Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Kućni bioskop: projektori vs. HDTV
Mnogima od nas je sasvim logično da pomisle da je za ultimativni home cinema užitak potreban projektor, jer je baš takva situacija u bioskopu. Projektor daje mogućnost za najveću vidljivu dijagonalu, iako će za manje i sobe „srednje veličine“, a takva je većina soba u stanovima i kućama u Srbiji – i veći widescreen HDTV ekran raditi posao. Svakako, i ovde važi pravilo da je veći ekran i poželjniji, pa nikad nemojte da odustajete od veće dijagonale niti da mislite da je nešto previše veliko za vašu sobu, jer tako nešto, uslovno rečeno – ne postoji. Danas su gotovo svi LCD i plasma HDTV uređaji jednako tanki, pa je sasvim svejedno da li kupujete 32 ili 65 inča. Mera bi, ako dubina vašeg džepa ne postavlja prepreke, trebalo da bude širina zida koji se nalazi preko puta centralnog dela nameštaja (kauča i sl.). Kada se odlučite za HDTV ili projektor, ostaje da se odlučite i za tip audio komponente. Danas je verovatno najjedostavnije da se odlučite za neki od home cinema kompleta, kakve smo i mi predstavljali u istoimenoj rubrici na sajtu, ali razumemo i one koji žele da imaju odvojeno pojačalo i kvalitetniji set zvučnika, koji će pružiti pravo HiFi iskustvo. Ipak, za uživanje u filmovima i igrama će i kompleti 5.1 audio sistema koji koštaju nekoliko stotina evra biti sasvim dovoljni. Filmovi i igre nisu materijal koji zahteva fantastičnu reprodukciju srednjih tonova, koji obično jesu najslabija karika u kvalitetu reprodukcije zvuka kod gotovih 5.1 sistema. Uz modernije i skuplje sisteme se dobija i odgovarajući Blu-ray / DVD plejer. Ovi uređaji su, u poslednje vreme spremni da reprodukuju gotovo svaki audio i video materijal koji mu „podmentnete“ uključujući i jako popularne x264/Matroska formate.
Kada dođe trenutak u kome želje prevazilaze mogućnosti, kao što je onaj u kome shvatate da ipak nemate dovoljno sredstava za ulaganje u HDTV dijagonale od 60 inča, počinjete da razmišljate o alternativi, a to je svakako – projektor. Projektori su svoj tržišni život započeli pre kao uređaji koji se koriste u poslovnom okruženju, a nekoliko godina kasnije, sebi su mogli da ih priušte i imućniji kućni korisnici. Danas su oni pristupačni i običnim “smrtnicima”, s tom razlikom da je za kvalitetniji HD Ready model potrebno dati više novca nego za poveći (46” i više) LCDTV više srednje klase. Naravno, ako rezolucija projektora u toj klasi nije na strani projektora u „za i protiv“ debati, onda je to svakako potencijalna dijagonala prikaza. Sa dobrim platnom, slika će biti jednako impresivna kao i ona na HDTV uređajima, osim ako ne preterate sa dijagonalom, jer ćete tako izgubiti na osvetljenju i kontrastu. Jasno je, HDTV uređaji, LCDTV i „plazme“ jesu fantastično napredovale, ali i projektori su prešli razvojni put koji nije ništa manje impresivan. Njihova proizvodnja je i dalje dosta, dosta manja, pa su zato i cene veće (osnovi ekonomije, naravno), iako je teško jedan projektor staviti u „klasu“ sa HDTV uređajem. Porediti se mogu jedino po rezoluciji, a sve ostale karakteristike se teško mogu postaviti u „comparison“ tabelu – svima je jasno da se radi o uređajima iz dva različita sveta.
