije otvorio jednu rupu na tržištu koju proizvođači tek sad počinju da popunjavaju novim proizvodima. Dolazak HDR podrške u konzolne igre, kao i HDMI 2.1 i varijabilno osvežavanje su onima koji žele baš potpun doživljaj i maksimalno iskorišćenje mogućnosti izbor sveli na izuzetno skupe televizore visoke klase, dok bi se oni koji ne mogu ili jednostavno ne žele da potroše toliko morali zadovoljiti nekim običnim TV-om ili gejming monitorom. Takođe, ni jedno ni drugo nije baš optimalan izbor za one koji vole i PC i konzolni gejming. Upravo tu nastupa Aorus FV43U, jer sa cenom od oko 1180€ na domaćem tržištu donosi impresivne specifikacije neophodne za PlayStation 5 ili XBOX Series X, uz jednako vrhunsko PC gejming iskustvo, ali i kvalitet prikaza koji ga preporučuje i za ozbiljan rad.
Što se dizajna tiče, FV43U je negde na pola puta između klasičnog TV-a i gejming monitora, sa elementima koji podsećaju na oba. Npr. postolje je u vidu dva metalna profila sa po dve nožice kao na televizorima, ali je oblik donje lajsne panela više u gejming stilu, sa velikim Aorus logotipom na sredini i prorezima za zvučnike levo i desno. Okvir panela sa gornje i bočnih strana je izrađen od crno anodiziranog aluminijuma sa teksturom brušenog metala i umereno je tanak, ali i izuzetno čvrst, pa ukupno kvalitet izrade ostavlja vrlo dobar utisak.
Poleđina monitora je još više u gejming stilu zahvaljujući prepoznatljivim Aorus detaljima poput orao logotipa i linija kakve smo viđali i na Aorus monitorima, ali koji ovog puta nisu osvetljeni, već samo u crnoj reflektivnoj plastici naspram površina sa peskiranim i brušenim teksturama. U gornjem delu poleđine dominiraju veliki otvori za ventilaciju koji umeju biti prilično topli, kao i sam okvir, jer monitor očekivano proizvodi puno toplote, s obzirom na izuzetnu maksimalnu svetlinu. Poput TV-a, svi konektori se nalaze dostupni sa bokova, što u ovom slučaju možda i nije idealno rešenje jer će zavisno od položaja PC-a nekada biti neophodni duži kablovi od onih koji se dobijaju u pakovanju. Na levom boku je konektor za napajanje, dok su na desnom DisplayPort, dva HDMI 2.1, izlaz za slušalice i linijski audio izlaz, jedan USB-Type C sa AltDP podrškom, jedan standardni USB 3.0 za vezu sa računarom i dva USB 3.0 porta za povezivanje periferija. Ako se pitate zašto USB-C, on i onaj upstream USB port služe za istovremenu konekciju sa dva računara, jer je monitor opremljen i KVM switch-em koji omogućuje prebacivanje između dva izvora i deljenje tastature i miša koje povežete na dva downstream porta. Ova funkcija će možda nekome biti od koristi, mada očekujemo da će za većinu gejmera ostati potpuno neiskorišćena. Treba pomenuti i da DisplayPort 1.4 zahvaljujući kompresiji signala omogućuje 4K HDR sa 10 bita i 144Hz, dok su dva HDMI 2.1 porta ograničena na maksimalnih 120Hz, pa je za PC bolje koristiti DisplayPort, naravno ako uopšte imate grafiku koja će izgurati preko 120 slika u sekundi u 4K rezoluciji, a za konzole koristiti HDMI.
Obe vrste ulaza podržavaju varijabilno osvežavanje u vidu AMD Freesync-a, HDMI 2.1 sam po sebi nudi VRR, dok je putem DisplayPort-a moguće koristiti i nVidia G-Sync, iako on nije zvanično podržan. Input lag koji smo izmerili putem našeg instrumenta je iznosio ne sjajnih 20.8ms, ali treba imati na umu da je to u 60Hz putem HDMI veze, pa je za očekivati da cifra bude znatno manja na većim osvežavanjima, putem DisplayPort-a ili HDMI 2.1 kada se aktivira i Auto Low Latency mod.