Prednosti i mane
Za razliku od projektora, LCDTV i Plasma TV uređaji su, da se tako izrazimo „plug and forget“ uređaji. Jednom ih postavite na njihovo mesto i o njima nadalje razmišljate kao o nekretnini. Projektori su uvek bili manje popularni LCD-a ili „plazme“, ali su za neke primene praktično nezamenjivi. Kao prvo, sa njima možete postići dijagonale koje bi bile gotovo nemoguće ili krajnje nepraktične kad su u pitanju pomenuti tipovi „ekrana“, ali je ipak ključna prednost projektora – njihova prenosivost. Dakle, sve što vam je potrebno je ranac u koji ćete ga spakovati i eventualno platno, koje se takođe lako može poneti – mada će i čist, beli zid odraditi posao, u nuždi. Svakako, tržište za projektore ne samo da postoji, nego je sve veće i samo je pitanje dana kada će se u još većoj meri koristiti i u domovima. Iako je prognoze uvek nezahvalno davati, smatramo da će projektori u ovom obliku teško dostići popularnost HDTV uređaja. Današnje generacije projektora jesu napredovale kada su u pitanju kvalitet, odnosno tehnologija i sama cena, mada rezolucija u nižim, mainstream klasama i dalje „raste“ prilično kilavim tempom. Nemojte da mislite da ćete sa projektorom od 500 evra da “nadmudrite” tržište i komšiju koji je dao 1500 evra za 50″ “plazmu”. Projektori te cene imaju prirodnu rezoluciju od 1024 x 768 piksela, a nekad i manje, pa je efektivna rezolucija tokom gledanja filmova 1024 x 360 piksela, a to je znatno manje čak i od onog što nudi najjeftiniji HD Ready HDTV. Za projektor koji će biti centar kvalitetnog kućnog bioskopa, potrebno je izdvojiti ne manje od 1500 evra, a ako želite Full HD i dijagonalu veću od 70 inča, cifra može da se i duplira i da ide još više.
LED tehnologija je omogućila da projektori postanu manji i tiši, a DLP i LCD tehnologije koje “guraju” Texas Instruments odnosno Epson, još uvek drže primat. To znači da DLP ili TFT projektori mogu imati male dimenzije – sasvim je moguće, ako se umesto fluorescentne lampe kao izvora osvetljenja postave LED diode. Još jako dugo LED neće moći da zameni klasične lampe kada je nivo osvetljenja u pitanju, ali je tako nastala posebna klasa projektora čija je najveća prednost što su prilično portabilni, pa njihova masa nije veća od mase prosečnog laptopa, što je, priznaćete, svakako konkretan napredak u odnosu na situaciju od pre nekoliko godina (posebno za projektore bazirane na DLP tehnologiji koji imaju veoma dobar kontrast i osvetljenje). Pre samo dvadesetak godina, projektori nisu ni u kom smislu bili ni prenosivi, a njihovi gabariti su bili uporedivi sa onim koji važe za gradski automobil. Danas su oni sasvim lako prenosivi i imaju široku dostupnost, čak i na tržištu kakvo je naše.
Najbitnija karakteristika projektora je njihova prenosivost – projektor ćete lako poneti kod prijatelja da gledate utakmicu ili igrate igre, ali LCDTV ili plazmu i ne baš, zar ne? Tu je i mogućnost da kreirate dijagonalu po želji i uslovima koji vladaju na mestu na kom se projekcija odvija. Ipak, potrebno je zapamtiti zlatno pravilo, a to je da je slika bolja što je prostorija više zatamnjena. Problem sa chicken wire-om, koji se odnosi na vidljivu mrežu piksela kod jeftinijih, pa čak i nekih malo skupljih LCD baziranih modela možda mnogima neće smetati. DLP modeli imaju problem sa efektom duge, koji se ogleda u tome da se preko cele slike mogu primetiti kratkotrajne linije boja koje potiču od nesinhronizovanog tajminga između colour wheel-a i mikro-ogledala unutar projektora. Screenburn efekat je sličan burn-in efektu kod “plazma” TV modela, ali nismo sigurni da predstavlja realnu opasnost, baš kao što je to slučaj i kod HDTV modela baziranih na plasma tehnologiji.
Ako imate malo novca, bolje je da se odlučite za HDTV uređaj. Ali, ako već kupujete entry-level model projektora, insistirajte na što većem kontrastu. Čak i kontrast od 2000 : 1 znači da će vam, u praksi, za iole kontrastnu projekciju biti potrebna potpuno zamračena soba. Nemojte da podcenite to koliko je bitna uloga projekcionog platna. Platna koštaju od par desetina evra, sve do čak 1000 evra, a razlika između slika projektovanih na njih može da bude „nebo i zemlja“. Čak i beli, savršeno gladak zid će smanjiti kvalitet prikaza za 20-30% u odnosu na najjeftinije projekciono platno. Lampe projektora su skupe i koštaju skoro kao polovina jeftinijih modela, a nekad i više. One imaju i ograničen vek trajanja, pa nemojte ostaviti projektor uključen, čisto da radi u pozadini, kao da se radi o HDTV uređaju.
Specifičnosti
U testu o tipovima projektora smo pričali o tome kako se ovi uređaji mogu podeliti po tehnologiji na kojoj su bazirani (LCD, DLP, D-ILA i SXRD). LCD i D-ILA projektori su jako dugo bili iza DLP modela po kvalitetu i “performansama”, najpre zato što su se bolje snalazili sa reprodukcijom boja i dinamikom, a onda i zato što su davali ubedljiviju crnu i reprodukovali više detalja u senci (tj. u tamnijim i svetlijim delovima sive). Sa poboljšanjem “auto i dynamic iris” tehnologije kod LCD modela projektora. Ova opcija je kompleksna u svojoj izvedbi, iako je prilično jednostavna kao ideja. Donekle, čak, podseća na backlight dimming tehnologiju kod LCD monitora. Naime, sistem koji propušta svetlost do prednjeg dela objektiva (stakla) sada dinamički može da poveća ili smanji okvir kroz koji ta svetlost prolazi. Tako je u tamnijim scenama iris zatvoreniji, a u svetlijim otvoren. Na novijim generacijama projektora, uz dynamic iris elektroniku, koja mora biti brza i precizna, dolazi i poseban čip koji dodatno kontroliše sliku i na softverskom/video nivou, kako bi čitav prikaz bio još efikasniji. Prve generacije dynamic iris sistema su imale slične probleme kao i LED dimming kod prvih generacija edge-lit LED LCD TV uređaja, a koji se ogleda u tome da sistem kasni u odnosu na dinamičku promenu scene, ali i na to da je sama promena previše očigledna, što rezultuje da slika na momente bude previše svetla ili tamna. Novije serije projektora, od 2007-2008. godine na ovamo, uglavnom nemaju takvih problema. Štaviše, usavršavanje ovih tehnologija je učinilo da LCD i D-ILA projektori dostignu DLP modele kada je u pitanju reprodukcija crne i kontrast generalno. U klasi projektora koji koštaju više hiljada evra, LCD i D-ILA modeli čak i nadmašuju DLP-ove, ali ako govorimo o modelima čije se cene kreću od 600-700 do 2000 evra, to uglavnom baš i nije slučaj.
Projektori se, grubo, mogu podeliti i prema nameni. Naravno, tu su oni za kućne korisnike, tj. za ljude koji će ga koristiti za pregled video signala sa TV tjunera, DVD ili Blu-ray plejera ili konzola za igranje, a s druge strane, tu su i oni koji su namenjeni za poslovne korisnike. S obzirom na to da su jeftiniji modeli obično koncipirani za business upotrebu, mnogi kupci koji bi ih koristili u kućnom bioskopu pazare upravo ovakve modele koji baš i nisu pogodni za video, već pre za grafiku i prezentacije. Pre svega, projektori za prezentacije imaju sliku koja je podešena tako da joj je brightness najbitnija stavka, jer se prezentacije ne mogu održavati na idealno zamračenim prostorijama. Velika osvetljenost, na uštrb kontrasta pokušava da nadomesti ovakve scenarije i baš zbog toga, ovakvi projektori imaju loš kontrast i loš prikaz tamnih nijansi koji su potrebni za uživanje u filmovima. Osim toga što su nešto bučniji i obično nude nižu rezoluciju, oni često i danas stižu sa video čipom koji ima prirodnu rezoluciju sa odnosom stranica od 4 : 3 (1024 x 768, 1280 x 960 itd.), a to znači da se ogroman broj piksela gubi pri prikazu filmova. Na kraju, biznis projektori najčešće imaju samo legacy konektore – D-Sub, S-Video i kompozitni, a ponekad i DVI. Za Home theater upotrebu je mnogo bitnije da se tu nađe HDMI priključak (zapravo, više njih bi bilo sjajno), da odnos stranica prirodne rezolucije bude 16 : 9, da kontrast bude visok, a osvetljenje da ga samo “isprati”. Sve ovo smo naveli da biste znali da za kućni bioskop nikako ne kupite model projektora koji je namenjen za prezentacije.