Što se kontrola tiče, poput drugih Aorus monitora na sredini ispod logotipa se nalazi mini joystick kojim možete pristupiti meniju, a koji koliko god inače bio praktično rešenje, u ovom slučaju verovatno neće biti baš tako često korišćen, tim pre ako npr. rešite da monitor montirate na zid ili ga postavite malo dalje od vas. Gigabyte je računao na to, pa uz monitor dolazi i jednostavan daljinac koji ima mali broj tastera, ali je tu praktično sve što vam treba da podesite ono što želite. Takođe, kao i na drugim Gigabyte modelima, podešavanje je moguće i putem OSD Sidekick softvera, koji nudi još lakšu kontrolu i bolji pregled svih opcija, ali i programiranje prečica i ažuriranje firmware-a koje može doneti i nove funkcije i optimizaciju rada ovako kompleksnog displeja.
Po pitanju slike, Aorus FV43U dolazi sa 43” panelom VA tipa, što je možda i očekivani izbor s obzirom na veličinu i činjenicu da se puca na pravi HDR i visok kontrast, iako bi možda IPS bio bolji izbor po pitanju brzine odziva. Ovde je svakako neophodan kompromis, ali je Gigabyte našao način da donekle nadoknadi nedostatke VA panela u ovom pogledu. Prirodni odziv panela je na nivou onoga što očekujemo od brzog VA modela, što znači solidan u svetlijim delovima scene, ali i primetno sporiji u tamnim, što može rezultovati vidljivim ghostingom pri brzim pokretima na ivicama objekata koji po svetlini dosta odudaraju od okoline. Pozitivno je što je ovog puta pored dinamičkog overdrive-a koji se prilagođava trenutnom osvežavanju takođe implementirana i Aim Stabilizer Sync opcija, što je zapravo strobovanje pozadinskog osvetljenja koje može raditi istovremeno sa varijabilnim osvežavanjem, nešto što smo do sada viđali na svega par modela. Ova opcija bitno popravlja odziv panela, pa je uz blagi overshoot tu i tamo on vrlo blizu realne 2ms, što je više nego dovoljno dobro i za takmičarski gejming. Cena korišćenja Aim Stabilizer Sync-a je nešto tamnija slika, ali to na ovom modelu zaista ne predstavlja problem, jer je čak i u SDR modovima u stanju da isporuči nešto preko 500 nita.
Kad pominjemo svetlinu, rekli smo da monitor dolazi sa VESA DisplayHDR 1000 sertifikatom, a prema našim merenjima, maksimalna svetlina sve do 25% pokrivenosti ekrana je oko 1200 nita, dok na 50 i 100% pada vrlo malo, na 1048 nita, pa je u pitanju zaista izuzetno svetao monitor, što mu itekako znači za dobar HDR prikaz. Ovo ćete lako primetiti u igrama koje podržavaju HDR poput Cyberpunk-a ili recimo Call Of Duty Warzone, kada se okrenete ka suncu, a zraci koji prodiru između oblaka su skoro onako jaki kao i u stvarnosti, pa HDR u ovom slučaju dodaje nivo realizma koji bitno menja utisak u samoj igri.
HDR modova slike je ukupno 4, Game, Movie, HLG i HDR1000, koji ujedno daje i vizuelno daleko najbolju sliku. Ovaj mod ne dozvoljava ništa od dodatnih podešavanja, ali i pored toga nudi najtačniji tonemapping i najprirodniji izgled kakav nije moguće postići u ostalim modovima, pa je ovo i definitivno najbolji mod za gledanje 4K HDR filmova, u čemu se ovaj monitor zbog svojih mogućnosti i veličine takođe odlično snalazi.
Kad pominjemo podešavanja, iako monitor zvanično podržava lokalno zatamnjivanje, ovu opciju je u meniju moguće samo isključiti ili podesiti na Auto, ne i izričito uključiti, a problem je što u testu lokalnog zatamnjivanja nismo videli da je ona zapravo ikada aktivna, već je jedina kontrola osvetljenja ona koja varira ukupno osvetlenje celog panela. Nadamo se da je ovo samo neki bug u trenutnoj verziji firmware-a, jer smo iskreno očekivali više po ovom pitanju, pa je najbolji nivo crne onaj koji VA panel nudi i prirodno – u prevodu solidan, ali ne idealan za gledanje u mračnoj prostoriji.