Projektori koji su namenjeni za kućni bioskop, po pravilu koštaju iznad 1200 evra, a bolji od njih, koji podržavaju i rezoluciju 1080p (Full HD), koštaju više od 2000 evra. U 2011. godini, modeli koji pristižu retko kada podržavaju samo 720p mod (koji je zadržan kod low-end HDTV uređaja), već se sve više ide na punih 1920 x 1080 piksela. To je i potpuno logično, jer je slika koja se projektuje na zid mnogo veće dijagonale u odnosu na one koje važe u svetu Flat Panel uređaja. Ono što je još jako bitno za priču o kućnoj multimediji, odnosno o kućnom bioskopu vezano je za podešavanje geometrije. Svaki projektor ima čuvenu keystone opciju. Jeftiniji modeli imaju digitalni keystone correction, dok kvalitetniji to rade „optički“ (slično situaciji kod digitalnih fotoaparata od pre nekoliko godina, dok je još bilo modela bez optičkog zuma tj. uvećanja). Naravno, kod onih koji to rade digitalno, dolazi do degradacije kvaliteta slike, što je i razumljivo. Kvalitetan sistem objektiva unutar projektora koji imaju vertikalno (a neki i horizontalno pomeranje sočiva (lens shift)) ne degradira kvalitet slike, mada je pravilo takvo da je bolje da se keystone koristi u što manjoj meri. Svakako, projektor bi trebalo skloniti iz centra dnevne sobe, ali je bolje da stoji što bliže centralnom delu sobe, nego na plafonu. Ukoliko to nije praktično, lepo je znati da optički keystone ne kvari prikaz slike ili to radi toliko minimalno, da je golim okom nemoguće uočiti bilo kakve anomalije u geometriji slike.
Idealan kućni bioskop pokriva preko 30 stepeni vidljivog opsega
Najveći broj novih modela projektora za kućnu multimediju poseduje i HDMI konektore verzije 1.3 koji su kompatibilni sa Deep Color i x.v.Color specifikacijom. Naravno, to podrazumeva da vaš plejer ili igračka konzola podržava HDMI 1.3, što recimo Sony PlayStation 3 podržava, dok Microsoft Xbox 360 nema ovaj standard u spisku stavki unutar svoje specifikacije. Kao što smo rekli, Dynamic iris tehnologija i njena izvedba dosta utiču na kvalitet prikaza, baš kao što je pozadinsko osvetljenje utiče na kvalitet prikaza kod LCD TV uređaja. Zbog napretka ove opcije, LCD i D-ILA modeli su praktično dostigli kontrast i prikaz crne koji su do skoro mogli da prikažu samo DLP bazirani modeli. Osim o kontrastu i osvetljenju, bitno je znati koliko video processing tehnologija podržava projektor koji vas zanima. Kao i HDTV uređaji, i projektori koji su namenjeni kućnoj multimediji (bioskopu) moraju da podržavaju neke od tehnologija za procesiranje slika. Svakako, Blu-ray uređaj će uraditi de-interlacing ili osnovne pulldown algoritme, ali ako one dolaze sa broadcast izvora, 1080i signal će morati da bude “raspleten” i prikazan u celosti, zar ne? Ako su tu i sistemi za upscaling, de-noise, de-blocking i sl., tim je situacija bolja.
Okruženje, udaljenost…
Svi znamo da se filmovi u bioskopu posmatraju u kompletnom mraku. Jedini izvor svetlosti, ako zanemarimo diode na stepenicama i izlazu, jeste lampa projektora. Iako gledate u izvor svetlosti, on nije fantastično jak kao što bi bila jaka svetlost nekog LCDTV uređaja novije generacije. Platno jeste veliko, ali je dosta “tamnije” od onoga što pružaju moderni HD televizori. S druge strane, njihova efektivna dijagonala, tj. procenat koji ekran zauzima u vašem vidnom polju, dosta je manji od onog koji imate u bioskopu. Zato je za bioskop i “prirodno” da platno posmatrate u kompletnom mraku, dok je u toplini vašeg doma ipak preporučljivo da se vidi i nešto “okoline”. Osim, naravno, ako i kod kuće ne koristite projektor…
Veličina ekrana je, kao što smo rekli, jako bitna. I to ne kažemo samo zato što smatramo da je veće bolje i da je to aksioma. Ne, to je naučno dokazano. Veličina ekrana direktno utiče na to koliko će vaše oči morati da “rade” tokom posmatranja sadržaja. Možemo da kontrolišemo u šta gledamo, ali ne i kako će oči da reaguju na svetlost. Zbog toga se sa manjim ekranima (40 inča i manje, odnosno pri popunjenosti od oko 10-12 stepeni čitavog vidljivog polja) dešava da se oko bori da razazna detalje koji su manje osvetljeni (čak i kada je u pitanju sam okvir oko ekrana ili detalji u sobi i sl.), što izaziva umor. Kod ekrana manjih od 40 inča je poželjno da se u sobu “pusti” malo više ambijentalnog svetla, kako bi se izbegao zamor očiju. U slučajevima da ekran zauzima oko 30 stepeni vidljivog polja, kao u bioskopima, ukupan brightness je nešto manji, dok je istovremeno očima mnogo jednostavnije da razaznaju i fokusiraju objekte na ekranu. Tada je poželjno da ambijentalno osvetljenje bude što manje, a oči se ne zamaraju, jer im detalji u ambijentu ne odvlače pažnju.
U suprotnosti sa popularnim ubeđenjima, idealno rastojanje između vas i ekrana bi trebalo da bude dva puta više od širine ekrana. Dakle, ekran od 46 inča je širok oko jednog metra, pa je idealno posmatrati ga sa dva metra udaljenosti. Nažalost, kod nas se u ovakve “sobe” često postavlja 26” LCDTV uz priču da je i 32” previše, iako je baš za tu sobu, 46 inča – idealno. Ovo nije nešto što smo mi izmislili, već je u pitanju naučno dokazana činjenica. I, da odgovorimo na pitanje sa početka ovog pasusa… Ako imate ekran koji će zauzeti bar 30 stepeni vašeg vidljivog polja (LCD od 26 inča gledajte sa jednog metra udaljenosti, ekran od 46-50 inča sa dva ili tek nešto više od dva metra udaljenosti…), onda sve posmatrajte u potpunom mraku i, svakako, budite umereni sa podešavanjem kontrasta i osvetljenja. Ako, pak, situacija nije idealna, napravite nešto ambijentalnog osvetljenja kako ne biste zamarali oči.
A audio?
Audio komponenta je jako bitan deo home cinema priče, ali se ovom temom nećemo detaljnije baviti, bar ovoga puta. Kada je audio komponenta u pitanju, mnogima je čitava priča oko dekodiranja zvuka prilično nejasna, što zbog postojanja različitih standarda, što zbog toga što i sami filmovi na originalnim diskovima, ali i “ripovi” – stižu sa različito kompresovanim audio komponentama. Najjednostavnije i najzahvalnije za one koji ne “barataju” materijom je da kupe neki od integrisanih sistema. Oni imaju integrisana pojačala, a najbolji primer za “okružujući” zvuk je upravo i najpopularnija varijanta – 5.1 sistem. Najveći broj ovih sistema ima i sopstveni dekoder za višekanalni zvuk, a ako home cinema sistem kupujete u kompletu, onda i ne morate da brinete o tome da li je dekoder u plejeru ili zvučnicima, jer su male šanse da višekanalni zvuk ne doživite onako kako bi i trebalo i kako je zamišljeno da bude reprodukovan. Ako već sve radite “ručno”, onda je potrebno da znate nešto više o materiji, jer se kombinacija dva dekodera (u plejeru, pojačalu ili samom setu zvučnika) i različitih načina za povezivanje zvučnika sa ostatkom sistema (analogni, optički itd.) može pokazati kao problematična.
Najpopularniji format u kome stiže višekanalni zvuk (na DVD ili Blu-ray diskovima) je svakako Dolby Digital (5.1), koji se nalazi na najvećem broju naslova i to već duži niz godina. Svi zvučni sistemi ga gotovo bez greške prepoznaju i reprodukuju. DTS je nešto noviji, konkurentski standard za koji se smatra da pruža bolji kvalitet višekanalnog zvuka i svi noviji sistemi su takođe kompatibilni sa njim (neki stariji modeli plejera ili sistema zvučnika nije, ali su ti slučajevi danas vrlo retki). Novije verzije Dolby Digital (EX) i DTS (ES) formata podrazumevaju sedmokanalni zvuk (6.1), koji ima nešto bolje pozicioniranje, a može se reprodukovati i sa 5.1 sistemima. Uz Blu-ray naslove sve češće stiže i najnoviji Dolby Digital Plus i Dolby TrueHD i oni definitivno pripadaju budućnosti, a sa njima su kompatibilni gotovo svi noviji Blu-ray plejeri.