Ovako kako jeste, prirodni kontrast panela je 6306:1 sa nivoom crne od 0.081 nita, što kontrola osvetljenja u HDR1000 modu podiže i do 43.000:1 sa nivoom crne od 0.028 nita, što je izvanredan kontrast, ali dostupan samo u određenim situacijama.
Što se prikaza boja tiče, panel nudi desetobitni prikaz uz upotrebu FRC-a, ali je ovo tek drugi put da na testu vidimo neki monitor sa Quantum Dot tehnologijom, što itekako popravlja subjektivni kvalitet prikaza i živost boja, a dugo je bilo rezervisano samo za televizore visoke klase. Aorus FV43U je prema našim merenjima u stanju da prikaže oko 89.9% DCI-P3 spektra, a dobra vest je da monitor pored mnoštva modova slike prilagođenih raznim žanrovima igara nudi i prilagođavanje različitim gamutima, što će onima koji požele da ga koriste za obradu fotografija ili videa itekako značiti. Naprecizniji prikaz je izmeren u sRGB modu, sa zaista izvanrednim Delta E odstupanjem od samo 1.3, uz maksimalno odstupanje od tek 2.3 i čak vrlo malo odstupanje u balansu bele kroz sve nivoe svetline, što ovaj model čini jednim od najboljih koje smo do sada imali na testu i možemo reći da on nudi prikaz u koji se možete pouzdati, čak i ako radite neki posao gde je tačnost boja od kritičnog značaja. S obzirom na rezoluciju od 3840×2160 piksela i veliku dijagonalu, rad na Aorus FV43U je zaista vrlo komotan, pa nas ne bi iznenadilo da on zapravo bude i popularniji kod profesionalaca nego kod gejmera.
Dok smo kod panela, vredi pomenuti i to da su uglovi gledanja prosečni za VA, pa slika sa strane gubi dosta kontrasta i menja prikaz boja, ali ovo ne predstavlja problem za normalan rad i igranje usled veličine ekrana, jer ste praktično skoro uvek direktno ispred njega. Uniformnost panela nije savršena, ima malo dirty screen efekta na nasumičnim mestima, mahom duže leve i desne ivice ekrana, ali je sasvim podnošljiva i ne kvari ukupan utisak.
Iako kod monitora zvuk obično ne predstavlja neku bitnu stavku, ovog puta ga moramo pomenuti, jer je Aorus FV43U u tom pogledu bliži nekom TV-u nego monitoru i pruža vrlo upotrebljiv zvuk, Space Audio kako ga Gigabyte naziva, snage 2x12W.
Zvuk izvire kako sa prednje tako i sa donje strane strane i prilično je glasan, sa ne baš najkvalitetnijim, ali ipak prisutnim basom koji se prostire čak i u sub bass deo spektra – vrlo netipično za jedan monitor. Zvučni balans nije sjajan, kao ni zvučna slika, pa FV43U može zvučati malo “boxy”, ali je generalno za jedan monitor sasvim okej. Realno, zvuči poput nekog 43” TV-a, osim što ima malo bolji bas odziv od proseka. Sveukupno, Gigabyte je sa Aorus FV43U modelom napravio jedan možemo reći unikatan monitor, koji je najpre namenjen gejmingu, ali podjednako briljira i za gledanje filmova i profesionalan rad. Izuzetno jake specifikacije i gomila modernih funkcija čine ovaj model vrlo zanimljivim na papiru, a u praksi možemo reći da on ispunjava dobar deo, iako ne i baš sva obećanja. Kada smo videli sve tehničke karakteristike, pomislili smo da će njegova cena biti i višestruko veća od oko 1180€ koliko košta, jer su monitori po pravilu dosta skuplji od televizora, pa iako svakako ne jeftin, možemo reći da je cena adekvatna veličini i tehničkim karakteristikama. Najveći problem ovog modela su najpre neki od televizora visoke klase i dijagonale od 55” koji i nisu toliko skuplji od njega, ali će bogate gejming funkcije, izvanredna preciznost prikaza i ipak nešto zgodniji format za gejming za određeni tip korisnika biti prevaga u korist ovog monitora.
No, recite nam u komentarima i kako se vama čini ovaj model i šta biste vi pre izabrali, monitor ili TV velike dijagonale.