Kućni ili pravi bioskop
Klasični bioskopi su sve manje popularni, iako je u nekim zemljama kultura odlaska u bioskop i dalje na visokom nivou. Kućni bioskop nije ideja koja je stara samo desetak godina – ljudi su oduvek želeli da u toplini sopstvenog doma imaju užitak koji bi bio što približniji onom koji imaju u pravim, velikim projekcionim salama. Nažalost, to je sve do kraja devedesetih bila privilegija samo jako bogatih individualaca. Pre 50 ili 60 godina se samo na velikim imanjima moglo naći prostora za salu sa projektorom i posvećenim kino-operaterom, pa su slavni i bogati uživali u svojim privatnim bioskopima, često i bolje opremljenim od javnih. CRT televizori, za običan narod, jako dugo su imali prilično ograničene dijagonale (najveći su imali oko 32 inča), pa se prvi pravi bioskopski užitak za ne-tako-bogate mogao ostvariti tek tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada su se pojavili prvi rear-projection TV uređaji. Pošto su i oni bili skupi, a slika koju su nudili imala je sve osim dobrog kontrasta, čitava stvar ponovo nije zaživela u nekom mainstream smislu. Pravljenje većih CRT ekrana pokazalo se kao nepraktična stvar, digitalni projektori su bili preskupi i u prvim fazama razvoja, a Full HD standard i aktivni shutter 3D još uvek u domenu naučne fantastike. Bilo je potrebno da sačekamo da LCD tehnologija, ali i plasma ekrani postanu proizvođeni u ogromnim tiražima, a onda su osnovni zakoni tržišta i ekonomije učinili svoje. Sve veći HDTV ekrani imaju sve niže cene, a to je prvi preduslov za kvalitetan home cinema ugođaj. Audio sistemi su takođe napredovali, ali više u smislu odnosa cene i kvaliteta, nego kvaliteta generalno, pa je za par stotina evra sada moguće čuti ono što je nekad bilo potrebno u istoj valuti platiti par hiljada.
Kvalitetan, precizan i dobro pozicioniran više kanalni zvuk je drugi bitan deo za pravi home cinema ugođaj. Velike dijagonale ekrana ne bi mnogo pomogle da istovremeno i definicija tj. broj detalja koji je moguće prikazati nije povećan i do par desetina puta u odnosu na ono što smo nekada gledali putem VHS, Video CD, ali i DVD formata. Danas je isti taj VHS i Video CD nadmašen i low-bitrate, low-bandwidth streaming videom i najmanje što većina nas danas očekuje je HD Ready kvalitet video snimka, uz poželjan Full HD. U najavi su, već i 4K i 8K standardi, na koje ćemo, ipak, morati da sačekamo bar jednu deceniju i na koje će, kako se predviđa, tranzicija ići znatno sporije nego sa prethodnih SD standarda na sada aktuelne HD Ready i Full HD standarde.
Šta je na kraju najbolje? To je, kao i uvek, individualna stvar, ali nas često pitaju za savet i šta bismo mi uradili, na njihovom mestu. Možda bismo mogli da pojednostavimo odgovor i kažemo sledeće: sa budžetom od 500 evra, možete da “idete” samo na LCDTV. Izaberite model što veće dijagonale. Za 750 evra, možete razmišljati o HD Ready plazmi dijagonale od 42 do 46 inča ili Full HD LCD-u od 37-40 inča. Za 1000 evra već možete razmišljati o tome da li vam je bolje da kupite Full HD plasma ekran dijagonale od 46 inča ili projektor koji podržava HD Ready mod, a koji će dati zadovoljavajuću sliku dijagonale od 60-65 inča. Ako vam je limit 1500 evra, možete se odlučiti za jako kvalitetan plasma ekran dijagonale od 50 inča, nešto slabiju “plazmu” malo veće dijagonale ili projektor koji ima prirodnu HD Ready rezoluciju i odličan kontrast i osvetljenje. U slučaju da ste srećnik koji izdvaja 2000 evra za kućni bioskop, preporučujemo da uzmete Full HD projektor. Ako ipak imate nešto manju sobu, možete se i odlučiti za PDP ekran dijagonale od 60-65 inča. Za više novca, možete kupiti još kvalitetniju i veću “plazmu” koja podržava 3D ili Full HD “plazmu” koja podržava 3D… U toj klasi, ne verujemo da možete da napravite pogrešan izbor.
